Transcript GEOLOŠKI RESURSI

GEOLOŠKI RESURSI
POJAM
• Litosfera
• Energetski i mineralni resursi
ENERGETSKI IZVORI
• “krvotok moderne ekonomije”
• zemlje siromašnog Juga sa oko 75% svetske
populacije troše svega oko 30% proizvedene energije
u svetu
• Istorijska perspektiva:
–
–
–
–
–
–
–
–
ljudska i životinjska snaga,
vodna energija,
drvo
vetar (u pomorstvu)
Ugalj
Nafta
Nuklerano gorivo
Alternativni energetski izvori
OSNOVNI IZVORI ENERGIJE
• Sunčevo zračenje (solarna energija);
• kretanje i gravitacija Sunca, Meseca i
Zemlje;
• geotermalna energija;
• nuklearna energija;
• energija hemijskih reakcija.
• Primarni izvori energije: drvo, ugalj,
nafta, zemni gas, kinetička energija vode,
radioaktivni izvori i organski otpad.
– obnovljive i neobnovljive
• Sekundarni izvori energije: koks, briketi,
koksni gas, naftni derivati, električna
struja, toplota.
Geografija energetike
• istraživanjem, pretvaranjem, prenosom i
korišćenjem energije u prostornom
aspektu.
Potrošnja energije u svetu
• SAD
• Najveća potrošnja energenata po glavi
stanovnika: Kanada, Japan, Norveška,
Švedska, Japan, Australija i Novi Zeland
Potrošnja energije u svetu
FOSILNA GORIVA
• 90% energije iz neobnovljivih izvora, a od
toga 90% je od fosilnih goriva
• fosilni ostataci biljaka i životinja,
nataloženih u Zemljinoj kori, izloženih
jakom pritisku ili velikoj toploti tokom
miliona godina, pri čemu su se
transformisali u ugljovodonike.
Vrste fosilnih goriva
•
•
•
•
Nafta;
Prirodni (zemni) gas;
Ugalj; i
Treset
– Kina, Kanada, Rusija, Indonezija, Rusija, SAD
– Švedska, Irska,Finska, Rusija
UGALJ
• Karbonifikacija drvne mase
• Kameni ugalj - sa 85% ugljenika i 1% pepela
(antracit , od 4-7% isparljivih supstanci);
• Mrki ugalj – od 65-80%, a prilikom sagorevanja
oslobađa nešto manju količinu energije (16-24
mJ/kg);
• Lignit – od 60-65% ugljenika, 25% vode i 8-13%
pepela, drvenasti ugalj ima najmanju energetsku
vrednost (10-16 mJ/kg)
Ograničavanje upotrebe uglja
• Sagorevanje uglja oslobađa velike količine
štetnih gasova u atmosferu
• Eksploatacija uglja je komplikovanija od
eksploatacije nafte i prirodnog gasa (podzemni
kopovi su opasni i skupi, a površinski narušavaju
okolinu);
• Ugalj je teret koji je kabast i težak za transport
na velike razdaljine;
• Ugalj je nepogodan energent za mobilne
jedinice, kao što su moderni vozovi ili automobili.
Rezerve:
•
•
•
•
•
•
SAD (27,1%);
Rusija (17,3%);
Kina (12,6%);
Indija (10,2%);
Australija (8,6%);
Južna Afrika (5,4%).
Svetska proizvodnja uglja
Izvoz uglja
Najveći potrošači uglja
NAFTA
• od masnih i voštanih supstanci različitih
sitnih životinjskih i biljnih morskih
organizama (planktona), koji se posebnim
geohemijskim procesima pod koji se
odvijaju u dugim vremenskim periodima, a
pod visokom temperaturom i pritiskom
(pod naslagama sedimenata)
Naftni regioni u svetu
•
•
•
•
•
Bliskoistočni;
Evroazijski;
Afrički;
Američki;
Evropska ležišta
Arktički naftni region?
