Transcript p2 vrste istrazivanja eksperiment

EKSPERIMENT U DRUŠTVENIM NAUKAMA
Vrste istraživanja
• Osnovna podela:
– Eksperimentalna
• Laboratorijski eksperimenti
• Eksperimenti u prirodnim uslovima
– Neeksperimentalna
• Anketna istraživanja na populaciji
• Terenska istraživanja
– Kombinovane metode
Eksperimentalna istraživanja
• Osnovne karakteristike:
– Cilj: utvrdjivanje UZROČNE POVEZANOSTI
nezavisnih i zavisnih varijabli
– Postupak: Eksperimentalna manipulacija
nezavisnom varijablom – beleženje uticaja na zavisnu
varijablu
– Ključni aspekt: kontrola svih relevantnih uslova
“Ako promenim varijablu A, da li će se kao rezultat javiti
promena u varijabli B?”
Osnovne odlike eksperimenta
1. Namerno izazivanje pojave koja se želi proučavati
2. Ponavljanje javljanja pojave
3. Kontrola svih relevantnih uslova pod kojima se javlja pojava
4. Sistematsko variranje uslova pod kojima se pojava javlja
Uslov koji se namerno menja – NEZAVISNA PROMENLJIVA
Promena na pojavi koju to izaziva – ZAVISNA PROMENLJIVA
5. Kvantifikacija – brojčano izražavanje posmatranih pojava
Vrste promenljivih u eksperimentu
Nezavisne promenljive
– One koje namerno i sistematski variramo
Zavisne promenljive
– One na kojima registrujemo promene
Eksterne (kontrolne promenljive)
– One čiji uticaj želimo da eliminišemo
Prednosti eksperimentalnog metoda
• Ključna prednost: najpouzdaniji metod za donošenje
zaključaka o kauzalnim odnosima
• Namerno izazivanje pojave – ne čekamo da se spontano
javi, proučavanje u najpogodnijim uslovima
• Ponavljanje – mogućnost proveravanja i validiranja
rezultata
*Repliciranje
Kauzalnost: četiri uslova kauzalnosti
Možemo zaključiti da varijabla X utiče na varijablu Z ukoliko
su ispunjeni sledeći uslovi:
1.
sistematska kovarijacija (korelacija) varijabli
2.
vremenski poredak – uzrok mora prethoditi
posledici
3.
eliminacija alternativnih uzroka (ne postoji treća
varijabla koja je odgovorna za povezanost dve
posmatrane)
4.
postoji teorijsko potkrepljenje za uzročni odnos
Osnovni elementi eksperimenta
• Nezavisna promenljiva
• Zavisna promenljiva
• Eksterne promenljive
• Manipulacija i kontrola
• Eksperimentalni scenario
• Dodatne mere
• Debrifing
Nezavisna promenljiva (NV)
•
Promenljiva kojom eksperimentator namerno manipuliše
–
Aspekt scenarija koji se menja na definisan način, dok ostali
uslovi treba da ostanu konstantni.
•
Svaka promena NV daje novu eksperimentalnu situaciju ili nivo
promenljive
•
Subjekti treba da budu slučajno raspoređeni po nivoima varijable
– kako bismo mogli pripisati efekte dejstvu ove varijable
•
Preporučljivo je izvesti proveru efektivnosti manipulacije
Pitanje za razmišljanje: čime je sve moguće manipulisati? Da li možemo manipulisati
politickim opredeljenjem ili socijalnim statusom?
Zavisna promenljiva (ZV)
•
•
Odlika ponašanja ili unutrašnjeg stanja subjekata
Sistematske promene ZV treba da budu rezultat
varijacija u nezavisnoj varijabli
•
Ključna pitanja:
1. koliko je dobra mera teorijskog konstrukta
2. način merenja
Eksterne promenljive
•
Promenljive koje istraživač nije uključio u istraživanje, ali koje mogu da
utiču na rezultate:
NESISTEMATSKE (VARIJABLE ŠUMA) – njihovo dejstvo na zavisnu
varijablu je slučajno
1.
•
Primer: buka, koncentracija ispitanika, zamor eksperimentatora, kvarenje opreme
SISTEMATSKE (KONFUNDIRAJUĆE) VARIJABLE – njihovo dejstvo na
zavisnu varijablu je sistematsko – deluju u istom / suprotnom pravcu kao NV
2.
Šta to podrazumeva?
