Transcript ovde - Udruženje inženjera u Rudarstvu

UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU U BORU
SEKCIJA ZA METALURGIJU
Dr sc. Milanče MITOVSKI, dipl. inž. maš.
ENERGIJA I DRUŠTVO
Bor, 20. avgust 2011. godine
1
SADRŽAJ PREZENTACIJE:
•
•
•
•
DEFINICIJE I METODOLOŠKE NAPOMENE
OBLICI I STRUKTURA ENERGIJE
Očekivane kombinacije transformisanih oblika energije
EFIKASNOST TRANSFORMACIJE ENERGIJE
•
▪ENERGETSKI BILANS U SVETU
•
•
•
•
•
•
•
•
Očekivane kombinacije transformisanih oblika energije
TRANSFORMACIJA ENERGIJE SUNCA NA ZEMLJI
IZVORI ENERGIJE
REZERVE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
ENERGIJA BUDUĆNOSTI
POTROŠNJA ENERGIJE U SVETU U 2010. GODINI
STANJE ENERGETIKE U SVETU U 2010. GODINI
▪ ENERGETSKI BILANS SRBIJE
REZERVE ENERGENATA U SRBIJI
ENERGETSKI BILANS EPS-a, Srbija bez KiM
ENERGETSKI BILANS SRBIJE U 2009. GODINI
ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI
•
▪ ENERGETSKI BILANS OPŠTINE BOR
RASPOLOŽIVI ENERGENTI U BORSKOJ OPŠTINI
POTROŠNJA ENERGIJE U BORSKOJ
POTROŠNJA ENERGIJE U STANU
OD 55 m2 U BORU U 2005. GODINI
Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog sistema i
smanjenje zagađenja
▪ LITERATURA
2
DEFINICIJE I METODOLOŠKE NAPOMENE
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
1TWh =1012 Wh
1GWh = 109 Wh
1MWh=103 kWh =106 Wh
1 Wh=3600 J
Ekvivalentna nafta 1ten ↔41,868 GJ= 11,7 MWh
Ekvivalentni ugalj teu ↔29,308 GJ= 8,14 MWh
Ekvivalent energije (za proizvod EEM, za proces EEP)
Energetski i materijalni bilansi
Energetski intenzitet (odnos između ukupne finalne potrošnje i bruto
domaćeg proizvoda: EI= FP/BDP)
Efikasnost energetske transformacije
Finalna energija
Komercijalna energija
Obnovljivi (OIE) i neobnovljivi (NOIE) izvori energije
Primarna energija
Sekundarna energija
Toplotna energija
3
Šta je energija?
Prema Max Planck-u “Energija je svojstvo i vrsta sposobnosti
sistema da proizvede aktivnost”.
Energija (Energy) je fizička veličina kojom se opisuje međudejstvo i
stanje čestica nekog tela kao i njegovo međudejstvo s drugim
česticama ili telima, odnosno sposobnost obavljanja rada. Energija
ne može ni nastati ni nestati već samo prelaziti iz jednog u drugi
oblik, a izrazi kao što su "proizvodnja", "dobijanje", "gubici",
"potrošnja", ili "štednja" energije u fizičkom smislu nisu sasvim
tačni, iako su u svakodnevnom govoru nezaobilazni. Jedinica za
energiju u SI je džul (J), a koristi se i vat-sat (W h), odnosno njihovi
višekratnici.
Drugim rečima: energija je pokretač
svih funkcija i aktivnosti živih bića
i kretanja materije na Zemlji.
4
OBLICI I STRUKTURA ENERGIJE
• Primarni izvori energije: drvo, ugalj, nafta, zemni gas, kinetička
energija vode, radioaktivni izvori i organski otpad.
• Sekundarni izvori energije: koks, briketi, koksni gas, naftni derivati,
električna energija, toplota, otpadna toplota.
• Danas se srećemo sa uobičajenim
“prirodne”, transformisane i korisne.
raspodelom
energije:
• “Prirodni” oblici energije, koji se pojavljuju u prirodi ili se u njoj
nalaze, a s obzirom na mogućnost obnavljanja mogu se podeliti u
dve grupe:
– Neobnovljivi oblici energije su: ugalj, nafta, prirodni gas, uljni
škriljci, nuklearno gorivo, Zemljina unutrašnja toplota koja se
pojavljuje na površini (vrući izvori) i unutrašnja toplota Zemlje.
