Slide 1

BAPTA
III NAUČNO- STRUČNA KONFERENCIJA MEĐUNARODNOG
KARAKTERA
„INKLUZIJA,STANJE,PROBLEMI,POTREBE“

INKLUZIJA...STANJE, PROBLEMI, POTREBE
Slava Timarac Jovanov
Aleksandra Ružičić

septembar 2014. Cetinje, Crna Gora


Slide 2

KADA KAŽEMO INKLUZIJA , O ČEMU
RAZMIŠLJAMO, NA ŠTA POMISLIMO,
ŠTA NAM JE U FOKUSU ?


Slide 3

INKLUZIJA













TEŠKOĆA, PROBLEM
UKLJUČENOST/ISKLJUČENOST
DETE SA TEŠKOĆAMA U RAZVOJU
DETE SA POSEBNIM POTREBAMA U REDOVNIM GRUPAMA
DETE SA SMETNJAMA U RAZVOJU
POTREBA ZA DODATNOM PODRŠKOM U OBRAZOVANJU
‘’NEŠTO DRUGAČIJE...’’
IZAZOV-RAZLIČITOST MEĐU NAMA
INKLUZIVNI PROGRAM
DOBROBIT
PRAVO ZA SVE
DAROVITO DETE

 .....


Slide 4

TERMINOLOŠKA ODREĐENJA
INKLUZIJA
UKLJUČENOST, OBUHVATANJE
Inkluzija je socijalni
model u kome jedno
društvo živi, odnosno
koliko su u tom društvu
prihvaćene različitosti,
nešto što nije prosečno,
uobičajeno.

Inkluzija podrazumeva
potpuno
učešće u društvenom životu
svih osoba, bez obzira na pol,
uzrast, nacionalno, versko,
socijalno, ekonomsko poreklo,
sposobnosti ili bilo koje druge
razlike.
Oslanja se na poštovanju
različitosti


Slide 5

“Inkluzija je proces rešavanja i reagovanja na raznovrsnost
potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju,
kulturama i zajednicama i sve manja isključenost u okviru
obrazovanja i iz njega.
Obuhvata promene i izmene sadržaja, pristupa, struktura i
strategija, sa zajedničkom vizijom koja obuhvata svu decu
odgovarajuće starosne dobi i sa ubeđenjem da je redovni
obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece.”
( definicija UNESCO 1994. )


Slide 6

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE
U školskoj praksi inkluzivno obrazovanje se odnosi na obezbedjivanje
kvalitetnog obrazovanja za svu decu, odnosno otklanjanje svih vidova
barijera i diskriminacije kako bi obrazovanje bilo dostupno svima.
Inkluzivno obrazovanje se odnosi na svu decu, decu sa teškoćama u
razvoju, decu smanjenih mogućnosti i potencijala, decu iz
marginalizovanih grupa, na darovitu decu i drugu decu.
Inkluzivno obrazovanje je proces prepoznavanja i odgovaranja na
različite potrebe dece kroz povećenje učešća u učenju, kulturnom
životu u životu grupe i okruženja.


Slide 7

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
• deca sa smetnjama u razvoju (deca sa telesnom, mentalnom i
senzornom ometenošću);
• deca sa poremećajima ponašanja;
• deca sa emocionalnim poremećajima;
• deca sa teškim hroničnim oboljenjima i druga bolesna deca na
dugotrajnom bolničkom ili kućnom lečenju;
• deca iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih sredina;
• deca bez roditeljskog staranja;
• zlostavljana deca, deca ometena ratom, izbegla i raseljena deca;
• darovita decu
Termin koji se odnosi na različite kategorije, a suština je da zbog fizičkih
i socijalnih barijera..dete ostaje (ne)uključeno ili sa (ne)zadovoljenim
potrebama.