–
Dolazi do mešanja (konfundacije) efekata neke varijable sa efektima naše
nezavisne varijable
–
Rezultat = ne znamo šta je dovelo do efekata koje smo zabeležili
–
Primeri:
•
•
•
–
Inteligencija (kada ispitujemo znanje ili veštine),
Socijalne veštine predavača (kada ispitujemo strategije podučavanja)
Prvobitna jačina stava (kada ispitujemo promenu stavova)
Ozbiljan metodološki problem!
Eksperimentalna kontrola
MANIPULACIJA
aktivno, namerno, sistematsko uticanje na promenljive (odnosi se na NP)
– Direktna – primena zvučnih, taktilnih i drugih draži na čula, stavljanje ispitanika u
posebne uslove (glad, izolacija), potkrepljivanje
– Inscenirana – kreiranje situacija koje liče na životne; složena, zahteva scenario i
saradnike
KONTROLA
držanje uslova konstantnim (odnosi se na eksterne varijable)
– Nesistematske varijable – homogenizacija: svi činioci treba da budu u što većoj
meri homogeni, to jest konstantni
– Sistematske varijable – dekorelacija (ujednačavanje): grupe ispitanika treba da
se ujednače s obzirom na spoljnu varijablu
Najpreporučljivije:
• repeticija (korišćenje istih subjekata – ispitanik je sam sebi kontrola) i
• randomizacija (ujednačavanje korišćenjem slučaja)
Eksperimentalni scenario (alibi priča)
• Kontekst u kome je studija prezentovana
• Nalik na scenario filma ili predstave – opis situacije i uloge ispitanika
koji treba da izgleda uverljivo i prirodno
• Glavne uloge: naivni subjekt i instruirani subjekt (confederate)
– Neki učesnici su u stvari saradnici eksperimentatora i imaju tačno
predviđenu ulogu u eksperimentu
• Primer: Milgramov ogled o poslušnosti autoritetu
Dodatne mere i debrifing
•
Dodatne mere: provera manipulacije
– Provera efikasnosti nezavisne varijable - obično percepcija
ključnih odlika eksperimentalnog scenarija
– Ključna uloga: pomoć pri interpretaciji rezultata, posebno ako
ključna varijabla nema efekta
•
Debrifing – što potpunije informisanje subjekata o prirodi i svrsi
eksperimenta, kao i o njihovoj specifičnoj ulozi.
– Dešava se na kraju učešća u eksperimentu
– Posebno važno ako je ispitanik naveden da veruje da je svrha ili
procedura nešto drugo nego što zaprvo jeste.
– Cilj: ispitanik razume svrhu eksperimenta, zadovoljan je svojim
učešćem i jednako poštuje sebe kao i pre eksperimenta.
Varijante eksperimentalnih istraživanja
Pravi i kvazi-eksperiment
•
Pravi i kvazi-eksperiment razlikuju se po:
1.
2.
•
1.
2.
•
•
•
Stepenu kontrole
Realizmu okruženja
PRAVI (RANDOMIZIRANI) EKSPERIMENT
Istraživač kontroliše:
veliki broj odlika sredine (pre svega, NV)
ko je izložen dejstvu varijable: slučajno dodeljuje ispitanike
eksperimentalnim situacijama
–
Zato kažemo da je sprovedena RANDOMIZACIJA
Tipično se izvodi u laboratorijskim uslovima
Ključna prednost: visoka pouzdanost kauzalnih zaključaka (potpuna
kontrola)
Ključna mana: ekološka validnost (artificijelnost uslova)
Varijante eksperimentalnih istraživanja
Pravi i kvazi-eksperiment
KVAZI-EKSPERIMENT
•
Prema nekim autorima, posebna vrsta istraživanja, na granici eksperimentalnih i
neeksperimentalnih
•
Ključna razlika u odnosu na eksperiment: u ovim istraživanjima ne ostvaruje se jednak nivo
kontrole:
–
Istraživač ne može da kontroliše ko je izložen dejstvu varijable – postojeće grupe ljudi
su joj ili izložene ili ne (NEMA RANDOMIZACIJE)
•
–
Šire značenje manipulacije - uslov u kome se našla izvesna grupa ili iskustvo koje je doživela
(na šta najčešće ne utiče istraživač)
•
•
Dva odeljenja u školi, dobrovoljci koji probaju lek i ostali, organizaciona jedinica u kojoj je uvedena
promena upravljanja...
Ali, jasno vremenski definisana i konkretna
Primeri:
– istraživanje primene novih mera (školska reforma, nova terapija, novi propisi itd.)
