Transcript 01 protozoa

PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE
Jednoćelijski ogranizmi
60.000 (80.000) slobodnoživećih i parazitskih vrsta
Kolonije
- polimorfne
- monomorfne
Simetrija tela:
•asimetrični (Amoebina)
•sferično simetrični (radiolarije i heliozoe)
• radijalno simetrični (Choanoflagellata)
•bilateralno simetrični (ciliofore)
GRAĐA TELA
Ektoplazma
Citoplazma
(gola, pelikula ili ljuštura)
Endoplazma
protoplazmatični fibrili,
bazalna tela cilija ili bičeva,
trihociste i kontaktilne
vakuole slatkovodnih
protozoa
hromoplasti, hranljive
vakuole,jedra, organele
Protoplazma
Jedno jedro
jedro
(jedrova membrana,
jedrov sok, hromatin
i plastin)
Višejedarne (Opalina, neke amebe, Heliozoa)
Dva tipa jedra (sve Ciliophora)
NAČIN ISHRANE
Autotrofi
- zelene Flagellata
Heterotrofi
Saprobno
(apsorbuju rastvorenu
hranu površinom tela)
Holozojski
(uzimaju čvrstu hranu)
Respiracija  difuzijom preko površine tela
Ekskrecija  preko površine tela (i kontraktilne vauole kod
slatkovodnih)
Čula  Receptori za prijem draži su cilije, ciri i bičevi
Očna mrlja ili stigma – Mnoge Fitoflagellata
Nemaju nervni sistem  prisustvo protoplazmatičnih
neuromotornih fibrila
Organele za kretanje
•pseudopodije
•cilije i
•bičevi
Pseudopodije – karakteristične za Sarcodina
•limaks forma (pojedinačna izbočina na telu
koja se povećava i ameba se kreće u tom
pravcu)
•prstaste ili lobopodije
(više pseudopodija u isto vreme)
•filopodije (više zašiljenih i granatih
pseudopodija)
•retikulopodije ili rizopodije
(razgranate pseudopodije koje
anastomoziraju)
•aksopodije (zrakaste pseudopodije u
kojima se nalaze aksijalni filamenti)
Cilije – karakteristične za Ciliophora
Ciri nastaju spajanjem cilija, čija se
bazalna tela takođe spajaju
i obrazuju bazalne ploče
Bičevi – karakteristični za Flagellata
BESPOLNO
RAZMNOŽAVANJE
Binarna deoba  poprečna – Ciliophora
uzdužna – Flagellata
citokineza i kariokineza
Multipla deoba  Sarcodine, Sporozoa
Šizogonija ili agamogonija
Plazmotomija  Amoebina i Opalina
Nezavisno od deobe jedara
Pupljenje  egzogeno
 endogeno
Myxozoa, Flagellata,
Ciliophora
POLNO
POLNO
Plazmogamija spajaju se dve ili više jedinki delimično ili potpuno.
Nije uočena razmena jedara ali su uočene promene u njima
Kopulacija  učestvuju jedinke ili gameti sa haploidnim brojem
hromozoma
Zigot-sinkarion ima diploidan broj hromozoma
hologamija  učestvuju cele jedinke
češće celi gameti (izogamija, anizogamija)
Konjugacija  privremeno spajanje dve jedinke
pri čemu razmenjuju mikronukleuse,
a zatim se razdvajaju. Ciliophora
Autogamija  modifikacija konjugacije, učestvuje samo jedna
jedinka
Genetska rekombinacija
SISTEMATIKA PROTOZOA
Podcarstvo Protozoa obuhvata 7 filuma:
Mastigophora
1. Sarcomastigophora
2. Labyrinthomorpha
3. Apicomplexa
4. Microspora
5. Ascetospora
6. Myxozoa
7. Ciliophora
Opalinata
Sarcodina
Subphylum Sarcodina
Pseudopodije, neke imaju bičeve
Asimetrične ili sferične
Bez pelikule na površini tela
Jedno ili više jedara
Citoplazma diferencirana na ekto – i endoplazmu
Mnoge na površini tela imaju zaštitnu ljušturu
Slana, slatka voda, vlažno zemljište
Holozijska ishrana
Razmnožavanje bespolno, a neki rodovi i polno (kopulacijom)
Najčešće žive pojedinačno, postoje i parazitske i kolonijalne forme
10 klasa:
1. Lobosea
2. Acaromyxea
3. Acrasea
4. Plasmodiophorea
5. Filosea
6. Eumycetozoea
7. Granuloreticulosea
8. Acantharea
9. Polyscistinea
10. Pheodarea
11. Heliozoea
Subcl. Gymnoamoebina
(red Amoebida)
Subcl. Testacealobosia
(red Arcellinida)
red Foraminiferida
cl. Radioloria
Actinosphaerium
Actinophrys
Klasa Lobosea
Vrste sa monopodijalnim ili polipodijalnim lobopodijama
Neke imaju ljušturice
Neke u specifičnim uslovima prelaze bičaste forme
Dele se na dve podklase:
Gymnamoebina
Testacealobosia
Potklasa Gymnamoebina
Bez ljušturica
Red Amoebida
Slatkovodne, retke u moru
Neke su paraziti
Kreću se pomoću pseudopodija i stalno menjaju oblik
Hrane se holozijski algama, drugim protozoama i rotatorijama
Nesvareni delovi hrane se odbacuju na bilo kom mestu na telu
Kontraktilne vakuole – slatkovodne
Razmnožavanje- binerna deoba, multipla i plazmotomija
Obrazovanje cista je česta pojava
ph.
