Transcript SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

ORGANIZACIJE VEZANE ZA
TRGOVINU I TRGOVINSKE SPORAZUME
Mirjana Milošević,
21.12.2010.
• U poslednjoj deceniji XX veka intenzivirao se
proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine,
koji se naziva globalizacija svetske privrede.
• Dominantni
privredni
subjekti
postaju
transnacionalna preduzeća koja, u svojoj
poslovnoj strategiji svetsko tržište posmatraju
kao jedinstvenu celinu.
• Jedan od tokova koji stimulišu proces
globalizacije svetske privrede je intenzivirana
institucionalna integracija država, posebno u
oblasti ekonomske saradnje.
Pod institucionalnom integracijom
podrazumevaju se svi oblici institucionalizovanih
odnosa između država u svetu, bilo da se radi o
saradnji država kroz stvaranje međuvladinih
organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih
međunarodnih grupa.
• Grupa 7, susret ministara finansija sedam
industrijski razvijenih zemalja Francuska, Nemačka,
Italija, Japan U.K., SAD, Kanada.[
• Grupa 77, u UN grupa razvijenih zemalja brani
zajedno ekonomski interes i grade kapacitete za
pregovaranje sa drugima
Integracija država
• Globalni nivo - Svetska trgovinska
organizacija - STO, Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj - OECD....
• Nivo kontinenta - Evropska unija
• Nivo regiona - CEFTA, EFTA
• Nacionalni nivo - Srbija
Svetska trgovinska organizacija
• Međunarodna multilateralna organizacija
koja je osnovana s ciljem da nadgleda i
liberalizuje međunarodnu trgovinu
• formirana 1995.
• naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama
i trgovini (General Agreement on Tariffs
and Trade, GATT), koji se potpisan 1947.
• Prema Sporazumu o osnivanju Svetske
trgovinske organizacije (STO), ova
organizacija ima svojstvo pravnog lica i
predstavlja institucionalni okvir koji
obuhvata:
• GATT, u formi u kojoj su njegova pravila i
discipline izmenjena i dopunjena u
pregovorima Urugvajske runde (tzv. GATT
1994.)
• Sve sporazume i aranžmane zaključene
pod njegovim okriljem i
• Ukupne rezultate pregovora Urugvajske
runde.
• 153 člana, predstavljaju više od 97%
ukupne svetske trgovine i 30 zemalja
kandidata je u postupku pregovora za
prijem u članstvo
• sedište u Ženevi
• budžet 189 million švajcarskih franaka
(182 million dolara) u 2009.
• 625 zaposlenih
• Website www.wto.int
• Srbija u postupku pregovaranja - uslov za
članstvo u EU
Osnivači i zemlje koje su podržale
formiranje
Status of WTO negotiations:
Members (including dual-representation with the European Communities)
Draft Working Party Report or Factual Summary adopted
Goods and/or Services offers submitted
Memorandum on Foreign Trade Regime submitted
Observer, negotiations to start later or no Memorandum on FTR submitted
frozen procedures or no negotiations in the last 3 years
no official interaction with the WTO
Glavni ciljevi STO
• Da poveća životni standard stanovništva država
članica,
• da osigura veću rast privrede zemalja članica i rast
tražnje,
• da poveća proizvodnju i spoljno-trgovinsku
razmenu roba i usluga,
• da obezbedi održiv razvoj i zaštitu prirodne sredine
omogućavajući optimalno korišćenje svetskih
prirodnih bogatstava,
• razvoj organizacije na način koji je uskladjen sa
potrebama i interesima članica sa različitim nivoima
razvijenosti.
Zadaci STO
• Upravljanje trgovinskim sporazumima
zaključenim u okviru STO,
• Učešće u forumu za multilateralne trgovinske
pregovore,
• Vođenje trgovinskih sporova,
• Praćenje nacionalnih trgovinskih mera;
• Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i
zemlje u tranziciji,
• Saradnja sa drugim međunarodnim
organizacijama.
http://www.pks.rs/Slobodnatrgovina/tabid/1624/language/
sr-Latn-CS/Default.aspx
Žalbe i odgovori nažalbe u okviru
STO
Šta znači članstvo u STO?
