Transcript Phylum Nemertina

Phylum Mesozoa?
• Mesozoa su enigmatska grupa sitnih
crvolikih organizama koji parazitiraju
marinske beskičmenjake
• Ime bukvalno znači “između životinja”.
• Telo se sastoji od 20 do 30 ćelija
Karakteristike Mesozoa
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
Bilateralna simetrija
Nema organa i visoko diferenciranih tkiva
Najveći deo tela je dvoslojan, cilijatan
Telo građeno od spoljašnjeg sloja ćelija (somatoderm)
koje okružuju jednu ili više reproduktivnih ćelija
Nemaju telesnu duplju
Imaju izgled i telesnu organizaciju stereoblastule
Razmnožavanje, seksualno i aseksualno
Endoparaziti morskih beskičmenjaka, pre svega u
bubrezima mekušaca.
Phylum Mesozoa?
• Poreklo je nejasno jer je morfologija
jako uprošćena usled parazitskog
načina života.
• Mesozoa su klasifikovani u jedan
filum, ali molekularne analize
ukazuju na nj. polifiletsko poreklo;
najmanje 2 grupe organizama:
• Rhombozoa i
• Orthonectida
Phylum Mesozoa?
• Neki biolozi ih postavljaju između
Protozoa i Metazoa kao najprimitivnije
(bazalne) višećelijske životinje.
• Druga grupa autora ih smatra
degenerisanom linijom nastalom od
Platyhelminthes
Dicyema koshidai
Phylum Nemertina
Phylum Nemertina
• Parenhimatični crvi sa trepljastim epitelom.
• Oko 900 vrsta poznatih uglavnom iz hladnih mora.
• Bentosni organizmi, slobodnoživeći. Mali broj vrsta su
komensali, nekoliko planktonskih, kao i slatkovodnih i
terestričnih.
• Telo je spljošteno, nesegmentisano i izduženo, veličine
od nekoliko milimetara do 20 cm (Lineus longissimus do
30 m).
• Karnivorne – plen love pomoću proboscisa sa razvijenim
stiletom i otrovnim žlezdama.
• Hrane se sunđerima, dupljarima i sitnim mekušcima.
Phylum Nemertina
• Prvi put u životinjskom svetu postoji euproktno crevo
(zadnje crevo i analni otvor)
• Zatvoreni krvni sistem (krv može biti bezbojna, žuta,
crvena, oranž ili zelena)
• Ekskretorni sistem je protonefridijalnog tipa.
• Nervni sistem je vrpčast, kao i kod pljosnatih crva.
• Čulni organi dobro razvijeni. Poseduju 2 ocele.
• Većina odvojenih polova, mada
postoje i hermafroditi
• Razviće je preko pilidijum larve
• Velika moć regeneracije
Phylum Nemertina - poprečni presek
Uzdužni presek kroz glaveni region Nemertina
A – Classis Anopla
B – Classis Enopla
1: proboscis
2: rhynchocoel
3: dorzalna moždana komisura
4: rhynchodeum
5: otvor proboscisa
6: ventralna moždana komisura
7: usta
8: prednje crevo
9: želudac
Izbacivanje proboscisa
Poreklo Nemertina
• Poreklo je nejasno.
• Primitivne karakteristike: zajednički predak sa
pljosnatim crvima (cilijatni epidermis,
parenhim, protonefridije).
• Progresivne karakteristike: pojava zadnjeg
creva, krvni sistem, proboscis.
• Smatraju se prelaznom grupom između
Platyhelminthes i Annelida
KLASIFIKACIJA NEMERTINA
Classis Anopla: nemaju stilet.
Classis Enopla:
uglavnom sa stiletom.
Tubulanus sp.
Amphiporus sp.
Phylum Nemertina
Phylum Nemertina
Pseudocoelomata - Aschelminthes
Nematoda Nematomorpha Acanthocephala
Gastrotricha
Rotatoria
Pseudocoelomata - Aschelminthes
Kinorhyncha
Cyliophora
Loricifera
Entoprocta
Pseudocoelomata - Aschelminthes
• Heterogena grupa filuma:
• Većina filuma ima telesnu duplju pseudocelom.
• Gastrotricha, Kinorhyncha i većina Nematoda
nema telesnu duplju!
