Internet prezentacija predmeta • Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika • U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti.
Download ReportTranscript Internet prezentacija predmeta • Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika • U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti.
Internet prezentacija predmeta
• Prezentacija predmeta se može naći na adresi: http://elektron.tmf.bg.ac.yu/elektrotehnika • U okviru prezentacije studenti mogu naći primere zadataka koji će biti zadavani na mini testovima, kao i druge podatke o predmetu.
Literatura
• Dejan Bajić
Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) I
• Dejan Bajić
Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) II
• Mladen Cvetković, Aleksandar Kojović, Jelena Novaković, Miroslav Živković, Dragan Mitraković
Zbirka zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom
• Aleksandar Kojović, Tatajana Petrović, Željko Kotanjac, Dragan Mitraković
Praktikum za laboratorijske vežbe iz elektrotehnike sa elektronikom
Plan rada
• Plan: 2 časa predavanja u toku celog semestra, 2 (do 3) časa računskih vežbi u toku prvih 9 nedelja nastave, 2 časa laboratorijskih vežbi u toku poslednjih 6 nedelja nastave.
• Grupe studenata sa računskih vežbi se dele na dve grupe od po do 12 studenata za izradu laboratorijskih vežbi. Grupe će biti formirane na osnovu rezultata sa mini testova.
• Postoji 6 laboratorijskih vežbi koje studenti rade u paru.
Laboratorijske vežbe su uslov za polaganje ispita.
• Program predavanja i vežbi je usklađen i neophodno je redovno pohađanje nastave da bi student uspešno položio ispit.
• Student može maksimalno da izostane sa 25% časova predavanja i sa 3 dvočasa predavanja, 2 dvočasa računskih vežbi i jedne laboratorijske vežbi, što podrazumeva maksimalno izostanak vežbe. U suprotnom predmet mora ponovo slušati naredne školske godine.
Mini testovi
• Tokom semestra biće održano osam mini testova. Šest mini testova će biti održano u okviru računskih vežbi, a dva u okviru predavanja.
• Mini testovi će trajati oko 10-30 min (u zavisnosti od oblasti koja se obrađuje).
• Mini testovi se ocenjuju sa 0 do 10 poena. Rezultat jednog od mini testova (sa minimalnim brojem poena) neće ulaziti u konačnu ocenu.
• Student na mini testovima može maksimalno imati 70 poena.
Ukoliko student na mini testovima ima najmanje 36 poena i uspešno je odradio laboratorijske vežbe može direktno da izađe na završni ispit (usmeni deo ispita).
• Studenti koji imaju manje od 36 poena, a uspešno su odradili laboratorijske vežbe moraju da polažu popravni kolokvijum (pismeni deo ispita).
• Studenti koji nisu zadovoljni ostvarenim brojem poena na mini testovima takođe mogu da polažu popravni kolokvijum.
Laboratorijske vežbe
• Laboratorijske vežbe se ocenjuju sa 0 do 10 poena.
• Studenti su obavezni da pročitaju pravila za rad laboratorijskih vežbi koja će biti objavljena na sajtu predmeta i na oglasnoj tabli predmeta pre početka vežbi.
• Student na laboratorijskim vežbama može maksimalno imati 60 poena. Student je uspešno odradio laboratorijske vežbe ako na njima ima najmanje 31 poen.
• Studenti koji imaju manje od 31 poen na laboratorijskim vežbama obavezni su da predmet ponovo slušaju naredne godine.
Uslovi za polaganje ispita
• Preduslovi za polaganje završnog ispita su: – Položeni ispiti Matematika I i II – Položeni ispiti Tehnička fizika I i II • Uslovi za polaganje završnog ispita su: – Minimalno 36 poena na mini testovima (ili 51% na popravnom kolokvijumu) – Minimalno 31 poena na laboratorijskim vežbama – Dobijeni potpisi profesora i asistenta (uz ispunjena prethodna dva uslova za dobijanje potpisa neophodno je i redovno pohađanje nastave)
Formiranje ocene
• Studenti koji ostvare više od 90% svih predispitnih obaveza oslobođeni su polaganja završnog ispita i dobijaju ocenu 10.
• Student na završnom delu ispita mora da ostvari najmanje 51% poena.
• Konačni broj poena se formira prema sledećoj formuli:
POENI
= Mini testovi x 0.5 + Laboratorijske Završni ispit x 0.35
• Konačna ocena se formira na sledeći način: vežbe x 0.5 + 51-60 poena - ocena
6
, 61-70 poena - ocena
7
, 71-80 poena - ocena
8
, 81-90 poena - ocena
9
, 91-100 poena - ocena
10
.
