Transcript ciljevi organizacije

dr Vladimir Stojanović
2012.
A. UVOD U STRATEGIJSKI MENADŽMENT
I. DUGOROČNI CILJEVI STRATEGIJSKE POZICIJE ORGANIZACIJE
II. PROMENE U ORGANIZACIJI
III. STRATEGISKI MENADŽMENT
B. SISTEM STRATEGIJSKOG PLANIRANJA
IV. STRATEGIJA ORGANIZACIJE
V. ANALIZE-PROGNOZE U FUNKCIJI DEFINISANJA STRATEGIJE
ORGANIZACIJE
VI. PAKET MERA ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE
VII. SPROVOĐENJE STRATEGIJE ORGANIZACIJE
C. SISTEM UPRAVLJANJA RAZVOJEM ORGANIZACIJE UZ POMOĆ
CILJEVA
• U ne tako dalekoj prošlosti materija koja se
danas prezentuje i razmatra u okviru
strategijskog menadžmenta razmatrala se u
okviru upravljanja razvojem organizacija.
• Iz tih razloga može se staviti
• U aktuelnoj ekonomiji znanja, kada se vrlo
mnogo insistira na inovacijama i
unapređenjima u tekućem radu i na razlličitim
situacionim - preduzetničkim prilagođavanjima
organizacija, ne mali broj pojedinaca, pogrešno
izjednačava inovacije i razvojne promene
organizacije
• Danas, sve više se govori o sistemu
DUGOROČNI
PLANOVI
ORGANIZACIJA
STRATEGIJE
ORGANIZACIJA
UPRAVLJANJE UZ
POMOĆ CILJEVA
Sredina XX veka
Od 80-tih
godina XX veka
U XXI veku
ORGANIZACIJE
PLAN
STRATEGIJE
CILJ
Pod organizacijom mislimo na: preduzeća-različite veličlne,
na neprivredne organizacije, na političke partije, sportska
društva, na lokalne zajednice, na državne zajednice i
druge oblike organizovanja faktora i pojedinaca kako bi
se ostvarili ciljevi na nivou organizacije.
PREDUZEĆE
NEPRIVREDNA
ORGANIZACIJA
SPORTSKA
PARTIJSKA
ORGANIZACIJA ORGANIZACIJA
DRŽAVNA
ZAJEDNICA
Neki drugi vid
organizacije
• SLOŽENA
• HIJERARHIJSKA
• MEĐUZAVISNA
• FUNKCIONALNA CELINA
• OTVORENA I
• ZAVISNA OD OKRUŽENJA
EKONOMSKI
SUBJEKT
PRAVNI
SUBJEKT
Osnovna definicija organizacije
• Na žalost vrlo često u priči o menadžmentu se zapostavljaju
činjenice da je organizacija:
• pravni subjekt - koji raspolaže sa imovinom, u poslovanju
ulazi u dužničko-poverilačke odnose sa brojnim drugim
organizacijama i pojedincima i svoj rad mora da prilagodi
pravnom sistemu sredine u kojoj funkcioniše i razvija se
• ekonomski subjekt - koji kroz angažovanje ekonomskih
faktora funkcionisanja i kroz ekonomske aktivnosti /trošenja,
stvaranja i razmene vrednosti/ treba da ostvaruje ekonomske
ciljeve funkcionisanje bez gubitaka i sa zaradom
Osnovni dugoročni ciljevi
organizacije
dugo, uspešno funkcionisanje
poslovanje ili nepropadanje,
rast i razvoj, i
 očuvanje i jačanje pozicija u
okruženju.
• U uslovima velike konkurentnosti, kada su
mogućnosti proizvodnje i ukupne ponude
višestruko veće od platežno sposobne
tražnje veliki broj organizacija propada,
tako da
.
• Praksa pokazuje da organizacija može da
razmišlja i radi na rastu i razvoju tek
onda, kada ima kvalitetno rešen problem
/sistema/
• Pod održivošću organizacije misli se na
njeno dugo, uspešno opstajanje i praćenje
razvojnih promena u okruženju - ne
zapadanje u razvojnu, zaostajanju u
odnosu na okruženje ili očuvanje i jačanje
strategijskih pozicija.
