Фармацеутска нега

(Pharmaceutical care) мр. пх Верољуб Марковић, др сци.

Шта фондови здравственог осигурања финансирају?

• Постоје две “корпе” из којих се може добити новац: – “корпа” заснована на производима (лековима и санитетском материјалу) где се плаћа за дистрибуцију – “корпа” заснована на услузи која се пружа пацијентима • У 21. веку преживеће само они који “захватају” и из друге корпе

Стари поглед на улогу фармације

• Фармација је до скоро била учаурена у пасивном послу издавања и препродаје лекова. Лекар би негде прописао лек на рецепт, а фармацеут би га издао пацијенту • Апотеке нису рекламирале своје услуге, јер су пасивно примале пацијенте • Фармацеути и фармацеутски техничари су пружали здравствене услуге пацијентима када би им се прохтело, када би зажелели и када су мислили да је то потребно. За такве услуге нико неће платити.

• Такво понашање је било неодговорно у најмању руку

Дефиниција фармацеутске неге

• “То је пракса у којој се преузима одговорност за потребе пацијента везане за лекове, систематски и детаљно” • Раније је фармација само контролисала употребу лекова које је неко други прописао, а у оквиру фармацеутске неге она преузима одговорност за лечење пацијента.

Фармацеутска нега је као и друге неге пацијената

• Фармацеутска нега задовољава потребе пацијената на сличан начин као и медицинска нега или стоматолошка нега, једино што је она фокусирана на потребе пацијената везане за лекове.

• Фармација може допринети рационалним доношењем одлука везаним за терапију болесника. То је сама основа фармацеутске неге.

Фармацеутска нега и издавање лекова

• Фармацеуска нега и издавање лекова су два посла фармације у здравственом систему • фармацеути и фармацеутски техничари треба да обављају

обе

делатности

Филозофија фармацеутске неге

• Филозофија фармацеутске неге има 4 компоненте: – одговор на потребе друштва – фокусираност на пацијента – брига о пацијенту – одговорност фармацеута и фармацеутских техничара

Одговор на потребе друштва и фокусираност на пацијента

• Одговор на потребе друштва значи да фармацеути и фармацеутски техничари треба да обезбеде да пацијент прима лекове који су индиковани, ефикасни, безбедни и погодни за примену. То се може радити једино са сваким пацијентом

посебно

.

• Фокусираност на пацијента значи да се пацијент мора посматрати као целина. Не може се изабрати једна болест или једна група пацијената.

Брига за пацијента и одговорност

• Брига за пацијента има 3 дела: – проценити потребе пацијента – наћи средства која могу помоћи пацијенту – пратити пацијента после примене лека • Одговорност фармацеута и фармацеутских техничара – они морају бити у стању да утврде потребе пацијената везане за лекове и да одговоре на њих боље него било ко други!

• Фармацеути и фармацеутски техничари треба да се изборе за своју праксу, исто као што то чине лекари или стоматолози

Утврдити потребе пацијената везане за лекове

• Потребе пацијената везане за лекове треба утврдити у погледу индикације, ефикасности, безбедности и комплијансе.

• На основу горњих информација, треба решавати конкретне проблеме пацијената, који увек спадају у једну од следећих 7 категорија: – потребан је додатан лек – пацијент прима непотребан лек – пацијент прима погрешан лек – прениска доза – нежељено дејство лека – превисока доза – комплијанса • Да би се ово радило систематски, потребно је успоставити процес фармацеутске неге. Кад се утврде потребе, прави се

план неге

, а затим пацијент

прати

.

План фармацеутске неге

• План фармацеутске неге је структура која омогућава фармацеутима да раде са пацијентима • У плану фармацеутске неге се тачно дефинише шта ће болесник узимати од лекова, шта треба променити и како ће се контролисати ефекат лекова • План фармацеутске неге дефинише шта ће радити фармацеут, а шта пацијент

Праћење пацијената

• Пацијенте треба позивати телефоном и заказивати им контроле, како би могли пратити шта се дешава са њима пошто почну да користе терапију • У досадашњем начину лечења момент када пацијент добије лек у апотеци представља почетак “сиве зоне” у којој није било познато шта се дешава – да ли пацијент уопште узима терапију, да ли му она одговара или не, итд.

Праћење исхода лечења

• Исходи лечења се могу сврстати у неку од следећих група: – “решен", “стабилан", “побољшање", “делимично побољшање", “нема побољшања", “погоршање", “неуспех“м или “пацијент умро".

Контакт са пацијентима Оријентисана на индивидуалног пацијента Фарм.

нега Контакт са лекарима Клиничка фармација Оријентисана на болест Канцеларијски посао Помоћне акције фармацеута Логистика