Slide 8

DAROVITA DECA
‘’Visoka inteligencija je samo jedan od preduslova darovitosti.
Neophodno je prisustvo sledećih značajnih karakteristika: rano
bogatstvo u jezičkom izražavanju, korišćenje fraza, celih rečenica na
ranom uzrastu, bogatstvo rečnika, opšta zapažanja, interesovanje za
knjige, enciklopedije, rano interesovanje za datume i časovnik,
sposobnost koncentracije, rano otkrivanjeuzroka i posledica.
Poenta razvoja darovitosti je podsticanje divergnetnog razmišljanja.’’
( R. Rajović NTC , Mensa)

Deca koja se ističu ili svojim stepenom opšteg intelektualnog razvoja ili
izrazitim razvojem određenih sposobnosti koje ih čine naprednijim.


Slide 9

POTREBA ZA DODATNOM PODRŠKOM U
VASPITNO- OBRAZOVNOM
RADU
Dodatna podrška odnosi se na prava i usluge koje detetu obezbeđuju
prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju
svakodnevnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces,
život u zajednici i uspešno napredovanje.
Podrška može biti neposredna( pedagoški profil, plan individualizacije,
IOP, revidirani IOP; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne
tehnologije, poseban način obeležavanja mesta ( za materijal, za rad...))
i posredna ( prilagođavanje okruženja, stručno usavršavanje vaspitača,
obezbeđivanje celodnevnog boravka, prevoz dece, ishrana...)


Slide 10

INKLUZIJA SVOJA UPORIŠTA
PRONALAZI U...

• Konvenciji o pravima deteta UN- široko definisana prava
dece sa smetnjama u razvoju uključujući i prava na
dostojanstven i kvalitetan život, individualini razvoj i
društvenu inkluziju.Deca sa smetnjama imaju pravo na
posebnu adekvatnu brigu i pomoć koja između ostalog treba da
obezbedi pristup obrazovnom sistemu i sticanje obrazovanja.


Slide 11

• Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.
godine- kao osnovno strateško opredeljenje u
obrazovanju je istaknut inkluzivni pristup u
obrazovanju koji obezbeđuje prava i omogućava
socijalnu inkluziju dece i učenika.


Slide 12

• Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanjauvodi mehanizme za ostvarivanje prava na obrazovanje sve
dece obezbeđujući dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez
diskriminacije i izdvajanja dece i učenika i odraslih iz
marginalizovanih i osetljivih grupa i sa smetnjama u razvoju.
Definiše mogućnosti pružanja podrške u obrazovanju i
vaspitanju za decu sa smetanjam u razvoju kroz otklanjanje
fizičkih i komunikacijskih prepreka; i talentovanu i darovitu
decu kroz identifikaciju, stimulaciju i praćenje.


Slide 13

• Zakonu o predškolstvu- prilikom upisa prioritet je dat deci
iz osetljivih grupa, omogućena je realizacija posebnih,
specijalizovanih i preuzetih( alternativnih) programa
• Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i
socijalnoj podršci detetu i učeniku i Pravilnik o bližim
uputstvima za utvrđivanje prava na IOP, njegovu
primenu i vrednovanje- uređuju se bliži uslovi za procenu
potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili
socijalne podrške detetu i učeniku.


Slide 14

• Pravilniku o opštim osnovama predškolskog programafunkcija društvenog predškolskog vaspitanja i
obrazovanja...kompezatorskom funkcijom, predškolsko
vaspitanje i obrazovanje ublažava razlike medju decom nastale
u socijalnom, kulturnom, ekonomskom okruženju...
...deci ometenoj u razvoju predškolska ustanova pruža pomoć
kroz odgovarajući korektivni postupak, vaspitanje, brigu i
povećanu društvenu pomoć...
... Darovitoj deci kroz posebne vaspitne postupke predškoslko
vaspitanje i obrazovanje stvara mogućnosti ispoljavanja i
razvijanja stvaralačkih sposobnosti...