• znači delovanje i ponašanje u međunarodnim
trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujućim
pravima i obavezama.
• članice STO uživaju stoga sva prava i privilegije koje
su im odobrile ostale članice ove organizacije kao i
sigurnost i predvidljivost u međunarodnim trgovinski
odnosima što je jedan od primarnih stubova STO.
• obaveze svake članice je da otvore svoje tržište za
druge članice ove organizacije i da u nacionalno
zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije – ceo
ovaj korpus je integralni deo sporazuma o
pregovaranja za članstvo u STO.
Ko može postati član STO?
• Bilo koja država ili zasebna carinska teritorija
koja autonomno vodi svoju spoljnotrgovinsku
politiku, pod uslovom da sve članice STO
prihvate rezultate pregovora zemlje kandidata
i članica STO.
• Proces pristupanja započinje nakon formiranja
radne grupe članica STO i odvija se kroz proces
pregovora.
Prednosti koje donosi članstvo
• Samo otvaranje procesa pregovara zemlje
kandidata znači jasan signal stranim
investitorima da
se u zemlju uvodi
trgovinska
politika
zasnovanu
na
predvidljivosti, transparentnosti, vladavini
prava i implementiranu kroz zaokružen
institucionalni mehanizam.
• STO pruža mogućnosti novoj državi članici
da proširi svoje trgovinske okvire i obezbedi
sebi pristup na tržišta drugih članica,
• Prava koja se stiču po osnovu STO mogu
da uživaju samo njene članice,
• Samo zemlje članice imaju pristup
mehanizmu rešavanja sporova u okviru
STO,
• Članstvo omogućava da se kroz
sukcesivne runde multilateralnih
trgovinskih pregovora istaknu sopstveni
trgovinski i širi ekonomski interesi.
Koji je prvi korak u procesu pristupanja
STO?
• Proces počinje kada zemlja kandidat dostavi
zahtev Generalnom direktoru STO zahtev za
pristupanje u skladu sa odredbama člana XII. Po
prijemu zahteva, isti razmatra Generalni savet
STO i donosi odluku o osnivanju Radne grupe.
• Zadatak Radne grupe je da ispita zahtev za
pristupanje STO,
• Član Radne grupe može biti svaka od članica STO
kao i redstavnici MMF i SB.
II korak
• Pregovori - bilateralni i multilaterali
• Bilateralni – dogovaraju se carine za
proizvode značajne za pregovarača
• Multilatralni sastanci -Vreme procenjuje
radna grupa
• Zemlja kandidat sa svakom zemljom
pojedinačno potpisuje ugovor
• Na kraju se na završnoj sednici zemlja
prima u članstvo.
Evropska unija- EU
• Evropska Unija (EU) – ili bolje rečeno,
njena prethodnica, Evropska Ekonomska
Zajednica (EEZ) – osnovana je sa idejom
da se ekonomski rat u Evropi može
zaustaviti putem slobodne trgovine i
otvorenih granica.
• EU je u raznim oblicima potrošila veći
deo svoje 46-godišnje istorije vodeći
ekomonski rat sa drugima, naročito sa
zemljama u razvoju.
• Oko 50% sadašnjeg budžeta EU se troši
na poljoprivredu.
• Formirana je Zajednička poljoprivredna
politika (Common Agricultural PracticeCAP), koja daje podršku evropskom
poljoprivrednom proizvođaču.
• Uvedena osnivačkim dokumentima EEZ iz
1957, ZPP je bila cena koju je francuski
Predsednik Šarl de Gol dobio u zamenu
za francusko članstvo.
Šta ju cilj ZPP
• Cilj Zajedničke poljoprivredne politike EU
(CAP) da obezbedi farmerima dobar
životni standard, da obezbedi potrošače
kvalitetom hrane po korektnim cenama i
da se očuva ruralnu baštinu i životnu
sredinu EU.
- Uvela subvenicije
- Bezbednost hrane
- Rurarli rzvoj i zaštita životne sredine – kao
prioriteti
• ZPP kombinuje direktnu isplatu subvencija za
useve i zemljište koje se mogu obrađivati sa
mehanizmima cenovne podrške, uključujući
garantovane minimalne cene, uvozne tarife i
kvote na robu iz određenih država izvan EU.
