Transcript МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Slide 1
МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ
УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Даниела Будимски
педагог
Slide 2
УЧЕЊЕ РАСПОДЕЉЕНО НА ВРЕМЕ И
КОНЦЕНТРИСАНО УЧЕЊЕ
О учењу расподељеном на време говоримо када у
краћим временским периодима учимо одређено
градиво. За учење песмица, градива које нема
смисаону целину и логичку повезаност (шифре,
бесмислени слогови, аритметичке радње...), погодне
су краће паузе, а за учење смисаоног градива, дуже.
Такође је погодна код учења моторних радњи, код
млађих ученика, због замора.
Паузе су добре зато што се за то време трагови у
мозгу настали учењем утврђују.
Овако научено градиво дуже се памти.
Slide 3
За разлику од временски расподељеног
учења, концентрисано учење је учење за
краћи временски рок (кампањско учење) и
оно захтева веће ангажовање ученика и већу
концентрацију.
Код овог начина учења, ученик је мотивисан
да научи више градива за краћи временски
рок, али се овако научено градиво брзо
заборавља!
Slide 4
ГЛОБАЛНО И ПАРТИТИВНО УЧЕЊЕ
ГЛОБАЛНО УЧЕЊЕ ЈЕ УЧЕЊЕ ЦЕЛИНЕ, А
ПАРТИТИВНО – УЧЕЊЕ ПО ДЕЛОВИМА.
Фактори од којих зависи која је метода
погоднија:
1. Смисаоност градива
2. Величина и тежина градива
3. Узраст
4. Способности и
5. Радне навике ученика
Slide 5
За учење моторних радњи погоднија је
партитивна метода, као и за учење вербалног
градива које не чини смисаону целину.
За учење смисаоног градива , прича и краћих
песама, боља је глобална метода.
Лако, краће градиво учи се боље методом
целине.
Мањој деци теже је да схвате целину ако је она
већа, а код веће деце улагање већег напора у
схватање целине позитивно делује.
Slide 6
Код партитивне методе мора се водити
рачуна на какве делове ће се поделити
градиво: сваки део треба да буде једна
смисаона целина.
Комбинована метода примењује се кад је
градиво дугачко и тешко. Ученик треба
најпре да прочита градиво у целини, док га
не схвати, па да га онда подели на смисаоне
целине.
Slide 7
АКТИВНО УЧЕЊЕ
Активно учење је учење у коме ученик
активно чита, тј. активно размишља о
ономе што чита, повезује градиво са
оним што је раније читао, са њему
познатим теоријама као и са познатим
стварима из свакодневног живота.
Памти се онда када се мисли о ономе
што се учи.
Slide 8
Општи распоред активности у току активног
учења једног предмета је:
1. Претходни преглед градива
2. Постављање питања
3. Читање градива
4. Преслишавање
5. Завршни преглед градива
Slide 9
1.
Претходним прегледом градива добија се увид у
мисаону целину, добија се општа слика, основне
мисли и контуре лекције или књиге.
1. Најпре прегледати лекцију или књигу у целини
(прочитати садржај ако је у питању књига).
2. У предговору аутор истиче главне идеје и намену
3. Прелистати лекцију или књигу, прочитати наслове
и поднаслове, прегледати цртеже, графиконе,
табеле
4. Прочитати закључке, ако их има на крају лекције
5. Обратит пажњу на све битне делове у тексту, речи
уоквирене или написане крупнијим словима,
извесне поделе у тексту означене бројевима или
словима.
Slide 10
2.
Постављање
питања
помаже
ученику
постављање
циљева
учења
итражење
одређених одговора. Боље се памти оно што
се учи као одговор на неко питање, него оно
што се самочита и памти.
Некада аутор да питања, па ученик треба да
их искористи и да покуша да одговори на
њих у току читања. Треба покушати да се
постави по једно питање за сваки наслов,
поднаслов или важнији појам у тексту.
Slide 11
3.
- Читањем се долази до одговора на питања и
постављају нова. Основни задатак је потпуно
разумети и запамтити оно што се чита.
- Треба обратит пажњу на све речи и реченице
одштампане масним словима, уоквирене (то су важни
термини, појмови и принципи, дефиниције).
Пожељно је имати речник.
- Приликом читања не треба ништа прескакати, јер су,
нпр. табеле, слике, скице или графикони могу веома
добро да илуструју поједине принципе дате у тексту,
а некад и да допуне објашњење дато у тексту.
Slide 12
1. задатак читања је уочавање и памћење основних
идеја и детаља. Сваки пассу обично садржи једну
идеју, а задатак је ученика да је пронађе. Кад ученик
запамти кључне речи, запамтиће основну идеју пасуса
и моћи ће касније да је формулише својим речима. У
пасусима на почетку и крају текста аутор обично
излаже своје основне идеје.