Osnovi analize slo ženih linearnih elektri čnih kola jednosmerne struje
• • Postojanje i razvoj elektrotehnika bazira na izvesnom broju eksperimentalno odre đenih zakona Za analizu linearnih kola jednosmerne struje potrebno je poznavati svega tri zakona: a) Omov zakon iz 1826. godine b) Prvi Kirhofov zakon iz 1845. godine c) Drugi Kirhofov zakon iz 1845. godine
Naelektrisanje u električnom polju
• Definicija električne struje
I
Q t
• Nosioci pokretljivog električnog opterećenja u metalima su slobodni elektroni • Smer njihovog kretanja pod dejstvom električnog polja je suprotan smeru polja • Posmatramo veoma dugačku žicu od homogenog metala u homogenom električnom polju
K
A
K
B
I l
• Elektroni se kreću u suprotnom smeru od polja • Smer struje je konvencionalno usvojen i suprotan je smeru kretanja elektrona, odnosno poklapa se sa smerom elektri čnog polja
Napon
•
Napon
(
U, E
): Rad koji je potreban da se nalektrisanje od jedinično pozitivno tačke nultog potencijala (u beskonačnosti) prebaci u neku potencijalu te tačku elektrostatičkog polja je brojno jednak tačke. Napon (elektromotorna sila, EMS) predstavlja razliku potencijala dve tačke elektrostatičkog polja.
• Jedinice: V, kV, mV, μV
Struja
•
Struja
(
I
): Brzina proticanja naelektrisanja • Jedinice A, mA, μA, kA • Konvencija za proticanje struje je da struja protiče od pozitivnog potencijala (+) ka negativnom potencijalu (-) • Napon se definiše uvek između dve tačke, dok se struja definiše kroz element ili provodnik
Otpornost i provodnost
R
S l
•
ρ
specifična otpornost, Ωm bakar 1 , 8 10 8 Ωm aluminijum 2 , 8 10 8 Ωm gvožđe 14 10 8 Ωm • Recipročna vrednost otpornosti je provodnost
G G
1
R
S
l
S l
• Jedinica električne provodnosti je simens, S • Specifična provodnost 1 , S/m
Omov zakon
• Eksperimentalno je utvrđeno da je napon na krajevima provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja teče kroz provodnik • Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (
R
)
U
R
I
• • Otpornost standardno ima vrednosti od 1 Ω do 20 MΩ Pojedini elementi imaju otpornost reda mΩ
Omov zakon
: potencijalna razlika (napon)
U
izme đu krajeva jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove otpornosti
R
i struje
I
koja te če kroz provodnik
Usaglašavanje referentnih smerova
U
I R R
U I I
1
U
I
R I
U R R
U I
1
U
I
1
R I
1
U R
Generatori
I I
Idealni strujni generator
R
g Realni strujni generator
R
p
E
Idealni naponski generator
E R
g Realni naponski generator
R
p
Prvi Kirhofov zakon
• Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti stuje.
S
1
S
2
I I
• • Čvor je stecište tri ili više strujnih provodnika.
Prvi Kirhofov zakon:
se sastaju u jednom Algebarski zbir struja u provodnicima koji čvoru jednak je nuli.
Struje koje ulaze u čvor su negativnog, a struje koje izlaze iz čvora su pozitivnog predznaka .
I
1
I
2
I
3
I
4
I
1
I
2
I
3
I
4
I
5 0 k n Σ 1
I
k 0
I
5
Drugi Kirhofov zakon
• Kontura (zatvorena strujna putanja) se sastoji od dve ili više strujnih grana koje mogu da poseduju izvore EMS i u kojima se nalaze otpornosti, nosioci elektrootpornih sila, tj. padova napona.
•
Drugi Kirhofov zakon:
Zbir elektrootpornih sila u jednoj konturi nuli.
svih elektromotornih električnog kola jednak je • Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane konture.
i • EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska konture.
B
I
1
E
2
R
1
E
1
R
2 A
R
3
I
3
E
1
R
1
I
1
E
2
R
2
I
2
R
3
I
3 0
I
2 C • sasvim uopšteno za kolo koje ima
m
grana i
n
izvora EMS: i n Σ 1
E
i k m Σ 1
R
k
I
k 0
Rad i snaga
• Pod dejstvom homogenog električnog polja
K
na slobodne elektrone delovati mehanička sila:
F
K
Q
e • Rad ove sile na dužini provodnika
l
je:
A U
F K
l
l
K
l
Q
e
U
Q
e u provodniku će • Snaga (brzina vršenja rada) potrebna za održavanje struje u provodniku tokom vremena
t
je:
P U P
A t R
I U
R
I
2
Q
e
U
2
R t
U
I
U
2
G
Snaga
P
U
I
• Jedinica: W (J/s)
I
I
1
E P
E
I
1
P
E
I
A
U
B
P
U
AB
I P
U
BA
I I
U I R P
R
I
2
P
U
2
R