ЯРА КАСАЛЛИГИ

Download Report

Transcript ЯРА КАСАЛЛИГИ

7 8 9 МЕЪДА ФУНДАЛ БЕЗЛАР ТУЗИЛИШИ ВА ТАРКИБИ 2 4 6 3 5 1

• • • • • • • • • • •

1. Фундал безлар 2. Цилиндрик қопловчи эпителий 3. Бош ҳужайра 4. Париетал ҳужайра 5. Мукоцитлар 6. Хусусий қатлам 7. Шиллиқ ости бириктирувчи тўқима 8. Мушак қатлам 9. Қон томирлар Дистрофия ва атрофия қопловчи ва без эпите лийсидан бошланади Яллиғланиш хусусий ва шиллиқ ости қатламида ривожланади.

МЕЪДА ВА ИЧАК КАСАЛЛИКЛАРИ Меъда ва ичакда экзоген омиллар таъсирида касалликлар ривожланади Касалликлар: дистрофик, яллиғланишли, иммунопатологик, дисрегенератор, гиперпластик ва ўсмали жараёнларда давом этади

-

ҚУЙИДАГИ КАСАЛЛИКЛАР КЎП УЧРАЙДИ: ГАСТРИТ (ўткир ва сурункали) ЯРА КАСАЛЛИГИ (меъда яра касаллиги, 12 б.и. яра касаллиги) МЕЪДА РАКИ ЭНТЕРИТ, ЭНТЕРОПАТИЯ (ўткир ва сурункали энтерит) КОЛИТ (ўткир ва сурункали колит) НОСПЕЦИФИК ЯРАЛИ КОЛИТ КРОН КАСАЛЛИГИ АППЕНДИЦИТ ИЧАК РАКИ

СУРУНКАЛИ ГАСТРИТ

СУРУНКАЛИ ГАСТРИТ , бу – меъда шиллиқ пардасининг яллиғла нишли, дистрофик ва дисрегенератор касаллиги бўлиб, тўқима тузилмаларининг атрофияланиши билан давом этади.

• • • •

МКБ –10: К29.3 код билан 3 та тури фарқ қилинади: 1. Сурункали юзаки атрофияланмаган гастрит.

2. Сурункали атрофияланган гастрит.

3. Сурункали сабаблари аниқланмаган гастрит.

• •

ЭТИОЛОГИЯСИ: кимёвий, иссиқ ва механик таъсиротлар, алкогол ва касбий таъсиротлар. Экзоген омиллар Эндоген омиллар – озиқланишнинг бузилиши, – аутоинтоксикация, нейроэндокрин омиллар, аллергия. Helicobacter pillory – меъда шиллиқ пардасида мавжудлиги.

ПАТОГЕНЕЗИ: меъда шиллиқ пардасида аутоиммунизация ва иммунопатология ривожланиши, париетал ҳужайралар антигенларига қарши аутоантитело ишлаб чиқарилиши.

Сурункали юзаки гастрит

Сурункали юзаки гастрит 1.

Шиллиқ парда юзаси яллиғланган.

2.

Фундал безлар сақланган Бунда: юза қопловчи эпителий дистрофия ва десквомацияга учраган. Шиллиқ парда апикал қисми оралиқ тўқимасида яллиғланиш инфильтрати пайдо бўлади

Сурункали атрофик гастрит

Юза қопловчи эпителий деструкцияланган

Фундал безлар атрофияланиб, пилорик безларга айланган.

Хусусий қатлам диффуз яллиғланиш инфильтрати билан қопланган.

Сурункали атрофик гастрит

Фундал безлар тўлиқ қайта тузилган Юза қопловчи ҳамда без эпителийси орасида қадоҳсимон ҳужайралар пайдо бўлган.

Метаплазия ва энтерализация ривожланган Хусусий қаватда лимфоид фолликула пайдо бўлган

ЯРА КАСАЛЛИГИ

• • • • • • • •

ЯРА КАСАЛЛИГИ, БУ – сурункали циклли кечувчи касаллик бўлиб, асосий клиник-морфологик белгиси меъда ёки 12 б.и да рецидивланадиган яра пайдо бўладиган касалликдир.