– Obnovljivi oblici (izvori) energije (engleski: Renewable Energy
Sources) su: drvo i otpaci, biomasa, biogas, vodene snage,
energija vetra, energija plime i oseke, energija morskih struja i
talasa, toplota mora i energija Sunčevog zračenja (u užem
5
smislu reči).
S obzirom na zahteve, “prirodni” oblici energije
mogu se podeliti u sledeće podgrupe:
• 1. Oblici energije za koje nije tehnički rešen način
iskorišćavanja (unutrašnja toplota Zemlje, fuzija lakih atoma,
morske struje i talasi)
• 2. Oblici energije za koje je tehnički rešen način
iskorišćavanja, ali je njihovo iskorišćenje ipak (prema
današnjim saznanjima) ekonomski neopravdano (uljni
škriljci, toplota mora, Sunčevo zračenje, vetar, plima i oseka)
• 3. Oblici energije za koje je tehnički rešen način
iskorišćavanja koje je ekonomski opravdano (ugalj, nafta,
prirodni gas, drvo i otpaci, biomasa, biogas, fisija teških
atoma, vrući izvori i vodene snage)
• Od “prirodnih” oblika energije, bez transformacije u drugi
oblik, samo vrući izvori se mogu koristiti, na primer za
grejanje prostorija
6
Prema fizičkim svojstvima, primarni oblici energije
mogu se podeliti na nosioce:
• a) hemijske energije- drvo i otpaci, ugalj, sirova
nafta, zemni gas, uljni škriljci, biomasa, biogas,
• b) nuklearne energije- nuklearna goriva,
• c) potencijalne energije- vodene snage, plima i
oseka,
• d) kinetičke energije- vetar, energija struja i morskih
talasa
• e) toplotne energije- geotermalna, toplotna energija
mora
• f) energija zračenja- zračenje Sunca.
7
Očekivane kombinacije transformisanih
oblika energije:
1. Prirodnih oblika energije u prikladne oblike energije,
2. Hemijske energije u unutrašnju toplotnu energiju,
3. Nuklearne energije u unutrašnju toplotnu energiju,
4. Unutrašnje toplotne u mehaničku,
5. Potencijalne energije vode u mehaničku energiju,
6. Mehaničke u električnu, električne u mehaničku,
7. Električne energije u potencijalnu energiju vode,
8. Neposredne transformacije u električnu energiju,
9. Kinetičke energije u mehaničku energiju,
10.Biološka energija-energija živih ćelija i mikroorganizama.
8
Najčešći oblik transformacije prirodnih oblika
u transformisane oblike energije:
• 1. Transformacija prirodnih oblika kada se dobija
toplotna i mehanička energija. Veoma često toplotna
energija pretvara u mehaničku (termoelektrane: parni
kotao-turbina), a mehanička u električnu (elektrane:
turbina-generator).
• 2. Transformacija prirodnih oblika u korisne oblike
energije javlja se pri korišćenju hemijske energije
(gorive ćelije, toplotna energija za grejanje, kuvanje i
pripremu tople potrošne vode), pri korišćenju
potencijalne i kinetičke
energije (mlinsko kolo,
navodnjavanje u poljoprivredi) i kao električna
energija dobijena generatorima ili termotehničkim
elementima.
9
• 3. Najčešći su slučajevi kada se transformisani
oblici energije pretvaraju u korisne oblike
energije. Tako se toplotna energija pretvara u
mehaničku i električnu energiju.
• 4. Može se dogoditi da se korisni oblik energije
pretvara u primarni oblik energije. Takav slučaj
postoji kada rade pumpno-akumulacijska
postrojenja. U tom se slučaju električna energija
pretvara u potencijalnu energiju vode, koja se
kasnije pretvara u mehaničku energiju, a
mehanička se ponovo pretvara u električnu
energiju
(RHE-reverzibilna
hidroelektrana
“Bajina Bašta”).