2. Задатак читања је уочавање и памћење значајних
детаља. Такви детаљи допуњују, поткрепљују основну
мисао. Значајан детаљ су: примери основне идеје,
чињенице да је основна идеја тачна, примене
апстрактне идеје у конкретном животу.
3. Задатак читања је провера основних мисли и
детаља.
Slide 13
Циљ читања је стално постављање питања
и критички прилаз градиву- упоређивање
различитих
теорија
или
гледишта,
супротстављање једних другима и тражење
чињеница које поткрепљују те теорије или
гледишта.
На овакав начин ученик вежба себе у
критичком прилажењу стварима и формира
сопствено мишљење о њима.
Учећи неко градиво ученик стално треба да
има на уму и налажење могућности његове
примене.
Slide 14
4.
Преслишавање је покушај репродуковања
онога што се учи. Вербално градиво ученик
може репродуковати гласно или у себи. Код
моторних активности репродукују се тј.
изводе радње које се уче.
Бољи су резултати учења, више се запамти и
дуже памти ако се више времена утроши за
преслишавање у односу на читање.
Slide 15
За учење смисаоног градива 20% времена
треба утрошити на читање, а 80% на
преслишавање. Код учења речи страног
језика, формула, разних правила која се
морају знати напамет- 90-95% времена
треба посветит преслишавању.
Најбоље је ако се градиво репродукује
својим речима.
Ефикасан начин преслишавања је кад
ученик себи поставља питања из градива
које је учио и покушава да одговори на
њих.
Slide 16
Градиво се чита док се не разуме смисао и
не научи донекле, а онда треба почети са
преслишавањем. Ако је градиво теже, онда
са преслишавањем треба почети касније.
Преслишавање се комбинује са читањем да
би се уочили неки детаљи.
Преслишавање захтева улагање великог
напора, што одржава сталну будност
ученика.
Фактори који утичу на успех у учењу су:
будност, активност, усредсређена пажња,
напор који ученик улаже приликом учења.
Slide 17
Теже делове градива треба поновити више пута, а
лакше- мање пута.
Преслишавање даје ученику свест о успеху.
Познавање резултата, а посебно свест о успеху,
најјачи су мотиви даљег учења (повратна
информација о сопственом знању).
Читање без преслишавања ствара самообману о
знању. Читајући градиво без преслишавања ученик
стиче утисак о томе да добро зна градиво, јер се
препознају чињенице, али то није сигуран знак да се
те чињенице и знају. Препознавање је најнижи
облик памћења: читањем ученик само препознаје
градиво и чини му се да га зна, али га није научио у
довољној мери да би могао да га репродукује. Зато
ученик и треба да се преслишава да би имао реалан
увид у то колико је градиво стварно савладао и у
којој мери може да га репродукује.
Slide 18
У току преслишавања добро је правити и
белешке као кратак извод или као резиме.
ИЗВОД представља скицу структуре,
организације градива. Обележавају се основне
мисли и принципи, као и мање важне мисли и
чињенице.
Извод садржи наслове, поднаслове и основне
ставове у вези са њима.
Самостално прављење структуре градива чини
да ученик више размишља о њему и да га
боље разуме.
Изводи у облику скице не треба да буду
сувише детаљни. Они треба да садрже костур,
срж целог градива или појединих поглавља.
Slide 19
Повремено
треба
погледати
изводе
и
преслишавати се да би се учврстиле оне
асоцијације које су везане за оне ставове
наведене у изводима.
При враћању на учење градива после дуге
паузе- прво треба прочитати градиво и
преслишавати се ослањајући се на читање, а
не само на раније сачињене изводе.
Подвлачити треба само основне идеје и
значајне детаље, важне стручне термине.
Подвлаче се само значајне речи или делови
реченица, а не целе реченице и то у више боја.
Може се записивати и на маргинама.
Текст се подвлачи тек при другом читању.
Slide 20
РЕЗИМЕ се састоји из основних
закључака који се могу извући из
одређеног текста. У њему су основни
ставови, који су ушли у изводе, само
мало више разрађени и повезани у
целину. У резиме улазе основне идеје
и значајни детаљи, тако да представља
целину.
Slide 21
5.
Завршни преглед градива подразумева
преглед онога што је урађено. Овај део
учења више треба да се састоји од
преслишавања него од читања- треба да
буде АКТИВАН.
Преслишавати се треба на основу извода.
Поновни преглед градива није само
вежбање у репродукцији, већ њиме ученик
треба да провери да ли је градиво у
потпуности разумео и повезао га у једну
логичку целину.
Slide 22
Драги ученици,
Желим Вам пуно успеха у учењу!
МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ
УСПЕШНОГ УЧЕЊА
Даниела Будимски
педагог
Slide 2
УЧЕЊЕ РАСПОДЕЉЕНО НА ВРЕМЕ И
КОНЦЕНТРИСАНО УЧЕЊЕ
О учењу расподељеном на време говоримо када у
краћим временским периодима учимо одређено
градиво. За учење песмица, градива које нема
смисаону целину и логичку повезаност (шифре,
бесмислени слогови, аритметичке радње...), погодне
су краће паузе, а за учење смисаоног градива, дуже.
Такође је погодна код учења моторних радњи, код
млађих ученика, због замора.
Паузе су добре зато што се за то време трагови у
мозгу настали учењем утврђују.
Овако научено градиво дуже се памти.
Slide 3
За разлику од временски расподељеног
учења, концентрисано учење је учење за
краћи временски рок (кампањско учење) и
оно захтева веће ангажовање ученика и већу
концентрацију.
Код овог начина учења, ученик је мотивисан
да научи више градива за краћи временски
рок, али се овако научено градиво брзо
заборавља!
Slide 4
ГЛОБАЛНО И ПАРТИТИВНО УЧЕЊЕ
ГЛОБАЛНО УЧЕЊЕ ЈЕ УЧЕЊЕ ЦЕЛИНЕ, А
ПАРТИТИВНО – УЧЕЊЕ ПО ДЕЛОВИМА.
Фактори од којих зависи која је метода
погоднија:
1. Смисаоност градива
2. Величина и тежина градива
3. Узраст
4. Способности и
5. Радне навике ученика
Slide 5
За учење моторних радњи погоднија је
партитивна метода, као и за учење вербалног
градива које не чини смисаону целину.
За учење смисаоног градива , прича и краћих
песама, боља је глобална метода.
Лако, краће градиво учи се боље методом
целине.
Мањој деци теже је да схвате целину ако је она
већа, а код веће деце улагање већег напора у
схватање целине позитивно делује.
Slide 6
Код партитивне методе мора се водити
рачуна на какве делове ће се поделити
градиво: сваки део треба да буде једна
смисаона целина.
Комбинована метода примењује се кад је
градиво дугачко и тешко. Ученик треба
најпре да прочита градиво у целини, док га
не схвати, па да га онда подели на смисаоне
целине.
Slide 7
АКТИВНО УЧЕЊЕ
Активно учење је учење у коме ученик
активно чита, тј. активно размишља о
ономе што чита, повезује градиво са
оним што је раније читао, са њему
познатим теоријама као и са познатим
стварима из свакодневног живота.
Памти се онда када се мисли о ономе
што се учи.
Slide 8
Општи распоред активности у току активног
учења једног предмета је:
1. Претходни преглед градива
2. Постављање питања
3. Читање градива
4. Преслишавање
5. Завршни преглед градива
Slide 9
1.
Претходним прегледом градива добија се увид у
мисаону целину, добија се општа слика, основне
мисли и контуре лекције или књиге.
1. Најпре прегледати лекцију или књигу у целини
(прочитати садржај ако је у питању књига).
2. У предговору аутор истиче главне идеје и намену
3. Прелистати лекцију или књигу, прочитати наслове
и поднаслове, прегледати цртеже, графиконе,
табеле
4. Прочитати закључке, ако их има на крају лекције
5. Обратит пажњу на све битне делове у тексту, речи
уоквирене или написане крупнијим словима,
извесне поделе у тексту означене бројевима или
словима.
Slide 10
2.
Постављање
питања
помаже
ученику
постављање
циљева
учења
итражење
одређених одговора. Боље се памти оно што
се учи као одговор на неко питање, него оно
што се самочита и памти.
Некада аутор да питања, па ученик треба да
их искористи и да покуша да одговори на
њих у току читања. Треба покушати да се
постави по једно питање за сваки наслов,
поднаслов или важнији појам у тексту.
Slide 11
3.
- Читањем се долази до одговора на питања и
постављају нова. Основни задатак је потпуно
разумети и запамтити оно што се чита.
- Треба обратит пажњу на све речи и реченице
одштампане масним словима, уоквирене (то су важни
термини, појмови и принципи, дефиниције).
Пожељно је имати речник.
- Приликом читања не треба ништа прескакати, јер су,
нпр. табеле, слике, скице или графикони могу веома
добро да илуструју поједине принципе дате у тексту,
а некад и да допуне објашњење дато у тексту.
Slide 12
1. задатак читања је уочавање и памћење основних
идеја и детаља. Сваки пассу обично садржи једну
идеју, а задатак је ученика да је пронађе. Кад ученик
запамти кључне речи, запамтиће основну идеју пасуса
и моћи ће касније да је формулише својим речима. У
пасусима на почетку и крају текста аутор обично
излаже своје основне идеје.
