Transcript DISANJE KOD BILJAKA

Kurs: Fiziologija rastenja i razvića
biljaka
Školska 2009/2010
KATEDRA ZA FIZIOLOGIJU BILJAKA
• Članovi katedre:
Prof. dr Zlatko Giba, šef katedre; [email protected]
Prof. dr Dragoljub Grubišić
Doc. dr Ivana Dragićević
Doc. dr Dušica Janošević
Doc. dr Aneta Sabovljević
Doc. dr Tijana Cvetić
Marija Perić, [email protected]
Milorad Vujičić, [email protected]
Desa Terzija, stručni saradnik
Gostujući predavači:
• dr Ana Simonović
• dr Miroslav Nikolić
• Prof. dr Svetlana Radović
Tematske celine praktičnog dela nastave
•Kvalitativno dokazivanje procesa disanja,
Odredjivanje količine disanja prema količini izdvojenog CO2
Redukujuci seceri -dokazivanje
•Izolacija DNK
Permeabilitet živih i mrtvih ćelija cvekle
•Uticaj etilena na razvoj klijanaca graška- postavka
Efekat auksina na rizogenezu- postavka
• Rezultati vežbe 3.
Transpiracioni biotest
•Kvalitativna analiza pepela
•Određivanje životne sposobnosti semena metodom bojenja
Klijanje semena u rastvorima osmotikuma- postavka
Ispitivanje klijavosti semena u različitim uslovima sredine
•Klijanje polenovog zrna
Seizmonastije i termonastije demonstraciono
• Kultura biljnih ćelija i tkiva in vitro
Литература
1. Нешковић, М., Коњевић, Р., Ћулафић, Љ. (2010), Физиологија биљака, ННКИнтернационал, Београд
2. Salisbury, F.B., Ross, C.W. (1991), Plant Physiology, Wadesworth Publishing Company,
Belmont, California3. Taiz, L., Zeiger, E. (1998), Plant Physiology, second edition, Sinauer
Associates, Inc., Publishers, Sunderland
3. Srivastava, L.M. (2002), Plant Growth and Development, Hormones and Environment,
Academic Press, Amsterdam, Boston, London, New York, Oxford, Paris, San Diego, San
Francisco, Singapore, Sydney, Tokyo
Број часова активне наставе
4
Предавања:
Вежбе:
Други облици
наставе:
2
0
1
Студијски
истраживачки
рад:
/
Остали часови
0
Методе извођења наставе: Теоријска предавања, експерименталне вежбе
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе
активност у току предавања
практична настава
колоквијуми
семинар-и
поена
Завршни испит
поена
0
писмени испит
/
5+10
35
усмени испит
50
• Vežbe iz ovog predmeta su laboratorijske, tj.
eksperimentalne i traju 2 sata.
• Održavaće se utorkom, od 8 do 16 h, u salama
Instituta za fiziologiju i biohemiju i Instituta za
zoologiju (8 grupa).
• Vežbe su OBAVEZNE. Postoji 8 termina za
vežbe i dozvoljeno je izostati sa 2 termina
vežbi (bez opravdanja). 3 i više izostanaka
automatski znače da student ponavlja vežbe
(i ceo kurs) sledeće školske godine.
• Odsustvo
sa
termina
predviđenog
za
kolokvijum se evidentira kao izostanak sa
vežbe
• Prisustvo vežbama se evidentira i
boduje na sledeći način:
za prisustvo na svim vežbama 9 termina: 5
bodova
za prisustvo na 8 termina vežbi: 4 boda
za prisustvo na 7 termina vežbi: 2 boda
Šta je potrebno za normalno pohađanje vežbi?
• Praktikum – skripta Fiziologija rastenja i razvića biljaka, Milorad
Vujičić, Marija Perić, dr Aneta Sabovljević
•
•
•
•
•
Obavezno nošenje pribora za disekciju i kalkulatora
Radni (beli) mantil
Sveska A4 formata za sređivanje vežbi
Svaka se overava u sledećem terminu vežbi.
Da bi bila overena, vežba mora da sadrži:
- Kratak uvod
- Opis rada (materijal i metode)
- Rezultate prikazane crtežom, grafički, ili tabelarno (zavisno
od toga šta je asistent rekao o načinu predstavljanja
rezultata), uz kratko objašnjenje
- Diskusiju dobijenih (a ne očekivanih) rezultata
- Zaključak
• NADOKNADA
VEŽBI
NE
POSTOJI!
(zbog
nemogućnosti fakulteta da obezbedi prostorne
uslove i termine za nadoknadu vežbi)
• Student NEMA pravo da polaže završni ispit ukoliko
nije nakupio NAJMANJE 30 bodova za predispitne
aktivnosti. Ovaj uslov za polaganje završnog ispita
profesor potvrđuje svojim potpisom u indeksu.
• Student IMA pravo da završni ispit polaže 3 puta u
toku školske godine. Ukoliko ga ne položi iz trećeg
puta, ponavlja kompletan kurs (i stiče nove bodove
za predispitne aktivnosti).
