Transcript TEORIJA FIZIČKOG VASPITANJA
Predavanje 3
Doc.dr Mara Kerić
Fizičko vaspitanje u školi
Fizičko vaspitanje predstavlja ključnu komponentu kvalitetnog obrazovanja i sastavni deo doživotnog učenja.
Pozicije fizičkog vaspitanja u školi, tj. školskom kurikulumu su kod nas u najvećoj meri zakonski definisane i unificirane. Prema zastupljenosti u nastavnom planu, fizičko vaspitanje je na trećem mestu, odmah iza maternjeg jezika i matematike.
Fizičko vaspitanje u školi
U prvom ciklusu (1. do 4. razred), fizičko vaspitanje je zastupljeno sa 3 časa nedeljno, dok je u drugom ciklusu (4-8. razred) , zastupljeno sa 2 časa nedeljno. Izabrani sport, zastupljen je sa jednim časom nedeljno.
Preračunato u minute, to iznosi 135 minuta obavezne nastave nedeljno.
U EU to iznosi 109 minuta nedeljno.
Cilj fizičkog vaspitanja
Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom (kognitivnom, afektivnom, motoričkom) razvoju ličnosti učenika, razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
(Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik)
Zadaci fizičkog vaspitanja
Pažljivim odabirom zadataka obezbeđuje se diferencirano prilaženje svakom cilju, u zavisnosti od uzrasnih i polnih osobenosti učenika, stepena njihove fizičke i duhovne razvijenosti. Broj zadataka je neograničen, jer je mogućnost raščlanjivanja na parcijalne ciljeve prilično velika.
Većina autora nastoji da iz mnoštva zadataka izdvoji one koji su po njima najznačajniji i zaslužuju posebnu paznju.
Zadaci fizičkog vaspitanja
Većina naših autora deli zadatke fizičkog vaspitnja na:
Biološke (zdravstveno-higijenske) zadatke
uticaj na rast i razvoj organizma normalno stanje aparata za kretanje formiranje pravilnog držanja tela čeličenje organizma tj.stvaranje otpornosti organizma prema bolestima stvaranje i učvršćivanje higijenskih navika fizičko vaspitanje kao faktor odmora (formiranje navika za pravilno koriščenje slobodnog vremena), značaj telesnih vežbi za potomstvo
Pedagoški (vaspitno-obrazovni ) zadaci fizičkog vaspitanja
Vaspitni zadaci
vaspitanje volje, karakter i svesne discipline pozitivnog odnosa prema radu disciplinovanog i svesnog odnosa prema kolektivu razvijanje interesovanja i smisla za lepo razvijanje humanizma i patriotizma
Obrazovni zadaci
svestrana fizička osposobljenost za rad razvoj koordinacije pokreta formiranje motoričkih navika učvršćivanje motoričkih navika sticanje teorijskih znanja
Sredstva fizičkog vaspitanja
Da bi smo ostvarili cilj fizičkog vaspitanja koristimo sredstva koja možemo klasifikovati kao: Osnovna sredstva - fizičke aktivnosti/telesne vežbe; Dopunska sredstva - objekti, sprave i rekviziti; Pomoćna sredstva - prirodni i higijenski činioci (voda, vazduh, sunce).
Bazične nauke fizičkog vaspitanja
Fizičko vaspitanje je čvrsto isprepleteno sa drugim naukama čija saznanja i rezultate koristi za sopstveni razvoj:
Biologija
(biološki zakoni motoričke uspešnosti);
Fiziologija
(zakonitosti funkcionisanja organskih sistema i zakonitosti delovanja motoričke aktivnosti na funkcionisanje organskih sistema);
Psihologija
(zakonitosti adaptacije ljudskih reakcija od kojih zavisi efikasnost motoričke aktivnosti);
Sociologija
(položaj fizičkog vaspitanja u društvenoj zajednici i uloga fizičkog vaspitanja u struktuiranju te društvene zajednice);
Matematika
(formiranje modela za procese fizičkog vaspitanja i analiza primarnih informacija).
Fizičko vaspitanje kao sistem
Ideološke osnove
(usmerenost, opšti principi delovanja, opstajanje i dalje osmišljavanje fizičkog vaspitanja);
Teorijsko-metodičke osnove
(koncepcija sistema, naučno – praktična znanja o zakonitostima, pravilima, sredstvima i metodama fizičkog vaspitanja);
Programsko-normativne osnove
pravna akta); (programi, dokumenta i
Organizacione osnove
(povezanost svih međusobnih delova sistema u cilju razvoja i funkcionisanja fizičkog vaspitanja).