subph.
cl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Amoebida
AMOEBA LIMAX
ph.
subph.
cl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Amoebida
AMOEBA PROTEUS
Slatkovodni oblik
ph.
subph.
cl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Amoebida
AMOEBA RADIOSA
PSEUDOPODIJA
EKTOPLAZMA
ENDOPLAZMA
KONTRAKTILNA
VAKUOLA
HRANLJIVE
VAKUOLE
JEDRO
AMOEBA SP.
ph.
subph.
cl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Amoebida
Parazitski oblici
Entamoeba ranarum – u rektumu žaba
Entamoeba coli
živi u crevu, hrani se bakterijama,
nije patogena za čoveka
Entamoeba gingivalis – u ustima čoveka
Entamoeba histolytica
kod čoveka izaziva
amebnu dizenteriju
Potklasa Testacealobosia
Slatke i slane vode
Puzeći organizmi
Ljušturice: - od organske supstance PSEUDOHITINA, ponekad prožete
neorganskim česticama
- ovalne sa jednim otvorom (pylom=pseudostom) kroz koji
prolaze pseudopodije (filopodije)
Razmnožavanje deobom. Jedna
jedinka zadržava ljušturu, druga je
potpuno obrazuje pre nego što se
odvoji
Preživljavaju sušne periode tako što
se incistiraju u ljušturi
Familija Arcellidae
Homogena ljuštura
Rod Arcella – žućkasta do tamna ljuštura u obliku sahatnog stakla
ph.
subph.
cl.
subcl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Testacealobosia
Arcellinida
ARCELLA SP.
PYLOM
PSEUDOPODIJA
LJUŠTURA
PSEUDOPODIJA
KONTRAKTILNA
VAKUOLA
HRANLJIVA
VAKUOLA
JEDRO
HRANLJIVA
VAKUOLA
LJUŠTURA
JEDRO
PSEUDOPODIJE
PYLOM
KONTRAKTILNA
VAKUOLA
PROTOPLAZMA
LJUŠTURA
PYLOM
HRANLJIVA
VAKUOLA
JEDRO
JEDRO
PSEUDOPODIJE
Familija Difflugidae
Peskovita ljuštura
Rod Difflugia– ljuštura kruškastog oblika
DIFFLUGIA SP.
ph.
subph.
cl.
subcl.
o.
Sarcomastigophora
Sarcodina
Lobosea
Testacealobosia
Arcellinida
DIFFLUGIA SP.
LJUŠTURA
PSEUDOPODIJE
Klasa Granuloreticulosea
Granularne retikulopodije
Većina morske, izuzev nekoliko golih slatkovodnih oblika
Klasa obuhvata redove:
•Athalamida – bez ljušturica
•Monothalamida – sa jednokomornim ljušturicama
•Foraminiferida – sa ljušturicama koje morfološki jako variraju
Ljušture građene od materije slične hitinu, prožete kalcijum-karbonatom
uz primese sicilijuma i dr.
Osnova ljušturice se sekretuje unutar protplazme
Kod višekomornih, živi u najmlađoj komori
Tipovi ljuštura:
1. Jednkomorne
2. Višekomorne
1. Inperforata – sa jednim otvorom
2. Perforata - sa više otvora
Regularno raspoređene
Nodozaroidne
Tektularne
Spiralne
Ciklične
Iregularno raspoređene
Red Foraminiferida
PENEROPLIS SP.
POLYSTOMELLA SP.
GLOBIGERINA SP.
MILIOLA SP.
DISCORBIS SP.
QUINQUELOCULINA SP.