Slide 15

• TEORIJI EKOLOŠKOG RAZVOJA J. BRONFENBRENERA
Ekološki model razvoja bavi se dinamičnim odnosima izeđu deteta i
njegove okoline,tj. delovanjem različitih tipova sredine na
ponašanje deteta i obrnuto- aktivnim određivanjem sredine samim
ponašanjem deteta.
Tri ključne tačke vezane za ovaj
model:
1. dete je u centru ovog modela
2. detetovo iskustvo je pokretač njegovog razvoja ( dete utiče na
sredinu- sredina utiče na njegov razvoj)
3. priroda odnosa između sredina utiče na detetovo iskustvo


Slide 16

Inkluzija je vidljiva kroz elemente:
-Mikrosistema: porodica, vrtić, škola,
vršnjaci, odrasli...-iskustvo,
uključenost, ponašanje/delanje
- Mezositema: međusobni odnosi
između detetovog neposrednog
okruženja-razvijanje, negovanje
odnosa prihvatanja, uvažavanja
različitosti
- Egozsistem: lokalna sredina,
zakoni, propisi, programi,mas
mediji..-podrška inkluziji, posredno
utiču na detetovo iskustvo
-Makrosistem:promovisanje životnih vrednosti iz ugla
socijalne inkluzije
Model ekologije ljudskog razvoja potvrđuje da se jedinka ne razvija u izolaciji
već preko kontakta sa porodicom, kućom, vrtićem, školom, društvenom
sredinom


Slide 17

• Primerima dobre prakse- prisutan je pozitivniji stav
prema samom konceptu inkluzivnog obrazovanja.
Život i dobra praksa pokazuju da humanost i prihvatanje,
kao univerzalne vrednosti, nastaju i razvijaju se u
zajedničkom životu, interakciji sa drugim ljudima, a to
svakako važi i za decu sa određenim teškoćama, koja su
adekvatno uključena u društvo jedino u redovnim vrtićima/
školama, koji ih socijalizuju i uvode u život.
Dobit za svu decu je u tome što uče da prihvataju
drugačijeg od sebe, kao i u tome što imaju iskustvo i
zadovoljstvo pružanja pomoći i podrške svojim drugovima.


Slide 18

U svakodnevni rad sa decom implementirani su programi
koji stimulišu mentalni razvoj dece, specifične vežbe koje
razvijaju koordinaciju pokreta i motoriku i povećavaju
brzinu razmišljanja i zaključivanja ( funkcionlano znanje)
kroz koju se prati darovitost dece.
Ovakvi programi pospešuju razvoj kreativnosti i
stvaralaštva kod dece, podstiču razvoj intelektualnih
sposobnosti i divergentnog mišljenja, što stimuliše razvoj
sve dece, a naročito darovite dece.


Slide 19

ZAŠTO INKLUZIJA?
Pristup dobrobiti u vaspitno obrazovnom radu kao:

DOBROBIT KAO
SPOLJAŠNJI OKVIR
‘’PROGRAM ZA
DOBROBIT DETETA’’
kao ishod pedagoškopsihološkodidaktičke
zasnovanosti
programa

DOBROBIT KAO
SVOJSTVO DETETA
‘’PROGRAM DOBROBITI
DETETA’’
koje se razvija kroz
delanje koje dete
realizuje i odnose u
koje stupa sa odraslima,
drugomdecom, fizičkom
sredinom, zajednicom


Slide 20

PITANJA:
1. Da li su inkluzija i inkluzivno obrazovanje samo još jedan
program za dobrobit deteta, koji vodi računa o sadržajima, o
dobrobiti za dete kao spoljašnjem okviru ?
2. Da li postoji usklađenost između koncepta inkluzije i
inkluzivnog obrazovanja; propisa i prakse u pristupu
dobrobiti?
3. Koliko i na koji način je vidljiva implementacija stanovišta
‘’dobrobit kao svojstva deteta’’ u konkretno životno okruženje
( kroz ulogu deteta, ulogu odraslog, načine interakcije, uređenje
sredine,prihvatanje različitosti, praćenje...)?


