ELEMENTI EMPIRIJSKOG ISTRAŽIVANJA

Zdravorazumsko vs naučno saznanje

“Metod” zdravog razuma, narativni metod

Metod intuicije (samo očevidnost, vremenska bliskost, zdrav razum) Oslanjanje na autoritet Istrajnost (“to znam čitavog života”)

Naučni metod

Racionalnost – logičnost Objektivnost Sistematičnost Sumnja i kritičnost – preispitivanje Empirijska provera

Kakva su KVIZ vaša predviđanja?

Kakva su vaša predviđanja?

1. Ako deci date nagradu za nešto što ionako vole da rade, oni će nakon toga tu aktivnost voleti: a) više; b) jednako; c) manje; 2. Šta mislite ko će biti srećniji zbog svog izbora proizvoda, kao što je npr umetnički poster: a) ljudi koji su nekoliko minuta razmišljali zašto im se svaki poster svidja ili ne sviđa; b) ljudi koji su poster izabrali bez analiziranja uzroka svojih osećanja; 3. Ponovljeno izlaganje stimulaciji, kao što je neka osoba, pesma ili slika, dovešće do toga da vam se sviđa: a) više; b) jednako; c) manje;

Kakva su vaša predviđanja?

4. Zamolite prijatelja da vam učini uslugu – na primer da Vam pozajmi 100 euro – i on ili ona pristane. Kao rezultat toga što Vam je učinila uslugu, toj osobi ćete se verovatno sviđati: a) više; b) jednako; c) manje; 5. Zbog kojih stvari u svojoj su prošlosti ljudi najviše žale: a) onih koje učinili a želeli bi da nisu; b) onih koje nisu učinili a želeli bi da jesu; c) zavisi od toga koliko davno su se stvari dogodile; 6. Za čovekovo mentalno zdravlje je najkorisnije da ima realističan pogled na budućnost, tačnu procenu svojih sposobnosti, osobina i stepena kontrole koji ima nad svojim životom? Ova tvrdnja je: a) tačna; b) netačna;

Metodi i tehnike u društvenim naukama

• Opšti pristup istraživanju

•

Kvantitativni

(ideje se testiraju empirijski, istraživanja se sprovode sistematski, moguće je ponavljanje, procedure se jasno dokumentuju, moguća generalizacija, veliki uzorci) • •

Kvalitativni

(eksplorativna, kada nema dovoljno znanja o pojavi ili kada je pojava izuzetak u maloj populaciji, mali uzorci)

Mešoviti

(početak kvalitativan, završetak kvantitativan, ali može i obrnuto)

Metodi i tehnike u društvenim naukama

• Na osnovu čega se vrši izbor

Prilagođavanje problemu (istraživanje narodnih običaja u CG, istraživanja političkih preferencija) Lična iskustva i opredeljenja Ciljna javnost (naučni časopisi ili dnevne novine)

Metodi i tehnike u društvenim naukama

• METOD

– Opšta strategija organizacije istraživanja

• TEHNIKE

– Specifične procedure kojima se istraživač služi u pojedinačnim fazama istraživanja: • • • Tehnike prikupljanja podataka Tehnike obrade Tehnike prikazivanja nalaza ...

Osnovne metode istraživanja u društvenim naukama

Još se nazivaju:

istraživačke strategije, vrste istraživanja, pristupi

U svakom slučaju se radi o opštoj istraživačkoj orijentaciji, opštoj strategiji organizacije istraživanja •

1.

Osnovna podela: • •

Eksperimentalna istraživanja

Laboratorijski eksperimenti Eksperimenti u prirodnim uslovima

2.