• Praksa afirmiše dva zahteva u
obezbeđivanju održivosti organizacija:
• Organizacija se
/osniva/,
/funkcioniše i
razvija se/ i
/biva likvidirana/.
• Prosečna stopa smrtnosti preduzeća u
razvijenom svetu je od 12 do 15%.
• Prosečna stopa smrtnosti mladih preduzeća je
cca 60% u prvih 4-5 godina života.
• Organizacija funkcioniše, raste i razvija se
u složenom i dinamičnom svetu.
• Ovaj složen i dinamičan svet nije ništa
drugo do
• Danas, dinamičnosti okruženja vrlo mnogo
doprinose:
• Strateška pozicija organizacije posmatra se kroz
sledeće pokazatelje:
Promene u poslovanju organizacije sistematizuju
se na:
- razvojne promene
- razvojne promene
promene ili inovacije
• Brojne i raznovrsne promene u
organizaciji sprovode se u:

KVALITATIVNE
PROMENE
KVANTITATIVNE
PROMENE
 Kvalitativne promene na faktorima, u aktivnostima i
procesima i u strategijama i politikama poslovanja i
razvoja organizacije sistematizuju se na:
 revolucionarne promene – uvođenje novih rešenja i
novih supstituirajućih rešenja i eliminisanje postojećih
rešenja, i
 inkrementalne promene - veće ili manje promene na
postojećim rešenjima
 Kvalitativne promene na faktorima, u aktivnostima i
procesima i u strategijama i politikama poslovanja i
razvoja organizacije sistematizuju se na:
 revolucionarne promene – uvođenje novih rešenja i
novih supstituirajućih rešenja i eliminisanje postojećih
rešenja, i
 inkrementalne promene - veće ili manje promene na
postojećim rešenjima
 U okviru kvalitativnih promena koje se definišu,
projektuju i sprovode u organizacijama jedna specifična
grupa promena odnosi se na promene u strukturama,
vremenu i mestu angažovanja postojećih nepromenjenih rešenja.
 Kao što će se videti
 U strukturi kvalitativnih promena javljaju se promene
različlte složenosti, od manjih inovacija i unapređenja do
zamena postojećih i uvođenja bitno novih ili eliminisanja
postojećih rešenja.
 obezbeđivanje ekonomije obima
 obezbeđivanja potrebne kritične mase
pretpostavki u rešavanju razvojnih problema
 jačanja pregovaračkih i strateških pozicija
 ostvanje nekih drugih ciljeva
Osnovna pitanja razvoja organizacije
• Praksa je pokazala da se kroz strukturu strategijskih ili
razvojnih promena obezbeđuje preko potreban
ili efekat:
• U slučaju preduzeća ova struktura uključuje tri
međuzavisna pravca razvojnih promena:
/organizacionostatusne promene, strateška partnerstva i
slično/
1. DEFINISANJE REPREZENTATIVNIH POKAZATELJA RAZVOJA ORGANIZACIJE
2. DEFINISANJE EKSTERNIH I INTERNIH USLOVA KOJI SU IMALI UTICAJ NA
PREZENTOVANE POKAZATELJE RAZVIJENOSTI ORGANIZACIJE
3. STOPA RASTA KOD REPREZENTATIVNIH POKAZATELJA U DUŽEM
VREMENSKOM PERIODU
4. KOMPARACIJA PODATAKA POSMATRANE I OSTALIH ORGANIZACIJA
IZ CELINE KOJOJ ORGANIZACIJA PRIPADA
• Osnovni alati u procesu upravljanja su:
ODLUČIVANJE
OPERATIVNI
MENADŽMENT
STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
• Tekuće funkcionisanje /poslovanje/
organizacije, inovacije i
unapređenja u poslovanju
• Definisanje, projektovanje i
sprovođenje strategijskih-razvojnih
promena u organizaciji
• Kada se sprovedu strategijski
orijentisane razvojne promene,
nosioci operativnog menadžmenta
dobijaju zadatak da kvalitetno
angažuju i ekonomski efektuiraju
inoviranu ili novu strategiji ili politiku
poslovanja i inovirani ili novi poslovni
kapacitet organizacije.
