FILOZOFSKO – PEDAGOŠKI PRAVCI I KONCEPCIJE VASPITANJA



idealizam,realizam,neotomizam,egzistencijali zam, esencijalizam,pragmatizam i marksizam

1.IDEALIZAM

 materija i celokupna stvarnost su izvedene kategorije  čovek egzistira u formi duše koja se nakon smrti vraća svetu ideja  ljudsko saznanje čine verovanje, autoritet i intuicija,pravo je samo ono saznanje koje se usvaja putem verovanja

 Idealističke ideje Platona  Aristotelovi pokušaji premeštanja “bitka u biće”  “Misli božije” Tome Akvinskog  Dekartove “misli čoveka”  Lokove “oznake sadržaja svesti”  Kantova ideja”ograničavanja na ljudsko iskustvo”  Hegelovo”apsolutno jedinstvo pojma i objektivnosti”  Idealizam se iskazao u području ciljeva vaspitanja

2. REALIZAM  postoji spoljnji svet nezavisan od čovekove svesti  u procesu saznavanja realizam odslikava spoljnji svet onakvog kakav on realno jeste  francuski materijalisti, Komenski, Ruso Feltre, Rable,  realizam se iskazao u koncipiranju sadržaja i načina vaspitno – obrazovnog rada  Došlo je do grupisanja nastavnih predmeta oko “realija “ (prirodopis, zemljopis,istorija ) ali i teorije “realnog obrazovanja” ( realne gimnazije )

3. NEOTOMIZAM  pokušaj mirenja vere i razuma ali tako da vera ostaje kriterijum istine  čovek je i materijalno i duhovno biće  saznanje materijalnog sveta (putem osećaja i logičkog mišljenja) i saznanje duhovnih vrednosti(putem otkrovenja )  cilj vaspitanja je razvijanje onih moći koje čoveka čine čovekom  tri vrste vaspitanja:intelektualno, moralno i fizičko

 potreban sistem postupaka za “disciplinovanje razuma” ( usmeravanja,vežbanje, treniranje intelekta,ukazivanje na velike istine i ljude, davanje primera )

4. EGZISTENCIJALIZAM

 bavi se problemom individualnog u ljudskom biću  bitan je negativan stav o saznanju, svet je za čoveka tajna  veću pažnju treba posvetiti unutrašnjem individualnom životu učenika

5. ESENCIJALIZAM

 esencija ( suština ) se mora saznati bez obzira na interesovanje vaspitanika pa je zadatak pedagogije da izabere takve sadržaje vaspitanja i obrazovanja koji će omogućiti upoznavanje esencije sveta  nastavni predmeti sa klasičnim sadržajima(literatura, matematika,veronauka,istorija i prirodne nauke )  Uvođenje matematike,simboličke logike, teorije informacija i kibernetike u nastavu i vaspitanje

    sloboda u vaspitanju ne sme biti sredstvo već cilj vaspitanja preferiraju se metode posmatranja , ekskurzija i laboratorijskih radova bitni su ishodi vaspitno- obrazovnog procesa pa se razvija metodologija primene testova i drugih instrumenata za merenje znanja kritičari ovog pravca zameraju da je došlo do prenaglašavanja intelektualizma u moralnom vaspitanju,zapostavljanja sadržaja društvenih nauka, precenjivanja kibernetike u koncipiranju vaspitanja

6. PRAGMATIZAM

 u osnovi empiristička filozofija  konačna istina nije apsolutna, relativna je i promenljiva i zavisna od ljudskog iskustva  vaspitanje je osnova svakog učenja  suština vaspitanja je u rekonstrukciji iskustva  pored iskustva bitna su interesovanja i prilagođavanje životu  Džon Djuj – saznanje istine prolazi kroz faze:definisanja problema,posmatranja pojava kojima problem pripada,formulisanje hipoteza,predviđanje posledica, provera rešenja

7.FILOZOFIJA MARKSIZMA

 polazi od individue koja svoj opstanak obezbeđuje samo u društvu  čovek je biće prakse i stvaralačko biće  postavke o razvijanju celovite ličnosti  formulisana je i koncepcija kolektivnog vaspitanja

OSNOVNE KONCEPCIJE VASPITANJA

    lat. reč conceptio razumevanja moć shvatanja, u pedagogiji – osnovna zamisao o vaspitanju u istoriji pedagogije postoji veći broj različitih koncepcija, ali nijedna nije univerzalno prihvaćena; stvarali su ih roditelji, rodovske starešine, učitelji, filozofi, državne vlasti Problemom klasifikacija bavio se veliki broj pedagoga, najpoznatije koncepcije dali su B.Suhodolski, F. Majer

