Transcript p1 elementi empirijskog istrazivanja

ELEMENTI EMPIRIJSKOG
ISTRAŽIVANJA
Zdravorazumsko vs naučno saznanje
“Metod” zdravog razuma,
narativni metod
Metod intuicije (samoočevidnost, vremenska
bliskost, zdrav razum)
Oslanjanje na autoritet
Istrajnost (“to znam čitavog
života”)
Naučni metod
Racionalnost – logičnost
Objektivnost
Sistematičnost
Sumnja i kritičnost –
preispitivanje
Empirijska provera
Kakva su vaša predviđanja?
KVIZ
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Kakva su vaša predviđanja?
1. Ako deci date nagradu za nešto što ionako vole da rade, oni
će nakon toga tu aktivnost voleti: a) više; b) jednako; c) manje;
2. Šta mislite ko će biti srećniji zbog svog izbora proizvoda, kao
što je npr umetnički poster: a) ljudi koji su nekoliko minuta
razmišljali zašto im se svaki poster svidja ili ne sviđa; b) ljudi koji
su poster izabrali bez analiziranja uzroka svojih osećanja;
3. Ponovljeno izlaganje stimulaciji, kao što je neka osoba,
pesma ili slika, dovešće do toga da vam se sviđa: a) više; b)
jednako; c) manje;
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Kakva su vaša predviđanja?
4. Zamolite prijatelja da vam učini uslugu – na primer da Vam
pozajmi 100 euro– i on ili ona pristane. Kao rezultat toga što Vam je
učinila uslugu, toj osobi ćete se verovatno sviđati: a) više; b)
jednako; c) manje;
5. Zbog kojih stvari u svojoj prošlosti ljudi najviše žale: a) onih koje
su učinili a želeli bi da nisu; b) onih koje nisu učinili a želeli bi da
jesu; c) zavisi od toga koliko davno su se stvari dogodile;
6. Za čovekovo mentalno zdravlje je najkorisnije da ima realističan
pogled na budućnost, tačnu procenu svojih sposobnosti, osobina i
stepena kontrole koji ima nad svojim životom? Ova tvrdnja je: a)
tačna; b) netačna;
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Metodi i tehnike u društvenim naukama
• Opšti pristup istraživanju
• Kvantitativni (ideje se testiraju empirijski, istraživanja
se sprovode sistematski, moguće je ponavljanje,
procedure se jasno dokumentuju, moguća
generalizacija, veliki uzorci)
• Kvalitativni (eksplorativna, kada nema dovoljno znanja
o pojavi ili kada je pojava izuzetak u maloj populaciji,
mali uzorci)
• Mešoviti (početak kvalitativan, završetak kvantitativan,
ali može i obrnuto)
Metodi i tehnike u društvenim naukama
• Na osnovu čega se vrši izbor
Prilagođavanje problemu (istraživanje narodnih običaja
u CG, istraživanja političkih preferencija)
Lična iskustva i opredeljenja
Ciljna javnost (naučni časopisi ili dnevne novine)
Metodi i tehnike u društvenim naukama
• METOD
– Opšta strategija organizacije istraživanja
• TEHNIKE
– Specifične procedure kojima se istraživač služi u
pojedinačnim fazama istraživanja:
• Tehnike prikupljanja podataka
• Tehnike obrade
• Tehnike prikazivanja nalaza ...
Osnovne metode istraživanja u društvenim
naukama
Još se nazivaju: istraživačke strategije, vrste istraživanja, pristupi
U svakom slučaju se radi o opštoj istraživačkoj orijentaciji, opštoj
strategiji organizacije istraživanja
•
Osnovna podela:
1.
Eksperimentalna istraživanja
•
•
2.
Laboratorijski eksperimenti
Eksperimenti u prirodnim uslovima
Neeksperimentalna istraživanja
(korelacioni pristup)
•
•
Anketna istraživanja na populaciji
Terenska istraživanja
Uz to, postoje i kombinovane metode
VARIJABLE
• Promenljiva (varijabla)
– Razlika između KONSTRUKTA (teorijskog pojma) i VARIJABLE
(merljiva reprezentacija pojma – istraživački ili statistički konstrukt)
– U istraživanjima ispitujemo varijable, a ne konstrukte – teorijski pojam
treba prevesti u varijablu koju je moguće meriti! *
– Varijabla je rezultat merenja nekog atributa (neka svojstva ili osobine)
na skupu entiteta (ljudi ...)