2. Задатак читања је уочавање и памћење значајних
детаља. Такви детаљи допуњују, поткрепљују основну
мисао. Значајан детаљ су: примери основне идеје,
чињенице да је основна идеја тачна, примене
апстрактне идеје у конкретном животу.
3. Задатак читања је провера основних мисли и
детаља.
Slide 13
Циљ читања је стално постављање питања
и критички прилаз градиву- упоређивање
различитих
теорија
или
гледишта,
супротстављање једних другима и тражење
чињеница које поткрепљују те теорије или
гледишта.
На овакав начин ученик вежба себе у
критичком прилажењу стварима и формира
сопствено мишљење о њима.
Учећи неко градиво ученик стално треба да
има на уму и налажење могућности његове
примене.
Slide 14
4.
Преслишавање је покушај репродуковања
онога што се учи. Вербално градиво ученик
може репродуковати гласно или у себи. Код
моторних активности репродукују се тј.
изводе радње које се уче.
Бољи су резултати учења, више се запамти и
дуже памти ако се више времена утроши за
преслишавање у односу на читање.
Slide 15
За учење смисаоног градива 20% времена
треба утрошити на читање, а 80% на
преслишавање. Код учења речи страног
језика, формула, разних правила која се
морају знати напамет- 90-95% времена
треба посветит преслишавању.
Најбоље је ако се градиво репродукује
својим речима.
Ефикасан начин преслишавања је кад
ученик себи поставља питања из градива
које је учио и покушава да одговори на
њих.
Slide 16
Градиво се чита док се не разуме смисао и
не научи донекле, а онда треба почети са
преслишавањем. Ако је градиво теже, онда
са преслишавањем треба почети касније.
Преслишавање се комбинује са читањем да
би се уочили неки детаљи.
Преслишавање захтева улагање великог
напора, што одржава сталну будност
ученика.
Фактори који утичу на успех у учењу су:
будност, активност, усредсређена пажња,
напор који ученик улаже приликом учења.
Slide 17
Теже делове градива треба поновити више пута, а
лакше- мање пута.
Преслишавање даје ученику свест о успеху.
Познавање резултата, а посебно свест о успеху,
најјачи су мотиви даљег учења (повратна
информација о сопственом знању).
Читање без преслишавања ствара самообману о
знању. Читајући градиво без преслишавања ученик
стиче утисак о томе да добро зна градиво, јер се
препознају чињенице, али то није сигуран знак да се
те чињенице и знају. Препознавање је најнижи
облик памћења: читањем ученик само препознаје
градиво и чини му се да га зна, али га није научио у
довољној мери да би могао да га репродукује. Зато
ученик и треба да се преслишава да би имао реалан
увид у то колико је градиво стварно савладао и у
којој мери може да га репродукује.
Slide 18
У току преслишавања добро је правити и
белешке као кратак извод или као резиме.
ИЗВОД представља скицу структуре,
организације градива. Обележавају се основне
мисли и принципи, као и мање важне мисли и
чињенице.
Извод садржи наслове, поднаслове и основне
ставове у вези са њима.
Самостално прављење структуре градива чини
да ученик више размишља о њему и да га
боље разуме.
Изводи у облику скице не треба да буду
сувише детаљни. Они треба да садрже костур,
срж целог градива или појединих поглавља.
Slide 19
Повремено
треба
погледати
изводе
и
преслишавати се да би се учврстиле оне
асоцијације које су везане за оне ставове
наведене у изводима.
При враћању на учење градива после дуге
паузе- прво треба прочитати градиво и
преслишавати се ослањајући се на читање, а
не само на раније сачињене изводе.
Подвлачити треба само основне идеје и
значајне детаље, важне стручне термине.
Подвлаче се само значајне речи или делови
реченица, а не целе реченице и то у више боја.
Може се записивати и на маргинама.
Текст се подвлачи тек при другом читању.
Slide 20
РЕЗИМЕ се састоји из основних
закључака који се могу извући из
одређеног текста. У њему су основни
ставови, који су ушли у изводе, само
мало више разрађени и повезани у
целину. У резиме улазе основне идеје
и значајни детаљи, тако да представља
целину.
Slide 21
5.
Завршни преглед градива подразумева
преглед онога што је урађено. Овај део
учења више треба да се састоји од
преслишавања него од читања- треба да
буде АКТИВАН.
Преслишавати се треба на основу извода.
Поновни преглед градива није само
вежбање у репродукцији, већ њиме ученик
треба да провери да ли је градиво у
потпуности разумео и повезао га у једну
логичку целину.
Slide 22
Драги ученици,
Желим Вам пуно успеха у учењу!