10
EFIKASNOST TRANSFORMACIJE ENERGIJE
energija.na .izlazu


100

energija.na .ulazu , % 
•
Efikasnost transformacije energije
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Peć na gas 80%
Peć na ulje 80%
Parni kotlovi 70 do 95%
Drvo u sobnoj peći 60%
Ognjište 14%
Mašina na diesel gorivo 38%
Mašina na gazolin 25%
Automobil ukupno 12,6%
Fosilno gorivo za proizvodnju el. energije 40%
Nuklearno gorivo za proizvodnju el. energije 30%
Solarne ćelije (transformacija sunčane u električnu) 10%
Kaljeve peći 67-75%
Otvoreni kamin 15-19%
Termoelektrane u Srbiji 24-27%, max u svetu 52% TE “Pegus” Holandija
Hidroelektrane oko 85-95%
Topionica u Boru ostvareni: energetska 17,41 i eksergetska 12,65%
11
HE The Three Gorges Dam 20,3 GW, China
ENERGETSKI BILANS U SVETU
12
IZVORI ENERGIJE NA ZEMLJI
• 1. Glavni izvor energije na Zemlji je Sunce. Ka Zemlji
se uputi 1,5·109 TWh, od toga 30% se reflektuje u
svemir, a oko 70% dolazi na Zemlju (1,05·109 TWh).
• 2. Drugi izvor energije je Zemlja. Prosečna dnevna
količina energije, koja se dovodi na površinu Zemlje,
iznosi 5.400 kJ/m2 ili 270.000 TWh godišnje.
• 3. Treći izvor, koji se javlja na Zemlji, je posledica
gravitacionih sila koje deluju između Sunca, Meseca
i Zemlje, a utiču na visinu vode u moru. To je pojava
plime (dizanje nivoa vode mora) i oseke (spuštanje
nivoa vode u moru).
13
Sunce, snimak NASA
TRANSFORMACIJA ENERGIJE SUNCA
NA ZEMLJI
• Veći deo energije od Sunca transformiše se kroz procese:
• 1. Isparavanja vode - proces usled dejstva sunčeve energije,
nastaje sa površina reka, mora, biljaka, kondenzacije usled
hlađenja u višim slojevima atmosfere i u obliku padavina teče
potocima i rekama i ima potencijalnu energiju u odnosu na nivoa
mora.
• 2. Fotosinteze - sunčeva energija se kod biljaka pretvara u
hemijsku, a davnim vremenima i u jednostavnije oblike životinja.
• 3. Strujanja - nastaje usled razlika temperature vazduha (vetra)
ili vode (morske struje). Energija vetra i energija morskih struja
je kinetička energija dok je energija morskih talasa potencijalna
energija.
• 4. a manji deo kao direktni izvor energije (zračenje Sunca).
14
IZVORI ENERGIJE
• Prirodni oblici energije, koji se pojavljuju u prirodi ili
se u njoj nalaze, a s obzirom na mogućnost
obnavljanja mogu se podeliti u dve grupe:
• obnovljivi oblici energije i
• neobnovljivi oblici energije.
• Obnovljivi oblici energije obrazuju: drvo i otpaci,
biomasa, biogas, vodene snage, energija vetra,
energija plime i oseke, energija morskih struja i
talasa, toplota mora i energija zračenja Sunca (u
užem smislu reči),
15
REZERVE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
• Rezerve obnovljivih prirodnih oblika energije (koje se
procenjuju na najmanje 1,14·109 TWh/godišnje) u svetu i to:
•• 1. Energija zračenja Sunca, koja dopire do Zemlje, 109 TWh/a;
•• 2. Tehnički iskoristiva potencijalna energija vodotokova 104
TWh/a (instalisana snaga HE u svetu je 2.630 GW);
•• 3. Tehnički iskoristiva energija plime i oseke 528 TWh/a
•• 4. Kinetička energija morskih talasa 9.000 TWh/a;
•• 5. Iz razlike temperatura morske vode može se dobiti energija
od oko 600.000 TWh/a;
•• 6. Biomase ili 861.000 TWh/a,
•• 7. Energija vetra procenjuje se na 1013 TWh/a.
• ISKORISTIVE OBNOVLJIVE ENERGIJE:
• Proizvodnja energije iz vodne snage 2.056 TWh/a,
• Proizvodnja biomase 861.000 TWh/a.
16
NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
• Neobnovljivi oblici energije su: ugalj, sirova nafta, zemni
(prirodni) gas, uljni škriljci, nuklearna goriva, zemljina unutrašnja
toplota koja se pojavljuje na površini (vrući izvori) i unutrašnja
toplota Zemlje.