Neeksperimentalna istraživanja

• •

(korelacioni pristup)

Anketna istraživanja na populaciji Terenska istraživanja Uz to, postoje i

k ombinovane metode

•

VARIJABLE

Promenljiva (varijabla)

– Razlika između KONSTRUKTA (teorijskog pojma) i VARIJABLE (merljiva reprezentacija pojma – istraživački ili statistički konstrukt) – U istraživanjima ispitujemo varijable, a ne konstrukte – teorijski pojam treba prevesti u varijablu koju je moguće meriti! * – Varijabla je rezultat merenja nekog atributa (neka svojstva ili osobine) na skupu entiteta (ljudi ...) •

Operacionalna definicija

: – definisanje nekog fenomena putem aktivnosti ili operacija potrebnih: a. da se on opazi b. da se on izmeri ili c. da se njime manipuliše

VARIJABLE

•

Podela varijabli na vrstu i aspekt ponašanja

: – Varijable koje nastaju merenjem ponašanja individua – Varijable koje nastaju merenjem ponašanja grupa – Varijable koje nastaju merenjem proizvoda čovekove praktične delatnosti •

Podela varijabli prema dostupnosti

: – Manifestne – vidljive, dostupne direktnoj promeni (pol, starost, obrazovanje…) – Latentne – one se definišu, konstituišu i identifikuju na osnovu manifestnih (vrednosti, motivacija,…) . Npr etnička distanca se razbija na niz manifestnih varijabli – sklapanje braka, kolega na poslu, komšija…; ili implicitne mere…. SEM modeli koji govore o kauzaciji na osnovu korelacionih istraživanja

• •

1.

Klasifikacija promenljivih

Dizajn istraživanja

: popis svih varijabli i specifikacija njihovih odnosa

Funkcija u istraživanju: Nezavisne

– pojave koje prethode drugim pojavama (antecedenti) . Neke možemo menjati, a na neke nemamo uticaj.

Zavisne

– pojave koje želimo da ispitamo – efekti ili konsekvence pojava koje su klasifikovane kao nezavisne varijable. To su varijable koje su primile uticaj nezavisnih varijabli. U neeksperimentalnim istraživanjima zavisne i nezavisne varijable se često mere u istom trenutku Distinkcija na ZV i NV je ili po nacrtu, ili po logici, ili po relaciji.

•

Pažnja: Problematična podela

! U korelacionim istraživanjima ne možemo utvrditi kauzalne odnose – prediktorske i kriterijumske varijable (najšire značenje)

Klasifikacija promenljivih

• •

Medijatorske i moderatorske varijable (Intervenišuće varijable)

Medijatori – posreduju odnos dve varijable (npr. bes posreduje odnos frustracije i agresivnosti) Moderatori – menjaju povezanost u interakciji sa NV (npr. situacioni okidači agresivnosti)

Milosevic, Zezelj (2014). Psychological predictors of addictive social networking sites use: The case of Serbia. Computers in Human Behaviour, 32, 229 –234.

Cehajic, Brown, Castano (2008): Forgive and Forget? Antecedents and Consequences of Intergroup

Forgiveness in Bosnia and Herzegovina. Political Psychology, 29, 351-367

MEDIATORI

Klasifikacija promenljivih

2.

– – –

Priroda pojava:

Socio-demografske (starost, pol, obrazovanje...) Psihološke dispozicione (stavovi, vrednosti, sposobnosti, znanja ...) Psihološke bihejvioralne (ispoljavanje određenog ponašanja, na primer altruističkog ili agresivnog)

3.

– –

Atributi

– da li se odnosi među modalitetima mogu matematički izraziti Kvalitativne (npr. vrednosne orijentacije, shvatanje nacionalne vezanosti...) Kvantitativne (npr. stavovi, interesovanja, vrednosti...)

4.

– –

Odnos među modalitetima

Kontinuirane (starost, inteligencija, stav prema vegetarijanstv) Diskontinuirane (pol, zanimanje, religijska opredeljenost)

5.

– –

Način posmatranja i merenja

Neposredno dostupne Posredno dostupne – prepoznaju se na osnovu indikatora (većina psiholoških varijabli)

Vezba 1

PRIMERI ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI?

......

