Transcript Prof. dr. sc.

PROBLEMI U PRAKSI VEŠTAČENJA
NEMATERIJALNE ŠTETE
1. Neusklađenost zdravstvene,
osiguravajuće i sudske prakse
2. Brojnost i dugotrajnost sporova,
3. Problemi novčane nadoknade,
4. Nepostojanje jasnih medicinskih,
psiholoških i pravnih kriterijuma.
KOME I ZAŠTO SU POTREBNI
KRITERIJUMI ZA PROCENU NMŠ
1. Sudu – kao voditelju postupka da realno proceni
zahtev oštećenog i odgovornost optuženog.
2. Da se realno proceni iskaz ili nalaz veštaka.
3. Sudiji - da dođe do zaključka koji bi bio održiv,
izbegava se stalno dopunjavanje veštačenja ili
pobijanje veštačenja od strana u sporu.
4. Otklanja se nejasnoća ko donosi koju vrstu
odluke u pogledu postojanja i trajanja duševnih
bolova, umanjenja životne aktivnosti i
ograničenja radne sposobnosti.
5. Izbegavaju se dugotrajna i skupa veštačenja,
kao i oprečna ili nejasna veštačenja koja utiču
na kvalitet rada suda i trajanje postupka.
6. Praktična primena jasnih i preciznih
kriterijuma bi omogućila svim učesnicima u
postupku – sudijama, veštacima i advokatima
da objektivno procene i prate posledice.
7. Dosledna primena jedinstvenih kriterijuma bi
omogućila stručno praćenje, upoređivanje i
kontrolu rada sudskih veštaka od strane suda.
8. Obezbeđuje se preciznija upotreba termina
značajnih za predmet veštačenja, kao što su
– invalidnost, invaliditet,, duševna patnja,
duševni bol, stres, trauma, umanjenje
životne aktivnosti i radne sposobnosti.
9. Skraćenje sudskih i vansudskih postupaka,
uz povećanje efikasnosti i pravičnosti, brže
rešavanje sudskih sporova, ili mirenje u
postupku stručne arbitraže i medijacije.
10. Doprinos afirmaciji struke, objektivnosti,
etičnosti i kreativnosti svih učesnika.
USLOVI KOJE TREBA DA
ISPUNJAVA VEŠTAK

Da poseduje znanje
 Da ima iskustva
 Da je dosledan
 Da se drži etičkih principa
 Da ima određene osobine ličnosti– 3k
NEKA VAŽNA FORENZIČKA
PITANJA
 Ko
su veštači
 Šta se veštači
 Kako se veštači
 Kada se veštači
 Zašto se veštači
ŠTA TREBA DA UKLJUČI VEŠTAČENJE
 Vrsta – prema izvoru, okolnosti, organu
Intenzitet – 3 ili 5 skala, procenti
 Trajanje – 3,7,15 dana, 1m, 3m, 6m, 1g, 2g
 Posledice – simptomi, poremećaj, bolest
 Ličnost – individualne razlike, osobine
 Terapija i lečenje – vrsta, dužina primene
 Socijalna pomoć i podrška 
Duševni bol - zbog smanjenja životne
aktivnosti je oblik nematerijalne štete

Može da se manifestuje kao:
1. Štetna posledica u sklopu zanimanja – nesposobnost
za rad, smanjenje radne sposobnosti, ograničenje
napredovanja ili nemogućnost napredovanja u struci.
2. Štetna posledica izvan zanimanja – osoba ne može
kao do tada da se bavi životnim aktivnostima sportom, rekreacijom, društvenim životom i drugim
slobodnim aktivnostima.
3. Štetna posledica u vezi sa zdravljem – simptomi,
poremećaji ili jasno razvijena bolest.
ŠTETA ILI ŠTETNA POSLEDICA

1.
2.
Može biti:
Trajnog karaktera – ako je jače ili trajnije
izražena i pored preduzetih mera lečenja i
terapije.
Privremenog karaktera – ako zavisi od
ispunjavanja posebnih uslova, okolnosti ili
odgovarajućih mera pomoći i terapije.
Životna aktivnost – je mogućnost čoveka
da u datim okolnostima bez posebnih
napora i ograničenja zadovolji svoje opšte
potrebe i ostvari uobičajena životna
zadovoljstva.
 Radna aktivnost – je mogućnost čoveka da
bez posebnih teškoća i psihofizičkih
ograničenja uspešno izvršava radne zadatke
i obavlja svoju profesionalnu delatnost.
 Umanjena životna i radna aktivnost –
obuhvata sva ograničenja u životnoj i radnoj
aktivnosti koja oštećenik ima, ili će sigurno
imati u budućnosti.

