Transcript Ordo Rhabdocoela

Phylum Platyhelminthes
Phylum Platyhelminthes
Pljosnati (parenhimatični) crvi
• Bilateralno simetrični organizmi,
dorzoventralno spljošteni, listoliki ili
cilindrični.
• cefalizacija je izražena u većoj ili
manjoj meri.
• Triploblastica: ekto, mezo i endoderm.
• Od mezoderma se formira mišićni sloj
ispod epidermisa, kao i parenhim.
• Aktivno pokretni – kontrakcijama
muskulature ili trepljama.
• Sitni od nekoliko milimetara do par
centimetara.
• Paraziti i slobodnoživeći (akvatični).
Phylum Platyhelminthes
• Unutrašnja građa determiniše
raznovrsnost formi i staništa
• Kod Trepljastih crva izvršena je
klasifikacija na osnovu građe
crevnog sistema.
• Nemaju cirkulatorne sisteme;
respiracija celim telom.
• Polni sistem: hermafroditi
• Jaja metilja pronađena su u crevu
egipatskih mumija!
• Do sada je opisano oko 20 000 vrsta
Phylum Platyhelminthes
• Nemaju telesnu duplju, već je telo ispunjeno parenhimskim
ćelijama; često vrlo razgranato crevo.
• Ekskretorni sistem (prvi put u evoluciji)! Protonefridijalnog
tipa
• Nervni sistem - vrpčast ili difuzan.
• Parazitske vrste su hermafroditi, slobodnoživeće, odvojenih
polova.
• Fosili nisu nađeni zbog nedostatka skeletnih elemenata.
Prostheceraeus sp.
Klasifikacija Platyhelminthes
Phylum Platyhelminthes
Classis
Turbellaria
Classis
Trematodes
Classis
Cestodes
Classis Turbellaria
• Oko 4500 vrsta trepljastih crva
• Žive uglavnom u morima u
bentosu.
• Manji broj vrsta živi u slatkim
vodama ili su terestrične forme (u
tropima).
• Većina je slobodnoživeća, manji
broj ektokomensalnih (rakovi) i
parazitskih (crevo mekušaca).
• Razmnožavanje: hermafroditi.
Aquaplana sp. vrlo
razgranato crevo
Classis Turbellaria
• Većina je karnivorna. Plen pronalaze pomoću hemoreceptora,
love obmotavanjem, uz pomoć sluzi ili proboscisa.
• Najčešća hrana su im Rotatoria,
sitne Nematoda, manji rakovi i
drugi beskičmenjaci.
• Manji broj vrsta se hrani
algama.
• Artiopostia triangulata
redukuje broj kišnih glista u
Britaniji i Irskoj (problem!)
• Eurylepta leorarda se hrani
plaštašima (Tunicata).
turbelarija koja se hrani plaštašima
Classis Turbellaria
• Parne tentakule (aurikule)
na glavi.
• Kod nekih postoje nekih
proste ocele (red Triclada).
• Epidermalne ćelije su
multicilijatne, raspoređene
uglavnom na ventralnoj
strani tela.
Triclada
• Kreću se pomoću treplji, a krupnije vrste mišićnom
peristaltikom.
Poprečni presek Turbellaria
Unutrašnja građa Turbellaria
Dendrocoelum lacteum:
• crevni sistem – zatvorenog tipa
(aproktan). Crevo se slepo završava,
dok kod nekih postoje analne pore.
• Izgled creva i položaj usta značajni
za sistematiku.
• ekskretorni sistem - protonefridije
Classis Turbellaria
• nervni sistem difuzan
(Acoela) ili vrpčast.
• vrpčast: (moždana ganglija
od koje polazi nekoliko pari
nervnih vrpci)
• disanje celim telom. Nema
posebnih respiratornih organa
Većina slatkovodnih vrsta
zahteva do 70% zasićene
vode kiseonikom, npr. potok.
Pharynx vrlo muskulozan.
Razmnožavanje Turbellaria
• Većina vrsta - hermafroditi.
• Većina sa direktnim razvićem ili Milerova larva.
• Bespolno razmnožavanje pupljenjem, deobom ili
fragmentacijom tela. Minimum (totipotentnih) ćelija 4000.
Klasifikacija Turbellaria
• Klasifikacija se zasniva na građi crevnog i polnog
sistema.
• Drugai kriterujzm je: određene grupe ne poseduju
trepljasti epitel koji je za većinu vrsta karakterističan.
•Dele se na 2 potklase:
• Arhoforna grupa - ovarijum ima ulogu i žumančišta, jer
nemaju specijalizovane žlezde. Primitivna grupa.