Razmislite o nekom relevantnom problemu iz oblasti dru štvenih nauka Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable definisali Napišite u nekoliko rečenica

Operacionalne definicije promenljivih

Funkcija

: definisati promenljivu na način koji omogućuje izbor ili izradu adekvatne tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje

Struktura operacionalne definicije (optimalna)

• Izazivanje pojave – U eksperimentima, dok u neeksperimentalnim istraživanjima uključujemo osobe sa relevantnim svojstvima • Posmatranje i registrovanje pojave – Direktno ili preko indikatora (opazivih pokazatelja) • Merenje bitnih svojstava pojave Bitno pitanje:

korespondencija teorijske i operacionalne definicije

• Da li ono što nazivamo nrp. dogmatizmom ili agresivnošću zaista opravdano možemo tako zvati

Operacionalizacija promenljivih

INDIKATORI su raščlanjene varijable na tipove ponašanja ili stavove ili mišljenja (mogu se prevesti u pitanja u upitniku) Navedite tri različita načina da se operacionalizuje jedna od sledećih varijabli: FORMULIŠITE INDIKATORE 1.

Romantična ljubav 2. Agresivnost 3. Religioznost 4.

Političko opredeljenje 5.

Vezanost za grupu (osećaj pripadnosti)

Vezba 2

PRIMERI INDIKATORA ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI?

......

Navedite neke relevantan problem iz oblasti političkih nauka Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable definisali.

Razmislite o indikatorima svake varijable Navedite nekoliko indikatora za svaku varijablu

Osnovna matrica podataka

• •

OSONOVNA MATRICA PODATAKA: Redovi Kolone

– entiteti – atributi (tip: string/numeric; decimal places, labele, vrednosti...)

Problem / Izbor teme istraživanja

• Od čega zavisi da li neko pitanje postaje predmet istraživanja? – Da li na dato pitanje već postoji odgovor? – Da li je odgovor moguć bez novih istraživanja? • Alternativa: sekundarna analiza – Da li je odgovor moguće dati u naučnim okvirima, sada? – Da li je traženje odgovora socijalno poželjno (u skladu sa vladajućim normama/ideologijom/predstavom društva o sebi)???

Okvirno određenje problema

•

Formulacija problema u teorijskim terminima (problem je saznajni aspekt istraživanja)

• – Smeštanje u određenu oblast/i teoriju – Tematski, teorijski i metodološki kontekst proučavanja – Isti problem – moguće različite perspektive – Problem izbora adekvatne oblasti? - ona koja je dostigla najviše domete u proučavanju datog problema

Cilj je primenjeni, praktični aspekt istraživanja

Na primer: Šta ljude privlači / odbija na Facebook profilu?

Faktori prve impresije prilikom na osnovu Facebook profila Zašto se ljudi tvrdoglavo drže svog mišljenja, čak i kada je pogrešno? Činioci održavanja stavova / otpora promeni stavova

Sadržaj pripremne faze

Rad u biblioteci

– Proučavanje relevantne naučne i stručne literature (digitalne biblioteke)

Rad na terenu

– Neposredno upoznavanje sa raznim vidovima ispoljavanja pojave

Idejna skica

– Na osnovu saznanja iz prethodnih faza

HIPOTEZE

•

Hipoteza

– Pretpostavka koju imamo o pojavi koju želimo da proučavamo – Probni odgovor na pitanje Kako? ili Zašto?

– Zasniva se na prethodnim empirijskim nalazima ili teoriji – Služi da precizno definiše ono što želimo da istražimo – mora biti

opovrgljiva

•

Hipoteza je iskaz koji na proverljiv način govori o vezi između dve ili više varijabli. Moraju biti formulisane jasno i precizno. Dobra hipoteza sadrži: a) tvrdnju o povezanosti dve ili više varijabli, b) jasne implikacije o tome kako se ta povezanost može meriti.

•

NAVEDITE NEKE PRIMERE?

Postavljanje zadataka ili hipoteza

Zadatak ili hipoteza?

