Transcript Antikorupcijski izazovi sistema javnih nabavki i politike konkurencije

STRENGTHENING OF THE INSTITUTIONAL CAPACITY OF THE COMPETITION
PROTECTION COMMISSION (CPC) IN THE REPUBLIC OF SERBIA
1
ANTIKORUPCIJSKI IZAZOVI SISTEMA JAVNIH
NABAVKI I POLITIKE KONKURENCIJE
Beograd, 18.03.2014
Andrej Plahutnik
Project Team Leader / Senior Competition Expert
EU-SCS
A project funded by EU
Implemented by a consortuim lead by
ČINJENICE - EU izveštaj o korupciji
2
Obim posla:
•
EU – 20% GDP potroše javne ustanove / javni sektor
•
2011 – 425 mrd. € (tenderi iznad EU praga)
•
2010: u 8 država (Francija, Italija, Madžarska, Litva, Holandija, Rumunija, Poljska,
Španija) – u samo 5 sektora:
- putevi i železnice,
- voda i smeće
- urbana infrastruktura
- usposobljavanje
- istraživanje i razvoj
- direktni troškovi korupcije iznose: 1.4 – 2.2. mrd €
Procena:
•
20-25 % u proseku (Istraživanje o kurupciji u javnim nabavkama, NISMA 2008)
ČINJENICE – Eurobarometer (1)
3
2013 Flashbarometer:
•
32 % kompanija – izjavilo, da zbog korupcije nisu dobili tender
Sektori:
•
Građevinarstvo
•
Inženjering
Države:
•
Bugarska - 58%
•
Slovačka - 57%
•
Kipar - 55%
•
Republika Češka - 51%
Prisutnost korupcije:
•
Nacionalni nivo: 56 %
•
Lokalni nivo: 60 %
ČINJENICE – Eurobarometer (2)
4
2 uzroka za odustajanje od tendera:
•
Red tape (21%)
•
Tailor-made (16%)
Nezakoniti načini:
•
Tailor-made (prilagođavanje unapred poznatom ponuđaću) – 57 %
•
Konflikt interesa kod evaluacije ponuda – 54 %
•
Bidd-rigging – 52%
•
Nejasni kriterijumi za selekciju ili evaluaciju – 51 %
•
Uključenost ponuđaća u pripremu dokumentacije – 48 %
•
Zloupotreba pregovaračke pozicije – 47 %
•
Zloupotreba nužnih uslova za skraćeni postupak / direktne pregovore – 46%
•
Izmena ugovornih obaveza /uslova/ posle sklapanja ugovora – 44 %
Načela javnih nabavki
5
Načelo efikasnosti i ekonomičnosti (čl.9)
•
Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke pribavi dobra, usluge ili radove
odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke.
•
Naručilac je dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela
ugovora vrši u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova
vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke.
Načelo obezbeđivanja konkurencije (čl.10)
•
Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću
konkurenciju.
•
Naručilac ne može da ograniči konkurenciju, a posebno ne može onemogućavati
bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom
upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova,
tehničkih specifikacija i kriterijuma
Načela javnih nabavki
6
Načelo transparentnosti postupka javne nabavke (čl.11)
•
Naručilac je dužan da obezbedi javnost i transparentnost postupka javne nabavke
poštujući, ali ne ograničavajući se samo na obaveze iz ovog zakona.
Načelo jednakosti ponuđača (čl.12)
•
Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak
položaj svim ponuđačima.
•
Naručilac ne može da određuje uslove koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu,
predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi
proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač.
Načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti (čl.13)
Obaveze - ZJN – čl. 24
7
Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod
naručioca, kao i svako zainteresovano lice koje ima podatke o postojanju korupcije u
javnim nabavkama dužno je da o tome odmah obavesti Upravu za javne nabavke,
državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o
radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto,
zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo korupciju u javnim
nabavkama, a naručilac je dužan da pruži potpunu zaštitu tom licu.