Slide 21

• Nepostajanje baze podataka
sa brojem dece
predškolskog uzrasta u
ukupnoj populaciji, brojem
dece iz osetljivih grupa i
procentom obuhvata ove
dece kroz redovan sistem
vaspitanja i obrazovanja.
• Ne vodi se ažurna i
sistematična evidencija o
deci kojoj je potrebna
dodatna podrška u
obrazovanju
• Uverenje da uključenost
dece sa posebnim
potrebama utiče na razvoj
druge dece
• Planiranje i realizacija rada
u uslovima velikog broja
dece u vaspitnoj grupi
( vaspitač, stručna služba,
članovi tima za dodatnu
podršku)
• Teškoće u detektovanju
darovite dece i planiranju
podrške
• Nedovoljna obučenost kadra
za ove teme i nedovoljan
broj stručnjaka različitih
profila

POTREBE- MOGUĆNOSTI

• Veća uključenost
dece sa posebnim
potrebama u
redovne vaspitne
grupe
• Neusaglašenost u
odnosu na broj
dece u vaspitnim
grupama i broja
dece koja imaju
potrebu za
dodatnom
obrazovnom
podrškom
uključujući i
darovitu decu

TEŠKOĆE-STREPNJE

STANJE

INKLUZIJA U PRAKSI...
• Bolja informisanost
kroz različite oblike,
načine, na svim
nivoima
• Veća dostupnost
informacija
• Ažurne evidencije sa
relevantim podacima i
u odnosu na to
planiranje prioriteta u
obezbeđivanju uslova
i materijalnih potreba
za inkluzivno
obrazovanje
• Inicijativa za bolje
normiranje uslova
( broj dece, prostor,
oprema, broj
izvršilaca, saradnika..)
u cilju kvalitetnijeg
rada sa decom
• Poštovanje postojeće
zakonske regulative


Slide 22

• Koliko program/plan
uvažava razvojne i
individualne
karakteristike,
mogućnosti dece?
• Na koji način je data
mogućnost uključivanja
dece i odraslih u
kreiranje programa?
• Niska samoprocena
sopstvene
kompetentnosti za rad sa
decom sa teškoćama u
razvoju i darovitom
decom, strepnja da će se
zanemariti druga deca,
naići na nerazumevanje
roditelja druge dece
• Program IO je samo
formalno usvojen
dokument; interes za taj
dokument je uglavnom na
STIO timu, vaspitačima
koji imaju decu sa
posebnim potrebama i
stručnim saradnicima;
neuključenost svih aktera
u njegovom donošenju
( roditelji)
• Uglavnom se odnosi na
decu sa posebnim
potrebama, a nisu
obuhvaćena darovita deca

POTREBE- MOGUĆNOSTI

TEŠKOĆE-STREPNJE

STANJE

• Planovi vaspitno
obrazovnog rada
• Komptencije
vaspitača, stručnih
saradnika u
implementaciji
inkluzivnog
obrazovanja
• Postojanje
programa
inkluzivnog
obrazovanja na
nivou ustanove,
planovi podrške
detetu

• Donošenje fleksibilnih,
konkretnih, autentičnih
planova rada
• Promene u konceptu osnova
programa koji treba da je
usmeran na dete i orijentisan
na odnose u vaspitnom
procesu
• Stvaranje uslova za
operacionalizaciju Osnova
programa
• Stručno usavršavanje
pretvoriti u instrument
poboljšanja, promena,
unapređivanje kvaliteta u
radu
• Češća razmena pozitivnih
iskustava
• Program IO treba da
obuhvati svu decu za koju
postoji potreba za dodatnom
podrškom ( i deca sa
teškoćama, i darovita deca)
• Program IO kao dokument
koji se usvaja na duži
vremenski period, a iz kojeg
proističu akcioni planovi
• Usklađenost i veći stepen
povezanosti između
- inicijalnog obrazovanja
- potreba prakse
- promene u društvenom
okruženju
- promene u propisima