• Zadatak je pitanje, hipoteza iskaz • Kada nemamo valjanu argumentaciju za hipoteze, postavljamo zadatke

Hipoteza

: iskaz koji na proverljiv način govori o vezi dve ili više varijabli • Funkcija: usmeravanje istraživanja na određene činjenice i odnose među njima (daje fokus) • • • Hipoteze treba argumentovati:

Logički

– relevantnost, proverljivost, plodnost, jednostavnost

Teorijski

– dedukovana iz opšte ili posebne teorije i omogućava dalje dedukcije

Empirijski

– na osnovu nalaza ranijih istraživanja

Vezba 3

PRIMERI HIPOTEZA (VEZA IZMEDJU ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI?)

......

Navedite neke relevantan problem iz oblasti politi čkih nauka Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable definisali.

Razmislite o indikatorima svake varijable Napišite HIPOTEZE koje su u osnovi vašeg istraživanja

Struktura projekta

1. Teorijski deo

a) b) c) Problem, ciljevi Popis varijabli i njihovih odnosa Hipoteze istraživanja

2.

Metodološki deo

a) b) c) d) Metode prikupljanja podataka Način manipulacije varijablama i kontrola Način uzorkovanja i veličina uzorka Način analize podataka

3. Materijalno-finansijski deo

Teorijski deo projekta

•

Formulacija problema

(konkretnija i preciznija) – Polazište: uočavanje intelektualne ili praktične teškoće (kontradiktorni rezultati, praznine u znanju...) – Pregled i ocena dosadašnjih saznanja – Opšta formulacija i analiza problema (koje aspekte ćemo uključiti, a koje ne i zašto) •

Postavljanje ciljeva istraživanja

– Teorijski – aplikativni •

Formulacija zadataka i/ili hipoteza

•

Klasifikovanje i definisanje promenljivih

Istraživanja

Tri široka tipa istraživanja (jedna moguća podela: kvalitativni, kvantitativni, mešoviti), ili:

• •

DESKRIPTIVNI

Pitanje: „Da li se A dešava?” Cilj: precizan opis fenomena • • • •

KORELACIONI (NEEKSPERIMENTALNI)

Pitanje: „Da li je A povezano sa B?“ VEZE između varijabli: da li su varijacije u nekom ponašanju sistematski povezane sa varijacijama u nekom faktoru Prvi korak ka utvrđivanju uzroka, ali ne govore nedvosmisleno o kauzalnim relacijama Zašto? Moguće su različite interpretacije korelacija.

• • •

EKSPERIMENTALNI

Pitanje: „Ako promenim varijablu B, da li će se kao rezultat javiti promena u varijabli A?“ Eksplicitno dizajnirana da ispitaju KAUZALNE odnose Dozvoljavaju osnovanije zaključke o kauzalnosti

Validnost istraživanja • Tri vrste validnosti: –

Interna validnost

–

Eksterna validnost

–

Konstruktivna validnost

Validnost istraživanja

Interna validnost

između ZV i NV) u kojoj meri je kontrolisan uticaj neželjenih varijabli (nepristrasno i pouzdano zaključivanje o postojanju uzročno posledične veze

Izvori ugrožavanja interne validnosti

su: 1) osnovni nivo greške u nacrtu istraživanja, izboru i kontroli varijabli.

Mešanje varijabli.

2) tehnički nivo - maturacija, senzitizacija, regresija ka proseku....) 3) pristrasna selekcija 4) socijalni uticaji – razmena iskustava, takmičarstvo 5) placebo

Validnost istraživanja

Eksterna validnost potencijal za tačne generalizacije (na druga istraživanja, situacije ili ljude).

Izvor ugrožavanja eksterne validnosti

najčešće loš nereprezentativan uzorak.

je

Validnost istraživanja

Konstruktivna validnost

je pitanje da li naš instrument zaista meri ono što mi mislimo da meri.

Izvori ugrožavanja konstruktivne validnosti je

najčešće loša operacionalizacija.