ZAKONODAVNI OKVIR, POJAM I VRSTE PRIVREDNIH DRU ŠTAVA

ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG ZAKONOSAVASTVA REPUBLIKE SRBIJE

  

I II

period period

– –

do početka II svetskog rata samoupravni sistem upravljanja privredom

III

period

–

savremena tržišna privreda

ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG ZAKONOSAVASTVA REPUBLIKE SRBIJE

 Period do početka II svetskog rata

:

o o o Trgovački zakonik Kraljevine Srbije Zakon o akcionarskim društvima

(1860.

godina

) (1896.

godina

)

Trgovački zakon

(1937.

godina, nije stupio na snagu

)

ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG ZAKONOSAVASTVA REPUBLIKE SRBIJE

 Samoupravni sistem upravljanja privredom o o o o Osnovni zakon o državnim preduzećima

(1946.

g.

)

Osnovni zakon o državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva

(1950.

g.

)

Osnovni zakon o Zakon o preduzećima udruženom radu

(1965.

(1976.

g

)

g.

)

ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVREDNOG ZAKONOSAVASTVA REPUBLIKE SRBIJE

 Savremena tržišna privreda o o Zakon o preduzećima Zakon o privrednim

(1988.

društvima i

1996.

g.

) (2004. и 2011.

g.

)

OSNOVNI PROPISI O PRIVREDNIM DRU ŠTVIMA

 Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011, 99/2011)  Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“ br. 99/2011)  Zakon o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“ br. 104/09)  Uredba o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS br. 54/2010)

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

 Zakon o privrednim društvima ( „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2011 i 99/2011.), primenjuje se od 1. februara 2012. godine, osim odredaba člana 344. stav 9. odnosno, davanje punomoćja za glasanje elektronskim putem kod javnog akcionarskog društva i kaznenih odredbi u vezi sa tim iz člana 586. stav 1. tačka 8, koje se primenjuju od 1. januara 2014. godine.

 Ovim zakonom uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

      Obaveza usklađivanja kapitala Usklađivanje postojećih društava sa ograničenom odgovornošću Obaveza usklađivanja postojećih akcionarskih društava Brisani privredni subjekti Postojeći preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra opštinskih jedinica lokalnih samouprava i postojeće ortačke radnje Postojeća poslovna udruženja

POJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

 Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.

 Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

POJAM I REGISTRACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA



NAJVAŽNIJI PRIVREDNI SUBJEKTI



Najznačajniji učesnici u prometu roba i usluga na tržištu



Najveći deo nacionalnog dohotka stvara se putem privrednih društava



Raspolažu najvećim kapitalom

OBELE ŽJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

 Privatno-pravni karakter - deo privatne sfere (slobodnog delovanja) pojedinaca, a ne podrucje u kojem se vrsi javna vlast.  Zajednica lica– za osnivanje potrebno najmanje dva lica (izuzetak d.o.o.)  Pravni subjektivitet– upisom u registar stice svojstvo pravnog lica

OBELE ŽJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

 Ugovorni način nastanka– privatno-pravni karakter (ugovor instrument privatnog prava)  Registrovana delatnost – moze da obavlja samo delatnost za koju je registrovano  Cilj - sticanje dobiti– razlikuje se od nedobitnih pravnih lica (fondacije, udruzenja, zaduzbine, privatne ustanove, itd)

DELATNOST PRIVREDNIH DRUŠTAVA

 Društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.

 Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

 Pravne forme društva su: - Ortačko društvo - Komanditno društvo - Društvo s ograničenom odgovornošću - Akcionarsko društvo

ORTAČKO DRUŠTVO

 Ortačko društvo osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica (ortaka), koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ako ugovor o osnivanju ili drugi ugovor ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.  Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama, pri čemu su ulozi jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

ORTAČKO DRUŠTVO

 Svaki član ortačkog društva ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva (poslovođenje), osim ako je ugovorom ortaka određeno da poslovođenje ostvaruje jedan ili više ortaka. Tada ostali ortaci nemaju pravo na poslovođenje. Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.  U slučaju smrti ortaka, njegov udeo se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima.

KOMANDITNO DRUŠTVO

 Komanditno društvo osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedno odgovara ograničeno do visine svog uloga (komanditor). Na komanditno društvo primenjuju se odredbe o ortačkom društvu, ako zakonom nije drugačije uređeno.  Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani i nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu.