Slide 23

• Postoje različita tumačenja
uloge , odgovornosti i
aktivnosti u okviru STIO
tima; najveći deo poslova je
i dalje na stručnoj službi,
preklapanje sa aktivnostima
Tima za podršku
• Teškoće u identifikaciji
dece kojoj je potrebna
podrška
• Da li su roditelji članovi
ovih timova?
• Infomisanost roditelja o
sadržaju dokumenata koji
su u vezi sa radom tima
• Obimna dokumentacija;
dodatno angažovanje u
odnosu na celokupneo
angažovanje
• Nejednaka uključenost svih
članova tima u aktivnosti
tima i očekivanja da neka
druga služba, tim.. preuzmu
na sebe obaveze .
• STIO tim i PDP tim najčešće
u fokus svog rada stavljaju
decu sa teškoćama u razvoju
• Različitost tumačenja i
primene propisa i
dokumenata

POTREBE- MOGUĆNOSTI

TEŠKOĆE-STREPNJE

STANJE

• Formirani STIO
timovi u
ustanovama
• Formirani timovi
za dodatnu
podršku detetu
(PDP tim)

• Usaglašavanje plana rada
STIO sa drugim
programima rada u
ustanovi
• Razgraničavanje uloga
članova STIO tima i tima
za podršku detetu radi
ekonomičnijeg i
efikasnijeg rada
• Obezbediti da STIO čine
osobe sa pozitivnim
stavom prema
inkluzivnom obrazovanju
• Dati podršku STIO timu
unutar i van ustanove za
negovanje pozitivne
inkluzivne klime
• Širenje ideje da je inkluzija
trajno opredeljenje
obrazovnog sistema
• Bolje informisanje,
poznavanje procedura od
strane svih zaposlenih,
• Osnaživanje zaposlenih u
primeni metoda i oblika
rada koji omogućuju
individualizaciju i
uključenost svakog deteta
• Otvorenija komunikacija i
veći stepen uključenosti
roditelja u sve faze i
aktivnosti tima za PDP


Slide 24

• Roditelji su nedovoljno
uključeni u izradu
pedagoškog profila,
organe/tela na nivou
ustanove
• Strah i nesigurnost
roditelja u pogledu
prihvaćenosti
• Neprihvatanje
inkluzivnog
obrazovanja od strane
drugih roditelja
• (Ne)prihvatanje i
ostvarivanje obaveza i
odgovornosti svih
aktera u inkluzivnom
obrazovanju
• Ne postoji sistematska i
kontinuirana razmena
informacija o deci
između različitih
institucija i sistema
uključenih u obrazovni
proces
• Oprema i didaktički
materijali često ne
zadovoljavaju specifične
obrazovne potrebe dece
sa posebnim potrebama

POTREBE- MOGUĆNOSTI

TEŠKOĆE-STREPNJE

STANJE

• Veća uključenost
roditelja
• Veća otvorenost
društvene sredine
i umreženost
institucija
• Opremljenost
ustanova

•Najveći napredak svoje
dece roditelji vide u
socijalizaciji, kontaktu i
prihvaćenosti od strane
vršnjaka, životnom
osposobljavanju, sticanju
veština samostalnosti
•Jačanje i širenje mreže
mobilnih timova podrške na
lokalnom nivou
•Bolja razmena informacija i
veći stepen informisanosti
svih učesnika
•Zajedničko življenje kroz
formalne i neformalne oblike
•Održavanje i jačanje
pozitivnog stava prema
samom konceptu
inkluzivnog obrazovanja i
veća zajednička uključenost
u planiranju, realizaciji i
donošenju odluka
•Planiranje mera za
prilagođavanje i uredjenje
prostora, za nabavku i izradu
didaktičkog materijala,
sredstava za rad uvažavajući
specifičnosti potreba dece
( ministarstvo, lokalna
samouprava, predškolska
ustanova)


