Transcript POJAM UČENJA – RAZLIČITA SHVATANJA

POJAM UČENJA – RAZLIČITA
SHVATANJA
Predmet: Psihologija učenja i
inteligencije
Mirjana Beara, saradnica u nastavi
Neka pitanja za početak



Šta je učenje?
Kako dovoljno obuhvatno definisati
učenje, pa da definicija može da se
primeni u različitim oblastima
psihologije?
Kakav je odnos između učenja i
pamćenja? Učenja i razvoja? Učenja i
inteligencije?
Mini vežba:



U parovima, pokušajte da definišete
učenje – onako kako ga vi shvatate
Jedna rečenica
Vreme za rad: 5 min
Studentske definicije učenja






Ucenje je svesna i namerna aktivnost, cilj sticanje
znanja I vestina
Proces sticanja novih informacija
Proces u kome dolazi do konsolidacije novih
informacija sa starim
Prijem, pohranjivanje I reprodukciju odredjenih
informacija
Proces shvatanja I razumevanja odredjenih oblasti
kako bi ih sto bolje prezentovali
Proces skladistenja novih informacija u pamcenje


Aktivnost pojedinca kojom postize
relativno trajne promene u ponasanju
Trajno ili relativno trajna promena
ponasanja individue koja se moze
manifestovati pod opdredjenim
uslovima I posledicja je njene ranije
aktivnosti
Laičko (i klasično psihološko)
shvatanje učenja

-
-
-
Učenje je:
svesna, namerna, cilju usmerena
aktivnost
Cilj aktivnosti je sticanje znanja i
veština
Učenje je najčešće vezano za
ponavljanje
Koji su problemi u klasičnoj
definiciji učenja?
NEKA PITANJA ZA POMOĆ:
 Da li je i uslovljavanje učenje, po ovoj
definiciji?
 Da li ova definicija pokriva i učenje
besmislenih slogova?
 Da li sticanje navika, motiva, vrednosti,
stavova... možemo svrstati u učenje (po
laičkoj definiciji?)
 Da li se učenje kako se misli, drži reč, da se
ne laže, da se rešavaju problemi, kako se
postižu ciljevi... Mogu podvesti pod klasičnu
definiciju?
Zapravo:


Skoro svaki delić čovekove aktivnosti
kao i jedinstvo i celina koje čovek
predstavlja, zasnovani su dobrim delom
na učenju
“UČENJE” = sticanje, praksa, vežbanje,
iskustvo, uticaj socijalne sredine, uticaj
fizičke sredine...

Da li je onda dobra, obuhvatna,
univerzalno primenjiva definicija učenja
ona koja tvrdi da je učenje “svesna,
namerna, cilju usmerena aktivnost
kojom se stiču znanja i veštine putem
ponavljanja?”

pauza
SAVREMENA DEFINICIJA
UČENJA

“Učenje je promena u aktivnosti
individue koja je rezultat ranijeg
iskustva”
JOŠ SAVREMENIJA
DEFINICIJA UČENJA





“Učenje je
relativno trajna
progresivna
promena ponašanja individue
koja je rezultat prethodne aktivnosti
(vežbanja, iskustva, prakse...)individue”
DISKUSIJA SAVREMENE
DEFINICIJE

-
“Relativno trajna”:
Zašto “relativno”?
Zašto “trajna”?
“TRAJNOST”



Po ovom svojstvu se učenje razlikuje od
drugih promena ponašanja za koje je
karakteristično da su privremene ili pak
kratkotrajne
Primeri kratkotrajnih promena: ponašanje
čoveka koji je umoran, alkoholisan...
Ponašanje čoveka koji ima elan za rad, dobro
je raspoložen...
Dakle, promene izazvane učenjem nisu
prolazne prirode, već se zadržavaju,
ostavljaju trag u individui
“RELATIVNO trajna”




Ipak, promene nastale učenjem ne moraju
nužno da budu večite
Zaboravljanje je proces koji briše tragove
učenja
Ali, neke promene zaista traju čitav život...
Najpreciznije je u definiciji učenja promene
odrediti kao “trajne ili relativno trajne
promene ponašanja”
DISKUSIJA SAVREMENE
DEFINICIJE- nastavak
“PROGRESIVNA PROMENA”
 Zašto progresivna?
 Barem tri značenja termina “progresivnost”
- Evaluativno: usavršavanje, veća adaptivna
vrednost
- Kvantitativno povećanje, rast
- Kvantitativna promena (bilo rast, bilo
opadanje)
Problem sa odredjenjem
“PROGRESIVNA PROMENA”



U evaluativnom smislu: ne može se reći
da je svaki slučaj učenja adaptivan, i
time progresivan
Čovek uči i ona ponašanja koja mu nisu
korisna i adaptivna, koja ga unazađuju
Klinička praksa je bogata ovim
primerima
Problem sa odredjenjem
“PROGRESIVNA PROMENA”
U smislu “kvantitativnog rasta ili bilo kakve
kvantitativne promene” – to podrazumeva
sumaciju više iskustava
PROBLEMI:
 Fenomen habituacije (tj. učenja da se ne
reaguje) takođe dovodi do relativno trajnih
promena, a nije kvantitativni rast
 Može se učiti i iz jednog puta

ZAKLJUČAK:

