Transcript Subphylum Crustacea

Subphylum Crustacea
Subphylum Crustacea
• Oko 40 000 vrsta rakova
– primarno vodene
životinje.
• Većina živi u morima,
nešto manje
slatkovodnih;
semiterestrične i
terestrične forme.
• Telesna veličina od
0.1mm – 60 cm; ogromna
raznovrsnost formi;
jastozi teški i do 20 kg;
ekstremiteti džinovskih
kraba dugi do 4 m-
Subphylum Crustacea
• Tri telesna regiona: Glava (cephalon), grudi (thorax) i trbuh
(abdomen)
• Glava: 5 pari ekstremiteta (antene I i II, mandibule, maksile I i
II).
• 1-3 para grudnih segmenata često pridodato glavenim
(cefalotoraks) , ekstremiteti – maksilopede I, II i III.
• Grudi, a ponekad i čitavo telo, pokrivene karapaksom.
Subphylum Crustacea
• Većina rakova ima dvograne ekstremitete – protopodit koji se
sastoji iz koksopodita i bazipodita koji se grana na egzopodit i
endopodit . Endopodit služi za hodanje. Sa osnove
protopodita mogu polaziti i drugi nastavci: enditi i egziti
polaze.
• Ostali ekstremiteti imaju drugačiju ulogu.
• Cilindrični ekstremiteti za
hodanje (redukcija
egzopodita – Decapoda).
• Listoliki ekstremiteti –
spljošteni sa tankom
kutikulom – Branchiopoda
– plivanje, respiracija,
filtriranje.
Classis Crustacea
• Ekstremiteti po položaju:
- Preoralni (antene I i II)
- Oralni (mandibule, maksile I i II)
- Trupni (grudni- pereiopodae i trbušni- pleopodae).
Classis Crustacea
Načini ishrane rakova:
1. Filtrirajuća ishrana –
dlačice na
ekstremitetima
zadržavaju hranu.
Gustina dlačica
reguliše veličinu
hranljivih čestica,
radom ekstremiteta se
obezbeđuje protok
vode.
2. Predatori – štipaljkasti
ekstremiteti.
3. Paraziti, komensali.
Subphylum
Crustacea
• Staništa:
1. Bentosne vrste- dorzoventralno
spljoštene – krupniji dekapodni
rakovi.
2. Važna komponenta
zooplanktona- izraštaji na telu
planktonskih vrsta. Euphausia
superba – glavna hrana za kitove
u Antarktičkim morima.
3. Zarivajuće i sesilne forme
(redukovan abdomen).
Subphylum Crustacea
• Respiratorni pigmenti: hemoglobin i hemocijanin.
• Srce varira po veličini i položaju.
• Škrge kao respiratorni organi su povezane sa
delovima određenih ekstremiteta.
• Ekskrecija: antenalne i maksilarne žlezde, škrge,
nefrocite.
• Složene oči (često na drškama) razvijene kod
većine rakova – do 14000 omatidija. Rakovi
mogu da razlikuju oblik i veličinu, neki čak i boje.
Anatomija Crustacea
Razmnožavanje Crustacea
•
•
•
•
Većina rakova odvojenih polova.
Kopulacija – modifikovanim ekstremitetima mužjaka.
Spermatozoidi bez bičeva kod većine.
Ženke vode brigu o jajima- jajne kese, ekstremiteti, ležajne
komore...
• Partenogeneza i ciklomorfoza kod Cladocera.
• Nauplius – larva većine
morskih rakova i nekih
slatkovodnih.
• MetanaupliusBranchiopoda,
• Zoea – larva viših rakova.
• Oko 350 vrsta poznato za
Srbiju i Crnu Goru.
•
Larve Crustacea
nauplius
zoea
metanauplius
Klasifikacija Crustacea
Classis Crustacea
Scl.
Remipedia
Scl.
Cephalocarida
Scl.
Branchiopoda
Scl.
Ostracoda
Scl.
Copepoda
Scl.
Mystacocarida
Scl.
Tantulocarida
Scl.
Branchiura
Scl.
Cirripedia
Scl.
Malacostraca
Subclassis Remipedia
• Oko 10 vrsta – otkrivene 1981.
• Žive u ostrvskim pećinama povezanim sa morem
(Bahami i Kanarska ostrva, Kuba, Australija...).