Najveći proizvođači nafte
Naftne kompanije
•
Kartelski ugovor (Ahnakara)
–
–
Standard Oil Company (danas sastavni deo velike kompanije
ExonMobile),
Royal Dach Shell
Anglo Persian Oil Company (danas British Petroleum)
Texaco (danas sastavni deo velike kompanije Chevron)
Vakuum Oil (danas sastavni deo velike kompanije
ExonMobile)
Standard Oil of California (SoCal) - danas sastavni deo velike
kompanije Chevron
Gulf Oil (danas sastavni deo velike kompanije Chevron)
–
–
France du Petrol (danas Total C.A.)
ConocoPhillips
–
–
–
–
–
OPEK
Potrošnja nafte u svetu
Transport nafte
• Tankeri
• Cevovodi
– naftovod Družba, dužine oko 4000 km
– naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTČ) ili
transkavkaski naftovod, 1760 kilometara
– Dalekoistočni naftovod, dužine oko 4200
km
Lokalizacija rafinerija:
• U izvoznim lukama blizu naftnih polja: Abadan (Iran),
Bahrein, Ras Tanura (Saudijska Arabija), Mina Al Ahmadi
(Kuvajt), Novorosijsk (Rusija), Ventspils (Litva);
• U uvoznim lukama: Roterdam (Holandija), Antverpen
(Belgija), Rijeka (Hrvatska), Trst (Italija), Fos-sur-Mer
kod Marseja (Francuska);
• Na trasama uvoznih naftovoda, blizu potrošača: Ingolštat
(Nemačka), Karlsrue (Nemačka), Bomont u Teksasu
(SAD);
• Na ključnim tačkama međunarodne plovidbe, između
izvoznika i uvoznika: Sardinija (Italija), Aden (Jemen),
Singapur, ostrvo Santa Kruz (Kanari, Španija), Kejptaun
(JAR), Dakar (Senegal).
Cene nafte
PRIRODNI GAS
Trgovina gasom
Ograničenja u korišćenju gasa:
• Transport (cevovod i tečni gas – gudi do
25% energetske vrednosti)
• Skladištenje
NUKLEARNA ENERGIJA
• Uran i torijum
• Nuklearna fisija
• Obninsk (kod Moskve) i u Kalder Hol (V.
Britanija)
Rezerve uranove rude
Najveći proizvođači uranove rude
Najveći proizvođači nuklearne
energije:
• Francuska (50% svoje energije dobija iz
nuklearnih centrala), Belgija, Švedska,
Nemačka, Finska, Mađarska
• Japan (25% ukupne energetske
proizvodnje), Južna Koreja, Tajvan
• SAD, Kanada, Rusija
Nuklearna postojenja u svetu
Problemi u korišćenju nuklearne
energije:
• Radioaktivni otpad
• Visoki troškovi izgradnje i održavanja
atomskih centrala
• Nuklearna fuzija?
HIDROENERGETSKI
POTENCIJAL
Korišćenje hidroenergetskog
potencijala
Najveće hidrocentrale
Najveća hidrocentrala na svetu:
“Tri klisure”
Alternativni izvori energije
•
•
•
•
Solarna
Geotermalna
Snaga vetra
Biomasa
Slorna energija
Geotermalna energija
Vetar kao izvor energije
•
•
•
•
Nemačka
Španija
SAD
Indija
• Do 2020, u EU energija vetra treba da
proizvede 20% ukupno potreben energije!
Energija biomase
Deforestizacija Amazona
Proizvodnja
biogoriva u
svetu
MINERALNI RESURSI
• Minerali
• Stene
• Rude
• u rudonosnim pojasevima, zonama,
pro-vincijama, poljima i centrima
METALI
• Crni i obojeni metali
• Teški i laki metali
Gvozdena ruda
• Rezerve: Kins, Ukrajins (po 16% svetskih
rezervi), Rusija (15%), Australija (13%), pa
SAD, Brazil, Kazahstan, Švedska, Indija,
Kanada, Južna Afrika, Mauritanija.