Lice iz stava 1. ovog člana može se obratiti i javnosti ako:
1) je podnelo prijavu ovlašćenom licu naručioca ili nadležnom organu, ali u
primerenom roku nije preduzeta nijedna aktivnost povodom podnete prijave;
2) državni organ nadležan za borbu protiv korupcije ili nadležno tužilaštvo nije
preduzelo nijednu aktivnost u roku od mesec dana od dana podnošenja njegove
prijave;
3) je podnelo prijavu građanskom nadzorniku, a građanski nadzornik ga ne obavesti o
preduzetim merama.
Konkurencijska klauzula - ZJN čl.25
8
Predstavnik naručioca koji je na bilo koji način učestvovao u postupcima javnih nabavki
ili sa njim povezana lica, u kojima je ukupna vrednost ugovora dodeljenih
određenom dobavljaču u poslednjih godinu dana pre prestanka funkcije ili radnog
odnosa predstavnika naručioca, veća od 5% ukupne vrednosti svih ugovora koje je
naručilac zaključio u tom periodu, ne mogu u roku od dve godine nakon prestanka
funkcije ili radnog odnosa kod naručioca:
1) zaključiti ugovor o radu, ugovor o delu ili na neki drugi način biti angažovani kod tog
dobavljača ili kod lica povezanih sa dobavljačem;
2) od dobavljača ili sa njim povezanog lica posredno ili neposredno primiti novčanu
naknadu ili kakvu drugu korist;
3) steći udeo ili akcije dobavljača ili lica povezanih sa dobavljačem.
U slučaju kršenja zabrane iz stava 1. ovog člana, naručilac je u obavezi da obavesti
državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.
Nezavisna ponuda i prijava – ZJN, čl. 26,27
9
Izjava:
Naručilac je dužan da kao sastavni deo konkursne dokumentacije predvidi izjavu o
nezavisnoj ponudi.
Izjavom o nezavisnoj ponudi ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću
potvrđuje da je ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuđačima ili
zainteresovanim licima.
Izjava iz stava 2. ovog člana dostavlja se u svakom pojedinačnom postupku javne nabavke.
Prijava:
U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac će
odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.
Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano kod
zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije,
ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne nabavke.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o
radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto zato što
je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u postupku javne
nabavke.
Sukob interesa
10
Sukob interesa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos predstavnika naručioca i
ponuđača može uticati na nepristrasnost naručioca pri donošenju odluke u
postupku javne nabavke, odnosno:
1) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice učestvuje u upravljanju
ponuđača;
2) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela,
odnosno akcija ponuđača;
3) ako je predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angažovano
kod ponuđača ili sa njime poslovno povezan
Zabrana
11
Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja
sukoba interesa.
Lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne može biti podizvođač ponuđaču kojem je
dodeljen ugovor, niti član grupe ponuđača kojoj je dodeljen ugovor.
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki će na zahtev naručioca
odobriti zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ako naručilac dokaže da bi zabrana
zaključenja ugovora prouzrokovala velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje
su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozila interes Republike
Srbije, da je preduzeo sve mere radi suzbijanja štetnih posledica, da ostali ponuđači ne
ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika
u ceni veća za 10% ili broj pondera veći za deset u korist izabranog ponuđača.
Odluka iz stava 3. ovog člana objavljuje se na internet stranici naručioca, Republičke
komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na Portalu javnih nabavki.
Preferencialni status – ZJN (1)
12
Prednost za domaće ponuđače i dobra
Član 86
U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude
domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, naručilac mora izabrati ponudu
najpovoljnijeg domaćeg ponuđača pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između
najpovoljnije ponude stranog ponuđača i najpovoljnije ponude domaćeg ponuđača nije veća od 10 u
korist ponude stranog ponuđača.
U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude
ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla,
naručilac mora kao najpovoljniju ponudu izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg
porekla pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnije ponude ponuđača
koji nudi dobra stranog porekla i najpovoljnije ponude ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla
nije veća od 10 u korist ponude ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude domaćeg i
stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, naručilac mora izabrati ponudu domaćeg
ponuđača pod uslovom da njegova ponuđena cena nije veća od 15 % u odnosu na najnižu ponuđenu
cenu stranog ponuđača.
