Transcript Strate*ki menad*ment tehnologija i inovacija

Prisustvo na vežbama: 5 bodova
 Seminarski rad: 10 bodova
 Kolokvijum: 30 bodova

Ispit: 55 bodova
45
Generičke strategije ?
 Konkurentske prednosti?
 Definicija inovacija?
 Klasifikacija inovacija?
 Izvori inovativnosti?

Strategija- način da se ostvari cilj.
Porterovi tipovi strategija:
Široka diferencijacija u delatnosti
2. Fokusirana diferencijacija
3. Široko liderstvo u troškovima u delatnosti
4. Fokusirano liderstvo u troškovima
Druga i četvrta strategija se još zovu i
STRATEGIJE SEGMENTIRANJA.
1.

Liderstvo u troškovima ostvaruje se, nа osnovu
koncepta krive iskustva, sa većim kumulativnim
iskustvom od ostalih preduzeća u grani.

Strategija diferenciranja је orijentisana na
ostvarenje
natprosečnog
profita
putem
konkurentne prednosti na osnovu jedinstvenosti
u nečemu što је оd posebne vrednosti za
potrošače.

Dok su strategije vođstva u troškovima i
diferenciranja usmerene na ostvarenje ciljeva
na tržištu grane, strategija segmentiranja је
usmerena na određeno suženo tržište koje
preduzeće namerava dа dobro opsluži.
Konkurencija- svako želi i mora da bude bolji od
ostalih konurenata, jer i oni žele da budu bolji
od nas. To je beskonačan sistem direktnih i
indirektnih veza između nebrojeno mnogo
aktera na tržištu- konkurenata.
 Konkurencija na slobodnom trzistu pruža
najšire poslovne mogućnosti za sve učesnike i
obezbeđuje najbolju alokaciju resursa, time
poboljšava efikasnost upotrebe faktora
proizvodnje.
 Konkurentska prednost- kada preduzeće ima
profitabilnost veću od prosečne profitabilnosti
preduzeća u toj industriji u toku određenog
vremenskog perioda, kaže se da ima
konkurentsku prednost.

Uticaj konkurencije:





osim uticaja na cene I troškove
potstiče tehnički napredak
proširuje potrošačev izbor
poboljšava kvalitet robe I usluga I
racionalizuje organizaciju preduzeća.
Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje može se
povećati: obezvređivanjem domaće valute. Ipak
najzdraviji način - povećanje produktivnosti.
Znanje i brzina postaju ključni faktori za
stvaranje konkurentske prednosti.
 U novoj ekonomiji ljudski kapital predstavlja
noseći stub intelektualnog kapitala i
osnovnu vrednost organizacije. Bez pomoći
ljudi, menadžeri poslovnih subjekata ne bi
mogli ostvariti svoje ciljeve, što bi dovelo u
pitanje njihov opstanak na tržištu.
 Ljudski kapital se odnosi na lepezu znanja,
sposobnosti, veština, iskustava menadžera i
zaposlenih, koja su neophodna da bi se
klijentu pružila superiorna usluga


Inovacija predstavlja primenu nečeg sasvim novog i
time kreira promenu.

Inovacija je kreativan proces u kojem se dve ili više
postojećih činjenica kombinuju na novi način, sa
ciljem da se proizvedu nove vrednosti.

Nisu sve promene inovativne prirode(npr. promena
klime, promena godišnjih doba,..).
Inovacije se danas smatraju jednim od ključnih faktora
konkurentnosti, kako na nivou nacionalne ekonomije, tako
i na nivou poslovnog sistema.
Sa stanovišta nacionalne ekonomije, značaj inovacije se
ogleda u tome što:
- poboljšava nacionalnu produktivnost,
- osigurava konkurentsku prednost u međunarodnoj
trgovini i
- poboljšava kvalitet života građana
Inovacije se uvode da bi se ostvarili sledeći ciljevi:
-
obnavljanje i/ili proširenje skupa proizvoda i usluga.
uspostavljanje novih metoda proizvodnje;
uspostavljanje novih metoda snabdevanja i distribucije;
uvođenje promena u menadžmentu i organizaciji rada.
Najčešće prepreke za uvođenje inovacija su:
- visoki troškovi uvođenja inovacija,
- visok rizik inovacija,
- nedostatak sredstava za inoviranje,
- nedostatak informacija o tržištima,
- nedostatak kvalifikovane radne snage,
- rigidnost organizacije preduzeća,
- neusklađenost sa standardima i propisima,
- nedostatak interesovanja od strane korisnika,
- nedostatak informacija o tehnologijama, itd.
Invencija, za razliku inovacije, je proces otkrića, tj.
pronalaženja nečega novog što do tada ranije
nije postojalo. Invencija je takođe za razliku od
inovacije, rezultat fundamentalnih istraživanja.
SAD je privreda sa najvećim brojem inovacija na
svetu. Preostali broj patenata koncentrisan je u
Japanu, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi,
Tajvanu, Švajcarskoj, Italiji, Švedskoj, Holandiji I
Južnoj Koreji.
Nemačka
inovativna u proizvodnji hemikalija I
u oblasti visokokvalitetne tehnike
Britanija  pop muzika i izdavaštvo
Italija moda I dizajn
SAD  proizvodnja računara I softvera I filmska
industrija .
Inovacije
se
mogu
podeliti
na:
administrativne, organizacione, finansijske,
tehnološke,
marketing,
društvene
inovacije,...
 Na osnovu kriterijuma tehnoloških promena,
inovacije možemo podeliti na: uvođenje
novih proizvoda ili novih kvaliteta starih
proizvoda, uvođenje novih proizvodnih
procesa, osvajanje i širenje novih tržišta,
razvoj novih izvora ponude inputa,
promene u industrijskoj organizaciji

Na osnovu načina na koji nastaju inovacije mogu
biti:
 POTREBAMA GENERISANEtrž. potreba- marketing- R&D- proizvodnja
 TRŽIŠNO VUČENE
R&D- proizvodnja- marketing- trž. Potreba:
Prema intenzitetu inovacije mogu bitI:
 RADIKALNE- struja, internet
 INKREMENTALNE- tqm pristup
Prema uticaju na produktivnost, inovacije mogu
biti:
 RADNO INTENZIVNE
 KAPITALNO INTENZIVNE
Inkrementalne inovacije:
Mali pomaci
 Postepena i konstantna promena
Uključenost svih
Kolektivni pristup, grupni napor, sistemski pristup
Konvencionalan know-how
Malo istraživanja, potrebno puno truda u održavanje
poboljšanja
 Funkcioniše u sporo-rastućoj delatnosti
Radikalne inovacije
Veliki pomaci
Iznenadna i velika promena
Uključenost nekoliko najboljih
Individualan pristup, individualne ideje i napori
 Velika istraživanja, potreban manji trud u održavanju prednosti
Bolje funkcioniše u brzo-rastućoj ekonomiji
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Kupci- kreatori potreba koje budući proizvod
teži da zadovolji
Zaposleni u preduzeću- ohrabriti i nagraditi
radnike da iznose ideje u okviru svog radnog
mesta
Sopstvena R&D funkcija- sistemski izvor, najelitniji
mozgovi, za njih se odvaja i do trećine prihoda
Spoljašnji eksperti
Konkurencija- kao inspiracija, često na žalost
kao imitacija i otvorena intelektualni krađa.
Distributeri- generisanje značajnih inovativnih
ideja unutar distributivnih tokova
Ostali izvori: slučajni susreti, zapažanja na
sajmovima, posete novim sredinama,...
[email protected]
Konsultacije: sreda 11-13h, kabinet br. 12