• Veličina tela od nekoliko mm do 5cm.
• Homonomno
segmentisane sa
velikim brojem
nespecijalizovanih
ekstremiteta.
• Karnivorne
• Hermafroditi
Speleonectes
Subclassis Cephalocarida
• Oko 10 poznatih vrsta –
otkrivene 1950.
• Veličina oko 4mm;
dubinske vrste (2000m)
žive u pesku ili mulju.
• Homonomno
segmentisane sa
ekstremitetima na prvih 8
segmenata.
• Hermafroditi.
Hutschinsoniella
Subclassis Branchiopoda
• Oko 800 uglavnom slatkovodnih račića.
• Najprimitivnija grupa.
• Naseljavaju jezera, reke, bare, ribnjake, efemerne bare.
• Većinom planktonske.
• Segmentacija: homonomna
ili glava, grudi i trbuh.
• Druge antene glavni
lokomotorni organ, prve
antene redukovane.
• Listoliki ekstremiteti za
kretanje i disanje.
• Filtrirajuća ishrana ili
predatori.
Subclassis Branchiopoda
• Odvojenih su polova. Postoji partenogeneza.
• Nauplius larva.
• Usled nestabilnih staništa razvili su čitav niz
adaptacija- prevremeno sazrevanje, debele jajne
opne...
• Ciklomorfoza kod
Cladocera je
postojanje
morfološki različitih
generacija tokom
sezone.
Subclassis Branchiopoda
Subclassis Branchiopoda
Ordo Anostraca
Ordo Notostraca
Ordo Conchostraca
Ordo Cladocera
Ordo Anostraca
• Oko 180 poznatih vrsta.
• Nemaju karapaks.
• Preko 20 segmenataekstremiteti na prvih 11.
• Ženke sa jajnim kesama
često; mužjaci drugim
antenama pridržavaju
ženke prilikom kopulacije.
• Plivaju trbušnom stranom
okrenutom na gore.
1. Artemia
2. Streptocephalus
Ordo Notostraca
• Dve trećine tela
pokrivene
karapaksom.
• Preko 40 telesnih
segmenatapseudosegmentacija11 pari grudnih
ekstremiteta.
• Bare i ribnjaci.
• Predatori- riblja mlađ,
jaja vodozemaca,
larve insekata...
• Triops, Lepidurus.
Ordo Conchostraca
• Bočno spljošteni- telo
zatvoreno u dvokapku
ljušturu.
• Trup bez jasne granice
između grudi i trbuha sa
10-32 segmenta
(ekstremiteta).
• Mužjaci- prva dva para
ekstremiteta za
pridržavanje ženki.
• Žive uglavnom u manjim
efemernim baricama.
• Cyzicus, Imnadia (I.
banatica, I. panonica...).
Ordo Cladocera
• Vodene buve- najbrojnija i najrasprostranjenija
grupa Branchiopoda. Telo, osim glave u dvokapkoj
ljušturi. 5-6 pari grudnih nogu, abdomen redukovan.
• Najbrojnija
komponenta
zooplanktona stajaćih
voda- bentosne oko
vodenog bilja.
• Ciklomorfoza i
partenogeneza.
• Daphnia, Bosmina.
Ordo Cladocera
ciklomorfoza
Subclassis Ostracoda
• Oko 6000 recentnih i preko 10 000 fosilnih vrsta.
• Telesna veličina nekoliko mm; dvokapka ljuštura.
• Većinom bentosne, manji broj zarivajućih ili
planktonskih.
• Uglavnom karnivore (puževi, gliste, račići), manji broj
herbivora, komensala ili parazita.
Subclassis Ostracoda
• Glava- najveći deo tela i
trup (2 segmenta).
• Ljuštura impregnirana
krečnjakom.
• Respiratorni i krvni sistemi
uglavnom redukovani.
• Ekskretorni organi:
maksilarne i antenalne
žlezde.
• Odvojenih polova- krupni
spermatozoidi- neke vrste
veličine 1mmspermatozoidi do 6mm.
• Nauplius larva;
bioluminescencija mužjakaseksualni atraktant.
Cypris sp.
Subclassis Copepoda
• Oko 8500 uglavnom marinskih vrsta- slatkovodne i
semiterestrične. Veličina od 1-5mm.
• Značajna komponenta zooplanktona u morima- hrane se
uglavnom filtriranjem fitoplanktona; ishrana larvama
komaraca.