6 KRITERIJUMA i 6 KONCEPCIJA

 Prvi kriterijum : DETE ili LIČNOST

1. Individualna koncepcija vaspitanja-

vaspitnoobrazovne aktivnosti se planiraju i realizuju sa pojedincem(predšk.ustanove ) 2. Pedocentristička koncepcija vaspitanja- dete treba biti centar vaspitnog procesa, celokupni vaspitni proces treba zasnivati i izgrađivati na osnovu interesovanja vaspitanika 3. Pedološka koncepcija vaspitanja- priroda deteta mora biti osnov vaspitanja i razvoja ličnosti, slobodan razvoj, ne nametati ništa (Ruso)

4. Koncepcija ” slobodnog vaspitanja” – zasniva se na shvatanju da je dečja priroda od samog rođenja savršena; dete treba vaspitavati spontano, pod dejstvom njegovih snaga “iznutra”; svako mešanje sa strane je štetno ( Ruso, Tolstoj) 5.Antipedagoške koncepcije vaspitanja institucionalno vaspitanje nije potrebno, čak je i štetno, rešenja su u alternativnom vaspitanju 6.Koncepcije vaspitanja kao samorazvoja omogućiti da ličnost razume sebe i svoj razvoj, da se osposobi za usaglašavanje svojih potreba i motiva ( Maslov )

 Drugi kriterijum – DRUŠTVO 1. socijalna koncepcija vaspitanja – sve se u vaspitanju objašnjava isključivo društvenim faktorima 2. koncepcija “državljanskog” vaspitanja –mlade formirati za disciplinovan rad i izgrađivati ih da budu zadovoljni svojim društvenim položajem (Keršenstajner ) 3. etatistička koncepcija vaspitanja – vaspitanje bitna državna funkcija koja ima za cilj da formira građanina koji je marljiv, disciplinovan, odlučan, požrtvovan; vaspitanje je svemoćno a uticaj nasleđa, sredine i ličnosti je sekundaran; dete je objekat vaspitanja

4. Sociologistička koncepcija vaspitanja – društvena komponenta vaspitanja primarna u odnosu na personalističku komponentu vaspitanja; vaspitanik ne utiče na proces vaspitanja pa se i sam proces objašnjava isključivo sociološkim metodama i saznanjima 5. Tejloristička koncepcija vaspitanja – organizacija vaspitno – obrazovnog rada u uslovima visoke automatizacije i kompjuterizacije 6.Prosvetiteljska koncepcija vaspitanja – vaspitanje u kontekstu prosvećivanja naroda

 Treći kriterijum – GENETIKA 1. biologistička koncepcija vaspitanja – suština vaspitanja objašnjava se isključivo biološkim faktorima 2. nativistička koncepcija vaspitanja – razvoj i vaspitanje dominantno su određeni nasleđem 3. psihoanalitička koncepcija vaspitanja – vasapitanje se zasniva na potrebi potpunijeg upoznavanja prirode deteta, na potrebi upoznavanja delovanja nesvesnog na razvoj ličnosti

 Četvrti kriterijum – NEKE VREDNOSTI VAN SAMOG ČOVEKA 1. idealistička koncepcija vaspitanja – izvedena iz idealizma ( Platon, Lok, Hegel ); proces saznanja izvodi se iz verovanja, autoriteta i intuicije

2. koncepcija astralnog shvatanja vaspitanja

– dualističko shvatanje čoveka, treba negovati dušu i razvijati telo 3. mitska koncepcija vaspitanja – pokušaj izgrađivanja vaspitnih postupaka pomoću mitova

 Peti kriterijum – BOG 1. Religijska koncepcija vaspitanja – vaspitanje usmereno na prihvatanje duha i osnovnih učenja određene vere i vežbanje ponašanja koja su u skladu sa tim verskim ubeđenjem 2. Neotomistička koncepcija vaspitanja – u vaspitanju postoje dva procesa saznanja saznanje materijalnog sveta pomoću razuma i sazanje duhovnih vrednosti putem otkrovenja; posevno razrađuje pitanja moralnog vaspitanja

 Šesti kriterijum - SAM POJEDINAC 1. Egzistencijalistička koncepcija vaspitanja- razrađuju se pedagoški postupci formiranja individualističkih osobina ličnosti; razvijene su nove forme vaspitanja ( susret, apel,angažovanje, razgovor i savetovanje ) 2. Personalistička koncepcija vaspitanja – pokušava sa vaspitanje primeriti ljudskoj individualnosti, posebnosti i svojevrsnosti osobe ( persone )

        

MARKSISTIČKA KONCEPCIJA VASPITANJA

vaspitanje je društvena praksa u središtu vaspitanja nalazi se čovek vaspitanje je dinamičan proces vaspitanje se uvek ostvaruje pomoću sadržaja u osnovi svakog vaspitanja nalazi se ljudski rad vaspitanje je međuljudski odnos vaspitanje ima društveni karakter svi elementi vaspitanja su dijalektički povezani