Transcript obnovljivi-i-neobnoljivi-izvori-energije-milan

OBNOVLJIVI I NEOBNOLJIVI
IZVORI ENERGIJE
Milan Nišavić IV5
Obnovljivi izvori energije
Obnovljivi (nepresušni) izvori energije su: sunce, voda, vetar i biomasa.
Korišćenjem sunca, vetra i vode se ne zagađuje priroda.
Energija vode
 Voda je ne presušan izvor energije. Voda se koristi za pravljenje
električne energije.
 Hidro elektrane se obično nalaze pored reka i one prerađuju
vodu u električnu energiju, biraju se vodotokovi sa velikim
protokom vode ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim
padovima.
 Za rad hidroelektrana, mogu se koristiti samo brze i snažne
vode kojih ima tokom cele godine.
 Npr. Hidroelektrana Đerdap I, II, III i IV na Dunavu.
 Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2. avgusta 1900.
godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. Zaustavljena
1970. , pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas.
 Jedan kWh (kilovat)energije proizvaden u hidroelektrani je
značajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni
uticaj na životnu okolinu.
 Obzirom da ne koristi gorivo, hidroelektrane imaju pozitivan
uticaj na prirodu.
 Najviše uticaja ostvaruju akumulaciona jezera koja nastaju
uzvodno od brane.
 Smatra se da ona pozitivno utiču na mogućnost kontrola
poplavnih talasa, vodosnabdevanje, ribarstvo, razvoj turizma i
vodenih sportova.
Energija vetra
 Energiju vetra čovek upotrebljava od davnih vremena za
pokretanje vetrenjača i jedrenjaka.
 Vetrenjače su se nekada koristile za mlevenje žita.
 Danas zahvaljujući vetrenjačama dobijamo električnu strju.
 Dobra strana energije vetra jeste ta što prilikom njenog
korišćenja nema zagađivanja, ali se ona može koristi samo na
mestima na kojima duvaju jaki vetrovi i stalni vetrovi.
 ZANIMLJIVOST:
Prva vetrenjača u Srbiji,
sagrađena je oko 1820.
godine.
Ona je sa dužim ili kraćim
prekidima radila sve do prve
poplave reke Tise, kad joj je
voda poplavila temelje i
vetrenjača je pala.
Energija sunca
 Energiju sunca čovek koristi na razne načine.
 Sunce se koristi za zagrevanje solarne ploče na kojoj se nalazi
negativno i pozitivno nabijeni sloj koji obrazuje strujni krug, pri
čemu nastaje električna energija.
 Gradeći kuće, vodi se računa o tome da li su na osunčanim
mestima ili nisu, izrađuju planovi da u kući bude što je moguće
više svetla i toplote i koristiti materijale za izgradnju koji upijaju
sunčevu toplotu .
Solarno toplotni energetski sistem za zagrevanje
vode u kući.
Danas se koriste solarne ploče, kao i drugi tehnološki pronalasci
koji omogućavaju sakupljanje i pretvaranje sunčeve energije u
električnu energiju, a samim tim i njemu upotrebnu u
domaćinsvima.
 Mali aparati kao što su kakulatori i satovi, koriste svetlosnu
energiju za rad.
Biomasa
Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja
se pomoću različitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju.
Energija biomase može se eksploatisati na razne načine.
 Sa ovog aspekta, biomasa ima više karakteristika fosilnih goriva
nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna
goriva ustvari fosilni oblik biomase.
Neobnovljivi izvori energije
Ne obnoljivi izvori energije su: nafta, ugalj i zemin (prirodni) gas.
Korišćenjem nafte, uglja i zemnog (prirodnog) gasa, zagađuje se
priroda.
Ugalj, nafta i prirodni gas su najvažniji energetski izvori na svijetu.
Skoro 90% energije koja se u svijetu
koristi dolazi od uglja, nafte i
prirodnog gasa.
 Ako odjedanputa nestane ovih energetika, bila bi to katastrofa
za većinu zemalja na svijetu. Tada ne bi mogli proizvesti
toplotnu i električnu energiju na koju smo navikli.
 Tada ne bi mogli voziti automobile, vozove i avione kao što to
danas radimo.
 Na drugi način morat ćemo se orijentisati na neke druge
energetske izvore.
 Za to ima dva razloga:
 Kao prvo nema dovoljno ni uglja, nafte i prirodnog gasa za
buduću upotrebu. Zemlje u svijetu troše sve više i više energije.