Veštačenje odnosa telesne
posledice i duševnog bola

Telesna posledica – sama po sebi ne daje
pravo na naknadu nematerijalne štete, već
su to posledice koje čovek oseća u svojoj
emotivnoj, duhovnoj i psihičkoj sferi koje
se očituju kao Duševni bol.
PSIHIČKA TRAUMA
Može imati različita značenja:
1. Odnosi se na sam traumatski događaj.
2. Odnosi se na neprijatno i mučno kognitivno i
emocionalno iskustvo, subjektivno
doživljavanje i reagovanje.
3. Odnosi se na psihopatološke posledice i
simptome u vidu poremećaja ili bolesti.
Definicija - Jak i neizgladljiv (neizbrisiv) duševni
potres, koji se javlja kao posledica delovanja
nekog strašnog i po život opasnog događaja.

PROBLEMI U VEZI VEŠTAČENJA TRAUME

-
-
Većina autora smatra da nisu dovoljno
razjašnjeni:
Mehanizmi delovanja,
Dinamika razvoja i trajanje,
Dugotrajne posledice,
Mogućnosti prevencije,
Metodološki problemi vezani za pouzdane
psihološke metode dijagnostike i procene
traume i posttraumatskih stanja.
METODE DIJAGNOSTIKE PTSP
1. SCID - Structured Clinical Interiew for DSM,
2. CAPS - Clinician Administered Posttraumatic Scale,
3. IES-R - Impact of Event Scale - Revised (Horoviceva
skala) za ocenu težine udara traumatskog događaja,
4. Misissipi Scale - za ocenu posttraumatskih reakcija,
5. Bekov upitnik depresivnosti,
6. SCL-90 - skala Derogatisa u formi upitnika za ocenu
izraženosti psihopatološke simptomatologije,
7. MMPI - upitnik sa određenim subskalama značajnim
za ocenu PTSP-a,
8. Kinova skala - za ocenu težine borbenog iskustva.
9. WAS - World Assumptions Scale - Skala bazičnih
uverenja prema svetu
KLINIČKI KRITERIJUMI ZA
DIJAGNOZU PTSP
1. Nametljiva preživljavanja u vezi sa
traumatskim događajem – potrebno je
prisustvo najmanje jednog od 5 simptoma.
2. Izbegavanje bilo kakve draži i situacije u vezi
sa traumom – Potrebno je prisustvo
najmanje tri od 7 simptoma
3. Povećana fiziološka reaktivnost organizma i
emocionalna uzbudljivost – Potrebno je
prisustvo najmanje dva od 5 simptoma
KRITERIJUMI ZA PROCENU PTSP
1. U anamnezi ispitanika utvrditi postojanje
traumatskog događaja - kriterijum A.
2. Utvrditi kliničku sliku – kriterijum B, C, D.
3. Utvrditi trajanje posledica – kriterijum E.
4. Pružiti prvu psihoterapijsku pomoć i
kompetentno primeniti metode za dijagnostiku
PTSP. Mogu se sprovesti i određena
psihofiziološka ispitivanja – kriterijum F.
5. Sprovesti psihoterapiju i medikamentozno
lečenje. Nakon toga pristupiti proceni štete.
RIZIČNE GRUPE ZA PTSP
1. Žrtve tzv. akcidentnog stresa - učesnici u borbi, osobe koje su
preživele prirodne katastrofe, antropogene katastrofe, seksualno i
fizičko zlostavljanje i nasilje.
2. Osobe izložene indirektnoj opasnosti za zdravlje i život dejstvo niza toksičnih i bioloških agenasa, bolesti koje ugrožavaju
život, razni oblici jonizujućeg zračenja.
3. Civilno osoblje izloženo stalnoj pretnji od terorizma.
Teroristički napadi mogu se desiti u bilo koje vreme i na bilo kom
mestu i svaki čovek može postati žrtva.
4. Osoblje koje neposredno obavlja odgovorne i rizične poslove vozači, mašinovođe, probni piloti, vatrogasci, spasioci, lekari i
drugi koji pružaju prvu pomoć i koji su češće od ostalih izloženi
delovanju traumatskih stresora.
5. Izbeglice i prognanici - lica koja su prinuđena da napuste mesto
prebivališta, koji odlaze iz zona lokalnih vojnih konflikata, ili kao
posledica međunacionalnih napetosti i diskriminacije.
TEORIJSKI MODELI ZA OBJAŠNJENJE
PSIHIČKE TRAUME I PTSP
Ne postoji jedinstven teorijski model koji bi
objasnio etiologiju i mehanizme nastanka i
razvitka PTSP. Razrađeno je nekoliko
modela, od kojih su najvažniji:
1. Psihodinamski model,
2. Kognitivni model,
3. Psihosocijalni model
4. Psihobiološki model
5. Sistemski, multifaktorski model
ETIOLOŠKI MULTIFAKTORSKI MODEL
(A. Merker)
 Pomoću tog modela pokušava da objasni zašto jedni
ljudi posle traumatskog stresa razvijaju PTSP a drugi
ne. Razlikuje tri gupe faktora koji udruženo utiču na
nastanak PTSP.
1. Faktori povezani sa samim stresnim događajem intenzitet stresa, učestalost, neočekivanost,
nekontrolisanost itd.
2. Faktori ličnosti - forma i snaga zaštitnih mehanizama,
sposobnost kognitivnog razumevanja situacije,
emocionalna stabilnost ličnosti i iskustvo.
3. Opšti faktori rizika - uzrast u momentu traumatizacije,
prisustvo traumatskih događaja i psihičkih poremećaja u
anamnezi, nizak intelektualni nivo, niži socijalnoekonomski status, socijalna podrška
FAKTORI OD ZNAČAJA ZA PROCENU I
VEŠTAČENJE TRAUME I PTSP
Karakteristike stresnog događaja
 Klinička slika – objektivno i subjektivno stanje
 Trajanje, dinamika i komorbiditet
 Telesna konstitucija i osobine ličnosti
 Aktuelno psihičko funkcionalno stanje
 Vrsta i količina ranijeg iskustva,
 Motorno rasterećenje i opcije ponašanja,
 Pružena psihološka, medicinska i socijalna
pomoć u trenutki i nakon traume