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji
nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, naručilac mora
izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla pod uslovom da njegova ponuđena cena
nije preko 20% veća u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
Preferencialni status – ZJN (2)
13
U ponuđenu cenu stranog ponuđača uračunavaju se i carinske dažbine.
Domaći ponuđač je pravno lice rezident u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica,
odnosno fizičko lice rezident u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Ako je podneta zajednička ponuda, grupa ponuđača se smatra domaćim ponuđačem ako je svaki član
grupe ponuđača lice iz stava 6. ovog člana.
Ako je podneta ponuda sa podizvođačem, ponuđač se smatra domaćim ponuđačem, ako je ponuđač i
njegov podizvođač lice iz stava 6. ovog člana.
Kada ponuđač dostavi dokaz da nudi dobra domaćeg porekla, naručilac će, pre rangiranja ponuda,
pozvati sve ostale ponuđače čije su ponude ocenjene kao prihvatljive da se izjasne da li nude dobra
domaćeg porekla i da dostave dokaz.
Prednost data u st. 1. do 4. ovog člana u postupcima javnih nabavki u kojima učestvuju ponuđači iz
država potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) primenjivaće se
shodno odredbama tog sporazuma.
Prednost data u st. 1. do 4. ovog člana u postupcima javnih nabavki u kojima učestvuju ponuđači iz
država potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih
država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, primenjivaće se shodno
odredbama tog sporazuma.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede bliže uređuje način dokazivanja ispunjenosti uslova iz st. 2. i 4.
ovog člana.
Javne nabavke – posebni izazovi
14
•
(Ne)usposobljenost kadrova zaduženih za javne nabavke
•
Nerazumevanje instituta javnih nabavki (uvođenje konkurencije)
•
Nerazumevanje pojma javnih sredstava
•
Unapred poznati ponuđači
•
Unapred nepoznati elementi
•
Tajnost vs. transparentnost
•
Konzorcijske ponude
•
Način dodele posla
•
Kvalitetno (finansijsko) planiranje
•
Kvalitetan „cash flow“
Izazovi
15
Prilagođavanje uslova poznatom ponuđaču
•
tehničke specifikacije
•
reference
•
garancije
Javna preduzeća kao ponuđači
•
moguć cross-subsidy
Bid-rigging (collusive tendering)
•
izostatak reakcije javnih naručioca
Javne nabavke malih vrednosti
•
podela kompleksnog posla na male komponente
Zloupotreba instituta zaštite prava
The Day After (Dan posle) - 1983
16
Pre:
•
Prilagođavanje – favorizovanje određenih (unapred poznatih ponuđača
•
Podela tendera na manje lotove
•
Konflikt interesa
•
Neproporcionalni i neopravdani kriterijumi selekcije
•
Neopravdano isključivanje ponuđača
•
Neopravdana upotreba skraćenih procedura, direktnih pregovora isl.
•
Neadekvatne analize ponuda sa izuzetno niskom cenom
•
Opravdavanje niske cene kao najvažnijeg (jedinog) kriterijuma na štetu kriterijuma
kvaliteta i/ili sigurnosti snabdevanja
•
Neopravdano izostavljanje obaveza objavljivanja
Posle:
•
Sklapanje aneksa (cene, izmena uslova, specifikacija, kvaliteta isl.)
•
Neopravdana negativna ocena robe ili usluga
Velika petorka (96)
17
Građevinarstvo
•
Energetika
•
Transport
•
Odbrana
•
Zdravstvo
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------1.
Bid-rigging (rotacija ponuda, dogovorene ponude, podizvođaći)
2.
Direktan zahtev za mito, koji se uključuje u cenu ponude
3.
Konflikt interesa (direktno uključenih u tenderski proces ili višeg nivoa, od koga
zavisi status direktno uključenih službenika)
4.
Svesne greške naručioca (propust izvođenja predviđenih zadataka ili tolerisanje
grešaka u ponudi ili nepotpunih ponuda)
5.
