Transcript MOTIVACIJA ZA ŠKOLSKO UČENJE Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama

MOTIVACIJA ZA
ŠKOLSKO UČENJE
Metodika rada sa decom sa posebnim
potrebama
Pedagoški fakultet u Jagodini
2008/09
Šta je motivacija?
• Pokretač ponašanja
• Laičke teorije/miskoncepcije o motivaciji:
– Neko je motivisan za školu, neko nije
– “Budi motivisan”
Laička shvatanja na motivaciju gledaju kao na nešto
što kod učenika postoji ili ne postoji, pa se tako
tumači i njihov neuspeh: nisu zainteresovani.
– Ko treba da motiviše koga:
• Nastavnik: roditelj treba da motiviše dete
• Roditelj: nastavnik treba da motiviše dete
• (Učenik treba da motiviše nastavnika)
Motivacija za školsko učenje
• Činilac uspešnog učenja
• Cilj školovanja
• Uspostavlja se i razvija u školi
• Bez osmišljene intervencije teško se može
razviti, a postojeća se lako gubi.
Šta utiče na motivaciju?
1.
Ciljevi učenja
2.
Nivo zadovoljenosti potreba
3.
Lična uverenja učenika o uzrocima postignutog
(ne) uspeha
4.
Uverenja nastavnika
1. Ciljevi učenja
• Pokreću na aktivnost, po principu prevazilaženja
nesklada izmedju onog «gde smo sada» i «gde želimo
da budemo»
•
•
•
•
Specifični
Jasni
Prilagodjeno teški
Ostvarivi u bližoj budućnosti
1. Ciljevi učenja
Primer:
• "treba da popuniš rupe u znanju"
• "nauči ovih 20 glagola u 4 vremena, u upitnoj,
afimativnoj i odričnoj formi";
• "vežbaj pisanje kod kuće",
• "prepiši ovaj tekst pisanim slovima u školsku svesku do
sutra".
Povratna informacija obaveštava učenika koliko se
približio cilju.
• najefikasnija ona kojom se ukazuje na napredak, na
postignuto; u preporukama za sledeći korak navodi se
ono što učenik još nije savladao.
2. Nivo zadovoljenosti potreba
• Potrebe su biološki ili psihološki zahtevi koji se
manifestuju stanjem napetosti ili nezadovoljstva.
Abraham Maslov
• potrebe su uređene hijerarhijski
• da bi više potrebe mogle da utiču na motivaciju neke
osobe, treba da su zadovoljene niže
• neostvarene niže potrebe mogu doći u sukob sa
ciljevima višeg nivoa koje postavlja nastavnik
Samo
aktualizacija
• Maslov: hijerarhija motiva
• Važno za školu: potreba
za uvažavanjem mora da
bude zadovoljena da bi
mogla da se razvije
potreba da se zna i
razume (potrebe
nedostatka-potrebe
razvoja)
Estetske
potrebe
Potreba da se
zna i razume
Uvažavanje
Pripadanje
Sigurnost, bezbednost
Fiziološke potrebe
3. Lična uverenja o uzrocima ne/uspeha
Stabilni uzroci
Prolazni uzroci
Uspeh
Neuspeh
Sposobnost
“pametan sam”
“glup sam”
Trud
“trudio sam se”
“nisam se trudio”
Uspeh
Neuspeh
Težina zadatka
“bilo je lako”
“bilo je teško”
Sreća
“imao sam sreću”
“nisam imao
sreće”
pripisivanje neuspeha nedostatkom sposobnosti – izbegavati!
Relevantno za školu:
• Školska situacija zasićena informacijama o
uspehu/neuspehu – to svakako utiče na
percepciju sebe. Važno kako se daje fidbek
(Blumenfeld, 1992), najveće motivaciono
dejsto imaju nastavnici koji interpretiraju
uloženim trudom (Hunter i Barker, 1989)
• Wigfield, 1995: školski uspeh se najuspešnije
predviđa na osnovu informacija o stepenu
uverenosti učenika da mogu postići uspeh i o
njegovom vrednovanju akademskog uspeha
(uspešnije nego kada imamo informaciju o
sposobnostima)
Pripisivanje neuspeha nedostatku
sposobnosti
• neuspeh
•
•
•
•
•
nemam sposobnosti
ne mogu na to da utičem
nisam odgovoran
posramljenost
ne trudim se
novi neuspeh
Naučena bespomoćnost
Kad ljudi počnu da veruju da na dogadjaje i ishode u svom
životu ne mogu da utiču (da ih kontrolišu, da je izvor
kontrole van njih, a njihov život zavisi samo od spoljnih
okolnosti) oni razvijaju naučenu bespomoćnost
Ishodi:
• Motivacioni - neće ni da pokuša, jer očekuje neuspeh
• Kognitivni - gubi šansu da vežba, razvija veštine,
sposobnosti i napreduje
• Emotivni - razvija depresivnost, apatiju
Jednom uspostavljena, naučena bespomoćnost teško se
menja, posebno kod dece sa teškoćama u učenju.
Učenici koji vide neuspeh u ovom svetlu, manje i ređe će
tražiti pomoć jer veruju da im niko i ništa ne može
pomoći.