Proizvodnja gvozdene rude u svetu
Oplemenjivači čelika
• Nikl- najveće rezerve na svetu nalaze se u Rusiji (Sibir,
40%),
• Hrom – Južna Afrika ima najveće svetske rezerve hroma
(2/5 svetskih rezervi),
• Mangan – najveći deo rezervi, preko 80%, nalazi se u
Južnoj Africi i Ukrajini;
• Volfram (tungsten) – Kina je zemlja koja poseduje oko
75% svetskih rezervi ovog metala;
• Vanadijum – tri zemlje u svetu raspolažu sa oko 95%
svetskih rezervi ovog metala: Južna Afrika, Kina i Rusija;
• Molibden - najveće svetske rezerve se nalaze u SAD,
Kini, Čileu, Peruu i Kanadi;
Nikl
Mangan
Volfram (tungsten)
Ležišta boksita – zone:
• Karipska – obuhvata nekolicinu velikih ležišta
na Jamajci, Kubi, u Surinamu i Gvajani;
• Gvinejska – zona u zapadnoj Africi obuhvata
ležišta u Gvineji (najveće dokazane rezerve na
svetu);
• Mediteranska – podrazumeva ležišta u Španiji,
BiH (Heregovina), Crnoj Gori, Srbiji;
• Australijska – najveća proizvodnja boksita na
svetu (skoro jedna trećina svetske proizvodnje),
indija, Vijetnam, Kina;
• Ruska
Aluminijum - boksit
Bakar
• „američki bakarni pojas“ – Čile („bakarna planina“
Čukikamata i najveći podzemni rudnik bakra na svetu, El
Teniente) i Peru;
• „afrički bakarni pojas“ – čine dve zemlje: DR Kongo
(provincija Šaba) i Zambija (rudnik Nčanga);
• Rusija i Kazahstan (rudnik Džezgazan, drugi po veličini
na svetu);
• Australija;
• Kanada i SAD;
• Evropska ležišta: Španija (rudnik Rio Tinto, istoimena
kompanija je jedna od najvećih na svetu u oblasti
geoloških istraživanja i rudarstva), Švedska, Nemačka,
Bugarska, Srbija.
Olvo i cink
• Australiji (Broken Hil – najveće svetsko
ležište),
• Kanadi,
• SAD,
• Rusiji (Ural i zapadni Sibir),
• Kazahstanu.
Kalaj
Živa
SREBRO
• Kordiljeri i Andi (Kanada, SAD, Meksiko, Bolivija) i Rusija
• Fotomaterijali, baktericidan, umetnost
Zlato
Platina
NEMETALI
• Sirovine za građivinarstvo (pesak, šljunak,
kamen, laporac)
• Sirovine za druge grane industrije
(hemijska industrija, prehrambena)
DIJAMANTI
• Ugljenik – dijamant i grafit
• Juvelirski i industrijski
• Sintetički dijamanti (t=2750 stepeni C – SAD,
Japan, Rusija)
• 100 mil. karata godišnje (1 karat=0,2g)
• Ležišta:
–
–
–
–
Rusija (Jakutija) - Alrosa
JAR (De Beers – 80% sv.proizvodnje)
Namibija
Zair
Rudnici dijamanata u svetu
• Centri obrade; Jakutija, Izrael, Amsterdam (berza)
i Antverpen
• Milenijumska zvezda
– najveći na svetu (od
komada 777) –
najveći 203k
• Kulian – drugi najveći
na svetu (od komada
3106 k) – na 105
komada, a najveći je
Star of Africa
• Veliki Mogul – u Indiji 1650 (787 k) –
nestao
• Varagas – Brazil, 1938 (po predsedniku)
• Koh-i-nor (“planina svetlosti”) – XIV vek, u
engleskoj kruni