KOMANDITNO DRUŠTVO

 Komplementari, jedan ili više njih, vode poslove društva i zastupaju ga.  Raspodela dobiti i snošenje gubitka među članovima komanditnog društva vrše se srazmerno procentu udela u društvu.  Komanditor odgovara kao i komplementar ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

 Društvo sa ograničenom odgovornošću osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica koja imaju udeo u osnovnom kapitalu društva, s tim da ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva, već samo društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Vlasnici udela mogu odgovarati za obaveze društva svojom imovinom u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti.  Članovi društva svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom uređuju slobodno, ako zakonom nije drugačije uređeno. Osnivački akt društva menja se običnom većinom glasova svih članova, ako osnivačkim aktom nije predviđena veća većina.

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

 Ulog u društvo može biti novčani ili nenovčani, ali ne u radu ili u uslugama. Svojstvo člana društva stiče se danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji. Na isplatu dobiti članovima društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende akcionarima.  Minimalni novčani deo osnovnog kapitala utvrdjuje se zakonom, najmanje polovina sume uplaćuje se na privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u roku od dve godine od dana registracije  Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno upravljanje (skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora). Osnivačkim aktom određuje se da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno, broj direktora, većina potrebna za donošenje odluka skupštine i drugo. U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.

AKCIONARSKO DRUŠTVO

 Akcionarsko društvo osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica, akcionara, a osnovni kapital društva podeljen je na akcije.  Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti.  Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.  Akcionarsko društvo može biti javno (ono koje je emitovalo hartije od vrednosti) i nejavno.

AKCIONARSKO DRUŠTVO

 Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt i prvi statut društva.  Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja.  Statut i njegove izmene i dopune donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom.  Ulog u akcionarsko društvo može biti novčani i nenovčani (u stvarima i pravima, ne može biti u radu ili u uslugama) i izražava se u dinarima.

AKCIONARSKO DRUŠTVO

 Minimalni osnovni kapital za osnivanje akcionarskog društva iznosi 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos.  Pre registracije društva akcionari su dužni da uplate odnosno unesu uloge koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri čemu uplaćeni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala.  Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja kapitala moraju se uplatiti odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu odnosno odluci o povećanju kapitala, a taj rok za javno akcionarsko društvo ne može biti duži od dve godine.  Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 dinara.

AKCIONARSKO DRUŠTVO

 Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 dinara.

 Akcije mogu biti : - obične (daju akcionaru pravo na učešće i glasanje na skupštini, isplatu dividende, učešće u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase, preče sticanje običnih akcija i drugo u skladu sa zakonom i statutom) - preferencijalne (daju akcionaru jedno ili više povlašćenih prava utvrđenih statutom i odlukom o izdavanju).

AKCIONARSKO DRUŠTVO

 Upravljanje društvom: jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) ili dvodomno (skupština, nadzorni odbor i izvršni odbor, koji čini jedan ili više izvršnih direktora).    Statutom se određuje da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno. Skupštinu čine svi akcionari društva. Direktor može biti svako poslovno sposobno lice, uz ograničenje da lice ne može biti direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava i ograničenje vezano za krivična dela protiv privrede i mere bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti. Javno akcionarsko društvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora; broj neizvršnih mora biti veći od broja izvršnih direktora; najmanje jedan neizvršni direktor istovremeno je i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Odbor direktora javnog akcionarskog društva obavezno obrazuje komisiju za reviziju, a može obrazovati i druge komisije u skladu sa potrebama društva, ako je to predviđeno statutom.

POVEZIVANJE I VRSTE POVEZANIH DRUŠTAVA

 Društva se mogu povezivati putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom) i putem kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).  Zabranjeno je povezivanje društava suprotno propisima o zaštiti konkurencije.

POVEZIVANJE I VRSTE POVEZANIH DRUŠTAVA

 Grupa društava (koncern) postoji kada kontrolno društvo pored upravljanja zavisnim društvima obavlja i druge delatnosti.  Holding je društvo koje kontroliše jedno ili više društava i koje za isključivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih društava.  Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu su društva od kojih svako od tih društava poseduje značajno učešće u kapitalu drugog društva.

OGRANAK I PREDSTAVNIŠTVA

 OGRANAK privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica. Ogranak u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva, koje neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.  PREDSTAVNIŠTVO stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo, koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva.

POSLOVNO UDRUŽENJE

 Poslovno udruženje je pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi postizanja zajedničkih interesa.  Poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već samo radi postizanja zajedničkih interesa svojih članova.  Na pitanja u vezi sa poslovnim udruženjima koja nisu uređena Zakonom o poslovnim društvima shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje položaj udruženja.