Gordana Nikolić 217/10 Sandra Mužik 214/10 Profesor: dr.Milena Dalmacija Asistent:Dragana Tomašević Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci različitih.
Download ReportTranscript Gordana Nikolić 217/10 Sandra Mužik 214/10 Profesor: dr.Milena Dalmacija Asistent:Dragana Tomašević Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci različitih.
Slide 1
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 2
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 3
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 4
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 5
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 6
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 7
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 8
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 9
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 10
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 11
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 12
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 13
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 14
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 15
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 16
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 17
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 18
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 19
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 20
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 21
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 22
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 23
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 24
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 25
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 26
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 27
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 28
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 29
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 30
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 31
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 2
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 3
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 4
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 5
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 6
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 7
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 8
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 9
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 10
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 11
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 12
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 13
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 14
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 15
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 16
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 17
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 18
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 19
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 20
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 21
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 22
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 23
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 24
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 25
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 26
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 27
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 28
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 29
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 30
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31
Slide 31
Gordana Nikolić 217/10
Sandra Mužik 214/10
Profesor: dr.Milena Dalmacija
Asistent:Dragana Tomašević
Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci
različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama - planktona
U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je, zbog
delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako
raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale
su se onda u obliku mulja - sapropela. Taj osnovni materijal morao je posle,
nanosom rečnog mulja, biti pokriven zaštitnim slojem. Pod pritiskom
zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre
u prabitumen, a onda u naftu.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih
i nedovoljno poznatih dubina Zemlje. Tome u prilog govore
nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki),
nagomilavanje nafte u velikim dubinama u mineralima
kristalastog porekla (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama
litosfere u dnu Indijskog okeana.
2
1.
2.
3.
4.
Po hemijskom sastavu nafta je smeša velikog broja različitih ugljenika, tj.
Nafta i gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika
Njih u nafti ima oko 90% a ostale komponente su jedinjenja sumpora,azota
kiseonika metala
Ugljovodonici sadržani u nafti razlikuju međusobno po broju atoma
C i H u molekulu.
OSNOVNE GRUPE UGLJOVODONIKA U SIROVOJ NAFTI SU :
Aciklični ugljovodonici – alkani (parafini)
Aliciklični ugljovodonici (naftaleni) sa jednim prstenom ili više prstenova u
molekulu
Mono – i višeciklični aromatični ugljovodonici i
Višeciklični naftalensko-aromatični ugljovodonici
3
Njena se ležišta mogu očekivati u sedimentnim slojevima onih područja gde je
u davnim geološkim dobima bilo more. Dubina naftonosnih slojeva je različita;
od nekoliko metara do 7600 metara i više. Što je veća dubina, veći je i pritisak
pod kojim se nafta nalazi. Najdublja do sada postignuta istražna bušotina od
9169 nalazi se u Oklahomi (SAD).
4
Nafta i prirodni gas izbijaju na mnogim mestima sami iz zemlje. Ovakva
prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte
dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz
bušotina na principu arteških bunara. Prva bušenja obavljana su nasumice.
Danas se pre postavljanja dubinske sonde sprovode geološka i geofizička
istraživanja, koja daju podatke o geološkoj strukturi podzemnih slojeva; na taj
se način znatno smanjuje broj jalovih bušenja. Savremena tehnika bušenja
razvila se iz ručnog bušenja, obavljanog u potrazi za solju i vodom. Sva se
bušenja danas izvode mašinama.
5
Postoje dva načina bušenja: udarno i okretno. Kod udarnog bušenja dleto,
pričvršćeno na donjem kraju alatki, diže se 30 do 40 cm, a zatim se pušta da
padne na dno bušotine. Savremeno okretno bušenje gotovo je potpuno
istisnulo starije udarno bušenje. Dleto, pričvršćeno na kraju cevi, svojim
rotacijskim struganjem mrvi kamen i prodire u dubinu. Kad cev uđe svojom
celom dužinom u zemlju na nju se, cevnom spojnicom nadoveže druga cev. To
se ponavlja tako dugo dok bušotina ne dosegne naftonosni sloj. Iznad bušotine
nalazi se toranj čelične konstrukcije, visok do 54 metra, s dizalicama za
pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi, kao i s pogonskim i kontrolnim
uređajima. Za vreme bušenja izdrobljeni materijal se neprestano ispire s dna
bušotine, i to jakim mlazom retke suspenzije gline u vodi, koja se utiskuje u
cev. Da se bušotina ne zaruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. Od prodora
podzemnih voda bušotine se zaštićuju cementiranjem.