• Operacionalna definicija:
– definisanje nekog fenomena putem aktivnosti ili operacija potrebnih:
a. da se on opazi
b. da se on izmeri ili
c. da se njime manipuliše
VARIJABLE
• Podela varijabli na vrstu i aspekt ponašanja:
– Varijable koje nastaju merenjem ponašanja individua
– Varijable koje nastaju merenjem ponašanja grupa
– Varijable koje nastaju merenjem proizvoda čovekove praktične delatnosti
• Podela varijabli prema dostupnosti:
– Manifestne – vidljive, dostupne direktnoj promeni (pol, starost, obrazovanje…)
– Latentne – one se definišu, konstituišu i identifikuju na osnovu manifestnih
(vrednosti, motivacija,…) . Npr etnička distanca se razbija na niz manifestnih
varijabli – sklapanje braka, kolega na poslu, komšija…; ili implicitne mere…. SEM
modeli koji govore o kauzaciji na osnovu korelacionih istraživanja
Klasifikacija promenljivih
2.
Priroda pojava:
–
–
–
Socio-demografske (starost, pol, obrazovanje...)
Psihološke dispozicione (stavovi, vrednosti, sposobnosti, znanja ...)
Psihološke bihejvioralne (ispoljavanje određenog ponašanja, na primer
altruističkog ili agresivnog)
Atributi – da li se odnosi među modalitetima mogu matematički
izraziti
3.
–
–
Kvalitativne (npr. vrednosne orijentacije, shvatanje nacionalne
vezanosti...)
Kvantitativne (npr. stavovi, interesovanja, vrednosti...)
Odnos među modalitetima
4.
–
–
Kontinuirane (starost, inteligencija, stav prema vegetarijanstv)
Diskontinuirane (pol, zanimanje, religijska opredeljenost)
Način posmatranja i merenja
5.
–
–
Neposredno dostupne
Posredno dostupne – prepoznaju se na osnovu indikatora (većina
psiholoških varijabli)
Klasifikacija promenljivih
Dizajn istraživanja: popis svih varijabli i specifikacija njihovih odnosa
1.
Funkcija u istraživanju:
•
Nezavisne – pojave koje prethode drugim pojavama
(antecedenti). Neke možemo menjati, a na neke nemamo uticaj.
Zavisne – pojave koje želimo da ispitamo – efekti ili konsekvence
pojava koje su klasifikovane kao nezavisne varijable. To su
varijable koje su primile uticaj nezavisnih varijabli. U
neeksperimentalnim istraživanjima zavisne i nezavisne varijable
se često mere u istom trenutku
•
Distinkcija na ZV i NV je ili po nacrtu, ili po logici, ili po relaciji.
Pažnja: Problematična podela!
•
U korelacionim istraživanjima ne možemo utvrditi kauzalne
odnose – prediktorske i kriterijumske varijable (najšire značenje)
Klasifikacija promenljivih
Medijatorske i moderatorske varijable (Intervenišuće varijable)
•
Medijatori – posreduju odnos dve varijable (npr. bes posreduje
odnos frustracije i agresivnosti)
•
Moderatori – menjaju povezanost u interakciji sa NV (npr.
situacioni okidači agresivnosti)
Milosevic, Zezelj (2014). Psychological predictors of addictive social networking sites use: The case of
Serbia. Computers in Human Behaviour, 32, 229–234.
Cehajic, Brown, Castano (2008): Forgive and Forget? Antecedents and Consequences of Intergroup
Forgiveness in Bosnia and Herzegovina. Political Psychology, 29, 351-367
MEDIATORI
Vezba 1
PRIMERI ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI? ......