• Rezerve neobnovljivih oblika energije (čija se vrednost procenjuje
na 1,4·1012 ten):
•••1.Ugalj 860,938∙109… preostali vek eksploatacije 118 godina ;
•••2.Sirova nafta 188,8·109 ten …preostali vek eksploatacije 46,2 god;
•••3.Zemni gas 187,1·1012 m3… preostali vek eksploatacije 58,6 god;
•••4.Uljni škriljci omogućavaju proizvodnju 500·109 t kerogena;
•••5.Nuklearna goriva, rezerve uranoksida iznose 1.585.000 tona (što je
ekvivalentno 12.000 Gten, 1Gten=42·1012 kJ);
•••6.Geotermalna energija 140.000·1010 ten, i uglavnom je temperature
ispod 100oC.
17
ENERGIJA BUDUĆNOSTI
• Vodonik je gorivo budućnosti i u neograničenim je količinama.
• Nuklearna fuzija. Za razliku od fisionih (nuklearnih) reaktora,
koji kao gorivo koriste radioaktivni uranijum, fuzioni troše
vodonikove izotope deuterijum i tricijum ili zamena sa
helijumovim izotopom-helijum He-3.
• Hidrat prirodnog gasa (ili metan hidrat) nalazi se u morima i
formacijama ispod morskog dna. Procenjuje se da njegova
energetska moć u veliko premasuje rezerve nafte, uglja i
prirodnog gasa zajedno ( oko 9,069 ∙1015 m3)
• Obnovljivi izvori energije.
• Svemir-energetska baza Zemljana. U svemiru postoji sedam
puta više energije po mernoj jedinici u poređenju sa Zemljom.
Stoga pojedine države istražuju astro-resurse, pre svega
potencijal svemirske solarne energije (space-based solar
energy).
• Otpad kao energent.
18
Fuzioni termonuklearni reaktor ITER
POTROŠNJA ENERGIJE U SVETU
U 2010. GODINI
•
•
•
•
•
•
•
Ugalj
3.555,8∙106 ten
Prirodni gas
2.858,1∙106 ten
Derivati nafte
4.028,1∙106 ten
Nuklearna energija
626,2∙106 ten (2.817,9 TWh )
Hidro energija
775,6∙ 106 ten (9.307,2 TWh )
Obnovljivi izvori energije 158,6∙ 106 ten
Potrošnja primarne energije 12.002,4∙106 ten
•
•
•
•
• • Proizvodnja biofuela 59,261∙ 106 ten
• • Geotermalna energija kapacitet 10,9 GW
• • Solarna energija kapacitet 40 GW
• • Instalisana snaga vetrogeneratora 199,5 GW i
proizvedena je električna energija 340 TWh
• • • Proizvodnja električne energije 21.350,1 TWh.
19
STANJE ENERGETIKE U SVETU U 2010. GODINI
UGALJ
PRIRODNI GAS
NAFTA
REZERVE
860.938∙106 t
187,1∙ 1012 m3
188,8∙ 109 t
PROIZVODNJA
3.731,4∙106 t
3.193,3∙109 m3
3.913,7 ∙106 ten
3.555,8∙106 ten
2.858,1∙106 ten
4.028,1 ∙106 ten
POTROŠNJA
Preostali vek
eksploatacije, god
Cene
Potr. energije u Srbiji
118
58,6
USA 71,63 USD/t
Evropa 92,50 USD/t
Japan 105,19 USD/t
USA 4,39 USD/106 Btu
UK 6,56 USD/106 Btu
GER 8,01 USD/106 Btu
USA 71,63 USD/t
Evropa 92,50 USD/t
Japan 105,19 USD/t
USA 4,39 USD/106 Btu
UK 6,56 USD/106 Btu
GER 8,01 USD/106 Btu
39.763.392 t
1.780.593 k m3
NUKLEARNA
ENERGIJA
HIDROENERGIJ
A
12.000 Gten
HE-1.144GWh
626,2 ∙106 ten
(2.817,9 Wh)
775,6∙106 ten
(9.307,2 Wh)
46,2
Dubai 78,06 $/bbl,
Teksas 79,45 $/bbl,
Nigerija 81,05 $/bbl
2.880.184 t
-
(HE) 11.144 GWh
Potrošnja primarne energije 2010. (nafta, ugalj, nuklearna i hidroenergija)
12.002,4∙106 ten (učešće: SAD 19%, Kina 20,5%, Rusija 5,8%, Japan 4,2%, Indija
4,4%, Nemačka 2,7%, Francuska 2,1%)
Potrošnja energije iz obnovljivih izvora (2010.) 158,6∙106 ten (učešće: SAD