6
Kad bušotina dopre do naftonosnog sloja, nafta i plin naviru u bušotinu terani
prirodnim pritiskom, koji, ako je dovoljno velik, može izbaciti naftu na
površinu zemlje. Kod vrlo visokih pritisaka nastaju snažne "erupcije", pri čemu
se mlaz nafte diže desetak metara iznad površine zemlje. Ovakve divlje erupcije
nekad su često izazivale katastrofalne požare, koje je vrlo teško, pa i nemoguće
ugasiti. Danas se to sprečava posebnim uređajima koji zatvaraju sondu i
regulišu pritisak pri izlazu nafte. Kod nedovoljnih pritisaka nafta se mora crpiti
pomoću posuda ili crpki. Naftonosni sloj se nikada ne može potpuno iscrpiti.
Kad se tenzija nafte naftonosnog sloja u susednom području izjednači s
pritiskom u bušotini, nafta prestaje priticati. Velike količine nafte koje, uprkos
svim savremenim metodama vađenja, ostaju u zemlji (više od 50%), mogle bi
se izvaditi samo na rudarski način.
7
Nafta se prerađuje u rafinerijama
Prvo se odvajaju voda, pesak, mulj
(veliki baseni za talozenje )
Tako prerađena nafta zagreva se
u visokoj peći “pajp still” na T↑ tako da
njene frakcije ispare.
Posle se vrši frakciona kondenzacija
u frakcionim kolonama .
One se kasnije prečišćavaju, i odvajaju .
8
Benzin (50-200 C) koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač.
Petroleum-gas (150-250 C) koji je nekad upotrebljavan isključivo za osvetljenje,
a danas se upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i za traktore.
Gasno (dizel) ulje (180-360 C), koje služi kao gorivo za dizel motore, za čišćenje
mašina, za loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo.
Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 C) koja se upotrebljavaju za
podmazivanje i za loženje (mazut) i
Asfaltni ostatak (bitumen) koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfaltabitumena ili kao gorivo.
9
1912. ---10% benzina iz nafte
Krekovanje je proces razlaganja viših ugljovodonika u niže pod posebnim
uslovima. Na povisenoj P i T ono se raspada i daje proizvode niže molekulske
mase:
Cm+nH2(m+n)+2= CmH2m+2 + CnH2n
C20H42→C10H22 + C10H20
Postupci krekovanja
- Termičko krekovanje u parnoj fazi (6000 Ci na atmosferskom P)
- Krekovanje i tečnoj fazi (na P 8.5 MPai na 400-5000 C )
- Katalitičko krekovanje (T 450- 5500 C i niskom P)
- Katalitičko hidrokrekovanje (na 200- 4500 C u prisustvu H, P 7-18 MPa)
Prednost krekovanja je povećan prinos benzina na 45-60%, i osobine benzina su
mnogo bolje nego kod benzina dobijenog primarnom destilacijom.
10
Nafta je danas u svetu jedan od najznačajnijih strateških proizvoda (obično
se naziva "crno zlato"). Zbog toga zemlje proizvođači nafte imaju veliku
moć u geopolitičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima nafte jedan je od
najznačajnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte
(ali ne uvek i proizvođači) su grupisane u interesnu
organizaciju OPEK (Organizacija petroleumskih eksportnih zemalja).
Najveći proizvođači nafte su:
Saudijska Arabija (10.37 miliona barela)
Rusija (9,27 miliona barela)
Sjedinjene Američke Države (8,69 miliona barela)
Iran (4,09 miliona barela)
Meksiko (3,83 miliona barela)
11
Zbog gasova koji se oslobađaju sagorevanjem nafte (ali i drugih fosilnih goriva),
ozbiljno je ugrožena klima na Zemlji, kao i ukupna ekološka slika sveta.
Zabrinutost zbog ovakve situacije i različiti oblici ekološkog aktivizma za sada
su u maloj meri uticali na stalan razvoj naftne industrije i potrošnju ovog
energenta. Međutim, mora se priznati, naftne kompanije nisu sasvim
ravnodušne po pitanju ekološke zaštite. Tokom protekle decenije naftna
industrija potrošila je oko 100 milijardi dolara na razne ekološke projekte,
uglavnom vezane za prečišćavanje izduvnih gasova. Zahvaljujući takvim
projektima i napretku same automobilske industrije, sagorevanje nafte i njenih
derivata je čistije i bezbolnije po atmosferu – čak 37 savremenih automobila
emituje onoliko izduvnih gasova koliko je to činio samo jedan u šezdesetim
godinama.
12
Najčešće posledice od zagađivanja naftom osećaju se u hidrosferi (naftna
mrlja).
Nafta i derivati ispoljavaju štetno dejstvo na žive organizme i pogubno utiču na
sve karike biološkog lanca. Naftne mrlje na površini mora i okeana narušavaju
razmenu toplote, vlage i gasova između okeana i atmosfere. Prisustvo može
uticati ne samo na fizičko-hemijske i hidrobiološke uslove u okeanu, već i na
klimu Zemlje i na bilans kiseonika u atmosferi.