Funkcije fizičkog vaspitanja
1.
Kognitivne funkcije fizičkog vaspitanja.
2.
Afektivne funkcije fizičkog vaspitanja.
3.
Psihomotorne funkcije fizičkog vaspitanja.
Kognitivne funkcije
Poznavanje:
Funkcionisanja tela, Zdravlje, Rast i razvojni procesi, Motoričko učenje .
Razumevanje:
Pravila igre, Veštine, Strategija, Bezbednost, Lepo ponašanje.
Afektivne funkcije
Socijalne:
Samopouzdanje, asocijativnost; Vrednosni sudovi; Razvoj karaktera; Sposobnost komuniciranja, fer plej.
Emotivne:
Samokontrola, samodisciplina; Zabava; Smanjenje tenzije; Samoizražavanje; Učenje o tome kako se dobija i gubi.
Psihomotorne funkcije
Osnovna tehnika pokreta:
Osnovna tehnika pokreta, Lokomotorne i manipulativne veštine, Perceptualno-motorne veštine.
Fizička spremnost:
Kardiovaskularna izdržljivost, Mišićna snaga, Fleksibilnost.
Savremeni trend funkcija fizičkog vaspitanja u svetu
Aktivna životna perspektiva:
Promovisanje fizički aktivnog, zdravog stila života; Postizanje i održavanje zdravlja i povećanje telesne kondicije.
Kretna perspektiva:
Dokazati kompetentnost i znanja u mnogim fizičkim aktivnostima, Primeniti kretne koncepte i principe za učenje i razvoj kretnog obrazca i veštine.
Savremeni trend funkcija fizičkog vaspitanja u svetu
Socijalna perspektiva:
Ponašati se na načine koji su lično i društveno odgovorna u okviru fizičkog vaspitanja; Razumeti i poštovati razlike među ljudima u okviru fizičkih aktivnosti; Shvatiti da fizička aktivnost može da pruži uživanje, izazov, samoizražavanje, socijalnu interakciju, rad i slobodno vreme.
Fizičko vaspitanje u Srbiji
Fizičko vaspitanje u Srbiji (obavezni nastavni predmet i obavezni izborni predmet), ne razlikuje se mnogo od razvijenih zemalja Evrope.
Što se tiče programskog usmerenja i tematskih oblasti, fizičko vaspitanje širom EU je veoma ujednačeno, iako postoje značajna i zanimljiva odstupanja. U programima dominiraju sportske igre, gimnastika i atletika, što je slučaj i kod nas U ciljnom određenju i dalje dominira sportski diskurs, uz ipak primetno uvođenje širih celoživotnih obrazovnih ishoda, poput promocije aktivnog životnog stila, razvijanja kondicije koja je u vezi sa zdravljem i sl.
Fizičko vaspitanje u Srbiji
Više od jedne trećine učenika osnovnih i srednjih škola ne bavi ni minimalnim oblicima fizičkog vežbanja.
Pre trideset godina, broj učenika koji redovno pohađaju nastavu fizičkog vaspitanja (osnovaci i srednjoškolaci), izraženo u procentima, bio je 85%. Danas to je ispod 60%.
Znači da se više od jedne trećine učenika osnovnih i srednjih škola ne bavi ni minimalnim oblicima fizičkog vežbanja.
Fizičko vaspitanje u Srbiji
Razlozi koji utiču na izostanke učenika sa nastave fizičkog vaspitanja: Fizičko vaspitanje ne uspeva uvek da motiviše decu i mlade na bavljenje fizičkom aktivnošću; Postojeći programski sadržaji su nedovoljno atraktivni.
Ne obezbeđuje iskustva koja bi za učenike bila značajna na ličnom i socijalnom planu; Rezultati nekih istrazivanja ukazuju da čak 73% učenika smatra da su časovi fizičkog vaspitanja jednolični i dosadni, dok blizu 80% ispitanika želi više informacija o značaju pojedinih vežbi.
Fizičko vaspitanje u Srbiji
Korisnost predmeta fizičko vaspitanje, učenici su na skali od 1 do 5, ocenili prosečnom ocenom 3,62 (podjednako su ocenjeni istorija i hemija dok su likovno, muzičko i tehničko vaspitanje slabije ocenjeni).
Istovremeno, fizičko vaspitanje je za učenike ubedljivo najinteresantniji i najlakši predmet.