• Acanthocephala nemaju blastocel
• Parazitske grupe su Nematoda,
Nematomorpha i Acanthocephala
Pseudocoelomata - Aschelminthes
• Pseudocelom – primarna telesna duplja. Između creva i telesnog
zida. Ispunjen je pseudocelomskom tečnošću (perivisceralna
tečnost)
• Funkcija: oslonac muskulature i transportne funkcije.
• Ćelijska konstantnost (svaka vrsta ima tačno određen broj ćelija)
ili sincicijelnost
• Postoji pseudosegmentisanost koja nema veze sa Annelida
(pijavice)
• Rastu presvlačeći se, imaju kutikulu
• Sistematski položaj Pseudocoelomata je između acelomatnih i
celomatnih filuma
• Filogenija nije razjašnjena.
Šematski prikaz unutrašnje građe
Pseudocoelomata
Phylum Nematoda
• Oko 30 000 vrsta valjkastih crva; telo
izduženo i cilindrično, zašiljeno, od 3
mm do 1 m.
• Cefalizacija slabo izražena.
• Naseljavaju skoro sve tipove staništa –
od morskih dubina do visokih planina,
polarnih i pustinjskih predela; gejziri
do 53°C.
• Veoma brojne u svojim staništima –
do 10 mil. jedinki u kubnom metru
mulja ili zemljišta; 60-90% marinskog
bentosa.
• Najveća abundantnost među
Animalia, 80%
Phylum Nematoda
• Epidermis celularan ili
sincicijelan, sa kutikilom
različitog reljefa
• Crevni sistem kompletan:
prednje, srednje i zadnje crevo
• Vodene i slobodnoživeće vrste
sa 6 režnjeva oko usnog otvora,
a parazitske sa 3
• Nervni sistem vrpčast:
okoloždrelni prsten sa
ganglijama od kojih polaze
vrpce. Centralni nerv čine 2
ventralne vrpce
Phylum Nematoda
• Čula redukovana,
skoncentrisana oko usta:
amfide – hemoreceptori,
fazmide – žlezdano-čulni
organi
• Fazmide i amfide su
jednoćelijska čula u repnom
regionu
• Respiratorni i krvni sistem ne
postoje
Phylum Nematoda
• Ekskretorni sistem: žlezdani
kod slobodnoživećih marinskih
• Kod slatkovodnih
slobodnoživećih i parazitskih žlezdano-cevast (H ili U tip)
Phylum Nematoda
• Parazitiraju skoro sve grupe
biljaka i životinja, sa veoma
raznovrsnim odnosima parazitdomaćin (ekto i endoparaziti
biljaka, endoparaziti kičmenjaka i
ljudi ili larve parazitiraju insekte,
a adulti bilje).
• Medicinski značajne vrste:
životni ciklus unutar jednog
domaćina; infektivni stadijum
jaje ili juvenilne jedinke (L3).
• Ishrana raznovrsna – fitofagne,
zoofagne, omnivorne,
saprofitske.
Anatomija Nematoda
• Samo uzdužni mišići razvijeni u telesnom zidu.
Razmnožavanje Nematoda
• Odvojenih polova sa izraženim polnim dimorfizmom. Mužjaci su
mnogo sitniji od ženki sa povijenim repom.
• Spermatozoidi bez bičeva.
• Razvijaju se preko stadijuma larve koji je morfološki sličan
adultu.
• Neke vrste proizvode i
do 30 miliona jaja
tokom života, odnosno
oko 200 000 dnevno.
jaje
Klasifikacija Nematoda
Phylum Nematoda
Classis Aphasmidia
Ordo Enoploidea
Classis Phasmidia
Ordo Rhabditoidea
Ordo Dorylaimoidea
Ordo Oxyuroidea
Ordo Chromadoroidea
Ordo Ascaroidea
Ordo Trichiuroidea
Ordo Filaroidea
Ordo Tylenchoidea
Classis Aphasmidia
• Uglavnom slobodnoživeće, marinske, slatkovodne i
terestrične, i manji broj parazitskih formi
• Na glavi imaju dobro razvijena taktilna čula u obliku čekinja
• Veličina od nekoliko mikrona do 1 mm
• Nemaju fazmide na zadnjem kraju tela
Klasifikacija
Enoploidea, Dorylaimoidea, Chromadoroidea,
Trichiuoroidea,
Ordo Enoploidea = Enoplida
• Većinom morske i
slobodnoživeće.
