Spoljnotrgovinska mreža zemlje

 Direktni (neposredni) učesnici u spoljnoj trgovini firme trgovinom registrovane za bavljenje spoljnom  Indirektni (posredni) učesnici u spoljnoj trgovini - državne - nedržavne - nadnacionalne institucije

Spoljnotrgovinske firme

 Privatne  Državne  Zadružne  Mešovite  Jednopersonalne  Ortačka društva  Komanditna društva  Akcionarska društva  DOO

Trgovačka društva

 Društva lica      Celokupna imovina Društva kapitala  Osnivački akt, statut, minimalni ulog   Odgovornost u visini uloženih sredstava Akcionarsko društvo Hibridna društva  Komanditno društvo  Ugovor ili odluka Solidarna odgovornost članova DOO

Porodične firme

 Nastale iz jednopersonalnih  Zapošljavaju članove porodice  Cargill, Levis Straus, Este Lauder  Početkom 90-ih 50% zaposlenih u SAD je radilo u ovakvim firmama

Ortačka društva

 Nastala iz porodičnih firmi  Ugovor o ortakluku, društvo lica  Solidarna neograničena odgovornost  Rizik za poslovne partnere

Komanditno društvo

 Komanditori (poverioci) i komplementari (trgovci)  Komplementari – upravljaju društvom i odgovaraju celokupnom svojom imovinom  Komanditori druge firme – odgovaraju do visine uloga u društvo, mogu ulagati kapital i u  Komanditno društvo na akcije

Akcionarsko društvo (ad, AG, Inc.)

 Društvo kapitala, odgovornost u visini uloženih sredstava (Misisipi kompanija 1717.)  Akcija ima nominalnu i tržišnu vrednost  Dividenda, pravo na upravljanje, prioritet u isplati dividendi, prioritet u stečajnoj masi  Kontrolni paket – 51% akcija; u savremenim uslovima može biti i 10%  Skupština akcionara, upravni i nadzorni odbor

Društvo sa ograničenom odgovornošću

 Minimalni osnivački ulog  Do 50 članova, posle prerasta u AD  Odgovornost sredstava do visine uloženih  Saglasnost prilikom ostalih članova otuđenja svog udela  Skupština upravlja društvom nadzornog i upravnog odbora društva preko

Državne firme

 Socijalizam  Državni monopol  Energetski sektor, bogatstava i nafte  Neefikasnost, administriranje eksploatacija rudnih  70-ih V.Britanija i Francuska podržavljuju mnoge sektore ispod kapaciteta,  Trgovina oružjem, strateški proizvodi (nafta)

Zadruge

    Elementi preduzeća i privrednog udruženja Autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruženih da bi zadovoljili svoje zajedničke ekonomske, socijalne i kulturne potrebe Potrošačke zadruge INTERCOOP Principi zadruga:  Dobrovoljnost   Otvorenost Demokratičnost  Ulaganja i kontrola uloga  Nezavisnost i autonomnost u odnosu na vladine organe državne i   Obrazovanje, informisanost i obuka članova Međuzadružna saradnja  Briga za zajednicu

Transnacionalne kompanije

 TNK –minimum 100 mil.$ godišnjeg prometa, filijale u bar 6 zemalja i 20% vrednosti imovine prenete u inostranstvo  MNK – rukovodstvo u više zemalja, ne postoji jedna matična zemlja (Royal Dutch Shell)  Metodologija UNCTAD: inkorporirana ili neinkorporirana preduzeća koja se sastoje od matičnog preduzeća i njegove strane filijale. Matično preduzeće ima kontrolu nad ostalim preduzećima;kontrolni paket akcija iznosi min.10%

Strane filijale (foreign affiliate)

 Podružnice – više od pola glasačke moći vlasnika akcija, pravo postavljanja i premeštanja administracije i menadžmenta  Pridružene kompanije, 10-50% glasačke moći vlasnika akcija  Ogranci: trajno postrojenje, zajedničko neinkorporirano ulaganje, vlasništvo nad zemljom i nepokretnostima, mobilna oprema

Strane direktne investicije

 Investicije koje uključuju dugoročne odnose, trajne interese i kontrolu firme rezidenata 

Strane direktne investicije

su ulaganja inostranog vlasnika kapitala pri kojima puna kontrola nad implementacijom projekta ostaje u rukama vlasnika. Vlasnik kapitala određuje gde, kada i kako će uložiti svoj kapital. Strane direktne investicije (SDI) omogućavaju kontrolu poslovanja preduzeća u koje se investira. Ovakav vid ulaganja podrazumeva prinos od povećanja prodaje na inostranim tržištima, pristup inostranim izvorima i delimično ili potpuno vlasništvo.

 Polovinom devedesetih godina 20. veka: od 100 najvećih privreda je 49 zemalja a 51 TNK; 12 TNK ima veću godišnju prodaju od druš.proizvoda 161 zemlje  Prevazilaženje carinskih barijera  Niži troškovi proizvodnje u inostranstvu  Posleprodajni servis

Efekti SDI

 Pozitivni: povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, tehnološke opremljenosti i angažovanja kapaciteta, poboljšanje infrastrukture.

 Negativni: ugroženost pojedinih sektora domaće privrede, monopol, politički uticaj.

Posredni učesnici u spoljnoj trgovini       Međunarodni špediteri Banke Trgovački posrednici Skladištari Državne institucije Osiguravajuće kompanije    Banke garanti Instituti Istraživački centri