• Naučena bespomoćnost (Seligman), relevantno
u školi:
– Različiti nastavnici sa različitim standardima,
nepredvidivo ponašanje nastavnika,
nemogućnost kontrole nad rezultatom
– Kako izbeći (saveti nastavnicima):
• Istaći pozitivno, izbegavati negativno poređenje sa
drugima,
• Graditi razumevanje od poznatog ka nepoznatom
• Stvarati izazove, ali regulisano od strane učenika
Pripisivanje neuspeha nedostatku truda
• neuspeh
•
•
•
•
•
nisam se potrudio
mogu da utičem na to
odgovoran sam
krivica
trudim se
mogući uspeh
4. Uverenje učitelja o uzroku neuspeha
učenika
• Uverenje: Neuspeh je posledica sniženih sposobnosti,
tj. snaga koje su van kontrole deteta
• Izbegava kažnjavanje i reaguje naklonošću,
saosećanjem i niskim očekivanjima postignuća deteta
• Daje zadatke koji su prelaki i ne vuku dete u zonu
narednog razvoja
• Deca ovakve postupke prepoznaju kao utešnu nagradu,
prebrižnu pomoć, koja upućuje nenameravanu poruku: ti
ovo ne možeš da naučiš
4. Uverenje učitelja o uzroku neuspeha
učenika
• Uverenje: sposobnosti učenika su nestabilne
karakteristike podložne promeni
• Sposobnosti čine čitav repertora veština i znanja koja se
razvijaju
• Trudom, radom i učenjem, znanje se može uvećati, a
sposobnosti unaprediti – visoka očekivanja
• Pozitivni uticaj na učenike
• Očekivanja učitelja utiču na napredovanje dece, jer
ih učitelji svojim stavom i postupcima iskazuju
Školska motivacija: spoljašnja i
unutrašnja
• Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i
prepoznajemo ako je učenikovo ponašanje
usmeravano nagradama i kaznama. Tako učenik
uči za ocenu, da popravi ocenu (pa da mu se
ukine neka kazna), za pohvalu, odlazak na
more, da ne bi bio kažnjen...
• Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost
učenika za samu aktivnost, temu; ona ispunjava
učenika zadovoljstvom; učenik želi da sazna
više, da napreduje.
Istraživanje(Pelletier i Vallerand, 1997): uloga
nastavnika u stvaranju unutrašnje motivacije kod
učenika:
Uverenja nastavnika o tome kako su deca
motivisana (unutrašnje, spoljašnje..) utiču na
ponašanje nastavnika. Kada veruje da su deca
unutrašnje motivisana, više podržava njihov
izbor i samostalnost. Kada veruje da su deca
spoljašnje motivisana, više kontroliše i
ograničava. U prvom slučaju ponašanja
nastavnika omogućavaju razvoj unutrašnje
motivacije, a u drugom se razvija spoljašnja
motivacija. Tako se zatvara krug i nastavnik će
smatrati da su njegovi početni utisci bili ispravni,
neće primetiti da je on, svojim postupcima,
stvorio razlike.
KAKO PODSTICATI MOTIVACIJU?
Podsticanje motivacije
Jačanje samopoštovanja i samopouzdanja
• ključ motivacionog podsticanja učenika
• Nije dovoljno samo verbalno podržavati i podsticati
učenike da se više trude.
• Važno je stvoriti realne prilike u kojima će učenici
doživeti da se trud isplati, da se vredi potruditi, da
postavljanje viših ciljeva ne vodi neuspehu, da je
napredak moguć i da se sposobnosti mogu usavršavati.
Podsticanje motivacije
Potkrepljivanje:
• Pozitivno (pohvale, nagrade)
• Negativno (prekori, kazne)
loše je što aktivnost nestaje čim više nema
potkrepljenja i ovim se uglavnom obezbeđuje
razvoj samo spoljašnje motivacije.
Kako razvijati unutrašnju motivaciju?
•
•
•
•
•
•
Kreirati zadatke u skladu sa interesovanjima ili
potrebama dece, relevantne za život dece i
probleme koji ih muče; kreirati maštovite zadatke
Oslanjati se na potencijale deteta, sve njegove
sposobnosti, veštine, znanja
Omogućavati izbor – teme rada, sa kim će se
raditi, na koji način će se raditi
Davati podržavajuću povratnu informaciju - ističe
postignuto i efikasno vodi dete napred
Ispoljavati sopstvenu unutrašnju motivaciju
Verovati da se deca mogu zainteresovati
Unutrašnja - spoljašnja
motivacija
Zadatak
zanimljiv
Učenik
zainteresovan
Učenik nezainteresovan
Unutrašnja
Uloga
nastavnika bitna
Zadat
Uloga nastavnika
nezanimljiv bitna
spoljašnja
Kada motivacija za učenjem slabi?
• Kada je cilj pretežak i deluje neostvarivo, ili je
vremenski veoma udaljen (učenje stranog
jezika) ili je nejasan (čemu služe integrali?)
• Kada ne smatramo usvajanje određenih
sadržaja svojim, već nametnutim ciljem (ma šta
će nam ovo)
• Kada doživimo veliki neuspeh
• Kada patimo od “naučene bespomoćnosti«