• Osnovni zadaci u operativnom menadžmentu
su:
• kvalitetno sprovođenje uvedene,
• konkurentske i poslovne strategije
organizacije,
• kvalitetno i ekonomično angažovanje
raspoloživog proizvodnog kapaciteta, i
• upravljanje inovacijama i unapređenjima u
tekućem poslovanju organizacija.
• Strategijske odluke su odluke o:
razvoju - strukturama razvojnih
promena i pojedinačnim razvojnim
promenama koje su od značaja za
ostvarivanje dugoročnih ciljeva i
zadataka na nivou organizacija, i
putevima i načinima ostvarivanja
strategija organizacija
• Strategijske
odluke donose:
• vlasnici kapitala
• na predlog
vrhunskih
profesionalnih
menadžera
Operativni menadžment i tekuće
funkcionisanje /poslovanje/ počivaju na
više ili manje rutinskom, inovativnom i
unapređivačkom radu.
Operativni menadžment uključuje odluke i
akcije koje se tiču situacionih
prilagođavanja.
• Strategijski
menadžment se razvio
tokom II. svetskog rata.
• U 70-im, a naročito u
80-im godinama ovaj
sistem upravljanja
uvodi se u upravljanje
poslovanjem i razvojem
i drugih organizacija.
• Dva osnovna tipa strategijskog menadžmenta
DONOŠENJE I
SPROVOĐENJE
STRATEGIJA
ORGANIZACIJE
UPRAVLJANJE PUTEM
DUGOROČNIH CILJEVA
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
• Najčešće vreme za donošenje i
sprovođenje strategija organizacija je od 5
do 10-ak godina.
• Velike i moćne organizacije donose
strategije za jednu i više decenija.
• Strategije organizacije, često se nazivaju i
razvojnim stategijama ili strategijama
poslovanja organizacije donose se na
nivou organizacije kao funkcionalne celine.
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
• Sistemski pristup u definisanju strategije
• Strategija je osnovni plansko razvojni dokument
organizacije
• Strategija organizacije za jasno definisani period
sadrži:
• strukturu duguročnih ciljeva i zadataka na
nivou organizacije
• strukturu razvojnih promena koje će se
sprovesti u funkcionisanju i u poslovnom
kapacitetu organizacije
STRATEGIJE ORGANIZACIJE
Strategija organizacije za period ___________
Sadržaj:
-dugoročni ciljevi i zadaci organizacije
- osnovna struktura razvojnih promena –
razvoj organizacije
• Strategija organizacije u definisanom vremenskom
periodu rezultat je brojnih i raznovrsnih analiza prognoza ili:
Osnovna struktura analiza-prognoza u funkciji definisanja
strategije organizacije
• Pod sistemskim ili holističkim pristupom u analizamaprognozama u definisanju strategije organizacije, ali i i
šire u drugim analizama misli se na zabranu
posmatranja pojedinih faktora, aktivnosti, procesa i
subjekata apstrahovano od okruženja i potrebu
njihovog posmatranja u uzročno posledičnim vezama
sa drugim faktorima, aktivnostima, procesima i
subjektima.
