Transcript GPG Srbija
JAZ IZMEĐU ZARADA ŽENA I MUŠKARACA U SRBIJI Sonja Avlijaš & Marko Vladisavljević Beograd, 22.02.2013. O istraživačkom projektu Istraživački projekat „Rodni jaz u zaradama žena i muškaraca u zemljama Zapadnog Balkana: nalazi iz Srbije, Crne Gore i Makedonije“ (Gender Pay Gap in the Western Balkan Countries: Evidence from Serbia, Macedonia and Montenegro) sprovode, kao partneri: Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) iz Beograda i Univerzitet „Amerikan koledž“ iz Skoplja (UACS) U okviru Regionalnog programa podrške istraživanjima u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Rodni jaz u zaradama – razlika između zarada žena i muškaraca – jedan je od ključnih pokazatelja položaja žena na tržištu rada i ekonomskog statusa uopšte. Zahvaljujemo se Republičkom zavodu za statistiku što nam je omogućio pristup podacima iz Ankete o radnoj snazi. O metodologiji istraživanja Regresiona (ekonometrijska) analiza omogućava nam da analiziramo ne samo prostu razliku između prosečnih zarada žena i muškaraca, već i na koji način karakteristike zaposlenih utiču na jaz u zaradama. Karakteristike zaposlenih žena i muškaraca koje uzimamo u obzir su: obrazovanje godine radnog iskustva rad u različitim privrednim granama i zanimanjima rad u javnom ili privatnom sektoru geografski (region) i vremenski pokazatelji Posebno analiziramo kretanje rodnog jaza u zaradama: u različitim tačkama raspodele zarada s protokom vremena (uticaj opštih makroekonomskih uslova) u javnom i privatnom sektoru Nekorigovani i korigovani jaz (1) Jaz između zarada (po času rada) žena i muškaraca u Srbiji u periodu 2008-11 iznosio je 3,3% u korist muškaraca. Ovo je tzv. prosti / nekorigovani jaz između “prosečne” žene i “prosečnog” muškarca koji su zaposleni. Kada uzmemo u obzir činjenicu da profil zaposlenih žena nije isti kao profil zaposlenih muškaraca (npr. oni imaju različit nivo obrazovanja, radno iskustvo, izbor zanimanja), dobijamo korigovani rodni jaz. Korigovani rodni jaz u Srbiji iznosi 11%. Korigovani rodni jaz u zaradama je u razvijenim privredama obično niži od nekorigovanog, jer žene koje rade imaju lošije radne karakteristike od muškaraca što objašnjava deo razlika u zaradama. Nekorigovani i korigovani jaz (2) Međutim, u Srbiji zaposlene žene u proseku imaju bolje radne karakteristike od zaposlenih muškaraca, tako da ni jedan deo jaza u zaradama ne može biti objašnjen na taj način. Naprotiv, žene sa identičnim radnim karakteristikama kao muškarci (u smislu nivoa obrazovanja, radnog iskustva, izbora profesije, i sl.), imaju u proseku za 11% manje zarade od muškaraca, koliko iznosi korigovani jaz u Srbiji. Ovakav trend posmatramo i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, zato što su žene sa nižim kvalifikacijama češće nezaposlene i neaktivne nego što je to slučaj sa ženama u razvijenim privredama (usled veće diskriminacije u samom pristupu tržištu rada, ali i neisplativosti rada u odnosu na porodične obaveze). Od čega se sastoji korigovani jaz Korigovani jaz se obično tumači kao posledica diskriminacije, pogotovo one koje deluje tako da se ženama manje vrednuju isti nivo obrazovanja ili stepen kvalifikacija, ili su manje plaćene za ista zanimanja nego muškarci. Međutim, u Srbiji se prisustvo korigovanog, stvarnog jaza između zarada, ne može objasniti ovom vrstom diskriminacije - muškarci u Srbiji ne dobijaju veće nagrade za iste radne karakteristike (npr. muškarci nisu više plaćeni po godini obrazovanja nego žene). Ukupan jaz postoji usled različitog vrednovanja razlika u “neopažljivim” karakteristikama između polova (npr. žene su manje fleksibilne u smislu radnog vremena usled porodičnih obaveza, ili se muškarci smatraju autoritativnijim i time poželjnijim na radnim mestima koja nose veću odgovornost i bolje su plaćena). Promene u jazu u periodu 2008-11. U periodu ekonomske krize, nekorigovani rodni jaz u zaradama se smanjio sa 6,2% na 2,3%, a korigovani sa 15,5% na 10,6%, zato što je prosečna ženska plata porasla mnogo više nego muška. Do ovog poboljšanja nije došlo usled pozitivnih uticaja. Treba imati u vidu da potencijalni brži oporavak “muških” sektora nakon krize, kao i reforma javnog sektora, mogu uticati da se ovi trendovi ponovo pogoršaju. Konačno, podaci za više godina nam pružaju pouzdaniju sliku o jazu u zaradama, te je prosečan korigovani jaz od 11% za celi posmatrani period važniji pokazatelj razlike u zaradama između žena i muškaraca od jazova za pojedinačne godine. Platni jaz u javnom i privatnom sektoru Nekorigovani jaz je značajno veći u privatnom nego u javnom sektoru. U javnom sektoru žene imaju značajno bolje “radne karakteristike” nego muškaraci. U privatnom sektoru žene imaju tek nešto bolje “radne karakteristike“. Žene imaju značajno bolje obrazovanje Više žena u bolje plaćenim zanimanjima (Stručnjaci, Stručni saradnici i tehničari) Sa ozbirom da javni sektor “bira” žene sa boljim karakteristikama nego privatni sektor, kada uzmemo ove karakteristike u obzir, razlika u jazu između sektora se smanjuje sa 7.8 na samo 3.5pp. Jaz među niskim i visokim zaradama u javnom i privatnom sektoru Javni sektor: platni jaz se ne razlikuje među najvišim i među najnižim platama. Privatni sektor: platni rast raste sa nivoom zarada, tako da je najveći među najvišim zaradama. Veći jaz među najvišim zaradama u privatnom sektoru ukazuje na prisustvo “staklenog plafona” – žene ne rade na poslovima na kojima se primaju najviše zarade. Do staklenog plafona može doći usled diskriminacije poslodavaca (kao i kolega), pritiska obaveza i očekivanja koje su posledica njihovih rodnih uloga, biraju da ne preuzimaju odgovornije pozicije. Hvala na pažnji! Pitanja?