Transcript Kameni ugalj

UGALJ

Ugalj je crna ili crno-smeđa
sedimentna stena organskog porekla
koja ima sposobnost gorenja, pa se
koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz
zemlje rudarskim metodama. Sastoji se
primarno od ugljenika i ugljovodonika,
ali i drugih supstanci. Veoma je važno
gorivo i izvor električne energije.
Nastanak uglja
Proces nastanka uglja nije u potpunosti objašnjen. Okvirno se
proces nastanka može podeliti na dve faze:
 pripremna faza ili faza humifikacije
U ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i transformacija organske
supstance u treset, odnosno sapropel. Ovo se ostvaruje na
površini zemlje u vodenoj sredini, pod dejstvom mikrobiotičkog
faktora i u anaerobnim uslovima. Faza traje desetinama hiljada
godina.
 faza ugljenifikacije (karbonizacije)
Ova faza obuhvata procese u kojima se treset, odnosno sapropel,
putem dijageneze i metamorfizma pretvaraju u lignit, mrki
ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova faza se odvija u delovima
zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i adekvatan pritisak
i temperatura. U ovom procesu se ostvaruje povećanje
procenta ugljenika u organskoj supstanci, uz smanjivanje
procenta kiseonika, vodonika i azota.

Ugalj je postojao mnogo ranije u istoriji Zemlje.

Ugalje se sastoji od izumrlih biljaka
koje se nalaze pod zemljom mnogo
miliona godina. Biljek su se tokom
vremena presovle i okamenile. To se
zove smedji ugalj ili kameni ugalj.
Podela prema poreklu

Postoje razne metode za klasifikaciju prema
poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i
drugim osobinama uglja. Prema klasifikaciji
Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji
samo podela na kameni i mrki ugalj. Kameni
ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela.
Ispod te granice su vrste mrkog uglja, gde se
lignit takođe računa u tu grupu. Međutim u
nekim prikazima se odvojeno prikazuje i
lignit gde se granica toplotne moći uglja.

Lignit se odlikuje očuvanom
drvenastom strukturom, bledo su
mrke ili prljavo žute boje.

Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom
drvenastom strukturom, mrke je crne
boje. Od kamenog uglja se razlikuje,
što pored humusnih supstanci sadrži i
izvesnu količinu humusnih kiselina.







Kameni ugalj se deli na više podgrupa.
Kriterijum za klasifikaciju je količina
isparljivih supstanci.
Antracit
poluantracit
mršavi kameni ugalj
masni kameni ugalj
gasni kameni ugalj
gasnoplameni kameni ugalj.
REZERVE UGLJA U SRB

Nisko kalorični ugalj - lignit čini oko 92%
rezervi primarne energije u Srbiji i oko 99%
ukupnih rezervi uglja. Njegova je upotrebna
vrednost, zbog velikog sadržaja vlage i
pepela, kao i male toplotne moći (7000kJ/kg),
uglavnom ograničena na proizvodnju el.
energije. Povoljna okolnost u odnosu na
većinu lignita u okolnim zemljama je, pored
pogodnih uslova eksploatacije i nizak sadržaj
sumpora.

Rezerve lignita, tj. 90% rezervi uglja skoncentrisana
su u 4 velika basena (Kosovski, Metohijski,
Kolubarski i Kostolački) sa veoma povoljnim
uslovima za razvoj površinske eksploatacije.
Kosovski je bazen po rezervama, po pogodnostima
za razvoj površinske eksploatacije i niskim spec.
ulaganjima i troškovima proizvodnje jedan od
najvećih u ovom delu Evrope (nizak odnos otkrivke i
uglja, velika prosečna debljina ugljenog sloja i nizak
sadržaj sumpora).
PROIZVODNJA I POTROŠNJA
UGLJA U SRBIJI

Proizvodnja uglja za termolektrane i ostale potrošače odvija se
u EPS-u u četiri javna preduzeća: JP Rudarski basen
"Kolubara", JP Površinski kopovi "Kostolac", JP Površinski
kopovi "Kosovo" i JP za podzemnu eksploataciju uglja. Od
proizvedenih količina uglja u 2001. godini 90% je utrošeno na
proizvodnju električne energije, a od ovog uglja u TE je
proizvedeno 67.5% ukupne proizvodnje električne energije u
EPS-u. Preostali deo proizvedenog uglja je plasiran na tržište
za potrebe industrije i široke potrošnje kao komadni ugalj (6%)
i za proizvodnju sušenog uglja (4%). Od ukupno proizvedenih
količina uglja (podzemne eksploatacije) u 2000. godini za
proizvodnju električne energije je isporučeno 19%, dok je za
potrebe industrije i široke potrošnje isporučeno 81%
proizvedenog uglja.
PROIZVODNJA UGLJA U SRBIJI 1970-2000
Zanimljivosti

Na primer, u SAD sagorevanjem uglja
se dobija polovina potrebne električne
energije, dok u Srbiji učestvuje u
ukupnoj potrošnji preko 50%, dok u
proizvodnji struje energetski učestvuje
sa preko 85% (u termoelektranama). U
finalnoj potrošnji ugalj (uz koks i sušeni
lignit) učestvuje sa 14%. Proizvodnja
uglja boljih kvaliteta u Srbiji je niska i
sa trendom daljeg opadanja.
Kaže se da na svetu ima još dovoljno uglja za slijedećih dve stotine godina.
Međutim, da li biste zaista želeli udisati ugljem zagađeni vazduh i tih narednih
dvesta godina? Ako ne biste, onda učinite nešto po tom pitanju još sada!