 Kao drugo stvara se velika količina CO2, pri sagorijevanju uglja,
nafte i prirodnog gasa. CO2 utiče na promjenu naše klime.
 Nafta je nastala pre mnogo godina.
 To se desilo kada bi biljke i životinje umirale i padale na dno
okeana. Godinama su bili prekrivani glinom, peskom i kalkom.
 Toplota i bakterije su potpomogli trulenju životinja i biljaka. Na
taj način je nastala debela crna tečna masa koju mi nazivamo
nafta.
 Dok je nastajala nafta uporedo se dolazilo i do gasa. To je onaj
prirodni gas koji mi danas dobijamo iz Zemljine utrobe.
 Fosilna energija
 Ugalj, nafta i prirodni gas se jednim imenom zovu fosilni
energetski izvori. To je zato što oni dolaze od fosila.
 Fosili su mrtve životinje i biljke koja su ležala duboko pod
zemljom milionima godina.
 Fosili znače ’iskopine’, tako da su fosilni energetski izvori
’iskopani energetski izvori’.
Nafta
 Nafta je posle uglja drugi najveći uništavač.
 Nafta se nalazi pod vodom i pod zemljom. Sirova nafta se
prerađuje u rafinerijama.
 Kada se nafta preradi, od nje se dobijaju derivati: dizel, gorivo,
mazut i kerozin.
 Životinje i biljke koje su živele pre milion godina postala
su nafta i prirodni gas na dnu okeana.




Avioni koriste kerozin,
automobili koriste gorivo,
brod koristi dizel i
mazut koriste termoelektrane i hidroelektrane.
Zemin (prirodni) gas
 Zemni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo.
 Prirodni gas se javlja i u posebnim lezistima gde nema nafte.
 Tu je prisutan tzv. suvi (ili siromasni) zemni gas koji se pretezno
sastoji od metana i ne sadrzi propan i butan.
 Upotreba prirodnog gasa se moze podeliti na:
 njegovu upotrebu kao goriva (za grejanje u industriji i u
domacinstvima) i
 u hemijskoj industriji (za proizvodnju đubriva i hemijskih
jedinjenja).
 U poslednje vreme se sve vise koristi za pokretanje vozila kao
alternativno gorivo (umesto gorivo).
Ugalj
 Ugalje se sastoji od izumrlih biljaka koje se nalaze pod zemljom
mnogo miliona godina. Biljke su se tokom vremena presovale i
okamenile. To se zove smedji ugalj ili kameni ugalj.
 Znaš li da…je ugalj jeftin i da ga ima mnogo?
 Zato se ugalji koristi jako puno svuda u svetu. Na žalost ugalj je
onaj energetski izvor koji najviše ispušta dim sa otrovnim
gasovima, prašinom i drugim štetnim materijama.
Nije dovoljno samo!
 Nalazišta uglja, nafte i prirodnog gasa na Zemlji neće večno
trajati. Svi stručnjaci se u tome slažu.
 Naučnici računaju da je ostalo:
 prirodnog gasa za 70 godina potrošnje
 nafte za 30-50 godina potrošnje
 uglja za 2-300 godina potrošnje
 Šta će se posle toga dešavati?
 Da, ako se želimo voziti našim automobilima i vozovima, grejati
stanove i putovati avionom, moramo naći druge izvore
energije.
 Znaš li da…
 prirodni gas ispušta manje CO2 nego ugalj i nafta? Zato neki
misle da bi trebali koristiti više prirodnog gasa.
 Rusija je zemlja najbogatija prirodnim gasom. Oni ga prodaju
zemljama Evope i transportuju ga velikim cevima koji se zovu
gasovodi.
 Zanimljivost
 Ovo je najveća mašina za
kopanje uglja na svetu.
 Visoka je skoro 95 metara,
dugačka 215 metara i
teška 45.000 tona (velika
je kao skoro 2,5 fudbaska
terena).
 Maksimalna brzina
kopanja je 10 metara po
minuti.
Šta da uradimo da bi nam
vazduh bio čistiji
1. Umesto što previše zagrevamo prostorije u kojima boravimo,
trebalo bi da se obučemo toplije.
2. Automobile bi trebalo da koristimo samo za duže vožnje, i to
ako se njima prevozi više ljudi. Umesto da se vozimo
automobilom, mogli bi smo da pešačimo, vozimo bicikl ili da
koristimo javni prevoz.
3. Možemo da zasadimo drvo!