Svesna upotreba nepravilnog načina
•
Dostojevski: Zločin i kazna
18
Institucije:
•
Nezavisne specializovane institucije
•
Represivne institucije
Sankcije:
•
Prekršajne
•
Krivične
•
Suštinske
•
moralne
Prevencija:
•
Usposobljavanje (profesonalizacija)
•
Programi
•
Transparentnost
Preporuke (5)
19
1.
2.
Potreba za sistematskom procenom rizika u javnim nabavkama
Upotreba transparentnih standarda u celom postupku javne nabavke kao i u vreme
realizacije (implementacije) ugovornih obaveza
3.
Jačanje unutrašnjih i vanjskih kontrolnih mehanizama tokom celog postupka javne
nabavke, kao i kod realizacije do završetka
4.
Podizanje svesti o potrebi posebnih znanja (know-how) za prevenciju i detekciju
koruptivnih ponašanja u javnim nabavkama
5.
Uvođenje rigoroznog sankcijskog sistema
Preporuka br. 1
20
Potreba za sistematskom procenom rizika u javnim nabavkama
•
Procenu rizika treba razviti i primenjivati kod svake greške u javnim nabavkama, bez
obzira na veličinu i oblik greške, u saradnji sa institucijama za borbu protiv korupcije i
nadležnim represivnim organima
•
Centralizacija podataka (baza podataka) o koruptivnim praksama i oblicima, kao i o
konfliktu interesa. Procenu rizika treba zasnivati na tim podacima
•
Na osnovu procene rizika treba pripremiti posebne mere za tzv. posebno “ranljive”
sektore, kao i precizirati najčešća nelegalna ponašanja tokom postupka javne nabavke
i realizacije ugovora
•
Primenjivati ciljno usmerene antikorupcijske aktivnosti za regionalnu i lokalnu
administraciju. Procena rizika bi morala uzeti u obzir i “ranljivost” administracije s
obzirom na specifike sredine
•
Pripremiti i objaviti uputstva za upotreba indikatora korupcije (nezakonitih ponašanja
u sistemu javnih nabavki); pomoći javnim naručiocima i organima kontrole kod
“detektiranja”
Preporuka br. 2
21
Upotreba transparentnih standarda u celom postupku javne nabavke kao i u vreme
realizacije (implementacije) ugovornih obaveza
•
Uspostaviti zajedničke minimalne standarde transparentnosti na nivou regionalne i
lokalne administracije u vezi sa postupcima javnih nabavki i njihove realizacije
•
Razmisliti o određenom obliku objavljivanja ili omogućavanja dostupanja do
sklopljenih ugovora (na osnovu sistema javnih nabavki), uključujući ugovorna prava i
obaveze i ugovorne penale, sa izuzećem onih ugovornih obaveza koja predstavljaju
poslovnu tajnu
•
Obezbediti transparentnost
javnih nabavki (pre-award i post-award) sa
objavljivanjem svih relevantnih podataka (troškovi isl.); to uključuje i PPP.
Preporuka br. 3
22
Jačanje unutrašnjih i vanjskih kontrolnih mehanizama tokom celog postupka javne
nabavke, kao i kod realizacije do završetka
•
Obezbediti dovoljne resurse za sve organe kontrole u sistemu javnih nabavki
•
Jačanje sistema unutrašnje kontrole u ciljuprevencije i detekcije kuroptivnog
ponašanja i konflikta interesa. Obezbediti jasne metodologije za provere gore
navedenih elemenata u sistemu javnih nabavki do sklapanja ugovora.