– istraživanje uticaja izvesnih društvenih događaja
Kvazi-eksperimentalno istraživanje
•
Tipično se izvodi u terenskim, svakodnevnim uslovima
* Terenski eksperimenti su većinom kvazi-eksperimenti
* Prirodni eksperimenti su kvazi-eksperimenti (prema nekim autorima)
•
Zašto ih uopšte koristimo?
– Ponekad su jedini način da se neki fenomen ispita, i to iz etičkih ili
praktičnih razloga
• Da li možete da se setite nekog primera?
Pošto nema randomizacije, mora zadovoljiti jedan od dva uslova:
1. Mora imati najmanje dve grupe (eksperimentalnu i kontrolnu) ILI
2. Mora postojati više merenja (više od jednog pretesta i posttesta)
•
•
Ključna prednost: ekološka validnost (izvodi se u prirodnim uslovima)
Ključna mana: manje pouzdani kauzalni zaključci
Eksperimentalni dizajn
•
Da bi eksperiment bio uspešan, postoje dva ključna uslova:
1. svi uslovi eksperimenta (odlike sredine) treba da budu konstantni, sem
nezavisne/ih varijable/i
2. subjekti treba da budu slučajno svrstani na nivoe nezavisne varijable
Cilj: eliminisati sve mogućnosti da se opažene razlike
između situacija mogu pripisati nečemu drugom sem
uticaju nezavisne varijable
•
Različiti tipovi dizajna na različite načine pokušavaju da ostvare
ovaj cilj
Eksperimentalni dizajn – osnovni tipovi
•
•
•
•
•
Nacrt sa jednom grupom
Post-test dizajn sa kontrolnom grupom
Osnovni nacrt: pre-posttest sa dve grupe
Faktorijalni eksperiment
Nacrt sa ponovljenim merenjima
Nacrt sa jednom grupom
NV
•
•
•
•
•
ZV
Jedna grupa subjekata
Tretman: Primenjujemo manipulaciju
Post-test: registrujemo ZV
– Primer: grupi pacijenata dajemo lek i registrujemo intenzitet anksioznosti
Nulta tačka - nije pravi eksperiment
Zašto?
– Ne dozvoljava izvlačenje gotovo nikakvog zaključka, jer nema repera za
poređenje – ne možemo biti sigurni zbog čega su efekti takvi kakvi su
Post-test dizajn sa kontrolnom grupom
E: R
K: R
•
•
•
NV
ZV
ZV
Dve grupe subjekata: eksperimentalna (E) i kontrolna (K)
Randomizacija (R): subjekti su slučajnim izborom dodeljeni jednoj od grupa
Tretman:
– Eksperimentalna grupa izložena tretmanu (NV),
– Kontrolna grupa nije izložena tretmanu (ili dobija placebo)
•
Post-test: registrovani mogući efekti (ZV) istovremeno u obe grupe
•
Ključna razlika u odnosu na prethodni nacrt: postojanje kontrolne grupe
nam omogućava da sa nečim poredimo eksperimentalnu grupu
– Pouzdaniji zaključak o efektima primenjene manipulacije (ZV)
Osnovni nacrt: pre-posttest sa dve
grupe
E: R
K: R
•
•
•
•
•
•
ZV NV
ZV
ZV
ZV
Dve grupe: eksperimentalna (E) i kontrolna (K)
Randomizacija: subjekti su slučajnim izborom dodeljeni jednoj od
grupa
Pretest: na svakoj grupi najpre se obavi merenje ZV (i drugih
relevantnih varijabli)
Tretman: eksperimentalna grupa se podvrgava tretmanu (NV);
kontrolna grupa ne prima tretman ili prima lažni tretman (placebo)
Posttest: ponovno merenje ZV na obe grupe istovremeno
Ključna razlika: Pretest omogućava registrovanje osnovnog nivoa
varijabli – tek kada imamo osnovni nivo, u odnosu na njega možemo da
merimo promene.
Faktorijalni eksperiment
•
•
Složeniji dizajn: manipuliše se više nego
jednom nezavisnom varijablom (faktorom)
Opis dizajna:
A
Broj nivoa
(situacija) prvog
faktora
x
B
Broj nivoa
(situacija)