• Reforme sistema ZPP su trenutno u toku, dolazi
do smanjenja uvozne kontrole i prenosa
subvencija za upravljanje zemljištem, a ne
određene biljne proizvodnje (postepeno od 2004
do 2012). Detaljno sprovođenje programa varira
u različitim zemljama članicama EU.
• Subvencija
za
farmere
ZPP
podrazumeva intervencije na tržištu i tarife
na
uvoz,
koje većinu cena za
subvencionisane proizvode održavaju
veštački visokim za evropske potrošače.
• Pored, direktnih troškova subvencija EU,
postoji drugi trošak koji ima teške
posledice po svetski prosperitet i razvoj.
• To je krug globalnog protekcionizma koji
podržava evropska poljoprivredna politika.
• Tokom zadnje decenije, Brisel je sve više
direktno plaćao farmerima po osnovu
onoga što proizvode, dozvoljavajući im da
prodaju ono što mogu na tržištu.
• To nije slobodno tržište. Uzgajivačima
mnogih biljnih vrsta se i dalje garantuje
minimalna cena i još se nagrađuju za
hiperprodukciju putem davanja vezanih za
proizvodnju.
• U okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja
Evropska unija je 2000. godine odobrila
zemljama
Zapadnog
Balkana
trgovinske
olakšice – preferencijalni pristup tržištu u vidu
izuzetnih trgovinskih mera.
• Izuzetne
trgovinske
mere
odnosno
preferencijalni
pristup
na
tržište
EU
podrazumeva izvoz u EU bez carina i količinskih
ograničenja za proizvode iz Srbije, sa izuzetkom
određenih proizvoda ribarstva (pastrmke), vina i
junećeg mesa ( babybeef - za ovaj proizvod se
utvrdjuju individualne kvote za svaku zemlju).
2005.
• Napisana je Studija izvodljivosti
za
pregovore i potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju.
• Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu.
Time su se stekli formalni uslovi da Savet
EU da mandat Komisiji za pregovore o
Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
• Usvojena Strategija za pristupanje SCG
Evropskoj uniji.
2006.
• Evropska komisija je suspendovala
pregovore o SSP, zbog nedovoljne
saradnje Srbije sa MKS za ex-Jugoslaviju
u Hagu.
• Crna Gora proglasila nezavisnost na bazi
rezultata referenduma u maju.
• Otpočeti pregovori o viznim olakšicama i
readmisiji između Srbije i Evropske
komisije.
2007.
• Šesto proširenje EU – Rumunija i
Bugarska
• Zaključeni pregovori i parafiran sporazum
o viznim olakšicama i readmisiji
• Nastavljeni pregovori o SSP
• Zaključeni pregovori i parafiran SSP.
• Potpisan Sporazum o viznim olakšicama i
readmisiji, koji stupa na snagu 1.1.2008.
2007
• Vlada R.Srbije prihvatila inofrmaciju o
stvaranju novih koordinacionih tela za
pristupanje EU. Nova koordinaciona
struktura podrazumeva: Koordinaciono
telo za proces pristupanja EU, Stručne
grupe Koordiancionog tela i 35 podgrupa.
2008
• Potpredsednik Vlade Republike Srbije i
predstvnici EU u Briselu potpisali SSP. Prelazni
sporazum, koji sadrži odredbe koje se pre svega
odnose na trgovinske odnose Srbije i EU, stupa
na snagu čim se ratifikuje u parlamentima Srbije
i EU, dok sporazum u celosti stupa na snagu
ratifikacijom u svih 27 država članica EU.
• Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala
SSP
• Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni
program za integraciju R.Srbije u Evropsku
uniju.
2009.
• Otpočelo prevođenje pravnih tekovina EU na
srpski jezik
• Evropska komisija predložila ukidanje viznog
režima za Srbiju, C. Goru i Makedoniju od 1.
januara 2010. godine
• Savet ministara Evropske unije usvojio predlog
Evropske komisije o ukidanju viza za Srbiju, C.