Sagledavanje uzročno-posledičnih ili
meuđzavisnih veza
• Identifikovati i definisati strategiju
organizacije znači doći do racionalnog
odogovora na pitanje:
šta su osnovni dugoročni ciljevi i zadaci
organizacije,i
šta su osnovni razvojni pravci ili koja je
osnovna struktura razvojnih promena kojima
će se obezbediti ostvarivanje definisanih
ciljeva u očekivanim budućim uslovima i sa
datim poslovnim i razvojnim sposobnostima i
mogućnostima organizacije
• Po pravilu organizacija nikada nema samo
jedan dugoročan cilj, već više ciljeva
• Ovi ciljevi moraju da su tako definisani da daju
usmerenja za razvojne promene u poslovanju
organizacije i da motivišu sve one koji treba da
daju doprinos sprovođenju ovih promena
U definisanju ovih ciljeva i zadataka rukovodstvo
polazi od:
saznanja a budućem poslovnom i razvojnom
okruženju organizacije
saznanja a poslovnim i razvojnim kapacitetima ili
sposobnostima i mogućnostima organizacije
od pitanja zbog koga i zbog čega postoji i šta
može bolje ad konkurenata
od vizije /viđenja organizacije u budućem
okruženju i karakteristika organizacije
Osnova definisanja dugoročinih
ciljeva i zadataka organizacije
Osnovni model definisanja scenaria budućeg
poslovnog i razvojnog okruženja organizacije
SWOT ANALIZA
• U okviru ove analize-prognoze: polazeći
od dugoročnih ciljeva i zadataka
organizacije, jasno definisanog
vremenskog horizonta analize, jasno
definisanog okruženja organizacije,
imenovani tim analizira šanse i
ograničenja u okruženju - prednosti i
slabosti organizacije.
SWOT ANALIZA
• Pre ove analize, tim najčešće dobija
zaključke /rezime/ svih drugih
prethodnih analiza-prognoza
budućeg okruženja organizacije,
poslovnih i razvojnih kapaciteta,
konkurentskih i strateških pozicija
organizacije.
SWOT ANALIZA
• Šansa u okruženju/NT razvojnom,
proizvodnom, poslovnom, tržišnom,
privredno-sistemskom, društvenopolitičkorn, prirodnom okruženju/ je splet
okolnosti i situacija.
• Ova šansa može da bude šansa ne samo za
organizaciju, već i za sve druge
konkurentske organizacije.
• U ovom drugom slučaju postavlja se pitanje
ko će je brže uočiti i kako će je iskoristiti.
SWOT ANALIZA
• Ograničenja u okruženju su problemi
koje organizacija može da:
• izbegne ili
• ublaži posledice njihovog nastupanja.
• Za članove tima značajno je pitanje kako
izbeći ili ublažlti posledice ograničenja.
SWOT ANALIZA
• Kod razmatranja prednosti i slabosti organizacije tim
mora jasno da definiše:
je takva prednost da je
konkurentske organizacije ne mogu obezbediti i to
prednost u onim faktorima
SWOT ANALIZA
• Ova analiza, kao i svaka druga
komparativna analiza
o
konkurentskim organizacijama i njihovim
nameravanima i mogućim aktivnostima i
objektivnošću u oceni vlastitih pozicija,
sposobnosti i mogućnosti
Osnova SWOT analize-prognoze
• Ekonomska analiza odnosi se na grubu analizu:
Osnovna pitanja u ekonomskim
analizama strategija organizacije
COST-BENEFIT ANALIZA
U okviru aktivnosti na definisanju
strategije organizacije sprovodi se i costbenefit analiza strategije organizacije.
Kroz ovu analizu preispituju se i
potvrđuje se uže i šire, direktne i
indikretne koristi i štete po organizaciju
od sprovođenja definisane strategije.