Slide 25

DOBRA INKLUZIVNA PRAKSA
INKLUZIJA je proces
i ‘’razvojni nivo’’ inkluzije različit je i specifičan za svaku sredinu.
Dobra inkluzivna praksa podrazumeva:
a) kontinuirano promovisanje te ideje koja znači uključivanje sve dece u
vrtiće bez favorizovanja jednih, a zanemarivanja drugih.
b) Koncept dobrobiti deteta čini okosnicu programa, kroz koji je
omogućeno: holističko sagledavanje deteta, pomeranje fokusa na
aktivno delanje i vlastiti doživljaj i naglašavanje snaga i kapaciteta
deteta, umesto potreba i deficita.
To je ideja da vrtić predstavlja mesto gde se svako dete oseća
sigurno i prihvaćeno; gde samostalno i uz podršku ispituje i
upoznaje sebe i svet oko sebe; prostor gde se može izraziti kroz
sposobnosti i sklonosti; mesto gde aktivno učestvuje u životu
zajednice- zajednice vaspitača i dece u grupi.


Slide 26

Principi koji su važni u radu u
radu sa decom kojoj je
potrebna dodatna podrška:
1. Dostupnost, raznolikost i
mogućnost izbora usluga
2. Učešće u donošenju odluka
3. Dobrobit deteta
4. Celovito sagledavanje i
zadovoljavanje potreba
5. Podsticanje samostalnosti
6. Život u prirodnom, realnom
okruženju ( društvenost)

Kada ih ne specifikujemo
( da se ne odnose na decu sa
posebnim potrebama)
To su principi rada sa svom
decom, a to znači da smo...

1. Organizovali vrtić po meri
deteta
2. Omogućili svakom detetu
postizanje njegovih punih
potencijala
3. Kreirali program koji je
slika konkretne životne
sredine, odnosa, uloga,
specifičnosti dece i odraslih
4. Stvorili ambijent u kome se
stimuliše rani razvoj i učenje
5. Stvorili ambijent u kome se
uvažava svačije pravo ;
uvažava i poštuje različitost


Slide 27

UMESTO ZAKLJUČKA

ZAŠTO ?
Definišemo kroz
cilj.
- Opšti cilj
- Individualni
( pojedinac, grupa)

ŠTA ?
Šta planiramo;
koje sadržaje
koristimo; ko sve
učestvuje u
izboru; kako
pratimo primenu

KAKO ?
Metode rada;
oblici rada;
vrste aktivnosti;
stil rada

Individualiza
cija

Detekcija jakih
strana, snaga i
kapaciteta kod
dece sa
posebnim
potrebama

Detek
cija
darovite
dece

NE
Šta može da
se uradi ?

OMOGUĆENA JE
UKLJUČENOST I
RAZMENA
IZMEĐU SVIH
AKTERA ?
Uključivanje dece

DA

Preispitivanje i
promena u
načinu
rada

Adekvatna i
blagovremena podrška
detetu

Veća
participacija
roditelja

Umrežavanje,
zajednička
delatnost,
timski rad

Fleksibilnija
organizacija
sredine

Raznovrsnija
ponuda
sadržaja,
zadataka i
aktivnosti


Slide 28

‘’ Dečji vrtić je društvena instutucija i kao takva funkcioniše i
reflektuje sva obeležja, eksplicitne i implicitne društvene zahteve i
očekivanja, određenu kulturu, sistem vrednosti, tradiciju.’’
Dragana Pavlović (‘’ Dete i program’’ 1989.)
‘’ USPEH VASPITANJA I OBRAZOVANJA ZAVISI OD PRILAGOĐAVANJA
PODUČAVANJA INDIVIDUALNIM RAZLIKAMA MEĐU DECOM.
AKO DETE NE MOŽE UČITI NA NAČIN NA KOJI GA PODUČAVAMO,
ONDA TREBA DA GA PODUČAVAMO NA NAČIN NA KOJI ONO MOŽE
UČITI’’

xxxxxxx


Slide 29

HVALA NA PAŽNJI