• Bentosne kopepode: predatori, herbivore i omnivore.
• Oko 1000 vrsta su ekto i endoparaziti kičmenjaka (riba) i
beskičmenjaka (gliste, školjke, bodljokošci)- modifikovan
usni aparat, crvoliko ili končasto telo.
• Ciliondrično telo- glavenogrudni (glava + 1-2 grudna
segmenta), grudni i trbušni region.
• Antene I snažno razvijene; naupliusovo oko.
Subclassis Copepoda
• Ženke: spojeni prvi i drugi trbušni segment. Nose jajne
kese.
• Ekskrecija-maksilarne žlezde; respiratorni, ponekad i krvni
sistem redukovan.
• Odvojenih polova; nauplius larva. Najčešće Cyclops spp.
Subclassis Copepoda
Ženke nekih
kopepoda (oko
150 vrsta) su
paraziti.
Subclassis Branchiura
• Ektoparaziti riba (morskih i
slatkovodnih), retko vodozemaca ili
beskičmenjaka
• Hrane se krvlju i sluzi.
• Telo dorzoventralno spljošteno sa
karapaksom.
• Trbuh redukovan: 4 grudna segmenta.
• Prve antene transformisane u
kandžice, a osnove maksila I u pijavke.
Argulus sp.
Subclassis Cirripedia
• Oko 900 vrsta sesilnih
marinskih rakova.
• Oko 1/3 komensali i
paraziti kičmenjaka i
beskičmenjaka.
• Većina vrsta sa
filtrirajućom ishranom,
manji broj predatora.
• 6 pari ekstremiteta sa
cirama- respiracija i
filtriranje.
• Okrenute glavom ka
podlozi.
Subclassis Cirripedia
• Dve grupe: vrste sa drškom i
bez drške.
• Muskulozna drška i capitulum
pokriven karapaksom sa
različitim brojem ploča.
• Većina hermafroditi; polni
dimorfizam- kod nekih mužjaci
sitniji i žive pričvršćeni na
ženkama.
• Nauplius (cypris) larva.
• Lepas, Balanus- pričvršćuju se
za trupove brodova i čamacasmanjujući brzinu za oko 30%.
Balanus sp.
Subclassis Cirripedia
Subclassis Cirripedia
Ciripedije pričvršćene za grbavog kita
Subclassis Malacostraca
•
•
•
•
Oko 23 000 poznatih vrsta: marinske, slatkovodne i terestrične.
Broj telesnih segmenata i ekstremiteta konstantan.
Glava 5 segmenata sa 5 pari ekstremiteta.
Grudi 8 segmenata sa 8 pari ekstremiteta; 1-3 pari maksilopeda, preostali
ekstremiteti jednograni samo sa endopoditom.
• Trbuh 6 segmenata sa 6 pari nogu.
• Šesti par čini uropodu (repna lepeza), preostali ekstremiteti dvograni sa više
funkcija: plivanje, respiracija, zarivanje, nošenje jaja, kopulacija.
Subclassis Malacostraca
razmnožavanje
Muške gonopore uvek na 8, a ženske na 6. grudnom
segmentu. direktno ili preko zoea larve.
Superordo
Ordo
Phyllocarida
Leptostraca
Hoplocarida
Stomatopoda
Syncarida
Anaspidacea
Stygocaridacea
Bathynellacea
Pancarida
Thermosbaenacea
Peracarida
Mysidacea
Cumacea
Spelaeogriphacea
Tanaidacea
Mictacea
Isopoda
Amphipoda
Eucarida
Decapoda
Amphionidacea
Euphausiacea
Superordo Phylocarida
Ordo Leptostraca
•
•
•
•
Oko 20 vrsta živi u muljevitim morskim plićacima.
Filtrirajuća ishrana.
Jedine malakostrake sa 7 trbušnih segmenata.
Najstariji fosili- Kambrijum.
Nebalia
Superordo Hoplocarida
Ordo Stomatopoda
• Oko 300 marinskih,
dorzoventralno spljoštenih
rakova; veličina 5-40 cm.
• Žive u šupljinama stena,
korala ili zarivene u pesak ili
mulj; kratak karapaks
omogućuje veliku
pokretljivost u dupljama i
kanalima (i do 4m); veoma
izražena teritorijalnost.
