Transcript Subregnum Protozoa

PROTOZOA
Subregnum Protozoa
Od grčkih reči: protos – prvi, prednji zoon – živo biće, životinja
• Veličina tela od 2µm pa do preko 4500µm.
• Telo protozoa je građeno od jedne jedine eukariotske ćelije koja po
morfološkim i strukturnim karakteristikama odgovara jednoj ćeliji
višećelijskog organizma. U funkcionalnom pogledu ona je samostalni
organizam. Poseduju organele koje su specijalizovane za vršenje
određenih funkcija, pa su u tom pogledu organele ekvivalentne organima
Metazoa (višećelijski organizmi).
Protozojska ćelija je građena po opštem planu karakterističnom za
eukariotsku čeliju, od ćelijske membrane, citoplazme i organela.
Integumentna funkcija
Na površini tela svih Protozoa nalazi se ćelijska membrana
koja je kod nekih tanka, bez zadebljanja i ne obezbeđuje
stalan oblik tela i naziva se plazmalema (npr. Sarcodina), ali
je kod većine vrsta deblja, naborana, obezbeđuje stalan oblik
tela i naziva se pelikula.
Potporna funkcija
• Čvrstinu i oblik tela obezbeđuje citoskelet.
• Citoskelet može biti sastavljen od mikrofilamenata, mikrotubula i
alveola.
• Osim što učestvuju u održavanju oblika tela u pelikularnom sloju,
mikrofilamenti i mikrotubule imaju i druge funkcije.
• Mikrofilamenti učestvuju npr. u procesu cikloze, a mikrotubuli npr. u
kretanju tela, kretanju hromozoma itd.
• Neke protozoe imaju egzoskelet koji se izlučuje na površini ćelije i
naziva se ljuštura ili kućica, kod predstavnika Ciliophora lorika.
Mikrofilament
Mikrotubul
Ljuštura
Kretanje
• Lokomotorni organi praživotinja su bičevi, treplje (cilije) i pseudopodije.
• Bičevi i treplje su jednake građe, ali se razlikuju samo u dužini i načinu
kretanja.
• Bičevi su obično dugi i valovito se kreću, a treplje su kraće i kreću se poput
vesla.
• To su cevasti organi okruženi ćelijskom membranom, a unutrašnjost im je
sastavljena od mikrotubula i drugih proteina koji zajedno čine aksonem.
• U osnovi bičeva i cilija nalazi se bazalno telo (blefaroplast, kinetozoma).
• Undulentne membrane kod krvnih parazita takođe služe za kretanje, a
nastaju srastanjem dela biča sa pelikulom.
• Pseudopodije pored kretanja kao primarne funkcije, imaju
funkciju uzimanja hrane, percepcije draži itd.
• Postoje četiri osnovna tipa pseuopodija:
lobopodije – debele i prstaste (limax – jedna lobopodija)
filopodije – razgranate, ali grane ne anastomoziraju
međusobno
retikulopodije – razgranate, ali su grane međusobno spojene
i čine mrežu
aksopodije – ravne i ukočene, jer u sredini imaju aksijalni
filament
Lobopodija
Retikulopodije
Aksopodije
Ishrana
• Ishrana je dvojaka: autotrofna i heterotrofna.
• Autotrofno se hrane protozoe koje u telu imaju hlorofil (Phytomastigophora).
• Heterotrofno: pinocitoza i fagocitoza.
• Pinocitoza je uzimanje rastvorenih organskih materija iz spoljašnje sredine
(voda, joni i mali molekuli). Pinocitozom se hrane parazitske protozoe.
• Fagocitoza (ingestija) je aktivno uzimanje hranljivih čestica ili plena (npr.
bakterije, alge i druge praživotinje) pri čemu se formiraju hranljive vakuole.
• Kruženjem hranljivih vakuola po endoplazmi odvija se varenje i transport
hranljivih materija.
• Nesvareni ostaci se izbacuju na bilo kom mestu na telu kod primitivnijih
protozoa (egzocitoza), dok se kod složenije građenih izbacuju na određenim
mestima na telu (cytopyg).
Funkcija ekskrecije i osmoregulacije
• Krajnji produkti metabolizma se
odstranjuju celom površinom
tela.
• Funkciju regulacije količine
vode u telu imaju kontraktilne
(pulzativne) vakuole koje
postoje kod svih protozoa koje
žive u hipotoničnoj sredini
(slatke vode).
• Kontraktilne vakuole pored
funkcije osmoregulacije kao
primarne, imaju i ekskretornu
funkciju, jer se preko njih
izbacuju i štetne materije koje iz
vode dospevaju u telo.