• Neoforna grupa - žumančište posebno diferencirano.
Evolutivno naprednija grupa.
Klasifikacija Turbellaria
Classis Turbellaria
Subclassis Archoophora
Subclassis Neoophora
Ordo Acoela
Ordo Proseriata
Ordo Nemertodermatida
Ordo Temnocephalida
Ordo Catenulida
Ordo Rhabdocoela
Ordo Macrostomida
Ordo Triclada
Ordo Polyclada
Subclassis Archoophora
• Predstavlja sitne od 2 mm do
2 cm, marinske organizme.
• Bentosni, mali broj živi
planktonski.
• Nemaju ovidukte ni
protonefridije, slabo
diferenciran polni i crevni
sistem.
• Nervni sistem difuznog tipa.
• Predatori, sekretima iz tela
ubijaju žrtvu.
Ordo Acoela
Ordo Acoela
Convoluta
roscoffensis
• Kod vrstareda Acoela
Turbellaria pod mikroskom se u
crevu i parenhimu mogu videti
fotosintetski simbionti,
jednoćelijske mikroskopske alge iz
roda Tetraselmis.
• Preko 25.000 primeraka algi
može se izbrojati po jednoj
turbelariji.
• Na ovaj način oni postaju
endosimbiontski fotoautotrofni
organizmi koji se snabdevaju
šećerom iz simbiontskih algi.
Ordo Polyclada
• Marinski organizmi.
• Većina ima par tentakula na
glavi.
• Crevo veoma razgranato sa
velikim brojem divertikuluma.
• Razviće preko Milerove
larve, ređe direktno.
Subclassis Neoophora
Ordo Temnocephalida
• Slatkovodne sa adhezivnim
diskom na zadnjem kraju
tela.
• Epitel bez treplji.
• Komensali i paraziti rakova,
mekušaca, kornjača.
• Sistematsko mesto ove
grupe je između Turbellaria
i Trematodes!
adhezivni disk
Ordo Rhabdocoela
•
•
•
•
•
•
Marinske i slatkovodne.
Komensali i paraziti.
Crevo nerazgranato, kesasto.
Položaj usta varira.
Bespolna deoba vrlo česta.
Rabdocite – ćelije koje luče sluz
(odbrana i napad)
Ordo Triclada
• Krupne marinske,
slatkovodne i terestrične.
• Poznate pod imenom
planarije.
• Crevo je trograno.
• Ocele vrlo razvijene.
• Planaria spp.
• Dendrocoelum spp.
Planaria sp.
trograno crevo
usni otvor
Classis Trematodes
• 12 500 vrsta metilja, sa listolikim i
nesegmentisanim telom.
• Usni i trbušne pijavke
• Ekto i endoparaziti kičmenjaka.
• Većina ima prelazne domaćine (larve) mekušci ili drugi beskičmenjaci.
• Ektoparaziti - koža, škrge, usna duplja,
kloaka.
• Endoparaziti - digestivni trakt (crevo,
jetreni i žučni kanali) ili krvna tkiva.
Classis Trematodes
• Epidermis je bez cilija, specifične građe: sloj citoplazme sa
mitohondrijama i pojedinačnim ćelijama (sincicijum).
• Parenhim je ćelijski.
Classis
Trematodes
• Crevni sistem kao kod Rhabdocoela.
• Ekskrecioni sistem – protonefridije.
• Nema respiratornog ni krvnog
sistema.
• Anaerobi.
• Nervni sistem vrpčast; bilobalna
moždana ganglija, 3 para vrpci.
• Čula slabo razvijena.
Dicrocoelium lanceatum
Crevni sistem Trematodes
Prednja
grana creva
Pharynx
Zadnja
strana creva
Kaudalni
adhezivni disk
Nervni sistem Trematodes
Ocele
Cerebralne
ganglije
Ventralna nervna vrpca
Polni sistem Trematodes
Ovarijumi
Žumančana
žlezda
Testikule
Semevod
Gonopora
Cirrus
Ženski atrium
Hermafroditi
Lerve Trematodes
• Najveći broj metilja ima smenu generacija, naročito se smenjuju
stadijumi larvi koji se morfološki jako razlikuju i zahtevaju:
• Miracidija – bilateralno simetrična trepljasta, ne hrani se.
• Sporocista – u prelaznom domaćinu.
• Redija – iz partenogenetskih larvi više redija. Može se razviti i
druga generacija - redija II.
• Cerkarija – repate, plivaju, napuštaju telo prelaznog domaćina.