• Predatori. Kamufliranje u pesku. 2. par grudnih nogu prilagođen
za lov. Oči na drškama, prepoznaju boje i likove.
Superordo Hoplocarida
Ordo Stomatopoda
•
•
•
•
•
•
•
•
•
6-8 par grudnih nogu dvogran.
Trbuh širok.
Škrge na trbušnim ekstremitetima.
Ženke i mužjaci zajedno samo za vreme parenja, kod
većine.
Ženka leži na jajima i ne hrani se.
50.000 jaja.
Zoea larva.
Squilla spp.
Squlla mantis
Superordo Peracarida
• Oko 30% svih rakova.
• Ležajna komora (marsupium) kod ženki- formira se od
koksi grudnih ekstremiteta.
• 1 par maksilopeda.
Ordo Amphipoda
• Oko 6000 uglavnom
marinskih račića;
slatkovodni i terestrični; 515mm.
• Većina vrsta su bentosne i
pelaške, manji broj
zarivajućih i komensalnih i
ektoparazitskih.
• Ishrana detritusom,
lešinama, filtriranjem; mali
broj herbivora.
Ordo Amphipoda
• Telo bočno spljošteno.
• Nemaju karapaks.
• 1 ili 2 grudna segmenta
ulaze u cefalotoraks.
• 2 i 3 par grudnih nogugnatopode za ishranu.
• Škrge na grudnim
segmentima.
• Ekskrecija antenalnim
žlezdama.
• Jaja u ležajnoj komori.
• Direktno razviće.
Ordo Amphipoda
• Oko 70 vrsta u
fauni Srbije,
mnoge
endemične:
Gammarus
G. pljakici,
Niphargus cvijici.
• Indikatori čistih
voda, veoma
osetljivi na
najmanja
zagađenja.
Ordo Isopoda
• Oko 4000 uglavnom
marinskih rakova;
slatkovodni i terestrični;
5-15mm.
• Uglavnom žive u bentosu,
manji broj zarivajućih ili
ubušujućih vrsta.
• Omnivorne, ređe
herbivorne; česte
parazitske vrste.
• Terestrične forme
(Oniscoidea)- vlažna
staništa većinom- manji
broj sa trahejamapustinje.
Ordo Isopoda
• Dorzoventralno spljoštene.
• Nemaju karapaks; 1 ili 2 grudna
segmenta u sastavu glave.
• Fuzionisanje trbušnih tergita.
• Škrge na trbuhu.
• Maksilarne žlezde.
• Prva dva para trbušnih nogukopulacija.
• Zoea larva.
• Oniscus spp.
• Asellus (indikator zagađenih
voda).
Ordo Isopoda
štetočine na drvetu
Superordo
Eucarida
• Karapaks pokriva čitave grudi.
• Škrge i srce na grudima.
• Oči na drškama.
Ordo Decapoda
• Oko 10 000 uglavnom
marinskih rakova,
manji broj
slatkovodnih;
terestrične krabe.
• Veličina nekoliko mm,
do 4m dugih
ekstremiteta japanske
krabe.
• Koriste se u ishrani
ljudi (škampi, jastozi,
krabe, rečni rakovi);
važna komponenta
lanaca ishrane.
Ordo Decapoda
• Imaju 5 pari
grudnih nogu- prvi
par masivan,
kleštolik (helipede).
• 3 para
maksilopeda.
• Dvograni
ekstremiteti na
trbuhu i repna
lepeza na kraju.
Ordo Decapoda
• Većina vrsta
bentosne,
dorzoventralno
spljoštene; kreću se
po dnu pomoću
ekstremiteta, žive u
šupljinama.
• Kozice (Penaeidae)
jedina pelaška grupavažni u lancima
ishrane. Simbioze sa
ribama i morskim
sasama.
kozica
Ordo Decapoda
• Najuspešnija grupakrabe (Brachyura)4500 vrsta- trbuh
redukovan i savijen
ispod cefalotoraksa.
• Sve vrste su
bentosne sa veoma
raznovrsnim
staništima- dubinska
do plićaka u udarnoj
zoni talasa.
Ordo Decapoda
• Plen se lovi i macerira pomoću
helipeda.
• Predatori i lešinari (mekušci,
bodljokošci, ribe, rakovi...).
• Većina slatkovodnih, terestrične i
manji broj marinskih- herbivore.