Nervna funkcija i čula
• Percepcija draži se odvija celom
površinom tela, organelama za
kretanje, a kod nekih postoje
složene organele, npr. stigma (očna
mrlja) za prijem svetlosnih draži.
• Efektorni organi – organele za
kretanje. Posebne efektorne
organele – ekstruzomi kojima se
brane od neprijatelja (trihociste kod
Ciliata).
Razmnožavanje
• Bespolno: binarna deoba,
multipna deoba (šizogonija),
plazmotomija, pupljenje.
• Polno: singamija, konjugacija i
autogamija.
• Većina Protozoa u nepovoljnim uslovima životne sredine ili tokom
razmnožavanja menja formu tela u okruglastu i na njemu se formiraju
zaštitne opne – incistiranje, cista (slatkovodne i parazitske Protozoa).
• Protozoa su vrlo raznolika grupa organizama koja obuhvata oko 80 000
vrsta koje su rasprostranjene u morima i kopnenim vodama, vlažnoj
zemlji, a mnoge žive na ili u telima drugih organizama.
Klasifikacija Protozoa
Subregnum Protozoa:
Phylum Sarcomastigophora
Phylum Labyrinthomorpha
Phylum Apicomplexa
Phylum Myxozoa
Phylum Microspora
Phylum Ascetospora
Phylum Ciliophora
Phylum Sarcomastigophora
• Kao odrasli za kretanje imaju bičeve i pseudopodije.
• Subphylum: Mastigophora i Sarcodina.
• Mastigophora (kao organele za kretanje uglavnom
poseduju bičeve): classis Phytomastigophora i classis
Zoomastigophora
Classis Phytomastigophora
Volvox sp.
Euglena sp.
Classis Zoomastigophora
Ordo Kinetoplastida
a) trypanosoma, b) crithidia, c) leptomonas, d) leishmania
Classis Zoomastigophora
Ordo Kinetoplastida
• Bodo - slobodnoživeći
• Trypanosoma gambiense – bolest spavanja; prenosi je muva Ce-Ce
(Glossina palpalis).
• Leishmania sp. – leišmanioza; prenosi je komarac Phlebotomus sp.
Trypanosoma gambiense
Leishmania sp.
Ordo Opalinata
• Komensali ili endosimbionti u crevu vodozemaca i gmizavaca;
mnogobrojne cilije sa spiralnim rasporedom; 1-100 mikronukleusa.
• Smatrane su Ciliophorama, ali nemaju dimorfna jedra ni konjugaciju.
• Opalina ranarum
Subphylum Sarcodina
• Kao organele za kretanje imaju pseudopodije,a neke i bičeve.
• Classis Rhizopoda i Classis Actinopoda
• Classis Rhizopoda: Amoebida,
Testacea i Foraminifera
Amoeba proteus
• Citoplazma diferencirana
na ekto i endoplazmu.
• U endoplazmi postoje
brojne hranljive vakuole.
• Kreću se pseudopodijama.
Entamoeba sp.
• Komensali i paraziti u crevnom traktu čoveka i drugih kičmenjaka
• E. coli - komensal debelog creva čoveka i životinja
• E. gingivalis - u ustima čoveka
E. histolytica
• Ameboidna dizenterijaamebijazis. Minuta i histolytica
forma.
Foraminifera
• Grade kućice (ljušture) različite po veličini, različitog materijala od
kojeg su izgrađene, različitog broja komorica od kojih se sastoje i
rasporedu otvora kroz koje izlaze pseudopodije.
• Kućice mogu biti od: organske materije, organske materije sa stranim
mineralnim česticama ili od kalcijum karbonata.
Textularia sp.
Globigerina sp.
Foraminifera,
različite morfološke forme
Testacea
• Imaju organsko – mineralne ljušture sa jednim otvorom.
• Naseljavaju slatke i slane vode i vlažno tlo.
Arcella vulgaris
Može se naći u mulju bara ili u
tresetištima. Ima ljušturu u obliku
sahatnog stakla sa čije konkavne
strane se nalaze pseudopodije.
Difflugia pyriformis
Sreće se u stajaćim slatkim
vodama. Ima kruškastu ljušturu na
kojoj se nalaze čestice peska.
Heliozoa
Classis Actinopodia
• Obuhvata dva reda: Heliozoa i
Radiolaria.
• Heliozoa su okruglog ili jajastog
oblika i sa pseudopodijama po
tipu aksopodija. Kod mnogih je
telo zaštićeno skeletom ili imaju
rešetkasto izbušene kućice.
• Telo Radiolaria je većinom
okruglo sa pseudopodijama po
tipu aksopodija i filopodija.
Poseduju centralnu kapsulu.
