UNDP - 20th Anniversary Edition Human Development Report 2010 HUMANI RAZVOJ -trendovi i poređenja- „Stvarno bogatstvo naroda: Staze koje vode ka humanom razvoju “ Edvard Jakopin Republički.
Download ReportTranscript UNDP - 20th Anniversary Edition Human Development Report 2010 HUMANI RAZVOJ -trendovi i poređenja- „Stvarno bogatstvo naroda: Staze koje vode ka humanom razvoju “ Edvard Jakopin Republički.
Slide 1
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 2
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 3
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 4
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 5
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 6
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 7
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 8
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 9
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 10
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 11
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 12
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 13
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 14
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 15
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 2
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 3
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 4
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 5
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 6
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 7
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 8
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 9
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 10
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 11
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 12
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 13
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 14
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15
Slide 15
UNDP - 20th Anniversary Edition
Human Development Report 2010
HUMANI RAZVOJ
-trendovi i poređenja-
„Stvarno bogatstvo naroda: Staze
koje vode ka humanom razvoju “
Edvard Jakopin
Republički zavod za razvoj
Beograd, 5. novembar 2010.
UNDP HDR – kontekst 1990.
Berlinski zid se rušio, SSSR se raspadao;
Režim aparthejda u Južnoj Africi je oslobodio Nelsona
Mendelu iz zatvora;
Irak se pripremao za invaziju na Kuvajt;
Augusta Pinočea u Čileu zamenio novi demokratski režim;
U Nikaragvi su Sandinisti na glasanjima izgubili vlast;
Partija Aun San Su Ći, Nacionalna liga za demokratiju,
osvojila je najviše glasova na izborima u Mjanmaru;
Studenti su demonstrirali u Pekingu tražeći političke reforme.
Otvorene su berze u Šangaju i Šenženu;
Termin „Vašingtonski konsenzus“ tek što je zaživeo.
***RZR***
2
HDR 1970-2010: ZAKLJUČCI
Sistematsko praćenje Humanog razvoja 40 godina
U zemljama sa nižim i srednjim HDI slaba korelacija između ekonomskog rasta i
unapređenja obrazovanja i zdravlja
Institucije su primarne
Moguće je imati visok HDI, ali i neodrživ, nedemokratski i neravnomeran razvoj
Gep razvijenih i nerazvijenih je nastavio da se širi
Samo su 3 afričke zemlje od 135
ostvarile niži nivo humanog razvoja
Svetski HDI indeks je porastao
za 41%, odnosno za 18% u periodu
1990-2010.
Iako siromašne zemlje sustižu
bogate po HDI indeksu, jaz između
RZ i ZUR nastavlja da se produbljuje
„Top HDI movers“ –zemlje koje
su ostvarile najveći napredak:
1.
2.
Kina, Indonezija i Južna Koreja – sa
dohodovnog aspekta;
Nepal, Oman i Tunis – sa
nedohodovnog aspekta.
***RZR***
3
UNDP HDR 2010:
nova razvojna paradigma
Vatreni govor Nikole Sarkozija 2009. u kome poziva na sprovođenje
suštinskih reformi merenja napretka jedne zemlje, kritikuje koncept BDP,
zalaže se primenu obuhvatnijih merila napretka: koncepte nejednakosti,
ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života
Nesporna je važnost originalne paradigme humanog razvoja da objektivno
merenje društvenog blagostanja (porast BDP-a) ne može prikazati nivo
sreće i zadovoljstva stanovništva kvalitetom života
Humani razvoj podrazumeva mnogo više od ekonomskog rasta, jer je
suština u načinu korišćenja resursa
UNDP koncept naglašava da razvoj u središte svojih ciljeva mora postaviti
ljude i da je svrha razvoja unapređenje svih mogućnosti i izbora koje ljudi
imaju na raspolaganju, a ne samo dohotka (odnosno BDP-a)
Nova metodologija u HDR 2010. i 3 nova kompozitna indeksa IHDI, MPI i
GII indeks
UNDP HDR 2010. daje HDI vrednosti i rangiranja za tekuću godinu, 4
***RZR***
poređenje sa prethodnim godinama nije moguće
Inovacije u HDI metodologiji (1)
HDI indeks predstavlja kombinaciju standardizovanih mera
očekivanog trajanja života, obrazovanja i životnog standarda
Dug i zdrav
život
Znanje
Dug i zdrav
život
Pristojan životni
standard
Stopa pismenosti
Očekivano trajanje
života
BDP p.c.
(PPP US$)
Očekivano trajanje
života
Indeks
obrazovanja
Pros. broj godina
obrazovanja 25+
Pristojan životni
standard
BND p.c.
(PPP US$)
Očekivani broj
godina školovanja
Kombinovani
racio upisa
Indeks očekivanog
trajanja života
Znanje
BDP indeks
Indeks očekivanog
trajanja života
HDI INDEKS
(do 2010)
Indeks
obrazovanja
BND indeks
HDI INDEKS
(od 2010)
5
***RZR***
Inovacije u HDI
metodologiji (2)
1.