• Filtraciona ishrana- detritus
(peščane krabe).
Emerita
talpoides
Ordo Decapoda
• Crevni sistem: kardijačni i pilorični želudac za mrvljenje hrane.
• Respiracija: kozice imaju 24 škrge na svakoj strani grudi,
jastozi 20, a krabe 3.
• Respiratorni pigment je hemocijanin. Daje plavu boju mnogim
rakovima.
• Ekskrecija: antenalne žlezde i škrge.
• Nervni sistem koncentrisan u jedinstvenu ganglijsku masu kod
kraba.
• Čula: dobro razvijena; fotofore; neke proizvode zvuk.
• Gonohoristi.samo nekoliko vrsta hermafroditi.
• Kozice izbacuju jaja u vodu, larva je nauplius.
• Ostali dekapodni rakovi se razvijaju preko larve zoea.
• Ženke fiksiraju jaja za zadnje noge i pridržavaju uropodom.
Klasifikacija Decapoda
Ordo Decapoda
Subordo Natantia
Subordo Reptantia
Subordo Natantia
• Bočno spljošteni i slabo
sklerotizovani rakovi,
trbuh povijen na dole.
• Pelaške i bentosne
forme, sa dobro
razvijenim trbušnim
nogama.
• Helipede slabo izražene;
rostralni izraštaj dobro
razvijen.
• Nauplius i metanauplius
larve.
• Jestive.
• Vektori nekih patogena.
Subordo Natantia - kozice i škampi
Palaeomon sp.
Crangon sp.
Penaeus sp.
Lucifer sp.
Subordo Reptantia
• Bentosne forme. Hodanje
po podlozi, retko plivaju.
• Trbušne noge slabo
razvijene.
• Dorzoventralno spljoštene i
sklerotizovane. Karapaks
dobro razvijen.
• Masivne helipede, rostrum
redukovan.
• Veliki broj rakova ima
ekonomski značaj.
Subordo Reptantia
• Macrura: dugorepi rakovi.
• Nephrops, Astacus, Homarus (H. americanus- 60cm,
25kg, 50 godina), Palinurus.
Nephrops sp.
Homarus sp.
Homarus americanus
Astacus astacus
Palinurus
Subordo Reptantia
• Anomura- mekotrbi rakovi. Oči
između drugih antena, trbuh više ili
manje redukovan.
• Paguroidea- rakovi samci- mekani i
asimetrični trbuh- simbioze sa
morskim sasama, sunđerima;
ljušture mekušaca; primitivnije
grupe- šupljine.
• Brojne krabolike vrste.
Pagurus sp.
Subordo Reptantia
• Brachyura- krabe u užem
smislu; najuspešnija
grupa- 4500 vrsta.
• Trbuh redukovan i savijen
ispod cefalotoraksa.
• Sve vrste su bentosne sa
veoma raznovrsnim
staništima- dubinska, do
plićaka u udarnoj zoni
talasa.
• Oči bočno od drugih
antena.
• Cancer, Maja.
Cancer pagurus
Maja sp.
Macrocheira kaempferi
Ordo Euphausiacea
• Oko 90 vrsta krilova; sve
žive u morima.
• Pelaški rakovi.
• Filtraciona ishrana
zooplanktonom, retko
fitoplanktonom. Manji broj
predatori.
• Karapaks pokriva samo deo
grudi- nemaju maksilopede.
• Fotoforni organi.
• Značajni elementi
zooplanktona u Antarktičkim
morima-glavna hrana kitova.
• 400 000 tona se godišnje
lovi.
Filogenija Crustacea
• Fosili poznati iz Kambrijuma; prekambrijumsko
poreklo.
• Hipotetički predak: bentosna forma sa glavom i
homonomnim trupom, nediferencirani višefunkcionalni
trupni ekstremiteti.
• Remipedia i Cephalocarida najsličnije hipotetičkom
predku.
• Druga filetička linija- Branchiopoda, Ostracoda,
Cirripedia, Copepoda, Mystacocarida, Branchiuraograničena adaptivna radijacija i brojnost u vodenim
staništima.
Filogenija Crustacea
• Malacostraca su najuspešnija i najprogresivnija
grupa.
• Leptostraca najprimitivnije (7 trbušnih
segmenata), najstariji fosili.
• Adaptivna radijacija Malacostraca završena do
Perma.