Transcript Classis Bivalvia

MOLLUSCA
• Mekano, nesegmentisano telo.
• Bilateralno simetrični ili sekundarno asimetrični.
• Spoljašnja ljuštura (kod Cephalopoda redukovana i
unutrašnja, kod Aplacophora potpuno redukovana).
• Telo: glava, trup, stopalo i ljuštura sa plaštom (kod školjki
glava je redukovana).
• Trup (visceralna masa, utrobna kesa) je pokrivena plaštom
(pallium).
• Plaštana duplja sa kompleksom plaštanih organa.
• Celom oko srca, bubrega i gonada (celomske protostomije).
• Euproktno crevo.
• Respiratorni sistem - škrge (ktenidije).
• Krvni sistem – otvoren.
• Ekskretorni sistem – metanefridije.
• Nervni sistem difuzno – vrpčast ili ganglioneran.
• Čula – taktilna (estete), statocisti, proste oči, hemijska(osfradije),...
• Polni sistem gonohoristički ili hermafroditan.
• Larve: trohofora, veliger i glohidija. Kopneni-direktno razviće.
• 130 000 vrsta raspoređenih u sedam klasa: Monoplacophora,
Aplacophora, Polyplacophora, Scaphopoda, Gastropoda, Bivalvia i
Cephalopoda.
Classis Bivalvia - školjke
• Bilateralno simetrični, osim sesilnih vrsta sa sekundarnom asimetrijom
(Ostrea).
• Plašt luči dvokapku ljušturu (valva – kapak).
• Ligament i brava (sastoji se od sistema zubića i udubina).
• Umbo (vrha kapka) je najstariji deo ljušture oko kojeg su raspoređene
naraštajne zone.
• Prednji i zadnji mišić aduktor omogućavaju zatvaranje ljušture.
• Ljuštura iz tri sloja: spoljašnji sloj periostracum – organski od konhiolina, središnji
oostracum i unutrašnji hipostracum (sedefasti) od krečnjaka.
• Pallium (plašt) dorzalno srasta za visceralnu masu.
• Između ljušture i plašta je ekstraplaštana duplja.
• Između plašta i tela nalazi se plaštana duplja u kojoj
su smešteni stopalo, škrge, otvori polnog, crevnog i
ekskretornog sistema (kompleks plaštanih organa).
• Ulazni (inhalantni) i izlazni (ekshalantni) otvor ili
sifon.
• Unutrašnja površina plašta, telesnog zida, usnih
lopatica i škrga je pokrivena cilijatnim epitelom.
• Stopalo kožno – mišićni
organ za kretanje, uglavnom
sekirastog oblika.
• Stopalo redukovano kod
sesilnih vrsta (Pecten,
Ostrea).
• Bisusne niti.
Crevni sistem i ishrana
• Nemaju ždrelo sa radulom zbog redukcije glavenog regiona.
• Pukotinasta usta okružena velumima (usnim naborima ili lopaticama), kratak
cevast jednjak, meškoliki želudac obavijen jetrenim žlezdama, srednje crevo
izuvijano u gonadi sa naborom (tiflozolis), zadnje crevo (oko njega se u jednom
delu obavija komora srca), analni otvor na kraju suprabranhijalnog prostora.
• Mikrofage, hrane se filtriranjem čestica hrane iz vode.
Respiratorni sistem
• Prema građi škrga dele se u četiri potklase: Protobranchia, Filibranchia,
Eulamellibranchia i Septibranchia.
• Kod Eulamellibranchia škrge su
građene od filamenata spojenih tako
da obrazuju spoljašnju i unutrašnju
lamelu.
• Desna i leva spoljašnja i unutrašnja
poluškrga.
• Suprabranhijalna komora.
• Na škrgama kod slatkovodnih školjki
- larva glohidija.
Krvni sistem
• Otvoren krvni sistem u kojem struji hemolimfa.
• Srce u perikardijumu građeno od dve pretkomore i jedne komore.
• Prednja i zadnja aorta; sistem lakuna i sinusa.
• Pigmenti: hemocijanin i hemoglobin.
Ekskretorni sistem
• Jedan par bubrega – metanefridije (Bojanusovi organi) u obliku slova V. Jedan
krak je žlezdan i počinje perikardijalnom porom, jer su nefrsotomi redukovani.
Drugi krak je u vidu kanala koji se nefridioporom otvara u suprabranhijalnu
komoru.
• Jedan par Keberovih organa na prednjem zidu perikardijuma.
Nervni sistem i čula
• Ganglioneran građen od tri para ganglija: cerebro
– pleuralne, pedalne i viscero – parijetalne.
• Komisure i konektivi.
• Čulni organi na obodu plašta, u stopalu i osnovi
škrga.
• Na obodu plašta taktilna čula. Imaju proste oči.
• Čulo ravnoteže, statocist, u dorzalnom delu
stopala.
• Osfradije u osnovi stopala i na škrgama.
Polni sistem i razmnožavanje
• Uglavnom gonohoristi.
• Parne gonade iznad stopala u
gonocelu; kratki parni ovidukti se
otvaraju u suprabranhijalnu komoru
ispod otvora bubrega.
• Oplođenje je spoljašnje; larva
trohofora metamorfozira u veliger
na kojoj se javljaju začeci ljušture.
• Školjke iz familije Unionidae i
Margaritiferidae formiraju larve
glohidije koje delom žive u škrgama
majke, a delom ne telu riba.
Rasprostranjenost i biološka raznovrsnost
• Njačešće stanovnici mora; u vodama na kopnu slabije zastupljeni, a ne postoje
kopnene vrtse.
• Slabo su pokretne ili sesilne.
• Žive na svim vrstama dna, a neki buše hodnike u kamenu i drvetu.
• Veličina: od nekoliko milimetara do 1,5m.
• 25 000 vrsta, u Jadranskom moru oko 320 vrsta.
• U slatkim vodama najpoznatija je familija Unionidae.
Cl. Bivalvia
Subcl. Eulamellibranchia
O. Unionida
F. Unionidae
Unio pictorum – slikarska ili rečna školjka (izdužena i dosta čvrsta ljuštura, živi
u tekućim i sprotekućim vodama).
Anodonta cignea – barska školjka (bezupka); tanke i široke kapke
Unio pictorum
Anodonta cignea