Razmislite o nekom relevantnom problemu iz oblasti društvenih nauka
Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable
definisali
Napišite u nekoliko rečenica
Operacionalne definicije promenljivih
Funkcija:
definisati promenljivu na način koji omogućuje izbor ili izradu adekvatne
tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje
Struktura operacionalne definicije (optimalna)
• Izazivanje pojave
– U eksperimentima, dok u neeksperimentalnim istraživanjima
uključujemo osobe sa relevantnim svojstvima
• Posmatranje i registrovanje pojave
– Direktno ili preko indikatora (opazivih pokazatelja)
• Merenje bitnih svojstava pojave
Bitno pitanje: korespondencija teorijske i operacionalne definicije
• Da li ono što nazivamo nrp. dogmatizmom ili agresivnošću zaista
opravdano možemo tako zvati
Operacionalizacija promenljivih
INDIKATORI su raščlanjene varijable na tipove ponašanja
ili stavove ili mišljenja (mogu se prevesti u pitanja u
upitniku)
Navedite tri različita načina da se operacionalizuje jedna od
sledećih varijabli: FORMULIŠITE INDIKATORE
1.
2.
3.
4.
5.
Romantična ljubav
Agresivnost
Religioznost
Političko opredeljenje
Vezanost za grupu (osećaj pripadnosti)
Vezba 2
PRIMERI INDIKATORA ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI? ......
Navedite neke relevantan problem iz oblasti političkih nauka
Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable
definisali.
Razmislite o indikatorima svake varijable
Navedite nekoliko indikatora za svaku varijablu
Osnovna matrica podataka
OSONOVNA MATRICA PODATAKA:
•
•
Redovi – entiteti
Kolone – atributi (tip: string/numeric; decimal places, labele,
vrednosti...)
Problem / Izbor teme istraživanja
• Od čega zavisi da li neko pitanje postaje predmet istraživanja?
– Da li na dato pitanje već postoji odgovor?
– Da li je odgovor moguć bez novih istraživanja?
• Alternativa: sekundarna analiza
– Da li je odgovor moguće dati u naučnim okvirima, sada?
– Da li je traženje odgovora socijalno poželjno (u skladu sa
vladajućim normama/ideologijom/predstavom društva o sebi)???
Okvirno određenje problema
• Formulacija problema u teorijskim terminima (problem je
saznajni aspekt istraživanja)
– Smeštanje u određenu oblast/i teoriju
– Tematski, teorijski i metodološki kontekst proučavanja
– Isti problem – moguće različite perspektive
– Problem izbora adekvatne oblasti? - ona koja je dostigla najviše
domete u proučavanju datog problema
• Cilj je primenjeni, praktični aspekt istraživanja
Na primer:
Šta ljude privlači / odbija na Facebook profilu?
Faktori prve impresije prilikom na osnovu
Facebook profila
Zašto se ljudi tvrdoglavo drže svog mišljenja, čak i kada
je pogrešno?
Činioci održavanja stavova / otpora promeni
stavova
Sadržaj pripremne faze
Rad u biblioteci
– Proučavanje relevantne naučne i stručne literature (digitalne
biblioteke)
Rad na terenu
– Neposredno upoznavanje sa raznim vidovima ispoljavanja
pojave
Idejna skica
– Na osnovu saznanja iz prethodnih faza
HIPOTEZE
• Hipoteza
–
–
–
–
Pretpostavka koju imamo o pojavi koju želimo da proučavamo
Probni odgovor na pitanje Kako? ili Zašto?
Zasniva se na prethodnim empirijskim nalazima ili teoriji
Služi da precizno definiše ono što želimo da istražimo – mora biti
opovrgljiva
• Hipoteza je iskaz koji na proverljiv način govori o vezi između
dve ili više varijabli. Moraju biti formulisane jasno i precizno.
Dobra hipoteza sadrži: a) tvrdnju o povezanosti dve ili više
varijabli, b) jasne implikacije o tome kako se ta povezanost
može meriti.
• NAVEDITE NEKE PRIMERE?
Postavljanje zadataka ili hipoteza
Zadatak ili hipoteza?
