Transcript MUTACIJE DNK sadrži informacije u stabilnoj formi, ali je istovremeno sposobna da varira i da se menja. Mutacije su nasledne promene, a nastaju kao kopija.

MUTACIJE
DNK sadrži informacije u stabilnoj formi, ali
je istovremeno sposobna da varira i da se
menja.
Mutacije su nasledne promene, a nastaju
kao kopija greške za vreme sinteze DNK
Prema veličini mutacije mogu biti:
-male – promene zahvataju mali segment
DNK
-velike – promene zahvataju više od jednog
nukleotidnog para
Po kvalitetu razlikuju se mutacije nastale
usled:
-strukturne promene
a)supstitucione – zamena jednog nukleotida
drugim (tranzicija i transverzija)
b)delicione – gubitak jednog dela gena
c)adicione – dodatak jednog ili više
nukleotida u genu
-promene nastale preuređenjem –
promene lokacije gena unutar genoma
a)inverzije – pomeranje genskog lokusa na
istom hromozomu
b)translokacije – pomeranje gena na
nehomologne hromozome
Po poreklu mutacije mogu biti:
-spontane – u prirodi je njihovo poreklo
nepoznato
Ankonska ovca
Nastala kao posledica
dominantne mutacije
-inducirane – usled izlaganja organizma
neprirodnim uslovima sredine
-pod genetskom kontrolom – mutabilnost
nekih gena može biti uslovljena drugim
Prema fenotipskom efektu i uticaju na
vitalnost mutacije mogu biti:
tihe,
neutralne,
štetne,
uslovne i
-semiletalne – izazivaju smrt životinja u 150% slučajeva do puberteta
-subvitalne– izazivaju smrt životinja u 50 100% slučajeva do puberteta
-letalne– izazivaju smrt životinja u 100%
slučajeva do puberteta
Prem pravcu mutacije mogu biti:
-progresivne
-reverzibilne
Prema tipu ćelija koje zahvataju
mutacije mogu biti:
- somatske
- gametne
NALEĐIVANJE ANOMALIJA,
BOLESTI I REZISTENTOSTI NA
BOLESTI
Letalni i štetni geni se pojavljuju samo
u određenim genetičkim kombinacijama:
dominantni
letalni
geni,
koji
heterozigotnom obliku deluju letalno
u
dominantni
letalni
geni,
koji
u
homozigotnom i hemizigotnom obliku deluju
letalno
 recesivni letalni geni, koji u homozigotnom
obliku deluju letalno
Letalni i štetni geni mogu se nalaziti
na:
autosomnim hromozomima
polnim hromozomima
Po tipa manifestacije anomalijae mogu biti:
morfoleške
fiziološke
Kongenitalne anomalije su one koje su
zapažene kod novorođenih životinja.
Biološki test
Biološki test se vrši u cilju otkrivanja
anomalija kod priplodnjaka.
Ukoliko se kod više od 5% od minimalno
50, a optimalno 80 – 100 potomaka jave
anomalije priplodnjak se izbacije iz dalje
upotrebe.