KOMUNICIRANJE

 Jedan od najčešćih uzroka grešaka, na projektu, je loša komunikacija između ključnih učesnika.  Komuniciranje uključuje razmenu informacija.  Pošiljalac informacija je odgovaran za njihovu jasnost, nedvosmislenost, i kompletnost, tako da ih primalac može primiti u ispravnom stanju.  Primalac je odgovoran za proveravanje da su informacije primljene u kompletnom i razumljivom obliku.

KOMUNICIRANJE

 Komuniciranje se javlja u više oblika:  a) pismenom, usmenom, slušajućem i govornom;  b) internom (unutar projekta) i eksternom (sa kupcima, medijima, javnošću);  c) formalnom (izveštaji, brifinzi) i neformalnom (ad hoc konverzacija) i  d) vertikalnom (kroz organizaciju) i horizontalnom (sa jednakima po ovlašćenjima).

PROCES KOMUNICIRANJA

 Proces komuniciranja obuhvata sledeće elemente:  Komunikator – osoba koja pokreće proces komuniciranja i saopštava poruke  Poruka – element procesa komuniciranja koji se može sastojati od misli, osećaja ili ideja.  Medij – sredstvo ili metod kojim se prenose poruke.

 Primalac – osoba koja učestvuje u procesu komuniciranja tako što prima poruku.

PROCES KOMUNICIRANJA

 Dva osnovn modela procesa komuniciranja:  Prosti i složeni  Proces komunicianja obuhvata sledeće faze:  Slanje poruke  Filtriranje poruke  Primanje poruke  Tumačenje i razumevanje poruke

SLANJE PORUKE

 Slanje poruke se može obaviti na više načina:  Usmeno  Pismeno  Neverbalnim – vizuelnim načinom  Taktilno (pomoću čula dodira)  Olefaktorski (pomoću čula mirisa)  Involuntarno (povezivanje načina slanja poruka sa refleksnim reakcijama čoveka)  Ekstrasenzorski (posebni načini slanja poruka)

FILTRIRANJE PORUKE

 Faza u kojoj se vrši prečišćavanje poruke  Poruku svako shvata na način na koji mu odgovara  Filtriranje je potrebno zbog brojnih nejasnoća i nesaglasnosti izmedju pošiljaoca i primaoca.

PRIMANJE I TUMAČENJE PORUKE

 Primanje poruke zavisi od načina i kvaliteta slanja poruke.

 Tumačenje poruke predstavlja proces u kojem primalac poruke razmatra dobijenu poruku i pokušava da shvati i razume osnovni sadržaj poruke i osnovne informacije koje su porukom poslate.

UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA U PROJEKTU

 Upravljanje komunikacijama obuhvata sledeće elemente:  Učesnici  Proces  Veštine  Okruženje  Primena

UČESNICI U PROCESU KOMUNICIRANJA

 Učesnici u procesu komuniciranja su:     RUKOVODILAC PROJEKTA – je glavni komunikator u procesu komuniciranja. Od njega polaze i njemu se vraćaju sve osnovne informacije od značaja za realizaciju projekta PROJEKTNI TIM – komunikacija izmedju članova i komunikacija sa rukovodiocem projekta KLIJENT – je značajan primalac a delimično i pošiljalac poruka i naročito je komunikaciono povezan sa rukovodiocem projekta.

VRHOVNI MENADŽMENT – odlučuju o osnovnim ciljevima projekata pa je potrebno stalno komuniciranje sa rukovodiocem projekta i članovima projektnog tima.

NAČINI KOMUNICIRANJA U PROJEKTU

    LIČNI KONTAKTI – najbolji način za neposredno i direktno prenošenje poruka i dobijanje i razmenu informacija o projektu SASTANCI – komuniciranje izmedju dve strane koje spontano ili sa prethodnom pripremom obavljaju razgovore o odredjenoj temi KORESPONDENCIJA – pismena prepiska u kojoj dve strane razmenjuju pismenu dokumentaciju (pisma, telegrami…) ELEKTRONSKA POŠTA – podrazumeva korišćenje računara i interneta. Za razliku od klasičnih vidova komunikacije ima odredjene prednosti kao što su brzina i smanjenje troškova

UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA

 Proces koji obuhvata četiri osnovna podprocesa:  Planiranje komunikacija – utvrdjivanje informacionih i komunikacionih potreba različitih učesnika projekta  Distribucija informacija – informacije se stavljaju na raspolaganje učesnicima u traženom vremenskom periodu   Izveštavanje o izvodjenju projekta – obuhvata prikupljanje i diseminaciju informacija o izvodjenju projekta Administrativno zaključenje – prikupljanje, sredjivanje i arhiviranje informacija i različite dokumentacije o projektu