•
Poboljšati kontrolne mehanizme i alate za “post award” fazu i za realizaciju
ugovora
•
Obezbediti usaglašenost sa preporukama Državne revizijske komisije
•
Uspostaviti i primenjivati kontrolu vlasništva ponuđaća i podizvođača
•
Obezbediti potrebne kontrolne mehanizme za javne nabavke, gde su naručioci
javna preduzeća i PPP
Preporuka br. 4
23
Podizanje svesti o potrebi posebnih znanja (know-how) za prevenciju i detekciju
koruptivnih ponašanja u javnim nabavkama
•
Obezbediti efikasno koordinaciju među institucijama, kojima je poverena kontrola
javnih nabavki
•
Podizanje svesti na regionalnom i lokalnom nivou o uputstvima za prevenciju i
detekciju koruptivnih praksi i konflikta interesa (peta tačka Preporuke 1)
•
Organizovati posebna specializovana obučavanja tužioca i sudija o tehničkim i
pravnim aspektima u sistemu javnih nabavki
Preporuka br. 5
24
Uvođenje rigoroznog sankcijskog sistema
•
Obezbediti primenu rigoroznog sistema sankcija u vezi sa koruptivnim
ponašanjem i favoriziranjem (dopuštanjem) konflikta interesa
•
Obezbediti uspešan mehanizam praćenja i poništavanja tendera i/ili ugovora u
normalnom vremenu posle saznanja o nepravilnostima
Praktičan primer
25
Supervizor:
(Jedno od temeljnih načela zdravog društva je poštenje; poštenje se u prvom redu očekuje od
države, njenih organa, njenih službenika; poštenje zavisi od dostupnosti do informacija)
Elementi:
•
Informacije o poslovnim transakcijama zakonodavne, izvršne i sudske vlasti,
nezavisnih državnih organa, organa lokalne samouprave i njihovih zavisnih pravnih
lica
•
4,7 mrd € godišnje potrošnja javnog sektora na robu i usluge
•
Ugovorne strane, najveći korisnici, datumi, vrednosti i namena
•
Detalji o organima (management isl.) državnih organa i organa pod kontrolom
države
SANKCIJE
26
•
Do 10% godišnjeg prometa
•
Sankcijski dualizam
•
Ne bis in idem
•
Problem olakšavajućih i otežavajućih okolnosti u vezi sa visinom kazne,
pravom na odbranu
•
Problem Leniency-a kod potencialnih krivičnih sankcija
•
Leniency – priznavanje odgovornosti
•
Direct Settlement – priznavanje odgovornosti
•
Odštetne tužbe
•
Leniency se odnosi samo na postupak pred Komisijom i ne predstavlja
nikakvu ekskulpaciju po bilo kojem drugom osnovu
KRIVIČNE SANKCIJE (1)
27
Zloupotreba monopolističkog položaja
Član 232
Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima
svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolističkog ili
dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem monopolističkog sporazuma
izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt dovede u povlašćen položaj u odnosu na
druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese
štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
KRIVIČNE SANKCIJE (2)
28
Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga
Član 233
(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim poslovnim
imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom drugom
posebnom oznakom robe ili usluga ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoje
poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu
oznaku robe ili usluga,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja
u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem
usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika
ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
KRIVIČNE SANKCIJE (3)
29
Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
Član 234a
(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo
pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na
lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme
druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne
nabavke,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke
koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili
nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje
štetu javnim sredstvima.
(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi
iznos od sto pedeset miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim
podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge
protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese
odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.
DUŽNOST PRIJAVLJIVANJA
30
Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)
Dužnost prijavljivanja povrede konkurencije
Član 27
U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac
će odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.
Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano
kod zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu
konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne
nabavke.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o
radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto
zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u
postupku javne nabavke.
CRNA LISTA
31
Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)
Posebno ovlašćenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije
Član 167
Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može ponuđaču, odnosno
zainteresovanom licu izreći meru zabrane učešća u postupku javne nabavke ako
utvrdi da je ponuđač, odnosno zainteresovano lice povredilo konkurenciju u
postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.
Mera iz stava 1. ovog člana može trajati do dve godine.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana
od dana prijema odluke.
Umesto zaključka
32
•
Zakon o javnim nabavkama
•
Zakon o zaštiti konkurencije
•
Krivični zakon
•
Uputstvo za otkrivanje nameštebih ponuda u posstupcima javnih nabavki
•
Uredba o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere
konkurencije (i odgovarajuće smernice)