COST-BENEFIT ANALIZA
Cost-benefit analizu sprovode dva tima:
1. prvi tim definiše metodologiju
vrednovanja /pokazatelje, sistem
vrednovanja/
2. drugi tim po definisanoj metodologiji
vrednuje strategiju organizacije
COST-BENEFIT ANALIZA
U vrednovanju strategija u okviru cost-benefit
analiza najčešće operiše se sa sledećim
pokazateljima:
U planiranju razvojnih promena ide se od:
- dugoročnih ciljeva i zadataka na nivou
organizacije
- konkurentskih i poslovnih politika i
poslovanja
- do poslovnih /funkcionalnih/ kapaciteta
organizacije i pojedinačnih faktora
poslovanja
• U sprovođenju razvojnih promena ide se
suprotnim smerom:
- sprovođenja promene na pojedinačnim
faktorima i u poslovnom kapacitetu
organizacije
- da bi se po tom osnovu, obezbedile
pretpostavke za sprovođenje razvojnih
promena u aktivnostima, procesima i u
poslovanju organizacije
Smer planiranja i sprovođenja
strategija organizacija
• Sprovođenje razvojne promene obuhvata:
 razvoj - pribavljanje inoviranog ili novog
rešenja koji se može primeniti u praktičnorn
radu
 definisanje i obezbeđivanje uslova za
sprovođenje promena
 uvođenje inoviranog ili novog rešenja u
praktičan rad
 uvođenje inoviranih i novih standarda,
procedura i normativa tekućeg rada
Osnovni koraci u sprovođenju
razvojnih promena
Redosled koraka u sprovođenju paketa
mera za implementaciju strategije
• Po osnovnim pravilima u strategijskom upravljanju tokom
sprovođenja strategije organizacije:
 ne smeju se menjati dugoročni ciljevi i zadaci organizacije
 osnovna razvojna usmerenja ili struktura osnovnih razvojnih
promena na nivou organizacije može se u manjem stepenu
menjati u uslovima značajnijih promena u eksternim i internim
uslovima poslovanja i sprovođenja promena u poslovanju
 zavisno od zaključaka o odnosu pretpostavljenih i realizovanih
uslova za sprovođenje pojedinačnim aktivnostima, tokom
sprovođenja strategije moguće je menjati način realizacije
aktivnosti, s tim da ova promena značajnije ne utiče na
odstupanje od projektovanih pravaca razvojnih promena
DUGOROČNI
CILJEVI
- KONSTANTA
RAZVOJNI
PRAVCI
-KONSTANTA
(uz eventualne
male promene)
AKTIVNOSTI IZ
PAKETA MERA
ZA
SPROVOĐENJE
STRATEGIJE –
VARIJABILNI
UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM
ORGANIZACIJE UZ POMOĆ CILJEVA
• Sredinom 50-ih godina prošloga veka P. Draker
u kontekstu razmatranja pitanja
preduzetništva i inovacija u funkcionisanju poslovanju organizacija uvodi pojam
upravljanje uz pomoć ciljeva organizacije
/
/
UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM
ORGANIZACIJE UZ POMOĆ CILJEVA
Do pre desetak godina, ovaj koncept bio je na ledu. Od tada, na ovamo o
njemu počinje mnogo više da se govori u okviru:
- razmatranja pitanja inovativnih kapaciteta organizacija i kontinuiranog
inoviranja i unapređivanja tekućeg rada organizacija
- razmatranja pitanja razvoja i angažovanja znanja i sposobnosti kolektiva
kao sastavnog dela intelektualnog /nevidljivog/ kapitala organizacije
- razmatranja pitanja preduzetničkog ponašanja pojedinaca i kolektiva
- razmatranja pitanja razvoja manjih organizacija koje ne raspolažu sa
kapacitetima za definisanje, projektovanje i sprovođenje strategija
poslovanja i razvoja
UVOD U KONCEPT UPRAVLJANJA RAZVOJEM
ORGANIZACIJE UZ POMOĆ CILJEVA
• U sistematizaciji upravljanja, stručnjaci upravljanje uz
pomoć ciljeva klasifikuju u stratesko upravljanje
rukovodeći se sledećim činjenicama. U sistemu
upravljanja uz pomoć ciljeva akcenat se stavlja na:
- strukturu dugoročnijih ciljeva na nivou organizacije, i
- inovativni kapacitet - deo razvojnog kapaciteta
organizacije
DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA
I PREDUZETNIŠTVA
• Inovacije su manje inkrementalne
promene na postojećim tehnološkim
rešenjima, stvarima, aktivnostima i u
procesima kako bi se obezbedili odgovori
na:
• specifične ciljeve i zadatake uz
zadržavanje kvaliteta rešenja i očuvanje
i poboljšavanje ekonomije
DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA
I PREDUZETNIŠTVA
• Inovacije su promene koje se sprovode u
tekućern radu, bez većih promena u
poslovnom kapacitetu organizacije.