30,50%, Nemačka 12,85%, Španija 6,90%, Japan 6,82%,
20
PROIZVODNJA ENERGIJE
(1860-1990. god, u 106 bbl/d)
1 milion barela dnevno≈158.987 m3nafte/d≈136,4 Mten/d
Prema potrošnji energije može da se definiše okvirno stepen razvijenosti društva
21
SCENARIO POTROŠNJE PRIMARNE ENERGIJE U
SVETU OD 1980. g sa prognozom do 2035. g u Mten
UKUPNA PROGNOZIRANA POTROŠNJA ENERGIJE:
2008. g .. 12300 Mten
2035. g .. 16800 Mten
22
ENERGETSKI BILANS
SRBIJE
23
REZERVE ENERGENATA U SRBIJI
1. NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE:
NEOBNOVLJIVI
ENERGORESURS
EKSPLOATACIONE
REZERVE, Mten
GEOLOŠKE
REZERVE, Mten
Lignit (površinska eksploatacija)
Kameni i mrki ugalj (podz. eksp)
Nafta i prirodni gas
Uljni škriljci
Uran
2616
125
20
0
0
3753
130
60
500
110
UKUPNO:
2761
4553
2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE:
• Hidropotencijal 17000 GWh/a, danas iskorišćen oko 10000 GWh/a,
• Energetski potencijal postojećih geotermalnih izvora 0,2 Mten/a,
• Biomasa 14 miliona t/a (od toga: drvna masa 1,0 Mten/a i 1,5 Mten/a
poljoprivredna masa,
• Solarna energija (osunčavanje iznad 2000 h/a) 1400 kWh/m2 godišnje,
• Eolska energija 0,172 Mten/a (pot. inst. snaga 1,3 GW i proiz. 2300 GWh/a),
• Srbija ima potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora od 4,3 miliona
tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega 62% čini biomasa, 15% solarna energija,
24
14% hidropotencijal, 5% geotermalna energija i 4% eolska energija
ENERGETSKI BILANS EPS-a, Srbija bez KiM
• Kapaciteti za proizvodnju električne energije na pragu 7.124 MW
od toga:
TE
HE
• Proizvodnja električne energije (EPS)
•
TE
•
HE
•
TE-TO
• Bruto konzum
• Finalna potrošnja el. energije
• Broj kupaca na visokom i srednjem naponu
• Broj kupaca na niskom naponu (0,4 kV)
• Proizvodnja uglja (EPS)
4.236 MW
2.835 MW
35.855 GWh
28.509 GWh
12.471 GWh
222 GWh
34.073 GWh
28.051 GWh
4.033
3.495.325
37.195.145 t
25
ENERGETSKI BILANS SRBIJE U 2009. god
Ugalj i
koks, t
Nafta i
derivati, t
Prirodni
gas, km3
Električna
energija,
GWh
Geoter
malna
energija
TJ
Ogrevno
drvo, t
206
752.432
38.499.132
662.728
291.399
(HE) 11.144
Uvoz
1.048.324
2.279.724
1.583.961
5.184
1.920
Izvoz
139.541
6.609
11.930
Primarna proizvodnja
Ukupno raspoloživa energija
39.763.392
2.880.184
1.780.593
41.122
206
776.908
Finalna potrošnja (energ. svrhe):
Industrija
Građevinarstvo
Saobraćaj/Transport
Domaćinstva
Poljoprivreda
Ostalo
1.672.542
447.811
3.739
618
873.107
1.704
586.804
939.501
24.580
295
901.229
738
11.712
946
1.008.367
619.600
4337
249.895
14.512
120.023
26.810
6.462
310
502
14.412
296
4.828
204
109
95
776.831
107.879
1.135
617
613.980
1.677
51.543
336.116
165.642
65.957
148.039
206
11.946
32.507
112.433
37.352
96.516
204
11.945
Raspoloživa energija, TJ
Finalna potrošnja (energ. svrhe), TJ
26
RASPOLOŽIVA ENERGIJA I FINALNA POTROŠNJA
U SRBIJI BEZ KiM 2010. GODINE
RASPOLOŽIVA ENERGIJA
Geotermalna
energija
206TJ
Električna energija.
. 0%
148.039TJ
20%
Ogrevno drvo .
11.946TJ
2%
Ugalj i koks.
