Transcript 10. NEJEDNAKOST

Prof. dr Biljana Rakić
[email protected]
NEJEDNAKOST U
RASPODELI
DOHOTKA
RASPODELA DOHOTKA
Raspodela dohotka
 Pravična - kada vlasnik faktora proizvodnje
prisvaja dohodak koji je rezultat angažovanja
njegovih faktora proizvodnje.
 Nejednakost u raspodeli - kada tržišni
rezultat nije nagrada prema učinku, već ga
opredeljuje tržišni položaj učesnika u razmeni.
Ekonomska nejednakost – savremeni
problem?
• Staro shvatanje – nejednakost je odredjena
nivoom ekonomske razvijenosti.
• Novo shvatanje – nejednakost je ta koja
odredjuje dohodak i ekonomski rast.
Pojam ekonomske nejednakosti
Nejednakost je “suštinski disparitet, pri
kome jedni imaju odredjene
mogućnosti ekonomskog izbora dok
su drugima te mogućnosti
uskraćene”.
Raspodela dohotka se posmatra kao:
1. Funkcionalna – koja pokazuje kako se
dohodak deli medju proizvodnim činiocima
2. Personalna – koja opisuje raspodelu svih
vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i
domaćinstava
Personalna i funkcionalna distribucija dohotka
Jednakost vs. pravičnost u raspodeli
• Jednakost – svi primaju jednake dohotke
• Pravičnost – fer raspodela “nacionalnog
kolača” (normativni koncept koji govori
kakva bi raspodela trebala da bude)
Izvori ekonomske nejednakosti
Postoji više izvora nejednakosti u raspodeli
dohotka:
1.
2.
3.
4.
5.
razlike u sposobnostima pojedinaca
razlike u zanimanju pojedinaca
različite investicije u ljudski kapital
diskriminacija
razlike u dohotku od vlasništva.
MERENJE NEJEDNAKOSTI
Merenje nejednakosti
Merenje ekonomske nejednakosti je složen problem,
zbog postojanja više načina da se ona odredi, a i
zbog toga što sam postupak izračunavanja nije
jednostavan.
1. Decili (analizom promena učešća u dohotku
pojedinih decila ukupnog stanovništva) ili kvintili
2. Lorencova kriva
3. Numerički pokazatelji nejednakosti.
1. Decili
• Stanovništvo se poredja po visini dohotka p.c.,
od najsiromašnijih do najbogatijih.
• Na skali se redjaju sukcesivne desetine
stanovništva, od siromašnijih ka bogatima,
dok se skala ne završi sa najbogatijih 10%.
• Kvintili – petine stanovništva (od
najsiromašnijih do najbogatijih 20%).
2. Lorencova kriva
Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje
nejednakost u raspodeli dohotka.
Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj.
liniji potpune jednakosti u raspodeli.
Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je
nejednakost u raspodeli.
3. Numerički pokazatelji nejednakosti
Koriste se da brojčano izraze stepen nejednakosti
u raspodeli.
a) Gini koeficijent
b) Koeficijent varijacije
c) Standardna devijacija logaritma
d) Atkinsonova mera dohodnih razlika
e) Rang.
a) Gini koeficijent
Gini (Džini) koeficijent se najčešće koristi za
izražavanje nejednakosti.
Izračunava se po formuli:
Njegova vrednost se kreće izmedju:
• 0 - potpuna jednakost,
• 1 - potpuna nejednakost.
b) Koeficijent varijacije
• To je drugi numerički pokazatelj nejednakosti.
Izračunava se kao:
Merenje se zasniva na odstupanju svih
dohodaka od proseka, tako da nije osetljiv
na promene u dohocima niti na promene u
veličini stanovništva.
c) Standardna devijacija logaritma
• Ovaj pokazatelj pridaje veći značaj promenama u
dohotku na donjem kraju lestvice, ali nije osetljiv na
transfere koji se odvijaju medju bogatima.
• Za njegovo izračunavanje se koristi sledeća formula:
• gde je:
d) Atkinsonova mera dohodnih razlika
• Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u
blagostanju koje društvo trpi zbog neravnomerne
raspodele.
• Npr. ako je A = 0.12
to znači da se isti nivo blagostanja mogao postići sa
88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio
ravnomerno rasporedjen.
NEJEDNAKOST U SRBIJI
NEJEDNAKOST U SRBIJI
1. Lorencova kriva
2. Gini koeficijent
3. Decili
Nema značajnijih promena u nejednakosti između
domaćinstava.
Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je
nešto izraženije (8,3%), dok je siromaštvo
kada je nosilac domaćinstva muškarac 7,8%.
Лоренцова крива
100
% дохотка
80
60
2007
2003
40
20
0
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
% домаћинстава
Потрошња 10% најбогатијих је 5,5 пута већа у односу на 10% најсиромашнијих.
Gini koeficijent
2011
2012
2013
0,25
0,26
0,26
Gini koeficijent je ostao skoro nepromenjen, što
ukazuje na to da nema značajnihih promena u
nejednakosti izmedju domaćinstava.
Decili u Srbiji
• Nejednakost u raspodeli
dohotka je opšta
karakteristika svih
društava
• U Srbiji 10%
najbogatijih
domaćinstava
ostvaruje 10 puta veći
dohodak nego 10%
najsiromašnijih
Domaćinstva po
decilima
% prihoda
1
2,2
2
4,9
3
5,9
4
7,2
5
8,1
6
9,5
7
10,9
8
12,3
9
15,3
10
23,8
Potrošnja domaćinstva po decilima
Pokazuje da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih
domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju
Srbije
Kvintili
• Koeficijent 80/20 se koncentriše samo na
odnos najbogatijih i najsiromašnijih kvintila u
društvu.
ODNOS 80/20 U SRBIJI
Na osnovu podataka iz tabele vidimo da 20%
stanovništva sa najvećom potrošnjom ima za oko 3,8
puta veću potrošnju od 20% stanovništva sa najmanjom
potrošnjom.