MIKROSFERIČNA
GENERACIJA
Životni ciklus
Polystomella crispum
mejoza
Smena polnog i bespolnog
razmnožavanja
2n
n
polno
MEGALOSFERIČNA
GENERACIJA
bespolno
Klase Acantharea, Polyscistinea, Pheodarea
(Radiolaria)
Acantharea
Skelet u obliku spikula od stroncijum sulfata, pravilno raspoređene
U citoplazmi – perforirana kapsula deli na ekstrakapsularna mehurasta
plazmu i intrakapsularnu kompaktnu plazmu
Skeletne spikule
Centralna kapsula
Intrakapsularna plazma
Ekstrakapsularna plazma
Miofibrili
Polyscistinea
Spoljašnji krečnjački skelet vrlo pravilnog oblika
centralna kapsula u citoplazmi
Pheodarea
Skelet od silicijuma sa primesama organskih čestica
Centralna kapsula sa tri otvora (1 citostom, 2 i 3 za
aksopodije)
HEXASTYLUS SP.
SPHEAROSTYLUS SP.
THYSOCYRTIS SP.
PODOCYRTIS SP.
Klasa Heliozoea
Slatkovodne, ugavnom planktonske, ima i
sesilnih
Sferična simetrija tela
Duge aksopodije sa potpornim fibrilama
Žrtve se parališu u dodiru sa aksopodijama
Citoplazma jasno diferencirana na ekto i
endoplazmu
bespolno binarnom deobom,
pupljenjem šizogonijom
Autogamija samo kod rodova
Actinosphaerium i Actinophrys
dve Actinophrys sp. jedu
dijatomeju
ph. Sarcomastigophora
subph.Sarcodina
cl.
Heliozoea
Kontraktilne vakuole
ACTINOSPHAERIUM SP.
Aksopodije
ph. Sarcomastigophora
subph.Sarcodina
cl.
Heliozoea
ACTINOPHRYS SP.
Kontraktilne vakuole
Jedro
podfilum Mastigophora
• Kretanje: pretežno slobodnoživeće u vodi, ima sesilnih, kolonijalnih
• Poseduju bič=flagelum (1,2,4 ili više) koji polazi od bazalnog tela
Bičevi: a. prosti
b. složeni:
» sa bočnim ili vršnim nastavcima – mastigonemama
» modifikovani u spiralno uvijene haptoneme kojima se
pričvršćuju za podlogu
• Kretanje se obavlja spiralnim kretanjem biča, izvode se undulentni
pokreti
• Kontraktilna vakuola – osmoregulatorna i ekskretorna funkcija
• Očna mrlja – stigma – prisutna kod nekih vrsta – funkcija:
receptorna organela za registrovanje svetlosni draži
Ishrana:
• holofitski - fotosinteza (koje imaju hloroplasti),
• holozojski - ameboidno u udubljenju na prednjem
delu tela (i imaju hranljive vakuole),
• saprozojski
Razmnožavanje: bespolno (uzdužnom ili poprečnom deobom) i polno
(Phytomastigophora)
• Životni ciklus: prost, moguće palmela stanje nepokretnosti
podfilum Mastigophora
(Flagellata)
cl. Phytomastigophorea
cl. Zoomastigophorea
Ordo:
Chrysomonadida,
Cryptomonadida,
Dinoflagellida,
Euglenoidea,
Volvocida,...
Tripanosoma
gambiense
Ordo:
Diplomonadida,
Kinetoplastida,
Choanoflagellida,
Trichomonadida,
Hypermastigida, ...
Euglena viridis
Phacus sp.
Tripanosoma brucei
Klasa Phytomastigophora
Red Euglenoidea
• 1 ili 2 biča
• Ishrana: holofitski – fotosinteza – u odsustvu svetlosti – saprofitski
(amfitrofno=miksotrofno=dva načina)
• Kontraktilna vakuola, bazalno telo
• Stigma (očna mrlja)
• Hromatofori sa hloroplastima - hlorofilom i drugim pigmentima
• Rezervna hrana – zrnca paramiluma
• Razmnožavanje: bespolno, uzdužnom deobom
• Moguć je palmela stupanj – stanje nepokretnosti,
ali se razmnožavanje i fotosinteza odvijaju
Euglena viridis – slatkovodna, indikator organski
opterećene vode, cvetanje
Phacus sp – živi u čistim vodama
Paramilumska zrna
Pelikula
Bazalno telo
Stigma
Jedro
Hromatofori
Kontraktilna
vakuola
EUGLENA SP.
ph.
subph.
cl.
o.