336.116TJ
46%
Prirodni gas.
65.957TJ
9%
Nafta i derivati.
165.642TJ
23%
FINALNA POTROŠNJA ZA ENERGETSKE SVRHE
Geotermalna
energija
204TJ.
. 0%
Ogrevno drvo .
11945TJ
4%
Ugalj i koks.
32507TJ
11%
Električna
energija. 96516
TJ
33%
Prirodni gas
37352TJ
13%
Nafta i derivati.
112433TJ
39%
27
ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI
Srbija je ostvarila u 2002. u odnosu na 1990. god:
•BDP 61%
•Potrošnju primarne energije 80%,
•Potrošnju finalne energije 77%.
•• Gubici u prenosu i distribuciji električne energije su najveći u Evropi-19,5%
u većini zemalja sveta 5-9% raspoložive energije ,
••Tri puta manju potrošnju primarne energije/stanovniku u odnosu na
Nemačku i Francusku,
••Energetski intenzitet (ten/BDP) bio je 7-8 puta veći od Nemačke i Francuske,
••Potrošnju energije po 1$ BDP je 13 puta veća nego u Nemačkoj, 10 puta
veća nego u Francuskoj, 5 puta veća nego u Sloveniji i dvostruko veća
nego u Rumuniji,
••Energetski intenzitet (ten/$) je veći tri puta u odnosu na svetski, u Srbiji je bio
0,54 ten/$, a u svetu 0,19 ten/$
••Industrija Srbije ostvarila je novostvorenu vrednost od samo 50% , ali je
potrošnja finalne energije bila na nivou od 60%, a energetski intenzitet na
nivou od 120% onog iz 1990. godine.
•• ••Godišnju proizvodnu el. energije po stanovniku u EU 6 MWh u Srbiji 4
MWh,
28
•• ••Godišnju potrošnju el. energije po domaćinstvu u EU 4 MWh u Srbiji 6
MWh.
•• ••Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u EU i Srbiji, u
kWh/(m2∙god), iznosi: EU-138, Švedska-120 , Danska-96, Poljska-90÷120 ,
Srbija 228;
•• •• Srbija-171 kWh/m2 ∙ god- DG i 55 kWh/m2∙god - PTV (priprema tople
vode) - stambene zgrade 194 kWh/m2∙god- DG i 12 kWh/m2∙god - PTV –
nestambene zgrade 228 kWh/m2∙god- ukupna srednja specifična
potrošnja za DG (daljinsko grejanje) i PTV 130 kWh/m2∙god- grejanje
električnom energijom 230 kWh/m2∙god- grejanje prirodnim gasom 57
kWh/m2∙god- lokalne pećnice na gas
•• ••Najveći deo u svakoj zemlji odnosi grejanje zgrada i udeo je, uglavnom,
u svima sličan-oko 40%. U Srbiji je, međutim, nešto veći: procenjuje se
da dostiže do 50%. Preostala polovina potrošnje odnosi se na industriju
i saobraćaj. U apsolutnim pokazateljima, međutim, kod nas na grejanje
odlazi i više, čak i u poređenju s hladnim skandinavskim zemljma,
recimo.
• Obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije
ugljen dioksida (CO2) u atmosferu
• Povećanje udela obnovljivih izvora energije povećava energetsku
održivost sistema,
• Udeo obnovljivih izvora energije u budućnosti treba znatno povećati jer
neobnovljivih izvora energije ima sve manje, a i njihov štetni uticaj sve je
izraženiji u zadnjih nekoliko dekada
29
ENERGETSKI BILANS
OPŠTINE BOR
30
RASPOLOŽIVI ENERGENTI U BORSKOJ OPŠTINI
• Biomasa (seča drvne mase 40.486 m3/a),
• Geotermalna energija: 10 izvora temperature vode u
proseku 32-40oC [Brestovačka Banja (3 kg/s, 30-100oC),
Tople vode kod Brestovca, Šarbanovac i dr.],
• Solarna energija,
• Eolska energija,
• Hidropotencijal,
• Sekundarna (otpadna) energija, samo RTB Bor 1,621
MWth/t s.k.~28,334 MWe, nova topionica: 24 GWeh/a i
123 GWth/a.
31
POTROŠNJA ENERGIJE U BORSKOJ OPŠTINI
U 2000. GODINI
Sagorevanjem ove količine goriva oslobađaju se :
400.000 t CO2, 3.200 t SO2 i 300 t CO.