• Pod unapređenjima misli se na manje
promene u uslovima i načinima rada kako bi se
obezbedilo poboljšavanje ekonomije
rada/efikasnost u angažovanju faktora rada,
ekonomičnost, produktivnost rada i slično/
DEFINICIJA INOVACIJA, UNAPREDENJA
I PREDUZETNIŠTVA
• Inovacije i unapređenja, u konceptu
upravljanja putem ciljeva imaju razvojnu
orijentaciju jer se predlažu i sprovode u
funkciji ostvarivanja dugoročnijih ciljeva na
nivou organizacije.
Bitna pitanja upravljanja rizikom
• Afirmacija inovacija, ukupno promena i
preduzetničkog ponašanja aktualizuje pitanja
upravljanja rizicima.
• Upravljanje rizicima nije nova oblast
upravljanja u radu i ponašanju organizacija,
već zahteva koji se javljaju u okviru upravljanja
poslovanjem i promenama u poslovanju
organizacija.
• Upravljanje rizicima svodi se na:
Bitna pitanja upravljanja rizikom
RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET
ORGANIZACIJE
• Razvojni kapacitet organizacije
obuhvata:
- IR kapacitete organizacije
- sredstva za reprodukciju
/amortizaciju i akumulaciju/
- i razvojne i inovativne sposobnosti i
mogućnosti poslovnog kapaciteta
U upravljanju putem ciljeva akcenat se stavlja
na deo razvojnog kapaciteta organizacije
RAZVOJNI INOVATIVNI KAPACITET
ORGANIZACIJE
• Inovativni kapacitet organizacije obuhvata
sposobnosti mogućnosti poslovnog kapaciteta tj.
njegovih faktora da:
• U konceptu upravljanja uz pomoć ciljeva akcenat
je na razvoju i angažovanju inovativnih
sposobnosti i mogućnosti poslovnog kapaciteta i
u okviru toga, na razvoju i angažovanju
inovativnih sposobnosti i mogućnosti kolektiva
INOVATIVNA SPOSOBNOST I
MOGUĆNOST KOLEKTIVA
• U okviru priče o inovativnim sposobnostima i
mogućnostima poslovnih kapaciteta i inovacijama
u poslovanju:
- manje se govori o sredstvima rada, pravnim i
ekonomskim aspektima rada i poslovanja
organizacija
- i osnovni akcenat je na razvoju i angažovanju
kodifikovanih i tacit /nevidljivih/ znanja i veština
zaposlenih u funkciji kreiranja, vrednovanja i
sprovođenja inovacija u tekućem radu
INOVATIVNA SPOSOBNOST I
MOGUĆNOST KOLEKTIVA
• Vek u koji smo ušli je vek dominacije
intelektualnog kapitala ili vek ekonomije znanja.
• Rast vrednosti intelektualnog /nevidljivog/
kapitala zavisi od inovacija zaposlenih, ali i pre
svega od rezultata profesionalnog IR rada i
sprovedenih razvojnih promena u organizacijama.
• Inovacije zaposlenih treba da povećaju ili
produže vek ubiranja koristi koje donosi vlastiti
profesionalni IR rad i transferisana tehnologija.
• U strukturi ovih ciljeva javljaju se:
- ciljevi potrošača
- ciljevi organizacije
- ciljevi vlasnika organizacije /kapitalista/
- ciljevi kolektiva
Osnovna struktura ciljeva na nivou orgonizocije
CILJEVI
POTROŠAČA
CILJEVI
ORGANIZACIJE
CILJEVI
KAPITALISTA
CILJEVI
KOLEKTIVA
misli se na interese i
zadovoljstvo potrošača
misli se na razvoj i
angažovanje onih sposobnosti i mogućnosti
organizacije koje omogućavaju inovacije u poslovanju
/kapitalista/ misli se na: dobitak u poslovanju i na
likvidnost organizacije /keš flou/
misli se na razvoj
sposobnosti i mogućnosti zaposlenih i na njihovo
motivisanje u radu
• Stav nosilaca ovog koncepta upravljanja
inovacijama u organizaciji je je
• Teorija i praksa upravljanja putem ciljeva
organizacije aktualizovala je pitanje
pokazatelja pojedinih grupa ciljeva
organizacije i njihovog merenja i sameravanja.