drugog faktora
x
C
Broj nivoa
(situacija) trećeg
faktora
Faktorijalni eksperiment
• Različiti tipovi u zavisnosti od
1. Broja nezavisnih varijabli: dvofaktorski, trofaktorski....
2. Broja zavisnih varijabli: univarijantni, bivarijantni i multivarijantni
3. Da li su grupe subjekata zavisne: neponovljeni (between-subject) i
ponovljeni (within-subject)
• Ključno: dizajn treba da uključi sve moguće kombinacije nivoa
nezavisnih varijabli
• Osnovna prednost je mogućnost ispitivanja:
–
–
posebnih (GLAVNIH) efekata i
kombinovanih (INTERAKCIONIH) efekata
nezavisnih varijabli na zavisnu
Faktorijalni eksperiment – nacrt tipa 2x2
•
•
Najjednostavnija varijanta – dva faktora sa po dva nivoa
Ukrštamo sve nivoe jedne varijable sa svim nivoima
druge varijable
– Ako svaka varijabla ima po 2 nivoa, to daje 4 grupe:
NV11
NV12
NV21
NV22
ZV
ZV
ZV
ZV
Grupa 1
Grupa 2
Grupa 3
Grupa 4
Faktorijalni eksperiment – nacrt tipa 2x2
• Statistička obrada:
– Obično: ANOVA (analiza varijanse)
– Može i: MULTIPLA REGRESIJA
Nacrt sa ponovljenim merenjima
•
Merenja se obavljaju na istim ispitanicima (within-subjects design)
– Isti ispitanici učestvuju i u eksperimentalnim i u kontrolnim uslovima – svaki
ispitanik se poredi sam sa sobom
– Istovremeno se kontroliše veliki broj potencijalnih konfundirajućih varijabli (čak i
onih za koje ne znamo)
•
Četiri osnovna razloga za korišćenje:
– Zahteva manje ispitanika
– Efikasniji
– Osetljiviji – veće šanse da se registruje efekat NV
• Ujednačenost grupa je maksimalna – minimalna neželjena sistematska varijansa
– Praćenje promena u toku vremena
•
Osnovni nedostatak: efekat redosleda
– Isti ispitanici učestvuju na svim nivoima NV – učešće na prethodnim nivoima
može izmeniti ponašanje na drugom nivou
– Dve varijante: efekat vežbanja ili zamora
– Kontrola: balansiranje
• Uprosečavane efekta redosleda po eksperimentalnim situacijama – izbegava se
mešanje sa efektima NV
Problemi validnosti u eksperimentalnom
istraživanju
Interna validnost – odnosi se na zaključak da opažena veza između NV i
ZV odražava kauzalnu vezu
• Potencijalni problem: konfundacija
Konstrukt validnost – varijable adekvatno odražavaju konstrukte koje
treba da predstavljaju
• Problem 1: Socijalna poželjnost
• Problem 2: Karakteristike zahteva (pretpostavke koje ispitanici imaju o
prirodi eksperimenta)
• Problem 3: Očekivanja eksperimentatora (nenamerni uticaj na ispitanike i
povećanje verovatnoće da se hipoteze potvrde)
Eksterna validnost – u kojoj meri se utvrđeni odnos može generalizovati
a. na druge situacije (životni i psihološki realizam)
b. na druge ljude
Kako se ovi problemi mogu rešiti?
Ključne zamerke eksperimentalnom
metodu
•
Ograničena primenljivost – sa nekim pojavama nije moguće
eksperimentisati
•
Ekološka validnost – da li se ljudi van laboratorije isto ponašaju
a.
–
Problem posmatranja dejstva varijabli van konteksta
Dejstvo jedne varijable zavisi od mnoštva drugih prisutnih u socijalnoj
situaciji
b.
–
Sama eksperimentalna situacija utiče na pojavu koja se posmatra
Hawthorne efekat
c.
Ponašanje u eksperimentalnoj situaciji ne zavisi samo od unutrašnjih
stanja, već od socijalnih normi vezanih za tu situaciju
Primer: poslušnost autoritetu (Milgram)
–
•
Etički prigovori – treba im posvetiti posebnu pažnju!
Etički aspekti
• Da li je uopšte etično eksperimentisati sa ljudima?
• Ne, ukoliko ogled ima štetne posledice po pojedinca i njegovu
ličnost!
– Štetne posledice: fizičko ugrožavanje, neprijatna emocionalna iskustva
Procena dobiti u odnosu na potencijalne rizike.
• Smernice za delovanje definišu etički kodeksi:
– Kod nas: kodeks Društva psihologa
– Globalno: kodeks APA (Američkog psihološkog udruženja)
• Osnovni princip:
“Vršeći empirijska istraživanja istrazivac se obavezuje na puno
poštovanje ispitanika kao ravnopravnog učesnika u istraživanju.”