MIŠLJENJE VEŠTAKA
Mišljenje veštaka o duševnom bolu daje se opisno i
izražava u procentima, kako u sudskom tako i
vansudskom postupku. Pri tome se mogu koristiti
orijentacione tablice različitih osiguravajućih kuća,
invalidskih komisija i socijalnog osiguranja.
 Treba izbegavati izraze veštaka kao što su – smanjenje
životne i radne sposobnosti utvrdili uobičajenom
metodologijom, na temelju iskustva i znanja, na temelju
dostupne medicinske literature.
 Odgovor treba dati pozivajući se na određenu tačku
spiska bolesti, usvojene kriterijume ili tablice za procenu
duševnog bola i druge oblike nematerijalne štete.

PREDLOG SKALE ZA PROCENU TEŽINE
TRAUME I STRESNIH POSLEDICA
1. Akutna stresna reakcija ………......... 0 – 5 %
2. Prolongirana stresna reakcija …........ 5 - 10 %
3. Akutni PTSP ………………............ 10 - 20 %
4. Hronični PTSP ………………......... 20 – 40%
5. Reaktivni psihotični poremećaji ....... 40 – 60 %
6. Trajne promene ličnosti i ponašanja...60 – 80 %
7. Teški oblici psihoza …………......... 80 – 100%
JEDNA SKALA DUŠEVNIH BOLOVA
1.
2.
3.
4.
5.
Blag duševni bol do…. 25% .......... 7.500
Umeren duševni bol…. 25-40%......15.000
Srednji duševni bol….. 40-60%..... 25.000
Jak duševni bol ……… 60-80%.... 50.000
Veoma jak duševni bol. 80-100%.. 75.000
PROCENA PSIHIČKOG STRESA I
ANKSIOZNIH POREMEĆAJA
ELEMENTI KOJI SE UZIMAJU U OBZIR:
1. Klinički nalazi - subjektivni i objektivni
2. Funkcionalni efekti
3. Tretman i prognoza
4. Ponašanje u porodici i na socijalnom planu
5. Socioekonomski status i profesionalna efikasnost
SKALA ZA PROCENU: 5%, 10%, 20%, 30%,
40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90-100%
NIVO: 5%
Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni
psihijatrijski simptomi, anamneza o prethodnim
psihijatrisjkim bolestima koje su izlečene ili su u
remisiji. Objektivni - Nikakavi ili retki znaci
Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj
na različite aspekte življenja
Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije
preduziman ili preporučivan
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Nema
uticaja ili su u pitanju minorni efekti
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj
stresa na rad i radne aktivnosti.
NIVO: 10%
Klinički nalazi: Subjektivni - Povremeni psihijatrijski
simptomi, anamneza o prethodnim psihijatrisjkim
bolestima. Objektivni - mogu da se primete samo
povremene poremećaje emocija ili promene u
ponašanju koje su izlečene ili su u remisiji
Funkcionalni efekti - Minimalan ili nikakav uticaj na
različite aspekte življenja
Tretman i prognoza - Nikakav tretman nije
preduziman ili preporučivan
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Nema
uticaja ili su u pitanju minorni efekti
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost Nema uticaja, ili je u pitanju minimalni uticaj na
rad i radne aktivnosti
NIVO: 20%
Klinički nalazi: Subjektivni - Blagi ali redovni psihijatrijski
simptomi koji, kada se pojave, mogu da izazovu
subjektivni distres. U većini slučajeva veterani mogu biti
uznemireni ovim distresom. Objektivni-Drugi mogu da
primete povremene poremećaje ponašanja ili emocija.
Funkcionalni efekti - Minimalan uticaj na neke aspekte
življenja.
Tretman i prognoza - Dobro se kontroliše terapijom
održavanja ili povremenom terapijom .
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Povremena
preterana reakcija na neprijatne događaje. Povremeno
trvenje sa članovima porodice, prijateljima i kolegama
