Transcript Pojam prava
OPŠTI POJMOVI-UVOD U PRAVO • 1. Društvene norme - pravila • 2. Moral • 3. Običaj Društvene norme • Društvene norme su pravila ponašanja u određenom društvu. • Cilj : regulisanje društvenog života i usmeravanje ponašanja pojedinca. • Društvena pravila –određuju se kao jedna ili više karakteristika koje odvajaju jednu pojavu, vrstu ponašanja , od druge. • Pravo je društveno pravilo jer određuje pravilo ponašanja subjekata u društvu • Ono utvrđuje da li je neko ponašanje ispravno ili ne. • Nastavak U društvu postoje brojne društvene norme u različitinm oblastima ljudske aktivnosti.Društvene norme mogu se javiti kao pravne , moralne ili običajne. Razlikuju se prema kriterijumu postanka, značaja i ciljevima i sankcijama. Često se polje interesovanja odnosno regulisana pravila ponašanja u društvu preklapaju.Primer plaćanje duga je i moralno ali i pravno ispravno ponašanje i obrnuto. Određenje vrste društvenih pravila nisu predmet regulisanja ni prava, ni morala ni običaja , van njihovog dometa su. Nastavak Moguće je i preklapanje polja interesovanja i preuzimanja utvrđenih pravila. Primer odevanja... Pravo je retko pokretač društvenih promena ono samo izražava dostignuti stepen razvoja društvenih odnosa i sankcioniše ponašanje koje nije prihvaćeno kao ispravno. Najznaćajnije društvene norme su pravne norme , ali pored njih veliki značaj imaju moralne i običajne norme. Moral • Pojam morala je složen i odlikuje se dvojnim shvatanjem: • 1.Moral kao isključiva stvar pojedinca- osnov ovog shvatanja je razrešenje unutrašnjih dilema pojedinca, i određuje da li je određeno ponašanje ispravno ili neispravno nezavisno kako to može izgledati drugima. • “Kad niko ne gleda” “kad niko neće saznati” –osećaj je nekada dovoljna kočnica za loše ponašanje • 2.Moral kao društveno ponašanje-komunikacija ljudi usklađuje i upoređuje moralna shvatanja u društvu. Nastavak • Moralna shvatanja određenog društva predstavljaju skup predstava toga društva o tome šta je dobro a šta zlo ponašanje. • Moralna pravila se zasnivaju na ubeđenju a ne na prinudi.I kada su usvojena kao uticaj grupe (kućno vaspitanje, klubovi , škole ) ona se u primeni redovno doživljavaju kao sopstvena , lična opredeljenja. • Za zaštitu moralnih vrednosti primenjuju se prinuda društva zbog osećaja nelagode –osećaj manje vrednosti i sl. Moral i pravo • Upoređenje moguće samo kao upoređenje sistema pravnih normi i sistema moralnih normi. • Razlike: • -moral je okrenut pojedincu a pravo društvu • -moral obavezuje savečću a pravo pred drugima • -moral nameće samo dužnosti a pravo daje i ovlašćenja • -stepen obaveznosti morala je niže i od stepena obaveznosti prava • -pravne norme stvara država a moralne nastaju spontano • -ostvarenje pravnih normi kroz državu a moralnih normi savešću Nastavak • • • • Sličnosti prava i morala -pravo i moral predstavljaju određene norme ponašanja -norme morala i prava reguliše ponašanje u društvu -i pravne i moralne norme pretenduju na ispravnost svojih rešenja • -postoji reakcija na nepoštovanje i moralnih i pravnih normi ali se razlikuje sama reakcija. • Ključ razlikovanja je način nastanka normi i obezbeđenje ostvarivanja normi nastavak • Odnos prava i morala je pitanje: da li pravo vodi računa o moralnim normama i da li moral treba graditi u skladu sa pravom. • Do XIX veka nema suprostavljanja sve do pojave pozitivizma koji nastoji da razdvoji pravo i moral. • Pozitivizam nastoji meriti pravo matematičkim , tehničkim i prirodnim principima. • Pravo je pozzitivizmom osobođeno vrednosti i vrednovanja,pa se po pozitivistima moral i pravo ne dovode u vezu OBIČAJ • Običaj se najčešće određuje kao norma , nastala dugotrajnim ponavljanjem u istoj situaciji , koju prati svest o njenoj obaveznosti. • Glavne karakteristike običaja: • -običaj predstavlja normu, pravilo ponašanja ljudi u određenoj situaciji • -on nastaje spontano iz aktivnosti većeg broja ljudi a ne snagom državnog autoriteta. • Najčešće je to nepisano pravilo ali u nekim aktivnostima je u pisanom obliku -poslovno pravo Nastavak • -po pravilu se radi o dugotrajnom ponašanju • -postoji uverenje da je običaj obavezan • Kod običaja ne postoji sud o ispravnosti određenog ponašanja.Onaj ko postupa po običajima ne vrši procenu da li je određeno ponašanje ispravno ili ne kao kod morala. • -Običaj je rezultat generacijskog mišljenja o određenom ponašanju Vrste običaja • Po osnovu kriterijuma da li će država pružati zaštitu običaju delim ih na : • Pravne i nepravne • Pravne prati uverenje da se običajna norma vrši kao pravno pravilo • Prema kriterijumu pisanosti običaji se dele na : • -pisane i nepisane • -po krtiterijumu struke dele se na : • -vertikalne i horizontalne Nastavak • • • • • • Prema teritoriji -međunarodni -nacionalni Unutar nacionalnih na lokalne i mesne Odnos prava i običaja -U zemljama koje svoje pravo izvode iz običaja nazivamo precedentno pravo - common law sistem a u kontinentalnom sistemu običajima pravo ne pridaje veliku važnost.