• Važna komponenta bentosa.
• 6 usnih režnjeva.
Enoplia sp.
• Pelagonema spp.
Ordo Trichiuroidea
•
•
•
•
Većinom paraziti.
Usni režnjevi redukovani.
Ždrelo dugo i uzano; telo suženo u predelu ždrela.
Najbitniji predstavnik je Trichinella spiralis (trihina) iz
familije Trichinelidae.
• Parazitira čoveka, za koga je patogena, dok za pacova i
svinju nije.
Trichinella spiralis
• Izazivač trihineloze.
• Veličina 1,6 mm mužjaci, ženke
od 2,5 do 5 mm.
• Larve se učaure u mišićima
domaćina, gde kod ljudi
oslobađaju toksine.
• Čovek se zarazi jedući
nedovoljno termički obrađeno
meso.
• Jedan deo životnog ciklusa T.
spirallis provodi u crevu, a drugi
deo u mišićima domaćina
Trichinella spiralis
• U mišićima razaraju tkivo kojim se
hrane
• kasnije se učaure, larve mogu da
žive i do 20 godina.
•Letalna temperatura za larve je
72˚C .
Classis Phasmidia
• Veliki broj parazitskih nematoda; slobodnoživeće vrste su
uglavnom terestrične.
• Nemaju čulne organe amfide, ali na zadnjem kraju tela
imaju fazmide.
Klasifikacija
Tylenchoidea, Rhabtitida, Strongylida, Ascaroidea,
Oxyuroidea, Spirurida, Filarioidea i Camallanida.
Ordo Tylenchoidea
• Veliki broj biljnih endoparazita sa dobro razvijenim stiletom.
• Tylenchus (Anguina) tritici na Triticum vulgare (pšenica) izaziva
velike štete na mladim zrnima.
Ordo Ascaroidea
• Krupne parazitske nematode
čije ždrelo obično nema
bulbus.
• Ascaris spp. Crevni paraziti
mnogih kičmenjaka i ljudi, pa
čak i drugih krupnijih
nematoda
• Proizvode enorman broj jaja
(200 000 dnevno) koja
preživljavaju i do 10 godina u
spoljašnjoj sredini.
Unutrašnja građa
Ascaroidea (Ascaris sp.)
• crevni sistem kompletan
• zadnje crevo je obloženo kutikulom
• pseudocelom
• ekskretorni sistem izmenjene
protonefridije
• nervni sistem vrpčast
• respiratorni i cirkulacioni sistem
odsutni
• gonohoristi
Ordo Ascaroidea
• Parascaris equorum – konj.
• Ascaris suum – svinjska glista.
• Ascaris lumbricoides – u
crevu čoveka.
• L2 larva infektivna i formira se
u jajima 2 nedelje posle
njihovog izbacivanja spolja.
• Jaja se prenose ljudskim
fecesom, insektima...
• Oko milijardu ljudi se godišnje
zarazi.
• Oko 75% u Aziji i po 10%
stanovništva Afrike i Južne
Amerike.
• Dijareja, alergijske reakcije,
astma...
Ordo Oxyuroidea
• Predstavnici ovog reda imaju bulbus na zadnjem kraju ždrela,
a ženke sa malo proširenim zadnjim krajem tela.
• Enterobius vermicularis – dečija “glista”.
adult
jaja
Enterobius vermicularis
• Veličina 5-10 mm
• Parazitira u crevu čoveka, najčešće kod dece.
• Oplođene ženke izlaze kroz analni otvor domaćina i
polažu jaja oko anusa, pri čemu izazivaju jak svrab.
• Samozaražavanje se odvija nesvesno noću,
kontaminiranim rukama.
• Jaja moraju da prođu kroz prednje crevo domaćina
da bi se ispilile larve.
Enterobius vermicularis - životni ciklus
Ordo Filaroidea
• Parazitiraju u krvnom ili
limfnom sistemu kičmenjaka i
ljudi i izazivaju filarioze.
• Dolazi do oticanja organa, pre
svega ekstremiteta.
• Imaju prelazne domaćine insekte koji se hrane krvlju
(komarci, muve).
• Wuchereria bancrofti izaziva
elefentijazis – slonovsku bolest.
