Transcript EKONOMIKA TRANZICIJE:

EKONOMIKA TRANZICIJE:
POJAM I SADRŽAJ
Pojam tranzicije
• Etimološki, tranzicija (od lat. trans = preko i
eo, ire = ići) – prelaz(ak).
• kakav prelaz, odakle i kuda?
• ekonomska sadržina: tranzicija = prelaz (iz
netržišne) u tržišnu privredu
• Na to nas upućuje više relevantnih
elemenata
ELEMENTI DEFINICIJE
Prvo, pojam tranzicije, u vezi sa promenama u
privredama tzv. socijalističkih zemalja, u istočnoj
i centralnoj Evropi.
napuštanje
centralizovanog
ekonomskog
sistema zasnovanog na državnoj svojini
- prihvatanje i izgradnja tržišta (i tržišnih ustanova) kao
osnovnog mehanizma privredne koordinacije, uključujući i
- slobodno uspostavljanje privatnog vlasništva.
ELEMENTI DEFINICIJE (2)
 promene nisu izolovane, nisu karakterisitčne isključivo
za pomenute privredne sisteme
 slede procese i promene u širem, međunarodnom
okruženju
 u proteklih oko 30 godina, krupne promene u pravcu
jačanja uloge tržišta i (re)privatizacije javnog
(državnog) sektora
 nova ekonomska politika - umesto intervencionizma i
regulacije procesi liberalizacije i deregulacije.
OTKUDA PROMENE ?
• Dugi talasi
• Tehnološke promene
• Primeri:
(a) status monopola
(b) individualizacija rada
(c) praksa – EU, novi članovi, pacifički tigrovi...
• promene u glavnom iz pragmatičnog, a suštinski
ekonomskog razloga = radi postizanja veće
efikasnosti u privredi.
ZAKLJUČAK
prvo, reč o jednom ekonomskom fenomenu koji predstavlja deo
globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem dvadesetog
veka;
drugo, promene uslovljene postojećim razvojnim uslovima i
okolnostima;
treće, reč o kompleksu promena u ekonomskom sistemu i
politici čiji je cilj veća efikasnost privrede, odnosno, efikasnija
struktura u odnosu na prethodno stanje;
četvrto, da se takva, efikasnija struktura – saglasno postojećim
okolnostima (razvoja, tehnologije, znanja itd.) – postiže
potpunijim aktiviranjem tržišnih mehanizama, a u privredama u
kojima je dominirala državna regulacija, prelaskom sistema u
režim tržišne privrede (tranzicijom).
TRANZICIJA:
Albanija,
Azerbejdžan,
Belorusija, BiH,
Bugarska, Crna
Gora, Češka,
Estonija, Gruzija,
Hrvatska, Jermenija,
Kazahstan,
Kirgistan, Letonija,
Litvanija, Mađarska,
Makedonija,
Moldavija, Poljska,
Rumunija, Rusija,
Slovačka, Slovenija,
Srbija, Tadžikistan,
Turkmenistan,
Ukrajina, Uzbekistan
PRIVREDE U TRANZICIJI
EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska,
Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg,
Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska, V.
Britanija, Malta, Kipar, Češka, Estonija, Letonija,
Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija,
Bugarska, Rumunija
+ Kina, Mongolija,
Vijetnam
Ekonomski smisao
procesa tranzicije
CILJEVI TRANZICIJE
• POVEĆANJE
EFIKASNOSTI
• RASPOLOŽIVI
RESURSI –
MAKSIMALNI
REZULTAT
• PROBLEM TZV.
SOCIJALISTIČKIH
PRIVREDA
Slika 1.
Investicije i stope povra ćaja u sovjetskoj
industriji
33%
Investicije:
udeo u DP
26%
14%
Investicije: stopa
povra ćaja
0%
1950
1960
1970
Izvor: Easterly and Fischer, 1995
1980
GLOBALIZACIJA
• Proširenje nacionalnih tržišta
• Povećanje konkurencije
• Problem efikasnosti = uključivanje u
svetsku privredu
• Koja efikasnost?
EFIKASNOST
• ALOKATIVNA
• INTERNA
(POSLOVNA, PROIZVODNA,
X-EFIKASNOST)
Tržište (manji troškovi,
ekonomski kriterijumi)
Strukturne (unutrašnje
promene)
Konkurencija, tržišne
strukture
Upravljanje,
organizacija...
Otvaranje privrede
Svojina i efikasnost
SVOJINA I EFIKASNOST
• Privatno vs. državno
• Funkcije cilja
(objective functions)
• Privatna – profit
• Državna – da li samo
profit?
• Socijalna funkcija
države
• Privatno  max pf
• Država  max pf max blagostanje
SVOJINA I EFIKASNOST(2)
• Da li to znači da je svaki
privatni vlasnik efikasniji
od države?
• Tržišno ocenjivanje
• Preuzimanje (takeover) pad
performansi  atraktivno
za kupovinu
• Država jedini vlasnik –
nema preuzimanja!