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Neki,
relativno blagi efekti u ovoj oblasti. Egzacerbacija
simptoma može da zahteva kratke periode (npr. do 3
dana) odsustva sa posla.
NIVO: 30%
Klinički nalazi: Subjektivni - Simptomi koji se
ponavaljaju dovode do blagog ili epizodičnog
distresa. Objektivni - Kod pacijenta se uočava
preokupacija simptomima.
Funkcionalni efekti - Neznatan uticaj na
svakodnevne situacije
Tretman i prognoza - Simptomi se lako kontrolišu
medikacijom; može se preporučiti medikacija ili
zahtevati terapija
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu Epizodična porodična nesloga sa izvesnom
redukcijom u socijalnim kontaktima i razonodi
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost Efekti mogu da zahtevaju i neke duže periode
(npr. vreme od nedelju dana) odsustva sa posla
NIVO: 40%
Klinički nalazi: Subjektivni - Česti sismptomi izazivaju stalni
distres. Pacijent ponekada ne uspeva da se oslobodi
distresa koji izazivaju simptomi. Objektivni - Distres je
očigledan a pacijentova preokupacija sa simptomima je
upadljiva stručnim posmatračima ili osobama koje su
prisne sa pacijentom .
Funkcionalni efekti - Umerene smetnje funkcija vezanih za
svakodnevne aktivnosti.
Tretman i prognoza - Psihijatrijski tretman se pokušava ili
preporučuje, najpre medikamentima. Predlaže se ili
sprovodi stručna konsultacija savetnika.
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Česte su
nesuglasice sa porodicom, prijateljima ili kolegama.
Primetno je smanjenje socijalnih aktivnosti
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Simptomi
koji utiču na radne sposobnosti zahtevaju duži period
odsustva sa posla (duže od mesec dana).
NIVO: 50%
Klinički nalazi: Subjektivni -Stalni simptomi dovode
do značajnog distresa. Objektivni - Očigledan je
neprekidan distres.
Funkcionalni efekti - Nivo i učestalost simptoma
dovodi do značajnih poteškoća u svakodnevnom
funkcionisanju.
Tretman i prognoza - Kontinuirana potreba za
uzimanjem lekova i psihijatrijskim lečenjem
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu Stalni konflikti u porodici, značajna redukcija
socijalnih aktivnosti i razonode.
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost Česti i duži periodi odsustva sa posla.
NIVO: 60%
Klinički nalazi: Subjektivni – Trajni simptomi. Pacijent nije
u stanju da se oslobodi distresa koji izazivaju simptomi.
Objektivni – Distres i pacijentova preokupacija
simptomima su očigledni.
Funkcionalni efekti -Značajne smetnje funkcionisanja u
svakodnevnim aktivnostima
Tretman i prognoza - Uspostavlja se psihijatrijsko lečenje, u
prvom redu lekovima, a smatra se potrebnim i
psihološko savetovanje.
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajno
socijalno povlačenje i narušavanje socijalnih odnosa.
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Veće
poteškoće na poslu, potrebni su duži vremenski periodi
odsustva sa posla. Socioekonomski status, uključujući i
profesionalnu efikasnost su ozbiljnije ugroženi.
NIVO: 70%
Klinički nalazi - Subjektivni - Veoma teški i učestali simptomi
izazivaju značajan distres. Teško se postiže oslobađanje od
ovog distresa i pored visokog nivoa podrške i
razuveravanja. Objektivni - Povremeno se pojavljuju
veliki psihotični simptomi
Funkcionalni efekti- Nivo i učestalost simptoma dovodi do
velikih poteškoća u svakodnevnom finkcionisanju, ali se
ne radi o težini u smislu potpune nesposobnosti