Goru i Makedoniju
• Savet ministara Evropske unije doneo odluku o
početku
primene
prelaznog
trgovinskog
sporazuma Srbije i EU i najavio razmatranje
odluke o početku ratifikacije Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju za 2010. godinu.
2010.
• Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom
zvanično je stupio na snagu. Ovaj
ugovorni odnos koji su uspostavili Srbija i
EU doprineće privlačenju stranih direktnih
investicija,
unapređenju
industrijske
proizvodnje Srbije i povećanju izvoza u EU
• Savet
ministar
doneo
odluku
o
otpočinjanju ratifikacije Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju između Srbije u
EU
2010.
• Savet Ministara EU doneo odluku da Evropskoj
komisiji prosledi zahtev Srbije za članstvo u EU.
Ovim se otvara nova, važna faza u odnosima
EU i Srbije.
• Komisija će odmah početi da radi na pripremi
mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo
• Srbija ispunila uslove za dobijanje Upitnika EU
za dobijanje statusa zemlje kandidata
• Srbija dobila Upitnik i u fazi je njegovog
popunjavanja
• Poljoprivreda prva predala popunjen Upitnik
Unapređeni stalni dijalog
• Razgovori koji se obavljaju u okviru
Unapređenog stalnog dijaloga u mnogim
elementima oblikuju i usmeravaju proces reformi
u Srbiji.
• Predstavnici Evropske komisije i drugih
institucija Evropske unije i predstavnici Vlade
Republike Srbije i drugih institucija u Republici
razgovaraju o trenutnom stanju, planovima i
problemima Srbije na putu ka članstvu u
Evropskoj uniji.
CEFTA
• Slobodna trgovinska zona u Centralnoj i
jugoistočnoj Evropi (The Central European Free
Trade Agreement - CEFTA)
• Originalni CEFTA sporazum potpisala je
Višegradska grupa zemalja Poljksa, Mađarska,
Češka i Slovačka 1992. godine
• Sporazum stupio na snagu 1994. godine. To je
sporazum koji pomaže integraciju u EU, kroz
proces ekonomske, političke bezbednosne
usklađenosti (institucije, zakonodavstvo..)
Vremenske izmene CEFTA regiona
CEFTA region
• Sporazum je parafiran 9. novembra 2006 u
Briselu, a potpisan je 19. decembra 2006 u
Jugoistočnoj Evropi u Bukureštu.
• Sporazum je stupio na snagu 26. jul 2007. za
Albaniju, Kosovo, Makedoniju, Moldaviju i Crnu
Goru, kao i 22. avgusta za Hrvatsku. Bosna i
Hercegovina je ratifikovala 6. septembra, dok je
Srbija završila završni zakonske procedure 24.
septembra 2007.
• Sporazum ima za cilj uspostavljanje zone
slobodne trgovine u regionu do 31. decembra
2010.
• Trgovina
industrijskim
potpuno liberalizovana
proizvodima
• Za
poljoprivredne
proizvode
nivo
liberalizacije zadržan iz bilateralnih
sporazuma i predviđeno njihovo dalje
snižavanje u skladu sa datom dinamikom.
• Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji
poljoprivrede
• Srbija će od 2010. imati liberalnu trgovinu
poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA
potpisnicama, sem sa Hrvtskom.
• Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji
poljoprivrede
• Srbija će od 2010. imati liberalnu trgovinu
poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA
potpisnicama, sem sa Hrvtskom.
• Sa Hrvatskom će se dalja liberalizacija
obaviti u dve faze do 2012.(sniženje
preferencijalnih carina i povećanje kvota).
Čemu doprinosi CEFTA:
• Mogućnost
primene
dijagonalne
kumulacije porekla robe u trgovini između
zemalja u Regionu
• Uvođenje postupne liberalizacije trgovine
uslugama
• Izjednačavanje uslova za investiranje
• Otvaranje tržišta i jednak tretman kod
javnih nabavki
• Zaštita prava intelektualne svojine
• Region znatno
ulaganja
atraktivniji
za
strana
• Brže pristupanje EU
• Doprinos zaustavljanju pada ekonomske
saradnje u Regionu i otklanjanje
negativnih efekata ekonomske krize