2.
3.
4.
Nova metodologija obuhvata stanovništva obrazovanjem bolje
odslikava koncept obrazovanja, ali ni ona ne ukazuje na kvalitet
obrazovanja
Nova metodologija ekonomskog podindeksa: umesto BDP p.c.
(PPP US$) koristi se BND p.c. (PPP US$)
Tri nova multidimezionalna indeksa nejednakosti i siromaštva:
IHDI, MPI i GII
Umesto aritmetičke sredine, kao metod agregacije podindeksa,
koristi se geometrijska sredina, koja proizvodi niže vrednosti HDI
HDI = (I oček.trajanja života1/3 x I obrazovanja1/3 x I BND1/3)
***RZR***
6
Inovacije u HDI metodologiji (3)
»Sumarni prikaz reformi humanog razvoja«
Dimenzija
Zdravlje
Do 2010. godine
Indikator
Maksimum Minimum
Transormacija
Očekivani
životni vek
85
25
Stopa
pismenosti
100
0
Kombinovan
i racio upisa
100
0
Metod
agregacije
BDP p.c.
(PPP US$)
40.000
Očekivani
životni vek
Očekivani broj
godina
školovanja
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
Znanje
Životni
standard
Indikator
100
BND p.c. (PPP
US$)
ARITMETIČKA SREDINA
Od 2010. godine
Uočen maksimum
Minimum
Transormacija
83,2
(Japan, 2010)
20
20,6
(Australija, 2002)
0
13,2
(SAD, 2000)
0
180.211
(UAE, 1980)
163
(Zimbabve,
2008)
GEOMETRIJSKA SREDINA
7
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja IHDI i GII
•
•
•
•
•
•
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
Prilagođen HDI u odnosu na nejednakost (stvarni nivo humanog razvoja,
dok je HDI indeks potencijalni nivo humanog razvoja)
Izračunat je za 139 zemalja
Uzima u obzir nejednakosti u sve tri dimenzije HDI indeksa, smanjujući
time vrednost indeksa humanog razvoja za „gubitak”, tj. za vrednost
nejednakosti
GII (the Gender Inequality index)
Predstavlja Indeks rodne nejednakosti i zamena je za Indeks osnaženosti
polova (GDI) i Indeks razvoja prema polu (GEM)
Izračunat je za 138 zemalja (nije izračunat za Srbiju)
Odražava položaj žena u reproduktivnom zdravlju, osnaženosti i
ekonomskoj aktivnosti i ukazuje na „gubitak” u humanom razvoju usled
8
polne nejednakosti u sve tri dimenzije GII
***RZR***
Novi kompozitni indeksi
humanog razvoja MPI
MPI (the Multidimensional Poverty Index)
Predstavlja Indeks višedimenzionalnog siromaštva i zamena je za
indeks siromaštva HPI
Izračunat je za 113 zemalja
Identifikuje višestruku uskraćenost domaćinstva u sve tri dimenzije
humanog razvoja (u oblasti obrazovanja, zdravlja i životnog standarda)
Mera
Prosečan nivo
Deprivacija
Osetljivost
Nejednakost
KOMPONENTE HUMANOG RAZVOJA
Zdravlje Obrazovanje Materijalna dobra Politička
Socijalna
Indeks humanog razvoja
Indikatori osnaživanja
Indeks višedimenzionalnog siromaštva
Indikatori održivosti životne sredine, socijalne sigurnosti i rada
HDI prilagođen na nejednakost
Indeks rodne nejednakosti
***RZR***
9
Humani razvoj i međunarodna
pozicija Srbije
Indeks humanog razvoja Srbije 2010.
O čekiv a n i
živ o tn i v ek
7 4 ,4
O čekiv a n i
b ro j g o d in a
ško lo v a n ja
1 3 ,5
P ro seča n b ro j
g o d in a
B N D p .c.
o b ra zo v a n ja
(P P P U S $ )
H D I in d eks
25+
9 ,5
1 0 .4 4 9
0 ,7 3 5
Svetski nivo HDI u 2010=0,624
HDI za zemlje OECD=0,879
Srbija 60. u svetu i 33. u Evropi
Visok HDI (0,735) je iznad proseka
za grupu zemalja (0,717) sa visokim HDI
U periodu 2005-2010. skok HDI Srbije za 2%
***RZR***
10
Humani razvoj
Srbije u Regionu
U Srbiji je životni vek duži nego u Mađarskoj, Rumuniji i
Bugarskoj – u Sloveniji skoro 79 godina
Prosečan broj godina školovanja populacije starije od 25
godina u Srbiji je 9,5 godina, a u Češkoj čak 12,3 godina
Najduži očekivani broj godina školovanja dece ostvaruju
zemlje sa izuzetno visokim nivoom HDI (Slovenija,
Mađarska i Poljska)
***RZR***
11
IHDI (the Inequality-adjusted HDI)
HDI PRILAGOĐEN U ODNOSU NA NEJEDNAKOST (IHDI)
HDI rang
1. Norveška
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
50. Rumunija
51. Hrvatska
58. Bugarska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
Indeks oček.