Mrlja ne propušta Sunčevo zračenje i usporava obnavljanje kiseonika u vodi.
Kao rezultat toga prestaje razmnožavanje planktona, osnovne hrane morskih
organizama. Pošto se nafta u većim količinama nalazi na površini mora, a riba
živi uglavnom u srednjim slojevima vode ili pri dnu, može se pretpostaviti da
odrasle jedinke stradaju od jakog zagađenja samo u lagunama plimske vode ili
u drugim zatvorenim vodama.
13
U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od
stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji
mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih doživi havariju
deo te nafte će se izliti u more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do
obale.Najčešće baš u 90% slučajeva , se nafta u more izliva baš na ovaj način.
Havarije koje mogu izazvati slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a
poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja. usled
ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.
Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata ukupnog zagadjivanja
mora.
14
Izlivena nafta u moru, u dodiru sa vazduhom se
stvara tanka skrama koja isparava. Medjutim usled
talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv. „čokoladna pena“ od koje umiru
zivotinje u priobalnom pesku. Na površini mora ,nafta je poput neprovidne
folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve svetlosti, što uzrokuje
pomor planktona, koji su vazan deo u lancu ishrane u moru. Morske ptice
stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava letenje. Osim
posledica po živi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i plaze, gde
ostavljaju debeo sloj katrana.
15
Kada se nafta izlije u more, specijalni brodovi pokušavaju što brže da je usisaju,
ali u tome uspevaju samo ako je more mirno. Primenjuje se i spaljivanje te
nafte,kao i hemijska sredstva, ali i tim načinom se zagadjuje more. Za oporavak
od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer nafta koja se
natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na površinu.
16
Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.
Nafta koja pluta na površini može svojim
fizičkim osobinama da ugrozi biljke i zivotinje jer sprečava fotosintezu, disanje
i hranjenje. Nakon izlivanja nafte aromatični ugljovodonici uzrokuju
neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Nakon nekoliko dana oni
ispare , a nafta ostaje u kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci
uništene prirodnim procesima biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive
(candida,cladosporium) i alge. Posledica toga je smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog poremećaja u njegovom dotoku. Ekosistemi
kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama oporavljati, a može se desiti
da se nikad ne ostvari. Ne postoje dve iste naftne mrlje zato što su uvek različiti
uslovi ukojima se javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte, lokaciji ili
vremenskim prilikama.
17
Ogroman broj ptica postaje žrtva zagađivanja naftom, pri čemu od hroničnoh
zagađivanja godišnje ugine više ptica nego pri katastrofalnim izlivanjima.
Uzroci uginuća su u tome što nafta koja im natapa perje lišava ptice letenja
(zbog povećane težine), a istovremeno im parališe i plivanje.
18
Ribe su veoma osetljive na prisustvo nafte. Zbog disanja preko škrga, oni mogu
dospeti i neposredno u krvotok mimo jetre, a ribe grabljivice ishranom unose
povećane koncentracije nafte sadržane u organizmima kojima se hrane.
19
Postoje četiri glavne metode za čišćenje:
1. ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem
2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje
3.disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne biorazgradnje
4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje
20
Danas je najkorisnija metoda biorazgradnja, jer se nafta ,kao i druge prirodne
materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa.
Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za
uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nazalost, mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(i ako efikasnije od drugih
metoda). Problem zagadjenja voda naftom i
njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Nezeljeni incidenti koji koji
donose ogromne štete okolini dogadjaju se prilikom vadjenja, transporta,
obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene posledice koje takva
zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za
naftna preduzeća.
21
Ta preduzeća su dužna da obezbede timove stručnjaka, uključujući i
ekologe,koji će nadzirati njihov rad. Takodje svaka zemlja koja ima
veća industriska postrojenja
dužna je unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji
način će postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte. Pri tome se
gleda da se prilikom uklanjanja štetene koriste preparati koji bi još više ugrozili
sredinu umesto da je očuvaju (npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava). U
slučaju izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva, zajedno
sa predvidjanjem padavina. Na taj način je moguće na vreme preduzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.
22
Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:
ugasiti cigaretu,
izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,
izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,
ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra,
pozvati policiju
23
Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko2.900 kilometara španske obale. Slični primeri su se desili
1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko230.000 tona
nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio
oko40.000 tona izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja,posebnosisara.
24
Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprinese, i koliko može da narusi jedan ekosistem. Iako se ovo desilo
pre mnogo godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome, jer smo
to osetili na sopstvenom terenu, koži.
Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki problem za celo gradsko
područje Novog Sada i šire. Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je
izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u Rafineriji, kao i oticanje dela
nafte i derivata putem atmosferske , kanalizacije u Dunav, a pri nepotpunom
sagorevanju nafte nastali produkti suše taložili na okolno zemljište. Zbog
potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal
Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Prema proceni stručnjaka iz Rafinerije–Novi
Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljište 9,9%,dok je
izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu modela o sagorevanju
nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh koja je iznosila:820 t
SO2, 150 t NOx , 18 tPAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenika
organskog porekla.
25
Posle završetka bombardovanja izvršena je identifikacija lokaliteta i
površina zemljišta u krugu Rafinerije–Novi Sad koji su zagađeni. Utvrđeno
je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što je posebno opasno
imajući uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogućnost
zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa kojeg se
Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz
zemljište i predstavlja manju opasnost. Ostali naftni derivati (kerozin,
dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu 35000m2 takođe
predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente ovih derivata
brzo prodiru kroz zemljište, a posebno kroz pesak.
26
Ispiranje nafte i derivata padavinama, takođe
predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih voda. Na
osnovu prethodno izloženog, registrovani su sledeći ekološki akcidenti:
– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije – Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije ––Novi Sad ,
– izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV
– izlivanje nafte i derivata u Dunav ikanal DTD,
– razaranje uljne kanalizacione mreže Rafinerije ––Novi Sad ,
– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije–Novi Sad
– oštećenje dela gradske kanalizacionemreže. Sve ovo je uticalo i novosadske i
pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava zagađenje
Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća. Naime, naftna mrlja u
dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara.
27
Većina industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu, u celini
ili delimično, proizvodi se od nafte i njenih derivata. Deluje neverovatno, ali se
od petroleja prave i neke sasvim obične stvari – baloni, flomasteri, ukrasne
sveće, mastilo, boje, najlonska užad, klavirske dirke, lepak, digitalni satovi,
kontaktna sočiva, naočari za sunce, papuče, loptice za golf, špricevi, vitaminske
kapsule, odeća, razna elektronika (od audio kaseta i ploča do telefona, kamera,
CD plejera i računarske opreme), kozmetički proizvodi (karmini, parfemi,
dezodoransi, šamponi, kupke, kreme za brijanje, zubne paste...), brojni lekovi
(aspirini, antihistamini i antiseptici), hirurška pomagala, pejsmejkeri, pa čak i
veštačka srca. To se ne primećuje, ali bi jedan dan (iole) modernog čoveka bio
nezamisliv bez nafte, počev od buđenja digitalnim satom do uspavljivanja
pilulama za spavanje. Zato danas na svetu ne postoji ni jedna zemlja koja je
ravnodušna kad je reč o nafti, njenom posedovanju i eksploataciji, transportu i
industrijskoj obradi. Količina, kvalitet i cena nafte na svetskom tržištu
parametri su koji svakodnevno oblikuju svetsku ekonomiju i život svakog od
nas.
28
Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas. Uništava
se na hiljade ekosistema. Tim dovodimo u pitanje ne samo živote biljaka i
životinja, već i naše sopstvene. Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških
katastrofa, ali deluje kao da oni za to i nemare, jer nisu svesni posledica, koje se
možda u tom trenutku ne vide, a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti
kasnije. U kom trenutku smo postali tako bezobzirni i okrutni prema prirodi.
Sve česće se vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.
Šume i izletišta postali su nam porostori za deponije.
Sve to je jako strašno i tuzno, a posledice svega toga vidjamo sve češće. U kom
trenutku ćemo postati svesni šta radimo prirodi, okolini,sebi. Treba podsticati
narod da razmišlja o tome šta će biti sa našom zemljom, livadama, šumama,
potocima, jezerima, morima ako se ovo naše ponašanje nastavi! Sve ovo je
veoma tuzno i stvarno, dešava se svuda oko nas, gde god da uperite pogled. Sve
ovo predstavlalja veliku borbu za oživljavanje naše svesti, i sam opstanak
prirode.
29
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0
http://www.izvorienergije.com/nafta.html
http://beleske.com/komercijalno-poznavanje-robe/prerada-nafte-i-njeni-
proizvodi.html
http://www.scribd.com/doc/82498280/1/PRERADA-NAFTE
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=stetni%20uticaj%20nafte%20na%20zi
votnu%20sredinu&source=web&cd=1&ved=0CEYQFjAA&url=http%3A%2F%2F
www.doiserbia.nb.rs%2Fft.aspx%3Fid%3D0367598X1100011S&ei=SufBT6vYD4OH4gSbnZCyCQ&usg=AFQjCNFDoNG8BpG7Ej
usjkCauYl-mHAbQw
http://www.scribd.com/doc/51615733/izlivanje-nafte
30
31