Manifestacija filarioza
Loa loa
• Mikrofilarioze su poznate u tropima Mansonella streptocerca
•i Onchocerca volvulus (uzročnik ‘rečnog slepila’).
• Larve se razvijaju u insektima koje ubodom prenose na sisare
Prenosilac mikrofilarije
Loa loa je iz fam.
Tabanidae (Diptera)
Phylum Nematomorpha
• Oko 320 uglavnom slatkovodnih i terestričnih vrsta.
• Telo im je končasto i
izduženo veličine 510cm.
• Stadijum larve
dominantan tokom
životnog ciklusa –
paraziti telesnih duplji
zglavkara; kao adulti žive
kratko i ne hrane se.
Obično slobodnoživeći
Phylum Nematomorpha
• Nemaju ekskretorne
organe kao ni kružne
mišiće; kreću se vijugavim
pokretima.
• Odvojenih polova, ženke
krupnije od mužjaka – jaja
polažu u vodu ili na
vegetaciju.
• Gordius aquaticus – šumski
izvori i potoci.
• Nectonema agile – marinske,
sa jako redukovanim crevnim
sistemom.
Phylum Acanthocephala
• Bodljoglavci; oko 1200 vrsta
endoparazita kičmenjaka, najčešće
riba
• Nekoliko vrsta parazitira ljude;
prelazni domaćini insekti ili rakovi.
• Sitni organizmi, od 1,5 do 2,5 cm
• Telo im je izduženo, crvoliko sa
nazubljenim kontraktilnim
proboscisom kojim izazivaju
oštećenja crevnog zida domaćina
• Anaerobni
Phylum
Acanthocephala
• Lakunarni sistem u epidermisu.
• Nemaju crevni sistem.
• Odvojenih polova; ženka
proizvodi do 10 miliona jaja.
• Razviće:
• – jaje
• – larva acantor
• – larva acantella
• – larva cystacant
• – adult
Proboscis
Phylum Loricifera
• Etimologija: - Od Latinskog Loricus za pojas,kaiš ili Lorica
steznik i Ferre nositi.
• Karakteristike Loricifera:
1) Bilateralna simetrija.
2) Telo ima više od dva ćelijska sloja i uključuje tkiva i
organe.
3) Imaju telesnu duplju, i pravo crevo.
4) Telo ima tri odvojena regiona, glavu, vrat i trup.
5) Imaju jedan par gonada = gonohoristi.
6) Imaju dobro razvijen nervni sitem sa mozgom i
ganglijama.
7) Imaju larveni stadijum.
8) Žive u morskoj sredini.
Phylum Loricifera
• Oko 10 vrsta, otkrivenih 1983.
godine.
• Intersticijelne, veličine oko
0.5mm.
• Usni konus sa skalidima se
kontrahuje u trup zatvoren u
loriku.
• Odvojenih polova, – razviće
preko Higinsova larve.
Phylum Rotatoria
• Oko 1500 uglavnom slatkovodnih
vrsta, veličine 0,1-1 mm.
• Otporne na sušu i hladnoćunaseljavaju polarne regione.
• Jedna od najvažnijih komponenti
planktona slatkih voda.
• Većina vrsta solitarne
slobodnoživeće, a manji broj
sesilnih, kolonijalnih i parazitskih.
• Glava (kontraktilna), trup i nožica.
kolonijalna vrsta
Phylum Rotatoria
• Na glavi – cilijatni organ –
korona, pomoću koga se kreću
i sakupljaju hranu
• karnivorne i omnivorne:
fitoplankton, bakterije,
protozoe, detritus,
kanibalizam.
• Ždrelo ili mastax jedinstvena
struktura Rotatoria za
usitnjavanje hrane.
Phylum Rotatoria
• Očvrsli sincicijelni epidermis trupa
formira zaštitnu kućicu – loriku.
• Vrste koje vode sesilan način života
poseduju uzanu, kontraktilnu nožicu
kojom se pričvršćuju za podlogu.
• Mišići telesnog zida raspoređeni u
snopovima.
• Najmanji višećejijski organizmi: Ascomorpha minima.
• Mužjak 0,02 mm.
Phylum Rotatoria
• Ciklomorfoza – promena
morfološkog izgleda tokom sezone
pod uticajem spoljašnjih faktora.
