Transcript Strate*ki menad*ment tehnologija i inovacija

Strateški menadžment
tehnologija i inovacija
14.03.2013.
Pitanja:
1. Prepreke inovativnosti?
2. Paradigme inovacionih pristupa?
3. Odnos tehnika- tehnologija?
4. Definisanje tehnologije?
5. TEP- tehnološko ekonomska paradigma?
6. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ?
7. Inovativna organizaciona kultura ?
Prepreke inovativnosti?
1.
Lična nespremnost za inovacije (strah,
konformizam)
2.
Neinovativna
društvena
klima
nerazvijena svest o značaju inovacija
3.
Nepostojanje
inovacije
4.
Ekonomske prepreke (malo zatvoreno
tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.)
5.
Poslovne prepreke (neinovativna
kultura, manjak stimulacija,...)
državne
podrške
i
za
org.
Paradigme inovacionih pristupa?
1.
Preduzetnička paradigma(KRAJ XIX, POČETAK XX
VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica
individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter)
2.
Tehnološko
ekonomska
paradigma(30-40-50
GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ
rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske
teorije i menadžera je da razviju što efikasnije
tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno
potisnut.
3.
Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA
XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i
inovacije shvata kao centralno pitanje strateških
menadžrskih
teorija.
TOP
management
je
najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao
pokretača svih promena u preduzeću.
Preduzetnička paradigma- Schumpeter
Proces ekonomske evolucije je posledica inovacije.
Usvajanje i stvaranje novih vrednosti u oblasti
erkonomije, tehnologije, praćen je uništavanjem ili
modifikacijom prethodno važećih vrednosti.
Proces tehnološke promene:
1. Uvođenje novih proizvoda
2. Uvođenje novih metoda proizvodnje
3. Otvaranje novih tržišta
4. Osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda
5. Realizacija nove organizacione proizvodnje.
Preduzetnička paradigma- Schumpeter
Obeležja
Schumpeterovog
shvatanja
dimenzija tehnoloških inovacija:
ekonomskih
1. Tehnološke inovacije nemaju ravnomeran karakter
2. Preduzetnici imaju važnu ulogu u ekonomskom razvoju.
Oni su nosioci inovacija.
3. Uspeh novih tehnologija stimuliše ostale što dovodi do
kumulativnog rasta preduzetnika i inovacija.
4. Rast ponude proizvoda utiče na pad cena.
5. Period apsorpcije tehnološkog progresa se odvija u
vreme depresije.
6. Tri vrste ciklusa: dugoročni, srednjoročni, kratkoročni.
Tehnološko ekonomska paradigma
Na ekonomski rast osim prirode, rada i kapatila utiču i nekonvencionalni
faktori.Tehnološki progres se iskazuje u obliku pomeranja proizvodne
funkicje.
Koristi se Cobb- Douglasova funkija koja prikazuje relaciju
utrošaka faktora proizvodnje i odgovarajućeg obima proizvodnje.
Proizvodnja (Y) je funkcija rada (L), kapitala (K) i zemlje (Q), odnosno:
Y = f (L, K, Q)
Američki ekonomist P. Douglas i matematičar C. Cobb dali su jednačinu
zavisnosti proizvodnje od kapitala i rada, ispuštajući zemlju kao
nepromenljivu veličinu:
 1
Y  K L
gde je delta konstanta proporcionalnosti koja pokazuje promenu obima
proizvodnje uz nepromenjene odnose utrošaka faktora, alfa i beta su
parametri koji pod pretpostavkom da je njihov zbir jednak jedinici,
označavaju procentualnu zavisnost proizvodnje od količine primenjenog
rada i količine kapitala.
Strateška inovaciona paradigma
Ova paradigma nagalašava ulogu ekonomije obima,
istraživanja i razvoja, ulaganja u istraživanje i ljudski
kapital kao osnovu progresa. Tehnologija je centralni
deo ekonomskog sistema i tehnološke promene
uzrokuju rast.