ЭТИОЛОГИЯ ВА ПАТОГЕНЕЗИ: 1) Helicobacter pilory (Австралиялик патологоанатом Робин Уоррен топган ва 2005 йил Нобел мукофотини олган); 2) НПВС – нестероидные противовоспалительные средства – яллиғланишга қарши ностероид моддалар; 3) Руҳий толиқишлар ва зўриқишлар.

ПАТОГЕНЕЗИ: 1) Умумий; 2) маҳаллий омиллар.

Маҳаллий – нейро-гуморал бузилишлардан кислота-пептик омил, шиллиқ парда тўсиғи, моторикаси бузилиб морфологик ўзгаришлар пайдо бўлади.

Умумий – кучаяди.

нейроген зўриқиш ва толиқишлар оқибатида бош мия пўстлоғи бошқаруви бузилиб, оралиқ мия ва гипоталамусга таъсир кўрсатади, натижада адашган нерв қўзғалиб, тонуси ошади, натижада кистола-пептик омил фаоллашади, моторика

ЯРА КАСАЛЛИГИ МОРФОГЕНЕЗИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ

• • • •

ДАВРЛАРИ: 1) ЭРОЗИЯ 2) ЎТКИР ЯРАЛАР 3) СУРУНКАЛИ ЯРА

• •

Эрозия, бу – шиллиқ парда юза қопловчи эпителий ва сўрғичларининг некрозланиб кўчиб тушиши ва юзаки нуқсон пайдо бўлиши.

Шиллиқ парда некрози, кўчиб тушиши, нуқсон пайдо бўлиши, юзасини HCl гематин қоплаши

ЯРА КАСАЛЛИГИ МОРФОГЕНЕЗИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ

• • • • •

ЎТКИР ЯРА ДАВРИ.

МАКРО: Меъда шиллиқ пардасида бир-нечта, ҳар хил ўлчамли, ноаниқ шаклли ўткир яралар топилади.

Яраларнинг чегаралари ноаниқ, нотекис, йиртилган кўринишда.

Яра туби қора рангли HCl ли гематин билан қопланган

ЯРА КАСАЛЛИГИ МОРФОГЕНЕЗИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ

• • • • •

СУРУНКАЛИ ЯРА ДАВРИ 1. Яра чуқурчасини шилимшиқли-оқсил модда қоплаган. 2. Яра туби фибриноид некроз билан қопланган.

3. Яллиғланишли инфильтрат.

4. Атрофидаги склероз – чандиқ тўқима

СУРУНКАЛИ ЯРА АСОРАТЛАРИ

• • • • • •

В. А. Самсонов бўйича қуйидаги асоратлар фарқ қилинади: 1) Ярали-деструктив ( Қон кетиши – постгеморрагик анемия – геморрагик шок; Перфорация – перитонит; Пенетрация – қўшни аъзоларнинг иккиламчи яллиғланиши).

2) Яллиғланишли асоратлар (перифокал гастрит, дуоденит).

3) Яра-чандиқли асоратлар (маъдадан чиқиш тешигининг торайиши, меъданинг деформацияси, 12 б.и. торайиши).

4) Малигнизация 5) Комбинацияланган асоратлар.

МЕЪДА РАКИ

• •

ПРЕДРАК ҲОЛАТЛАРИ: 1) Сурункали гастрит – 65%да. 2) Аденоматоз полип – 35%. 3)Сурункали яра – 10% ҳолатларда малигнизацияланади.

ЖОЙЛАНИШИ БЎЙИЧА ФОРМАЛАРИ: 1)Пилорик рак -50%. 2)Кичик эгрилик раки – 27%. 3) Кардиал рак – 15%. 4) Катта эгрилик раки – 3%. 5) Фундал рак – 2%. 6) Диффуз рак – 3%

МЕЪДА РАКИ - ГИСТОЛОГИЯСИ

• •

ГИСТОЛОГИК ТИПЛАРИ: 1) Аденокарцинома 2) Дифференциалланмаган 3) Ясси эпителийли 4) Безли-ясси эпителийли рак 5) Солидли 6) Скиррозли 7) Узуксимон ҳужайрали 8) Мозговик рак.

ИЧАК РАКИ

ИЧАК РАКИНИНГ МАРКОСКОПИК ФОРМАЛАРИ: 1)Қўзиқоринсимон рак 2) Ярали-деструктив рак. 3) Лагансимон рак. 4) Торайтирувчи, деформациялавчи рак.