ZAKLJUČAK:
• granica tolerancije
neefikasnog poslovanja
nije ista
• granica je na višem nivou
u privatnosvojinskom u
odnosu na
državnovlasnički sistem
• podsticaji za efikasno
poslovanje nisu identični
kod ova dva svojinska
oblika
SVOJINA I
EFIKASNOST(3)
1. Inovacije (Google,
Microsoft, Nokia,
Nintendo)
2. Decentralizovana
inicijativa
3. Velika nagrada
(motivacija za stalan
napredak i razvoj)
4. Investicije
1. Birokratija
2. Centralizacija
3. Militarizacija
(Sputnik)
4. Nestašice
SVOJINA I PREDRASUDE
Pojedinačno i institucionalno vlasništvo:
Velika Britanija
1963
institucionalno
pojedinacno
1989
pojedinacno
institucionalno
Pojedinačno i institucionalno vlasništvo
primer Velike Britanije (podaci)
Vlasnici
1963
1975
1981
1989
pojedinci
53,8
37,5
28,2
20,0
penz fond
6,5
16,9
26,7
32,0
osiguranje
10,1
15,9
20,5
20,0
invest fond
12,6
14,6
10,3
8,0
ostalo
17,0
15,1
14,3
20,0
Ekonomski smisao
tranzicije
• Da se sistemskim promenama postigne veća efikasnost u
odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno)
uređenje.
• U savremenim okolnostima, to se postiže uspostavljanjem
tržišnog modela, odnosno, izgradnjom tržišnih institucija
i mehanizama i odgovarajućim strukturnim promenama
• Krajnji efekat tih promena je integracija pojedinačnih
privreda u svetsku privredu
(proširenje tržišta, prednosti ekonomije obima, kompatibilnost
sa okruženjem: uporedivost performansi privreda i njihovih
preduzeća itd.)
KAKO I KO ?
• U zavisnosti od konkretnih uslova pojedine privrede
preduzete mere će, više ili manje radikalno, menjati
strukturu dotadašnjeg privrednog, a dobrim delom i
socijalnog sistema.
• država ili preciznije, vlada
• Kredibilitet na dva nivoa – političkom i ekonomskom
 Politički: način izbora (demokratski) i konsensus različitih
političkih aktera (stranaka, socijalnih slojeva, interesnih grupa i sl.)
 Ekonomski: efikasnost u implementaciji; konzistentan projekt;
transparentan; odlučnost i rešenost vlade da sprovede
neophodne promene (najvažniji – subjektivni – preduslov za uspeh
projekta)
Osnovni sadržaj procesa
tranzicije
PRELAZ U TRŽIŠNU
PRIVREDU
• kompleksan proces
• pokretanje, upravljanje i podsticanje više
paralelnih procesa koji se moraju odvijati
simultano i/ili u određenim međusobno uslovljenim
sekvencama
• skup mera i aktivnosti koje treba da obezbede,
uslovno govoreći, dve vrste odgovarajućih
promena:
• promene u (a) ekonomskom sistemu i promene u
(b) ekonomskoj politici
MAKROEKONOMSKA
STABILIZACIJA (1)
PROBLEM:
• Regulisane cene –
pariteti
• Promene pariteta
• Budžetski deficit
• Inflatorno
finansiranje deficita
•
Antiinflaciona
politika
• Mogućnosti:
(a) ortodoksni model =
monetarna i fiskalna
politika
(b) heterodoksni model =
monetarna, fiskalna i
politika dohodaka
MAKROEKONOMSKA
STABILIZACIJA (2)
• Tvrda budžetska ograničenja
• Kurs i spoljnoekonomski režim
• Socijalni program (podsticanje novog
zapošljavanja)
TRŽIŠTE I TRŽIŠNE
USTANOVE
Tržišta:
(a) Robe
(b)Rada
(c) Kapitala
Prateći sistemi:
(a) Pravni – svojina i
ugovori
(b) Svojinski
(c) Finansijskoinformacioni
(d) Fiskalni...
RESTRUKTURISANJE
Svojinsko
Problem efikasnosti u dva
svojinska oblika
Svojinski podsticaji
Efikasnost
Poslovno
Organizaciono
Menadžment
Programi
Tehnologija
Kadrovi...
KAKVA EKONOMSKA
POLITIKA ?
LIBERALIZACIJA
Liberalizacija = skup mera
ekonomske politike kojima se
podstiče samostalnost i
preduzetnička inicijativa
ekonomskih subjekata u
izboru između svih
raspoloživih poslovnih
alternativa. Za svoj izbor
ekonomski subjekti snose i
ekonomsku odgovornost.
DEREGULACIJA
Deregulacija = normativni
aspekt liberalizacije: jednostavan i stabilan normativni
sistem ('pravila igre') koji
uređuje opšte uslove i ambijent,
a ne ponašanje ekonomskih
subjekata. Deregulacija ograničava
mešanje
države
u
poslovno ponašanje subjekata,
uključujući i povlačenje države
iz javnih/državnih preduzeća
(privatizacija)
KLJUČNI ELEMENTI
Više simultanih i/ili međusobno uslovljenih procesa
unutar kojih se transformišu ekonomski sistem i
ekonomske politike.
• makroekonomska stabilizacija;
• izgradnja tržišta, tržišnih ustanova i pratećih
sistema;
• svojinsko i poslovno restrukturisanje preduzeća
• liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici.
EBRD indikatori postojanja
tržišne ekonomije
Minimalni uslovi:
1. faza:
• liberalizacija cena i trgovine, privatizacija,
reforma preduzeća, razvoj deviznog sistema i
reforma bankarskog sistema
2. faza:
• konkurencija, infrastruktura, liberalizacija
kamatne stope, tržište osiguranja, reforma nebankarskog sektora i zakonske regulative