Nova teorija rasta polazi od sledećih činjenica:
1. Pronalasci su rezultat izbora i akcija
2. Pronalasci donose profit
3. Pronalasci se mogu koristiti u isto vreme od više
osoba
4. Fizičke aktivnosti mogu biti imitirane i kopirane
Odnos tehnika- tehnologija?
 Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske
delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno
sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu.
Tehnologija je skup veština, znanja i sposobnosti da se prave
i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija se sastoji od svih
aktivnosti koje kao rezultat stvaraju neku vrednost, bez
obzira da li se radi o proizvodu ili usluzi. Termin tehnologija
se odnosi kako na najnovije pronalaske (radar, laser,
ultrazvuk, mikroprocesor, telefaks, kompjuter, i sl.) tako i na
prastare izume (vatra, koplje, klin, poluga, čekrk, dizalica,
bakar, točak, ralo, slova i sl.).
 Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalni
prikaz akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi
prvenstveno u proizvodnji.
Definisanje tehnologije?
 Tehnologija
je
proces,
tehnika
ili
metodologija koja je opredmećena u dizajnu
proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim
procesima- transformiše inpute u outpute
veće vrednosti.
 Tehnologija
je
proces
pomoću
kog
organizacija transformiše rad, kapital i
informacije u proizvode ili usluge
 Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična
znanja i veštine koji se mogu koristiti za
razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema
proizvodnje i distribucije.
TEP- tehnološko ekonomska paradigma?
TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih
karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili
inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na
sve delove ekonomskog i društvenog
sistema. Do početka sedamdesetih godina je
dominirala
TEP
masovne
proizvodnje,
zasnovana na jeftinoj nafti. Danas dominira
TEP informaciono intezivne proizvodnje,
zasnovane na mikroelektronici i niskoj
potrošnji energije i sirovina.
Postoje tri tipa tehnologije:
1. Makro tehnologija utvrđuje globalnu
organizaciju
procesa
reprodukcije
u
svetskim razmerama.
2. Mezzo
tehnologijakrupnih segmenata
tehnoloških sistema.
utvrđuje
odnose
velikih tehničko-
3. Mikro tehnologija- utvrđuje proizvodne
postupke u okviru pojedinačnih operacija i
procesa.
Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker
Po Piteru Drucker-u evedentirani su sedam izvora inovacija, od kojih
se prva četiri nalaze u samoj kompaniji odnosno organizaciji dok su
ostala tri van kompanijeodnosno organizacije.
 Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj,
neočekivani spoljni događaj
 Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između
realnosti i predpostavke o njoj
 Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje
 Promene u strukturi privrede ili tržišta- Ovi izvori tehnoloških
inovacija su u samom preduzeću
 Demografska kretanja
 Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine
 Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja
 Ovi izvori su izvan preduzeća
Inovativna organizaciona kultura ?
Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i
normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen
na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva.
Vrednosti ukazuju šta u nekoj organizaciji članovi veruju i to
je vrednije od onoga šta rade ili imaju. Važno je razlikovati
priznate vrednosti koje o kojima se govori, ali ne utiĉu na
ponašanja, od vrednosti koje istinito motivišu ponašanja u
firmi.
Norme predstavaljaju deljenje verovanja o tome kako ljudi
treba da se ponašaju u organizaciji, ili kako da obavljaju svoj
posao. Norme predstavljaju očekivane obrasce ponašanja.
Prakse su formalne i neformalne rutine koje se koriste da se
realizuje posao u organizaciji. Svaka praksa, formalna ili
neformalna, ima specifiĉnu ulogu i pravilo.
Organizaciona klima
Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti:
 Promotivna(pokretačka)
 Restriktivna(ograničavajuća)
Karakteristike promotivne organizacione klime:
 Rast i inovativnost su superorni ciljevi
 Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih ciljeva
 Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja
 Odlučivanje je decentralizovano
 Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu klimu i
koordinira inovativnim aktivnostima
Razlike između tradicionalne i inovativne org. kulture