• Metacerkarija – u crevu sekundarnog domaćina.
• Kod Monogenea onkomiracidija
Classis Trematodes
• Adaptacije na parazitizam: sincicijelni epidermis sa kutikularnim
izraštajima, pijavke,
• produkcija ogromnog broja jaja – 10 000-100 000 puta više nego
slobodnoživeće turbelarije.
• Na površini tela nemaju treplje.
• Pijavku čine tanjirasta mišićna udubljenja na površini tela.
• Prema načinu razvića, broja i rasporeda pijavki klasifikuju se na tri
reda.
KlasifikacijaTrematodes
Classis
Trematodes
Ordo
Monogenea
Ordo
Digenea
Ordo
Aspidobothrea
Ordo Monogenea
• Oko 1100 vrsta ektoparazita vodenih kičmenjaka: riba (u
škrgama) i vodozemaca, (na koži ili mokraćnoj bešici) ređe
gmizavaca.
• Kompletan životni ciklus se odvija na jednom domaćinu –
larva onkomiracidija.
• Haptor – na zadnjem delu tela kompleks pijavki (adhezivni
disk) i kukica za kačenje.
• Usna pijavka slabo izražena u vidu adhezivne žlezde.
Razviće Monogenea
• Razviće jednostavno,
metamorfozom, bez smene
domaćina.
• Trepljasta larva miracidija je
slobodnoživeća. Metamorfozira
na ili u domaćinu u adulta,
metilja.
• Larve imaju dve očne mrlje.
• Neotenija izražena
Dactylogyrus vastator
Ordo
Monogenea
• Životni ciklus
Polystoma
integerrimum
(mokraćna bešika
žaba), visoko
sinhronizovan sa
životnim ciklusom
domaćina.
• Dactylogyrus spp.
Parazitiraju na
škrgama slatkovodnih
riba – velika smrtnost
riblje mlađi.
Ordo Digenea
• Oko 11 000 vrsta endoparazita svih kičmenjačkih grupa i
ljudi.
• Veličine 0.2 mm-6 cm
• Telo spljošteno, ređe cilindrično; usna i trbušna pijavka
dobro razvijene.
• Složen životni ciklus: jedan (npr. puž) ili više (npr. zglavkar ili
riba) prelaznih domaćina.
• Jaja se po pravilu izbacuju u spoljšnju sredinu fecesom, ređe
pljuvačkom ili mokraćom.
• Nekoliko larvenih stadijuma:
• Jaje  miracidija  sporocista, redija (puž)  cerkarija 
metacerkarija.
Ordo Digenea
• Veliki metilj, Fasciola hepatica
parazitira u jetri, žučnim kanalima i
žučnoj kesi domaćih životinja.
• Mogu živeti i do 11 godina u istom
domaćinu.
• Izazivaju poremećaje u radu jetre
(ciroza) i izlivanju žuči, tako što
dovode do fibroza jetrenih i žučnih
kanala.
• Serija larvenih stupnjeva,
poliembrionija uobičajena
Fasciola hepatica, životni ciklus
Ordo Digenea
• Mali metilj, Dicrocoelium lanceatum u jetri ovaca.
• U jetri po klanju ovih životinja, mogu se primetiti sitni paraziti
braon boje, nalik na listiće.
• Prelazni domaćin je barski puž ili mrav.
• Na većim nadmorskim visinama.
• Ne pravi velike štete.
Ordo Digenea
• Tropski metilj –
Schistosoma spp. –
šistosomatoza –
oko 200 miliona
ljudi godišnje se
zarazi, a umre oko
800 000. Vakcine?
• Areal: tropske i
subtropske oblasti
Južne i Centralne
Amerike, Afrike i
Azije (74 zemlje).
• Odvojenih polova.
Ordo Digenea
• Larva cerkarija
prodire u čoveka
preko kože – jaja se
krvotokom
prenose do mnogih
unutrašnjih organa
(mozak, jetra,
pluća, bubrezi...)
gde izazivaju
infekcije i nekroze.
Ordo Aspidobothrea
• Oko 80 vrsta endoparazita
hrskavičavih i košljoriba, kornjača,
morskih i slatkovodnih mekušaca.
• Jedan ili dva prelazna domaćina.
• Adhezivni organ sa ventralne strane
sa nizovima pijavki.
• Mogu preživeti više dana i bez
domaćina – verovatni preci ostalih
metilja.
Classis
Cestodes
• Oko 5000 vrsta
specijalizovanih endoparazita
kičmenjaka.