Poeni koji se mogu ostvariti tokom kursa
• Prisustvo na vežbama – 5 poena
• Aktivnost na vežbama – 10 poena
• Kolokvijum- 35 poena
• Zavšni ispit- 2 x 25 poena = 50 poena
Student na završnom ispitu mora znati oba
pitanja za 6 kako bi položio ispit
FORMIRANJE FINALNE OCENE
• Sabiraju se svi bodovi ostvareni u okviru predispitnih i ispitnih
aktivnosti i pretvaraju u finalnu ocenu prema rasponima
koje propisuje Pravilnik o polaganju ispita i ocenjivanju na
ispitu (od 17.07.2007. godine) koji je dao Univerzitet u
Beogradu, a na osnovu člana 89. Zakona o visokom
obrazovanju:
do 50 bodova – ocena 5 (nije položio)
od 51 do 60 bodova – ocena 6 (dovoljan)
od 61 do 70 bodova – ocena 7 (dobar)
od 71 do 80 bodova – ocena 8 (vrlo dobar)
od 81 do 90 bodova – ocena 9 (odličan)
od 91 do 100 bodova – ocena (odličan-izuzetan)
DISANJE KOD BILJAKA
Respiracija (disanje) predstavlja fundamentalni proces
koji čini osnovu svake životne fukcije.
Oksidacija organskih jedinjenja tokom procesa
disanja, a najpre ugljenih hidrata
Kod biljaka ne postoje pokreti disanja, kao kod
životinja
Kiseonik do svih biljnih ćelija dolazi procesom
DIFUZIJE
a
Procesi aerobnog i anaerobnog disanja su jako važni u
biološkim sistemima , jer su glavni izvori slobodne
hemijske energije
C6H12O6 + 6O2 = 6CO2 + 6H2O + ATP ( energija)
ΔF= - 2717,32KJ/mol
Dva alternativna puta u oksidativnoj
oksidaciji šećera:
1. glikoliza - u kojoj se oksiduje dva
puta fosforilisana fruktoza i
2. oksidativni pentozni ciklus (direktna oksidacija) u
kojoj je supstrat jedanput fosforilisana glukoza.
KREBSOV CIKLUS
• Krebsov ciklus (ciklus limunske kiseline, ciklus
trikarboksilnih kiselina) je metabolički proces u
aerobnim uslovima pri kome se dobija energija iz
glukoze
Kvalitativno dokazivanj procesa disanja
• Cilj vežbe
Dokazati proces disanja kod biljaka
• Način rada:
U epruvetu sipati 10ml 0.5M rastvora Ba(OH)2 a
zatim iznad rastvora staviti sloj vate. Vata ne sme da
dodiruje rastvor. Na vatu staviti 4-5 proklijalih
semena pšenice, graška ili neke druge biljke.
Epruvetu dobro zatvoriti da bi se sprečilo ulaženje
CO2 iz vazduha. Ovako postavljen ogled ostaviti da
stoji 60 minuta.
• Za to vreme semena dišu i oslobadja se CO2
koji stupa u reakciju sa Ba(OH)2 čime
obrazuju BaCO3 koji se javlja u obliku bele
skramice na površini rastvora.
• Očekivani rezultati:
Na kraju eksperimenta očekuje se pojava beličastog
taloga koja potiče od Ba2CO3.
ODREĐIVANJE INTEZITETA DISANJA
PREMA KOLIČINI IZDVOJENOG CO2
• Intezitet disanja (ID) predstavlja količinu
oslobodjenog ugljen-dioksida po jedinici mase
biljnog materijala u jedinici vremena (mg CO2 g-1
h-1).
• Metodom kojom ćemo ispitivati intezitet disanja
jeste metoda po Bosien-Jensen-u i spada u grupu
metoda analize razmene gasova
• Metoda se zasniva na promeni koncentracije CO2 u
posudi u kojoj se nalazi biljni materijal
• Cilj vežbe
Kvantitativno dokazivanje procesa disanja kod
biljaka.
• Način rada:
Izmeri se oko 5g proklijale pšenice i stavi se u gazu,
koja se veže i okači za zapušač elnermajera.
U elrenmajer se doda 20ml 0.1 M Ba(OH)2, pored
ovoga erlenmajera postoji i kontrola gde dodajemo
bazu kako bi odredili početnu količinu CO2
Ostavit sve da stoji oko 60 min, a svakih 10-ak
minuta mućkati pažljivo elrenmajer
• Količina oslobodjenog CO2 izračunava se na osnovu
razlike utrošene 0.2 M HCl pri titraciji rastvora u
kontrolnoj i eksperimentalnoj posudi.
ID = (a-b)x4.4 ∙ 60 / m ∙ t
Gde je:
ID- intezitet disanja (mg CO2 g-1 h-1)
a- utrošak 0.2M HCl za titraciju kontrolnog erlenmajera (ml)
b- utrošak 0.2M HCl za titraciju eksperimentalnog erlenmajera
(ml)
60- faktor za prevodjenje minuta u časove
m- masa (g)
t- vreme merenja (min)
HVALA NA PAŽNJI