• Zadatak je pitanje, hipoteza iskaz
• Kada nemamo valjanu argumentaciju za hipoteze, postavljamo
zadatke
Hipoteza: iskaz koji na proverljiv način govori o vezi dve ili više varijabli
• Funkcija: usmeravanje istraživanja na određene činjenice i odnose
među njima (daje fokus)
Hipoteze treba argumentovati:
• Logički – relevantnost, proverljivost, plodnost, jednostavnost
• Teorijski – dedukovana iz opšte ili posebne teorije i omogućava
dalje dedukcije
• Empirijski – na osnovu nalaza ranijih istraživanja
Vezba 3
PRIMERI HIPOTEZA (VEZA IZMEDJU ZAVISNIH I NEZAVISNIH
VARIJABLI?) ......
Navedite neke relevantan problem iz oblasti političkih nauka
Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable
definisali.
Razmislite o indikatorima svake varijable
Napišite HIPOTEZE koje su u osnovi vašeg istraživanja
Struktura projekta
1. Teorijski deo
a)
b)
c)
Problem, ciljevi
Popis varijabli i njihovih odnosa
Hipoteze istraživanja
2. Metodološki deo
a)
b)
c)
d)
Metode prikupljanja podataka
Način manipulacije varijablama i kontrola
Način uzorkovanja i veličina uzorka
Način analize podataka
3. Materijalno-finansijski deo
Teorijski deo projekta
• Formulacija problema (konkretnija i preciznija)
– Polazište: uočavanje intelektualne ili praktične teškoće
(kontradiktorni rezultati, praznine u znanju...)
– Pregled i ocena dosadašnjih saznanja
– Opšta formulacija i analiza problema (koje aspekte ćemo
uključiti, a koje ne i zašto)
• Postavljanje ciljeva istraživanja
– Teorijski – aplikativni
• Formulacija zadataka i/ili hipoteza
• Klasifikovanje i definisanje promenljivih
Istraživanja
Tri široka tipa istraživanja (jedna moguća podela: kvalitativni, kvantitativni, mešoviti), ili:
DESKRIPTIVNI
•
Pitanje: „Da li se A dešava?”
•
Cilj: precizan opis fenomena
KORELACIONI (NEEKSPERIMENTALNI)
•
Pitanje: „Da li je A povezano sa B?“
•
VEZE između varijabli: da li su varijacije u nekom ponašanju sistematski povezane sa
varijacijama u nekom faktoru
•
Prvi korak ka utvrđivanju uzroka, ali ne govore nedvosmisleno o kauzalnim relacijama
•
Zašto? Moguće su različite interpretacije korelacija.
EKSPERIMENTALNI
•
Pitanje: „Ako promenim varijablu B, da li će se kao rezultat javiti promena u varijabli A?“
•
Eksplicitno dizajnirana da ispitaju KAUZALNE odnose
•
Dozvoljavaju osnovanije zaključke o kauzalnosti
Validnost istraživanja
• Tri vrste validnosti:
– Interna validnost
– Eksterna validnost
– Konstruktivna validnost
Validnost istraživanja
Interna validnost u kojoj meri je kontrolisan uticaj
neželjenih varijabli (nepristrasno i pouzdano
zaključivanje o postojanju uzročno posledične veze
između ZV i NV)
Izvori ugrožavanja interne validnosti su:
1) osnovni nivo - greške u nacrtu istraživanja, izboru i
kontroli varijabli. Mešanje varijabli.
2) tehnički nivo - maturacija, senzitizacija, regresija ka
proseku....)
3) pristrasna selekcija
4) socijalni uticaji – razmena iskustava, takmičarstvo
5) placebo
Validnost istraživanja
Eksterna validnost potencijal za tačne
generalizacije (na druga istraživanja,
situacije ili ljude).
Izvor ugrožavanja eksterne validnosti je
najčešće loš nereprezentativan uzorak.
Validnost istraživanja
Konstruktivna validnost je pitanje da li naš
instrument zaista meri ono što mi mislimo da
meri.
Izvori ugrožavanja konstruktivne validnosti
je najčešće loša operacionalizacija.