Sarcomastigophora
Mastigophora - Flagellata
Phytomastigophorea - Phytomastigophora
Euglenoidea
Citostom
Bič
Klasa Zoomastigophora
Red Kinetoplastida (Protomandina)
Nemaju hloroplasta
Česta pojava undulentne membrane (flagelum i pelikula)
Veliki broj parazitskih vrsta (ima i slobodnoživećih i kolonoijalnih)
Podred Trypanosomatina
Paraziti biljaka, praživotinja, beskičmenjaka, kičmenjaka i čoveka
Razmnožavanje: bespolono, uzdužna ili multipla deoba
Složeni životni ciklus tokom koga se menjaju morfološki i menjaju
domaćine
Značajna karakteristika POLIMORFNOST:
Svaki rod se javlja u dva ili više oblika: LEISCHMANIA, LEPTOMONAS,
CRITHIDIA, TRYPANOSOMA
TRYPANOSOMA – elementi za kretanje polaze od zadnjeg dela tela, odakle
polazi bič i obrazuje dugu undulentnu membranu
LEISCHMANIA – okruglast, bez biča, sa bazalnim telom
CRITHIDIA – elementi za kretanje su blizu centra organizma pored jedra, bič
polazi odatle, spaja se sa pelikulom i obrazuje kratku undulentnu membranu,
ka prednjem delu tela
LEPTOMONAS – izdužen sa kratkim bičem, polazi sa prednjeg dela gde je i
bazalno telo
Rod: LEISCHMANIA
Obuhvata samo one forme koje imaju leischmania i leptomonas stupnjeve
U insektima – leptomonas
U kičmenjacima – leischmania – kao intracelularni paraziti
vrste: Leischmania donovani, Leischmania tropica
Rod: TRYPANOSOMA
Krvni paraziti kičmenjaka. Prenose ih muve (Glossina) koje sišu krv. Patogene
samo za čoveka i domaće životinje u tropskom regionu.
Trypanosoma gambiense – uzrokuju bolest spavanja kod ljudi,
stalan domaćin – antilope (otporne), prelazni domaćin čovek (neotporan).
Prenosilac Muva ce-ce Glossina palpalis
Trypanosoma rhodensiense - uzrokuju bolest spavanja kod ljudi, prenosilac
muva
Trypanosoma brucei – uzrokuje bolest nagana kod goveda u j. Africi, prenosilac
muva
Trypanosoma lewisii – živi u pacovu, prenosilac buve
leišmanija
leptomonas
Leptomonas sp.
crevni epitel
insekata
i drugih
beskičmenjaka
šupljina creva
insekata
i drugih
beskičmenjaka
Leishmania sp.
retikuloendotel
čoveka i
kičmenjaka
crevo insekata
i drugih
beskičmenjaka
Trypanosoma sp. crevo
beskičmenjaka
crevo
beskičmenjaka
oblik (morfa)
kritidija
tripanozoma
crevo
beskičmenjaka
krv
kičmenjaka
vrsta
vrste i bolesti koje izazivaju
vrsta
naziv bolesti
domaćin
prenosilac
simptomi
bolesti
rasprostranjenje
Leishmania
tropica
orijentalna
bolest
čovek
insekti
otvorene
rane na licu
rukama i
nogama
Afrika,
Azija,
južna
Evropa
Leishmania
donovani
kala azar
(crna bolest)
čovek, pas i
mačka
kod nas
dvokrilac
Phlebotomus
longicuspis
(papatač)
anemija,
skoro ceo
mršavljenje
svet
patološke
promene na
slezini, jetri,
koštanoj srži
pacov
buva
Trypanosoma
lewisii
Trypanosoma
gambiense
bolest
čovek i neki
spavanja majmuni
(za ovce i
goveda,…
nije patogena)
muva
Glossina
palpalis,
Glossina
morsitans,…
groznica,
povećanje
limfnih žl.,
duševna
poremećenost
koma i smrt
tropska
Afrika
Trypanosoma
rhodesiense
bolest
čovek
spavanja
muva
Glossina
morsitans
smrt nastupa pre
simptoma
tropska
Afrika
Trypanosoma
brucei
nagana
kod svih
sisara sem
čoveka (divlje
životinje ne
obolevaju)
muva
Glossina
morsitans
smrt
nastupa za
15 dana do
3 meseca
kod domaće
životinje
tropska
Afrika
Trypanosoma
evansi
sura
konj,
magarac,
kamila,
goveda
obadi
Trypanosoma
equiperdium
durina
konj i
magarac
prenosi se
parenjem
Azija
polni i nervni s.
1945. u
Vojvodini
ph.
subph.
cl.
o.
subo.
Sarcomastigophora
Mastigophora - Flagellata
Zoomastigophorea - Zoomastigophora
Kinetoplastida
Trypanosomatina
TRYPANOSOMA SP.
Bazalno telo
Kinetoplast
Jedro
Undulentna membrana
talasasta
Bič