Radiolaria
Phylum Apicomplexa
• Paraziti različitih grupa kičmenjaka i beskičmenjaka.
• Polna (gamogonija i sporogonija) i bespola (šizogonija) faza
razmnožavanja.
• Infektivna forma - sporozoit.
Classis Gregarinida
• Ekstracelularni paraziti beskičmenjaka i nekih hordata.
• Telo gregarina je građeno od tri dela: epimerita, protomerita i deutomerita.
• Epimerit – za pričvršivanje za epitel
domaćina.
• Protomerit – prosto građen, bez jedra.
• Deutomerit – najkrupniji deo i u njemu
se nalazi jedro.
• Gregarina cuneata – parazitira u crevnom traktu larve velikog brašnara
Tenebrio molitor u prednjem delu srednjeg creva u kiseloj reakciji.
• Životni ciklus Gregarina cuneata obuhvata dve faze: gamogoniju i
sporogoniju.
• Syzygy stpanj: protomerit jedne za deutomerit druge. Prednja jedinka –
primit, zadnja jedinka – satelit.
• syzygy stupanj
• cista
• jednojedarni gameti
• zigot
• oocista ili spora
• vretenaste ćelije
sporozoiti koji
predstavljhaju infektivne
oblike gregarina
• Endogena i egzogena
faza životnog ciklusa
Tenebrio molitor
larva
adult
Classis Coccidiomorpha
• Šizogonija, gamogonija i sporogonija.
Ordo Haemosporidia
• Žive parazitski u krvi kičmenjaka (ptica i sisara). Nemaju egzogenu
fazu.
• Za čoveka su značajne vrste roda Plasmodium.
• Vrste P. vivax, P. ovale, P. malariae i P. falciparum su patogene za
čoveka i izazivaju oboljenje malariju. Životni ciklus im je sličan i odvija se
u telu čoveka i komarca Anopheles maculipenis (samo ženka).
U telu čoveka se odvija šizogonija i deo gamogonije, a u telu komarca se
završava gamogonija i odvija sporogonija.
• štapićasti sporozoiti
• jetreni trofozoiti i merozoiti
• eritrocitni trofozoiti i merozoiti
• mikro i makrogamonti u telu
čoveka
• mikro i makrogameti u telu
komarca
• zigot (ookinet) koji je
pokretan
• oocista u ćelijama epitela
creva komarca
• 10000 sporozoita dospeva do
pljuvačnih žlezda komarca
odakle sa pljuvačkom bivaju
prenešeni na čoveka
• Dok traje jetrena faza bolesnik nema nikakve simptome bolesti.
• Pri oslobađanju eritrocitnih merozoita, iz eritrocita se oslobađaju i neki
toksini koji izazivaju visoku temperaturu praćenu groznicom.
• Razviće plasmodiuma u telu komarca zavisi od temperature spoljašnje
sredine. Ako je temperatura ispod 15 – 170C izostaje kopulacija gameta
i formiranje sporozoita.
• Malarija je ograničena na predele sa toplijom klimom.
Ordo Coocidia
• Intracelularni paraziti kičmenjaka i beskičmenjaka.
• Eimeria - endoparaziti epitela creva, Malpigijevih cevčica, bubrega
Annelida, Mollusca, Arthropoda i Vertebrata.
• E.zurni - kod goveda, E.subepitelialis - kod šarana, E.stidae - kod
zečeva,...
Phylum Microspora
• Intracelularni paraziti kičmenjaka i beskičmenjaka. Spora unutar
polarne čaure.
• Nosema apis - nozemoza
Phylum Ciliophora
• Svi predstavnici poseduju treplje koje su značajne za klasifikaciju i sistematiku
grupe.
• Imaju cytostom (ćelijska usta), cytopharynx (ćelijsko ždrelo) i cytopyg (ćelijski
analni otvor). Na kraju ždrela se formira hranljiva vakuola.
• Dve kontraktilne vakuole na prednjem i zadnjem kraju tela.
• Jedan ili više makronukleusa blizu sredine tela i pored njega jedan mikronukleus.
• Trihociste za odbranu ispod pelikule; hrane se bakterijama; razmnožavaju se
bespolno i polno – konjugacija.
• Neke vrste u regionu peristomalnog polja poseduju kraće strukture
nastale srastanjem cilija i ćelijske membrane, koje se označavaju kao
membranele, a one skupa čine adoralnu zonu membranela oko usta.
Classis Oligohymenophora
Vorticella campanula
Vorticella microstoma
Vorticella nebulifera
Classis Spirotricha
Stentor sp.
Stylonychia sp.
Classis Nassophora
Paramecium sp.
Paramecium
caudatum
Paramecium
bursaria