32
UČEŠĆE ENERGENATA U NJIHOVOJ UKUPNOJ
POTROŠNJI U OPŠTINI BOR U 2000. GODINI
•Procena je da se, na teritoriji opštine Bor, godišnje troši gorivo, svedeno na
ekvivalentni ugalj, u količini od 154 hiljade tona, sa el. energijom 252.300 teu.
•Pri njegovom sagorevanju se oslobađa oko 400 hiljade tona ugljendioksida,
3.200 tona sumpordioksida i oko 300 tona ugljenmonoksida.
•Potrošnja svih energenata, svedenih na ekvivalentni ugalj, uključujući i
električnu energiju, iznosi 252.299,710 teu, od toga privreda troši 83,48%. 33
POTROŠNJA ENERGIJE U STANU
OD 55 m2 U BORU U 2005. GODINI
El, VTA, NTA[kWh/10]; PV, TPV[m3] i TG[MWh]
40
Toplota za grejanje TG, MWh
Pijaća voda PV, m3
Topla potrošna voda TPV, m3
Viša tarifa el. energije VTA,kWh/10
Niža tarifa el. energije NTA, kWh/10
El. energija El=VTA+NTA, kWh/10
35
30
25
20
15
10
5
0
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
Mesec u 2005. godini
Potrošnja tople vode 2,792 MWth/a, toplote za grejanje stana 13,587
MWth/a i el. energije 3,316 MWeh/a, ukupno 2,821 teu/a.
34
RASPODELA ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA U
RAZVIJENIM ZEMLJAMA
Aparati za
domaćinstvo
, 24%
Hlađenje,
8%
Grejanje,
40%
Frižideri i
zamrzivači,
7%
Rasveta, 6%
Topla voda,
15%
35
STRUKTURA TROŠKOVA ZA ENERGENTE U STANU
55 m2 U BORU U 2010. GODINI
Ukupno: 85.272 din, 100%
36
POTROŠNJA EL. ENERGIJE U BORU
ZA STAN OD 55 m2
APARAT
Instalisana snaga,
We
Rad,
h/mesec
1. Šporet
8.600
46,50
86,4
28,69
2. Frižider
145
448,00
65,0
21,59
3. Zamrzivač
200
55,0
18,27
4. Veš mašina
2.900
24,0
7,97
18,9
6,28
12,00
Potrošnja el .energije,
kWh/mesec
%
5. TV i radio
65+13=78
6. Osvetlenje
(10 sijal.) 1000 W
180,00
18,0
5,98
7. Usisivač
700
2,10
1,8
0,59
8. Kompjuter
400
60,00
24,0
7,97
9. Pegla
1000
8,00
8,0
2,66
UKUPNO
13.123
301,1
100,00
37
Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog
sistema i smanjenje zagađenja
• 1. Mere za poboljšanje rada sistema daljinskog grejanja (SDG).
•
 poboljšanje stepena efikasnosti SDG sa sadašnjih 50 na oko
75% i više, a kod kotlovskih postrojenja sa sadašnjih oko 60% na
više od 80%;
•
 stimulisanje vlasnika stanova i individualnih zgrada, kao i
privrednog prostora, da poboljšaju stanje termoizolacije, čime bi
se smanjila potrošnja toplotne energije i više od 30%, kao što je
urađeno u Skandinavskim zemljama;
•
 kvalitetnije izvođenje termo i hidro izolacije razvodne mreže.
Ova mera, osim smanjenja gubitaka toplote, produžiće vek
eksploataciije SDG i smanjiće ulaganja sredstava za održavanje.
•
 Usvajanje novi pravilnik o uslovima proizvodnje, distribucije i
obaveze distributera i korisnika toplote i njegovo strogo
primenjivanje.
• 2. Poboljšanje energetske korisnosti procesa i mašina,
• 3. Zamena klasične sijalice sa fluoroscentnim,
• 4. Tamo gde je moguće uvek električnu energiju zameniti drugom
vrstom goriva.
