Slide 1

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 2

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 3

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 4

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 5

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 6

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 7

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 8

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 9

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 10

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 11

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 12

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 13

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?


Slide 14

Густина тела

Поставимо на тасове ваге две кугле једнаких запремина.
Једна кугла је направљена од гвожђа, а друга од дрвета (на пример, букве).
Да ли ће масе ове две кугле бити једнаке?
Ако неће која од њих ће имати већу масу и зашто?

Већу масу ће имати гвоздена кугла.
То је зато што је густина гвожђа већа од густине дрвета.
Густина тела је одређена његовом масом и запремином.

Густина тела
Густина је бројно једнака маси јединичне запремине (1 m3) неке супстанције.

1m
1m

То значи да ако узмете коцку чија је ивица један метар и измерите јој масу (то је,
наравно, врло напрактично и не ради се тако), онда је бројчана вредност коју
добијете једнака бројчаној вредности густине. Обратите пажњу да није речено да
су густина и маса једнаке (јер не можемо упоређивати величине које немају исту
јединицу),
већ да су им само бројчане вредности једнаке.

Дефиниција густине
Већ смо рекли да густина зависи од масе тела и његове запремине.
Масу тела смо обележавали са m, а запремину са V.
Густину обележавамо малим грчким словом ро (ρ).
Густина се добија када се маса тела подели са његовом запремином.

 

m
V

Из израза за густину можемо написати изразе за масу и запремину.

m   V

V 

m



Јединице за густину
Јединицу за густину добијамо на основу њене дефиниције.
Како је јединица за масу у SI килограм (kg), а јединица за запремину у SI метар
кубни (m3), јединица за густину у SI ће бити:

  

kg
m

3

Није тешко приметити да је густина изведена физичка величина,
па је и јединица за густину изведена јединица.
Осим kg/m3 за густину се често користи и јединица g/cm3 (грам по центиметру
кубном).

  
1

g
cm

3

g
cm

3

= 1000

kg
m

3

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35

44
7.17
250
135
3.20

ρ (g/cm3)

13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

Решење
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

m (g)
150
25
412
65
32
44
81
250
135
8

V (cm3)
187.50
11.36
21.35
270.83
2.35
44.00
7.17
92.59
17.31
3.20

ρ (g/cm3)
0.80
2.20
19.30
0.24
13.60
1.00
11.30
2.70
7.80
2.50

У овој табели су дате густине
неких супстанција.

Назив супстанције

ρ (kg/m3)

ρ (g/cm3)

Иридијум

22400

22,4

Злато

19300

19,3

Олово

11300

11,3

Алуминијум

2700

2,7

Гвожђе

7800

7,8

Бетон

2200

2,2

Гранит

2600

2,6

Стакло

2500

2,5

Буково дрво

750

0,75

Храстово дрво

800

0,8

Лед

900

0,9

Вода

1000

1,0

Плута

240

0,24

Жива

13600

13,6

Бензин

710

0,71

Алкохол

790

0,79

Ваздух

1,29

0,00129

Пливање тела
Познато је да нека тела пливају на води, а нека тону.
Пливају она тела чија је густина мања од густине течности и обрнуто.
Као што већина вас зна, дрво плива на води.
То значи да је густина дрвета мања од густине воде.
Ако погледате табелу видећете да је густина воде 1000 kg/m3, а густина дрвета
(на пример буковог) 750 kg/m3. Густина гвожђа је 7800 kg/m3 и оно тоне у води.
Да ли би храстово дрво тонуло у алкохолу?

Средња густина
До сада смо говорили о густини као особини чистих супстанција. Проблем је што су
нека тела сачињена од различитих супстанција и зато уводимо појам средње густине.
Средња густина тела једнака је количнику његове масе са његовом укупном
запремином.
Ако је средња густина таквог тела мања од густине течности оно плива и обрнуто.
Изведите мали оглед. Исеците два квадрата од алуминијумске фолије странице 30 cm.
Од једног направите кутију као на слици и у њу ставите десет спајалица, па је
пажљиво спустите у посуду са водом. Пливаће. У други квадрат ставите исто десет
спајалица и згужвајте га, а затим ставите у посуду са водом . Потонуће.

Како бисте објаснили резултате овог огледа?
Може ли се на овај начин објаснити зашто
бродови плове чак иако су направљени од
материјала који имају већу густину од воде?

Носачи авиона су највећи бродови у саставу неке ратне морнарице. С њих могу да
полећу и на њих да слећу авиони. Овај на слици има невероватних 93500 тона и
направљен је углавном од челика па ипак не тоне.
Како је то могуће?

Шта би се десило кад би нешто оштетило брод и вода продрла у његову
унутрашњост?

Подморнице урањају и израњају тако што пуне или празне баластне танкове водом.
На тај начин се мења средња густина подморнице.

Средња густина Земље и Месеца
Енглески физичар Хенри Кевендиш је први одредио средњу густину Земље.
Она износи 5,448 g/cm3.

Средња густина Месеца износи 3,3 g/cm3.

Средња густина планета у Сунчевом систему

ρ (g/cm3)
Меркур

5,4

Венера

5,3

Марс

3,9

Јупитер

1,3

Сатурн

0,7

Уран

1,3

Нептун

1,6

Које планете имају средњу густину као и Земља? Шта то значи?
Џиновске планете сунчевог система имају мале средње густине.
Шта на основу тога можемо да закључимо о њима?