• Homonomno segmentisane
životinje.
• Crevni sistem je zbog
parazitizmaredukovan
• hrane se preko sincicijelnog
epidermisa (tegument ili
neodermis).
• Ekskrecija – protonefridije.
• Nervni sistem - vrpčast,
diferencirane 2 moždane
ganglije.
Classis Cestodes
• Anaerobi.
• Sve pantljičare su endoparaziti,
sa malim izuzetkom.
• Telo diferencirano na glaveni
region ili scolex, vratni region i
trupni region ili strobilu sa
različitim brojem proglotisa.
• Na scolex-u se nalaze pijavke i
kukice u različitom broju i
rasporedu.
Taenia solium
Cestodes - spoljašnja morfologija
nezreli proglotisi
Scolex
proglotisi spemni
za izbacivanje
zreli
proglotisi
genitale pore
Cestodes-scolex
kukica
rostellum
pijavke
Cestodes - telesni zid
mikrotrihe
sincicijelni
sloj
vakuole
mitochondrion
bazalna
lamina
kružna
muskulatura
uzdužna
muskulatura
citoplazmatični
mostići
nukleus
telo episermalne
ćelije
Razmnožavanje Cestodes
• Hermafroditi sa kompletnim ženskim i muškim polnim sistemom u
svakom proglotisu.
• Produkuju i do nekoliko miliona jaja.
• Složeni životni ciklusi
sa jednim ili više
prelaznih domaćina
(zglavkari ili kičmenjaci)
i larvenih stupnjeva.
• Jaja i larve infektivni
stadijumi.
Cestodes – proglotis
žumančište
ovarium
Ootype
ductus
seminis
uterus
ducts
excretorius
Žumančana
žlezda
receptaculum
seminis
vagina
atrium genitalis
- cloaca
vesica cirri
vas deferens
vasssa
eferentia
Classis Cestodes
• Taenia solium - svinjska pantljičara i Taenia saginata - goveđa
pantljičara.
• T. solium – uterus sa 7-10 bočnih grana.
• T. saginata – uterus sa 12-20 bočnih grana.
• Velična 3 – 8 m i nekoliko hiljada proglotisa.
• Prelazni domaćini svinje, odnosno goveda.
• Čovek se zarazi jedući termički nedovoljno obrađeno meso.
• Izaziva dijareju i gubitak težine i vrlo retko oštećenja creva.
• Produkuju 50 000-100 000 jaja po proglotisu.
• Adulti mogu živeti od 5-20 godina.
• Larva onkosfera
Taenia solium – životni ciklus
Cestodes
Classis Cestodes
• Pseća pantljičara,
Echinococcus granulosus.
• Čovek prelazni domaćin;
pas i svinja.
• Hidatodne larve se mogu
naći u plućima, mišićima,
jetri, srcu, mozgu,
kostima; mogu se
odstraniti samo hirurškim
putem.
Hidatodna cista
• Hidatodne ciste sadrže do 15 litara tečnosti.
• Spor rast cisti – vidljive posledice za 10-20 godina (slepilo, epi napadi,
hipertenzija...).
Hidatodna cista
Classis Cestodes
Subclassis Cestodaria
Nesegmentisane, nemaju skoleks
larve 10 kukica, telesne duplje riba
Amphilina foliacea
Subclassis Eucestoda
većina, segmentisane,
larva 6 kukica
Ordo Caryophyllidea
bez proglotisa
Ordo Spathebothriidea
proglotisi bez spoljasnje
segmentacije
Ordo Pseudophyllidae
dvodelni skoleks
najcesce ribe
Ordo Proteocephalidea
cetvorodelni skoleks
ribe, vodozemci, gmizavci
Ordo Tetraphyllidae
cetvorodelni skoleks,
ribe
Ordo Cyclophyllidea
cetvorodelni skoleks
sa rostelumom, sisari, ptice
Filogenija Platyhelminthes
• Hadži – celularizacija višejedarnih cilijata.
• Hyman – zajednički planuloidni predak dupljara (planula) i
pljosnatih crva (miracidija).
• Slobodnoživeće Turbellaria, najprimitivnije; od njih vode poreklo
metilji i pantljičare.
• Acoela i Nemertodermatida najprimitivnije.
• Acoela ishodna grupa za sve druge arhoforne redove.
• Neoforni redovi verovatno vode poreklo od polikladnog pretka.
• Rhabdocoela verovatno ishodna grupa za Trematodes i Cestoda
(Neodermata).
• Monogenea primitivnija grupa; Digenea – Cestoda.