Etički aspekti
• Prema domaćem etičkom kodeksu, istraživač je dužan da:
– Informiše ispitanike / nadležna lica ili ustanove i pribavi saglasnost za
učešće u istraživanju
– Prihvati odluku ispitnika da odustane od učešća u bilo kom trenutku
– Otkloni svaku predvidivu neugodnost ili štetu po ispitanika
• Ukoliko bi precizno obaveštavanje ugrozilo metodološke kvalitete
istraživanja:
– Razmotriti da li su moguće alternativne procedure
– Koristiti uopštenije instrukcije, ne obmanjivati
– Informisati o svim ostalim aspektima
• Ukoliko je neophodno skrenuti pažnju sa pravog predmeta
istraživanja obavezno je naknadno informisanje, diskusija i
preduzimanje svih koraka da se otklone moguće posledice.
Eksperimentalna istraživanja
• Laboratorijski eksperiment
• Konformiranje grupi u donošenju jednostavnih
perceptivnih sudova (Asch, 1946)
• Socijalno učenje nasilnog ponašanja (Bobo Doll
experiment, Bandura, 1961)
Eksperimentalna istraživanja
• Eksperiment u prirodnim uslovima
– Klasični eksperimenti o uticaju takmičenja i saradnje na
odnose medju malim grupama (The Robbers Cave
experiment; Sherif et al, 1961; Zimbardo)
– Samo-ispunjavajuće proročanstvo u školskom kontekstu
(Rosenthal & Jackobson, 1984)
Primer eksperimenta
Film “A Class Divided”
http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/divided/etc/view.html
Zimbardo Stanford Prison Experiment
http://www.youtube.com/watch?v=sZwfNs1pqG0
Milgram Obedience Study
http://www.youtube.com/watch?v=yr5cjyokVUs
Milgram Obedience Study
Pokoravanje autoritetu
Filozofkinja Hannah Arendt (1965)
razmatra činjenicu da većina
učesnika holokausta nisu bili ni
sadisti ni psihopate, već su bili
obični građani izloženi složenim i
moćnim socijalnim pritiscima.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Pokoravanje autoritetu
Milgram (1963, 1974, 1976) je ispitivao moć
pokoravanja autoritetu u najpoznatijem
eksperimentu u socijalnoj psihologiji.
Milgramovi rezultati ukazuju na moćnu
tendenciju ljudi da se pokoravaju autoritetu,
čak i ukoliko se naredbe suprotstavljaju
ljudskim vrednostima i moralu.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Pokoravanje autoritetu
Pokoravanje je najveće u standardnoj
verziji. Pokoravanje se smanjuje kada
drugi učesnici modeliraju nepokoravanje
ili kada figura od autoriteta nije prisutna
(razne varijacije Milgramovog
eksperimenta).
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Milgram, 1974. Rezultati različitih verzija eksperimenta (drugi učesnici modeliraju
nepokoravanje, autoritet nije prisutan, nema naredbi)
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Pokoravanje autoritetu
Uloga informacionog socijalnog uticaja
Druge varijacije eksperimenta pokazuju
uticaj informacionog socijalnog uticaja
usled konfuzije, zbunjujuće situacije i
nesigurnosti šta treba da se uradi.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Pokoravanje autoritetu
Drugi razlozi zbog kojih se pokoravamo
Drugi razlog uticaja pokoravanja je
konformiranje pogrešnoj normi.
Samoopravdanje – minimalne promene u
povećavanju intenziteta šokova
Ne radi se o agresiji
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Konformizam i društveno odobravanje:
Ašova istraživanja procene dužine linije
Aš (1951, 1956) je izveo niz sada već
klasičnih eksperimenata testirajući da li će se
ljudi konformirati situaciji u kojoj su grupne
procene očigledno pogrešne.
Učesnici u Ašovom istraživanju pokazali su
visok stepen konformizma, uzimajući u obzir
koliko je bilo očigledno da je grupa pogrešila
u svojim procenama.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Asch (1957). Ukazuje na visok stepen konformizma uzimajući
u obzir očiglednost greške.
Aronson Social Psychology, 5/e
Copyright © 2005 by Prentice-
Manipulacija NV – vežba
Zadatak: želite da ispitate dejstvo raspoloženja na formiranje prve
impresije o nekom stranackom kandidatu
Osmislite načine na koje biste mogli indukovati pozitivno / negativno
raspoloženje kod ispitanika.
Korak 1:
Rad u malim grupama – izbor najbolje manipulacije u grupi
Korak 2: Grupna diskusija
Kako pronalazimo inspiraciju za manipulacije?
Poređenje izabranih manipulacija. Šta su kriterijumi dobre
manipulacije?