Transcript Urea,mokraćna kiselina,kreatinin

Urea, kreatinin, mokraćna kiselina.
Primarna i sekundarna hiperurikemija.
Princip klirensa i klirens kreatinina
Ispitivanje funkcije bubrega
Uloga bubrega








Regulacija ravnoteže vode i elektrolita
Regulacija osmolarnosti telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita
Regulacija acido-bazne ravnoteže
Izlučivanje otpadnih produkata metabolizma i štetnih materija (
urea, mokraćna kiselina, kreatinin )
Regulacija arterijskog pritiska
Uklanjanje lekova i toksina
Proiizvodnja eritropoetina, renina, kalikreina, prostaglandina i
tromboksana
Posebne metabolićke funkcije (prevođenje vitamina D u D3, sinteza
amonijaka iz aminokiselina, sinteza glukoza glukoneogenezom,
metabolička inaktivacija peptidnih hormona – insulina, glukagona,
angiotenzina II )
Ekskretorna funkcija bubrega






Ekskrecija elektrolita, azotnih jedinjenja i organskih kiselina
Brzina ekskrecije zavisi od njihove koncentracije u plazmi i brzine filtracije kroz
glomerule
Kroz membranu u glomerulima
- lako prolaze supsance čiji je prečnik manji od 1,8 nm : voda, joni, glukoza
- teže supstance sa prečnikom od 1,8 do 4,2 nm
- ne mogu da prođu supstance sa prečnikom većim od 4,2 nm
Kanali u glomerulima su negativno nael.- prolaze pozitivno nael. Molekuli
Imunološke i inflamatorne bolesti smanjuju neg. naelektrisanje, a neg. nael. molekuli
lakše prolaze i urinu mogu da se nađu proteini
Brzina glomerularne filtracije predstavlja zapreminu glomerularnog filtrata koja se
stvori u 1 minutu
- kod zdravih osoba je konstantna i iznosi 180 L dnevno ( 125 ml/min )
- stepen oštećenja bubrega procenjuje se merenjem brzine glomerularne filtracije; u
praksi određivanjem klirensa različitih supstanci: endogenih ( inulin ) i endogenih (
kreatinin ), a izražava u ml/sec

Mehanizam stvaranja mokraće obuhvata tri
fundamentalna procesa: filtraciju, reapsorpciju i
sekreciju. Stvaranje primarne mokraće počinje
filtracijom velike količine tečnosti (krvi) iz
glomerulskih kapilara, kroz krvno-urinarnu
membranu, u Boumanovu kapsulu. Ovaj ultrafiltrat
krvi zatim ulazi u sistem tubula, gde se odvija
reapsorpcija (vraćanje određenih supstanci iz
filtrata u krvotok) i sekrecija (transport jona i drugih
supstanci iz krvotoka u bubrežne tubule). Kao
rezultat nastaje konačna mokraća, koja se preko
mokraćovoda (ureter) odvodi iz bubrega u
mokraćnu bešiku.
Urea

Urea ili karbamid je organsko jedinjenje
hemijske formule (NH2)2CO, odnosno po
strukturi je diamid ugljene kiseline, a može se
smatrati diamidom karbaminske kiseline.
Urea je krajnji produkt metabolizma
belančevina. Urea nastaje u procesu
razgradnje proteina u jetri u ciklusu
ureogeneze. Organizam sintetiše ureu iz
amonijaka, produkta razgradnje proteina.
UREA

Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. U
normalnim okolnostima te materije se gotovo
uvek odstranjuju putem mokraće. Za 24h
čovek izlučuje putem mokraće oko 30 grama
uree. Količina izlučene uree je utoliko veća
što je ishrana bogatija proteinima. Azotemija
ili uremija predstavlja gomilanje azotnih
jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije
bubrega.

Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l
Povišena koncentracija uree u serumu je kod
bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu
sposobnost bubrega (glomerulonefritis,
pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod
kojih je povećana razgradnja proteina u
organizmu (groznica, nekroza) i povrede.
Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških
oštećenja jetre.
Mokraćna kiselina ili acidum uricum nastaje kao krajnji razgradni
produkt purinskih baza.
Razgradnja purinskih nukleotida
Kreatin i kreatinin

Kreatinin potiče iz kreatina i nalazi se u
telesnim tečnostima. Kreatinin je proizvod
razgradnje kreatina i fosfokreatina koji se
gotovo isključivo nalaze u mišićima. Po
strukturi kreatin je metilgvanidinosirćetna
kiselina. Kreatin čini 98% ukupne mišićne mase
a igra bitnu ulogu u mišićnoj kontrakciji. Stoga
je proizvodnja kreatinina proporcionalna
mišićnoj masi. Izlučuje se u obliku anhidrida, tj.
kao kreatinin putem bubrega. Kreatinin
predstavlja metabolit koji može ukazati na
poremećaj u funkciji bubrega.





Metabolizam kreatina i kreatinina se odvija u
bubrezima, mišićima, jetri i gušterači.
Određivanje koncentracije kreatinina u krvi i
urinu koristi se u dijagnostici i lečenju
bubrežnih oboljenja, a pokazalo se korisnim i
kod procene glomerularne funkcije bubrega
kao i u praćenju dijalize.
Kreatinin u serumu varira zavisno od
starosne dobi bolesnika, telesne težine i
pola.
Referentne vrednosti:
Muškarci: 79 – 125 µmol/L
Žene: 63 – 107 µmol/L