38
6. Kod kupovine novih agregata voditi računa o njegovoj
instalisanoj snazi i energetske efikasnosti, pored drugih
performansi,
7. Sa agregatima da rukuju kvalifikovani i edukovani operatori,
8. Stimulisanje racionalnijeg gazdovanja energijom, od strane
države, putem kredita, sniženja poreza i slično,
9. Donošenje odluka, iz oblasti korišćenja energije, poveriti
isključivo kvalifikovanim licima, koja su izvan svakodnevne politike,
10. U školama edukovati đake iz oblasti racionalnog gazdovanja
energijom,
11. Racionalno gazdovanje energijom je stalan zadatak.
12. Smanjenje korišćenja fosilnih goriva može da se obezbedi
korišćenjem raspoloživih izvora energije: geotermalni izvori,
energija vetra, ugradnja minihidroelektrana na hidroakumulacijama,
energija biomase, solarna energija, sekundarna (otpadna) energija u
metalurškim pogonima RTB-Bor i šire, energetska valorizacija
komunalnog i drugog otpada.
 13. Izbegavanje korišćenja el. energije bar za zagrevanje. To je
plemenita vrsta energije (za proizvodnju 1kWeh el. energije potrebno
je i do 3 kWth primarne energije, plus povećana emisija CO2, SO2 i
39
dr.).
Kako pristupiti racionalnom korišćenju energije
i povećanju energetske efikasnosti?
•
•
•
•
•
•
•
Energetska efikasnost nije samo tehničko pitanje, već i pitanje mikro i makro
opremljenosti, obučenosti i organizacije u pojedinim sektorima energetskog sistema
Racionalno korišćenje energetskih izvora i goriva zahteva strateške odluke – izbor i
dugoročne odluke o optimalnoj kombinaciji goriva i uvođenju OIE
Energetska efikasnost je povezana i sa ekonomskom efikasnošću i uključuje
promene u tehnologiji, ponašanju i strukturi ekonomije
Energetska efikasnost ima mnogo šire značenje nego što je tehnološka efikasnost
pojedinih procesa i uređaja, već mora obuhvatiti sistem strategija, zakona,
podzakonskih akata, propisa, mera, i standarda i poreske politike
Kao rezultat zajedničkog dejstva postiže se smanjenje količine energije potrebne za
ostvarivanje:
– jedinice ekonomske aktivnosti (tj. energija utrošena za stvaranje jedinice BDP) ili
– da se ostvari željeni nivo komfora.
Veća energetska efikasnost može se postići boljom i/ili drugačijom organizacijom
procesa i usluga
Uticaj države preko Ministarstava: za infrastrukturu i energetiku, prosvete i nauku,
životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kao i:
–
–
–
–
–
•
Agencija za energetsku efikasnost
Agencija za energetiku
Regionalni centri za energetsku efikasnost
Fakulteti i instituti
Stručna udruženja, Inspekcije i Zavod za standardizaciju
Kreditiranje pod povoljnim uslovima
40
LITERATURA
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
BP, Statistical review of world energy full report 2011,
Elektroprivreda Srbije, Tehnički godišnjak 2010,
Mitovski, M. i Mitovski, A., EFFICIENCY OF PYROMETALLURGICAL
COPPER EXTRACTION, 1st International Symposium on Environmental
and Material Flow Management, Proceedings pp.190-198, 28-28 May
2011. Zaječar, Serbia,
Mitovski, M.,EFEKTI KORIŠĆENJA SEKUNDARNE (OTPADNE)
TOPLOTE METALURGIJE BAKRA U TOPLIFIKACIONIM SISTEMIMA,
Bakar 35(2010) 2 Copper, str. 55-66 (naučni rad),
Mitovski, M. i Mitovski, A.,POTENCIJALNE MOGUĆNOSTI ZA
SMANJENJE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U METALURGIJI, VII
Savetovanje metalurga Srbije 11-13 septembar 2008 Beograd, Srbija,
Mitovski, M. i Mitovski, A, ENERGETIKA I ZIVOTNA SREDINA, Zbornik
radova Ekoist-07, Ekoloska istina, str. 155-161, Sokobanja 2007,
List RTB Bor “Kolektiv” iz 2000 do 2011. god.,
Natural Gas Hydrates—Vast Resource, Uncertain Future, USGS ,
… Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine,
Beograd 2005.
... Regionalni prostorni planTimočke krajine, Sl. Glasnik RS,br. 15/2009.,
Mitovski, M. i Ćirković, M., ENERGIJA U METALURGIJI BAKRA, knjiga
str. 250, Institut za bakar Bor, 2007.
Vlada Srbije, Nacionalni program energetske efikasnosti, 2002.
41
HVALA NA PAŽNJI!
42