Bolje je termin “progresivan” izostaviti iz
savremene definicije učenja, zbog
navedenih problema
DISKUSIJA SAVREMENE
DEFINICIJE- nastavak



“... REZULTAT PRETHODNE
AKTIVNOSTI INDIVIDUE”
Ovom odrednicom, učenje se
razgraničava od promena koje nastaju
maturacijom (sazrevanjem)
Maturacija se zasniva na genetski
zasnovanoj konstituciji organizama i
javlja se spontano
MATURACIJA I UČENJE



Maturacija i učenje - ipak nisu tako
jasne granice...
Primer: deca koja odrastaju u divljini
Za normalan razvoj (maturaciju) NUŽNA
je stimulacija iz spoljašnje sredine, i
time izazvana aktivnost - dakle UČENJE
MATURACIJA/RAZVOJ I
UČENJE



Dva shvatanja odnosa učenja i razvoja:
1. Učenje je subordinirano (podređeno)
razvoju (Pijaže) – jer stepen intelektualnog
razvoja određuje moguće oblike učenja
2. Razvoj je subordiniran učenju (moskovska
škola, npr Vigotski) – učenje se zasniva na
već postignutom mentalnom razvoju, ali je i
samo faktor razvoja
ZAKLJUČAK: DEFINICIJA KOJE
ĆEMO SE DRŽATI

“UČENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO
TRAJNA PROMENA PONAŠANJA
INDIVIDUE KOJA JE REZULTAT NJENE
PRETHODNE AKTIVNOSTI”
NEBIHEJVIORISTIČKE
DEFINICIJE UČENJA


Da li je nužno da učenje shvatimo kao
promenu individue koja se manifestuje
u njenom spoljašnjem ponašanju?
Nema li značajnih promena i u
SVESNOM DOŽIVLJAVANJU individue?
Ne nastaju li neke promene i na osnovu
značajnih prethodnih doživljavanja?
Vežba




U grupama od po 5, pročitajte delove teksta i
pripremite ih za izlaganje kolegama
Potrebno je izdvojiti samo osnovne ideje, NE
reprodukovati od reči do reči!!
Svaki pasus sadrži jednu osnovnu ideju –
pronaći je! Zatim pronaći detalje, argumente,
objašnjenja... koja je podržavaju.
Vreme za rad: 15 minuta
MASLOV: iskustveno ucenje
Dve vrste ucenje: posmatracko I dozivljajno
 Posmatracko; svesna I namerna aktivnost a
kod dozivljajnog nemamo
 Umetnost dozivljavanja:
Fasciniranost pojavom, sada I ovde, zaboraviti
na samog sebe, jedno sa dozivljenim
fenomenom, decji nekriticki stav, …

RODZERS: dozivljajno I
kognitivno ucenje



Kognitivno I dozivljajno (glavom I
utrobom)
Kogn> mehanicko zapamcivanje,
dozivljajno..licno iskustvo, citava licnost
ukljucena
Opazanje sebe, samopouzdanje,
tolerancija…
Prosirena definicija nakon
razmatranja nebihejvioristickih
shvatanja

“UČENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO
TRAJNA I RELATIVNO SPECIFICNA
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE POD
ODREDJENIM USLOVIMA MOZE
MANIFESTOVATI U NJENOM
DOZIVLJAVANJU ILI AKTIVNOSTI I
KOJA JE REZULTAT NJENOG
PRETHODNOG DOZIVLJAVANJA ILI
AKTIVNOSTI”
Učenje i pamćenje




Usko povezani pojmovi
Psihološki procesi koji se dopunjuju i
prožimaju
Po klasičnom shvatanju učenje
(sticanje) prethodi zapamćivanju i
prisećanju (tj. korišćenju zapamćenog)
Sticanje – retencija - korišćenje
Operacionalna razlika učenja i
pamćenja



Ako se test daje neposredno posle izlaganja
gradiva koje treba da se nauči, to predstavlja
TEST UČENJA
Ako se test daje izvesno vreme posle
završenog procesa učenja, on onda ispituje
trajanje, tj. pamćenje onoga što je naučeno
Ali, ako je učenje podrazumevalo ponavljanje
onoga što se uči, onda merimo rezultate
sadejstva dva procesa: sticanja i pamćenja
Zaključak



Stoga, razlikovanje ova dva procesa ima
više teorijski i logički, nego praktični
značaj
Razlikovanje učenja od pamćenja je
stvar konvencije oko upotrebe tih
termina
U suštini, proces pamćenja se ne može
razdvojiti od procesa učenja
Značaj psihologije učenja

1.
2.
3.
4.
Ljudsko ponašanje određuje 4 grupe
činilaca:
Nasleđe i spontano sazrevanje
Situacioni činioci
Sticanje, učenje
Samoizgrađivanje, samodeterminacija
čoveka
Zadaci psihologije učenja
Neposredan zadatak: da utvrdi osnovne
i složene oblike i principe učenja
 Posredni zadaci:
- objašnjavanje drugih psiholoških
procesa i osobine ličnosti
- Praktična primena znanja o principima
učenja (npr u bihejvioralnoj terapiji,
programiranom učenju itd)

Istorijat psihologije učenja

Pročitati u knjizi do sledećeg susreta
Zivotinje u psihologiji ucenja

Procitati u knjizi do sledeceg susreta