• Primer: Brachionus sp. –
ciklomorfoza u funkciji izbegavanja
predatora.
Phylum Rotatoria
• Ekskretorni organi protonefridije;
respiratorni i krvni sistem nerazvijeni.
• Neke vrste produkuju jaja otporna na
nepovoljne uslove spoljašnje sredine.
• Odvojenih polova ili samo
partenogenetske ženke u
populacijama.
• Polni dimorfizam – mužjaci sitni i često degenerativni, sa samo
razvijenim reproduktivnim organima a javljaju se samo u
određeno doba godine. NANIZAM nejednakost polova u veličini.
Phylum Rotatoria
Phylum Rotatoria
Classis Seisonidea
Classis Bdelloidea
Classis Monogononta
-jedan marinski
-Isključivo partenogenetske
ženke u populacijama
-Povremeno mužjaci u
-populacijama
ektokomensalni rod
Phylum Kinorhyncha
• Etimologija:- Od Grčkog Kinema-kretanje i Rhynchosnjuška. Znači životinje sa pokretnom njuškom.
• Opšte karakteristike Kinorhyncha:
1) Bilateralna simetrija i crvolikost.
2) Telo ima više od dva ćelijska sloja, tkiva i organe.
3) Telesna duplja je pseudocoelom.
4) Poseduju pravo crevo sa anusom.
Phylum Kinorhyncha
5) Kolagenska kutikula i uzdužni mišići.
6) Imaju nervni sistem sa prednjim nervnim prstenom i
duplim nervnim vrpcama.
7) Nemaju cirkulatorni sistem (nemaju krvni sistem).
8) Reprodukcija normalna polna i gonohoristička.
9) Hrane se diatomejama i organskim detritusom.
10) Sve vrste žive u morskoj sredini.
Phylum
Kinorhyncha
Unutrašnja građa
Phylum Kinorhyncha
Karacteristics of Kinorhyncha:
1) Bilateralna simetrija, crvolike
2) Telo troslojno, tkiva i organi
3) Telesna duplja pseudocelom
4) Kompletno crevo
5) Kutikula i uzdužni mišići
6) Nervni sistem sa nervnim prstenom i
nervnim vrpcama
7) Bez cirkulacionog i respiratornog sistema
8) Reprodukcija: gonohoristi
9) Ishrana: diatomeje i organski detritus
10) Marinske vrste
Poprečni presek kroz Kinorhyncha
Phylum Entoprocta
• Etimologija:- Od Grčkog Entos - unutar i proktos – anus.
1) Bilateralna simetrija. Sesilne.
2) Telo ima više od dva ćelijska sloja, tkiva i organe.
3) Telesna duplja je pseudocoelom.
4) Telo poseduje U-oblik creva sa anusom.
5) Nervni sistem sa centralnom ganglijom sa okoloždrelnim
prestenom.
6) Nemaju cirkulatorni sistem ili organe za razmenu gasova.
7) Poseduju protonefridije kao ekskretorni sistem.
8) Imaju lofofor.
9) Razmnožavanje polno ili bespolno
10) Hrane se finim česticama u vodi.
11) Sve vrste žive u vodenoj sredini uglavnom u morskoj.
Phylum Entoprocta
Entoprocta: Loxosoma agile- kretanje
Phylum
Cycliophora
Symbion pandora
Stadijum koji se hrani,
sa pupoljcima u sebi i
mužjakom na sebi.
Filogenija Aschelminthes
• Veoma heterogena grupa filuma koju vezuje malo zajedničkih
osobina – sincicijelnost, ćelijska konstantnost, pseudocelom?
• Nematoda i Nematomorpha povezani sličnim embrionalnim
razvićem, građom kutikule, ždrela i mišićnom inervacijom.
• Rotatoria, i Loricifera imaju retraktilni glaveni region.
• Rotatoria i Acanthocephala – velika sličnost monoflagelatnih
spermatozoida, epidermisa i embrionalnog razvića.
• Tehnikama molekularne filogenije utvrđena velika sličnost ovih
filuma sa zglavkarima.
• Pošto svi filumi imaju presvlačeću kutikulu, zajedno sa
zglavkarima formiraju grupu Ecdysozoa (Arthropoda – hitin;
Aschelminthes – kolagen).