i samim tim, osnovni
pokazatelji u merenju ciljeva i ostvarivanju
ciljeva na nivou organizacije
• Pitanja pokazatelja i merenja javljaju se kod
prikazivanja i merenja zadovoljstva potrošača,
zadovoljstva kolektiva i prezentovanja i merenja
inovativnosti organizacija. Većina stručnjaka
jednoglasna je u stavu:
• Po konceptu upravljanja uz pomoć ciljeva,
rukovodioci u organizaciji i članovi kolektiva
treba da utvrde:
- koju promenu /inovaciju/ treba
da sprovedu u radu kako bi obezbedili kvalitetni
doprinos ostvarivanju definisanih ciljeva na nivou
organizacije, i
- promenu u
tekućern radu kako bi ostvarili postavljeni zadatak
Osnovna pitanja koja se postavljaju pred
članove kolektiva
• Pojedinci i timovi predlažu veće ili manje
inovacije u tekućem radu, kako bi obezbedili
doprinos ostvarivanju definisanih ciljeva na nivou
organizacije.
• U ovakvom sistemu upravljanja, organizacija
mora da ima kvalitetan inormacioni sistem:
Bitna pitanja u upravljanju pomoću ciljeva
organizacije
PRIHVATANJE IDEJE
O INOVACIJAMA
VREDNOVANJE IDEJA O INOVACIJAMA
PODRŠKA SPROVOĐENJU
INOVACIJA
RAZVOJ INOVATlVNOSTI
KOLEKTIVA
U funkciji razvoja i angažovanja inovativnih i
preduzetničkih sposobnosti i mogućnosti kolektiva
zadatak organizacije je da polazeći od:
- ciljeva na nivou organizacije
- i znanja o sposobnostima i mogućnostima
kolektiva definiše, projektuje i realizuje program plan razvoja /edukacije i osposbljavanja/ kolektiva
za uspešno definisanje, projektovanje i sprovođenje
inovacija u radu
RAZVOJ INOVATlVNOSTI
KOLEKTIVA
LOJALNOST ZAPOSLENIH
Praksa primene koncepta upravljanja putem
ciljeva pokazuje da je za njegovu kvalitetnu
primenu pored inovativnih sposobnosti i
mogućnosti kolektiva vrlo značajno pitanje,
pitanje lojalnosti kolektiva i pojedinaca
organizaciji.
 I upravo zbog ovog zahteva, danas se vrlo
mnogo govori i radi na razvoju i
.
OSNOVNA PLANSKO - RAZVOJNA DOKUMENTA
U SISTEMU UPRAVLJANJA PUTEM CILJEVA
• U sistemu upravljanju putem ciljeva u funkciji
ostvarivanja definisanih ciljeva na nivou
organizacije različite veće ili manje predložene i
prihvaćene inovacije sprovode se na osnovu:
• - poslovnih /business planova/
• - inovacionih stategija po pojedinim funkcijama ili
po pojedinim lancima isporuke vrednosti
• - izvedbenih planova za realizaciju inovacije ili
konkretnog razvojnog zadatka
Najznačajnija plansko-razvojna dokumenta u sistemu
upravljanja uz pomoć ciljeva
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA
INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
• U prilozima o
ne govori se mnogo o ostalim bitnim
elementima razvoja i angažovanja
inovativnosti kolektiva.
je neosporno vrlo značajan, ali
ne i jedini faktor inovativnog rada.
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA
INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
• Navedimo neke od pitanja koje afirmiše praksa
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA
INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
Bitna pitanja u upravljanju putem ciljeva ili
inovativnom organizacijom
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA
INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA
OSTALA PITANJA RAZVOJA I ANGAŽOVANJA
INOVATlVNOG KAPACITETA KOLEKTIVA