Tretman i prognoza -Potreba za intenzivnom i
specijalizovanom psihijatrijskom terapijom ambulantnog
tipa, uključujući farmakoterapiju i/ili kraću
hospitalizaciju. Mogu se izdavati prolazna lekarska
uverenja.
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Stalni porodični
sukobi. Značajno socijalno povlačenje. Gubitak
interesovanja za većinu rekreativnih aktivnosti.
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost -Zahtevi na
poslu izazivaju velike poteškoće zbog kojih se traži
promena profesije ili ograničenje karijere uz mogućnost i
gubitka posla
NIVO: 80%
Klinički nalazi: Subjektivni -Teško psihijatrijsko oštećenje sa
trajnim simptomima. Objektivni - Postoje jasni dokazi o
bolesti, hroničnom psihijatrijskom pormećaju.
Funkcionalni efekti - Možda postoje mogućnosti za
funkcionisanje, ali su restrikcije veoma značajne
Tretman i prognoza - Potrebni su duži periodi hospitalnog
tretmana. Započinje se sa dugotrajnim tretmanom
psihotropnim lekovima u visokim dozama
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Neadekvatne i
štetne reakcije na sve stimuluse. Deterioracija u
porodičnom funkcionisanju sa velikom verovatnoćom za
otuđivanje. Opšte socijalno povlačenje. Gubitak
interesovanja za razonodu.
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost Nesposobnost za rad, ili ako sposobnost još postoji, gubi
se značajno vreme zbog bolesti što može dovesti do
gubitka posla ili promene posla.
NIVO: 90-100%
Klinički nalazi: Subjektivni - Veoma teški simptomi
psihijatrijske bolesti. Objektivni - Prisustvo
psihijatrijske bolesti je evidentno.
Funkcionalni efekti - Teško psihijatrijsko oštećenje.
Praktično se napuštaju sve socijalne, rekreativne i
druge svrsishodne aktivnosti.
Tretman i prognoza - Neophodan je kontinuirani
psihijatrijski tretman uz potrebu za dužim periodima
hospitalizacije i značajnom socijalnom podrškom.
Ponašanje u porodici i na socijalnom planu - Značajna
porodična i socijalna disfunkcionalnost
Socioekonomski status i profesionalna efikasnost - Teško
psihijatrijsko oštećenje. Praktično se napuštaju sve
profesionalne, socijalne i druge svrsishodne aktivnosti.
VAŽNE NAPOMENE ZA VEŠTAČENJE
1. U praksi je potrebno vršiti korekciju predloženih
kriterijuma prema realnom opsegu i težini posledica,
uz uvažavanje dodatnih kriterijuma vezanih za životno
doba, pol, vrstu zanimanja i druge faktore od značaja
za procenu stepena traume i duševnog bola zbog
oštećenja ili umanjenja životne i radne aktivnosti.
2. Ne postoji matematička formula za automatsko
izračunavanje pravične novčane nadoknade. U praksi
treba uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, pri čemu
trajanje i jačina stresa, straha ili duševnog bola imaju
značaj posebno važnih ali ne i jedinih okolnosti koje
sud i veštak moraju imati u vidu pri određivanju
stepena oštećenja i iznosa novčane nadoknade.
MERE PREVENCIJE STRESA
1. Planiranje i programiranje posla - izbegavanje stresa
2. Selekcija osoblja za određene dužnosti - otporni na
stres
2. Obučavanje i edukacija osoblja - inokulacija stresa
3. Optimalna organizacija rada - odmor i spavanje
4. Fizička kondicija - sport, telesna aktivnost, rekreacija
5. Psihička odbrana - smeh, humor, vicevi, optimizam
6. Radno angažovanje - hobi, rad na poslu koji se voli
7. Učenje i razvijanje metoda samokontrole
8. Unapređenje komunikacije i socijalnih veština
9. Socijalna podrška - pomoć i razumevanje
10. Unapređenje kvaliteta života.