Indeks
Indeks BND
trajanja života
obrazovanja
HDI
prilagođen u
IHDI
prilagođen u
prilagođen u
indeks
odnosu na
Gini
odnosu na
odnosu na
nejednakost
koef.
nejednakost
nejednakost
Promena u
Gubitak
Gubitak
Gubitak
vrednost vrednost Gubitak (%)
vrednost
vrednost
vrednost
rangu
(%)
(%)
(%)
20002010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2010
2011
0,938
0,876
6,6
0
0,927
4,0
0,919
2,4
0,788
13,1
25,8
0,841
0,790
6,1
8
0,862
4,3
0,859
1,3
0,667
12,2
25,8
0,828
0,771
6,9
5
0,891
4,3
0,75
4,0
0,685
12,2
31,2
0,805
0,736
8,6
3
0,796
6,6
0,815
4,1
0,614
14,7
30,0
0,769
0,693
9,9
4
0,801
7,3
0,711
9,6
0,584
12,6
36,9
0,767
0,675
12,1
3
0,751
10,9
0,693
13,1
0,59
12,2
32,1
0,767
0,650
15,3
-2
0,844
6,0
0,636
10,4
0,512
27,8
29,0
0,743
0,659
11,3
5
0,771
9,4
0,682
8,1
0,545
16,1
29,2
0,735
0,656
10,8
6
0,783
9,0
0,64
11,1
0,562
12,2
28,2
0,719
0,627
12,7
4
0,802
10,9
0,601
12,7
0,512
14,4
33,0
0,710
0,565
20,4
-2
0,798
9,2
0,545
19,4
0,416
31,1
36,3
0,701
0,584
16,7
4
0,773
10,4
0,527
17,5
0,489
21,8
42,8
***RZR***
12
GII (the Gender Inequality index)
***RZR***
13
MPI (the Multidimensional
Poverty Index)
HDI rang
28. Češka
29. Slovenija
36. Mađarska
49. Crna Gora
51. Hrvatska
60. Srbija
64. Albanija
68. BiH
71. Makedonija
INDEKS VIŠEDIMENZIONALNOG SIROMAŠTVA
Populacija u višestrukom Populacija u Populacija sa najmanje jednim vidom
siromaštvu
deprivacije
riziku od
višedimenzi
Stopa
MPI indeks
Intenzitet
onalnog Obrazovanje
višestrukog
Životni
deprivacije
Zdravlje (%)
siromaštva
siromaštva
(%)
standard (%)
(%)
(%)
(%)
2008
2000-2008
2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008 2000-2008
0.000
0.0
46.7
3,1
0.0
3,1
0.0
0.0
0.0
0,4
0.0
3,1
0.0
0.003
0.8
38.9
3,8
0.1
4,5
0.0
0,006
1,5
41,6
1,9
4,2
3,8
0,7
0,007
1,6
41,6
2,3
2,4
0,4
0,003
0,8
40,0
3,6
5,2
0,4
0,8
0,004
1,0
38,1
9,4
6,6
7,2
0,9
0,003
0,8
37,2
7,0
11,1
0,4
0,8
0,008
1,9
40,9
6,7
5,9
7,2
0,9
Više od 1,5% stanovništva Makedonije, Hrvatske i Crne Gore je pogođeno višestrukom
uskraćenošću – u Srbiji 0,8% populacije
Ekstremne vrednosti rizika od višestruke uskraćenosti:
***RZR***
- Albanija = 9,4%, Makedonija =7% i Srbija = 4%
- Slovenija =0%
14
HDI – sumarni pregled
HDI
Životni
vek
Prosečan broj
godina
obrazovanja
25+
29. Slovenija
0.828
78.8
9.0
16.7
36. Mađarska
0.805
73.9
11.7
41. Poljska
0.795
76.0
49. Crna Gora
0.769
50. Rumunija
HDI rang
zemlje
Očekivani
broj godina
školovanja
BND p.c.
(PPP
US$)
IHDI
GII
MPI
Gini
Coefficient
25,857
0.656
0.293
-
31.2
15.3
17,472
0.771
0.382
0.003
30.0
10.0
15.2
17,803
0.709
0.325
-
34.9
74.6
10.6
14.4
12,491
0.693
-
0.006
36.9
0.767
73.2
10.6
14.8
12,844
0.675
0.478
0.006
32.1
51. Hrvatska
0.767
76.7
9.0
13.8
16,389
0.650
0.345
0.007
29.0
58. Bugarska
0.743
73.7
9.9
13.7
11,139
0.659
0.399
-
29.2
60. Srbija
0.735
74.4
9.5
13.5
10,449
0.656
-
0.003
28.2
64. Albanija
0.719
76.9
10.4
11.3
7,976
0.627
0.545
0.004
33.0
68. BiH
0.710
75.5
8.7
13.0
8,222
0.565
-
0.003
36.3
71. Makedonija
0.701
74.5
8.2
12.3
9,487
0.584
-
0.008
42.8
***RZR***
15