Transcript formalni izvori prava

PRAVNA NORMA I IZVORI
PRAVA
Dr Dragica Koldžin
SADRŽAJ

IZVORI PRAVA

POSLOVNO PRAVO – IZVORI

PRAVNA NORMA

STRUKTURA PRAVNE NORME

TUMAČENJE PRAVNIH NORMI
IZVORI PRAVA

Pod izvorima prava podrazumevaju se one činjenice koje
presudno utiču na stvaranje prava

MATERIJALNI IZVORI PRAVA

FORMALNI IZVORI PRAVA
MATERIJALNI IZVORI PRAVA


moć da se pravo kreira, sve one društvene čionjenice i
snage koje dovode do stvaranja prava
od antičke Grčke do danas razvijala su se i pravno
filozofska shvatanja pojma materijalni izvori prava (od
volje bogova do volje vladajuće klase)
FORMALNI IZVORI PRAVA


forma, oblik u kome se pravo pojavljuje
vidovi oblikovanja pravnih normi (ustav, zakon ,
podzakonski akt)
- VREDNOSNI IZVORI PRAVA ? – društvene vrednosti iz
kojih izvire pravo (socijalizam, fašizam, demokratija i sl.)
USTAV

Osnovni ili najviši pravni akt jedne države

Svi ostali akti moraju biti u saglasnosti sa njim

Ustav je ujedno i početni akt konstituisanja države

Stuktura ustava
- definiše se tip države (federacija, unitarna država) struktura državnih
organa, nadležnost, kontrola ustavnosti, način podele vlasti, ovlašćenja za
donošenje zakona i sl .
ZAKON

Zakon je u moderno doba najznačajniji izvor prava - akt koji sadrži opšte
pravne norme

Deklaracija o pravima čoveka i građanina (1789): “Zakon je izraz opšte volje
... On mora biti isti za sve, bilo da štiti, bilo da kažnjava”

Značaj za društvo potiče otuda:
- što ga donosi predstavnički organ prema unapred utvrđenom, složenom i
javnom postupku (elemenat forme)
- što sadrži opšte norme kojima se zasnivaju ovlašćenja i obaveze pravnih
subjekata (elemenat materije)

Osnov donošenja zakona je u ustavu, po hijerarhiji nalazi se odmah iza
ustava

Zakon nema povratno (retroaktivno dejstvo) – ne može se primenjivati na
one slučajeve koji su se desili pre njegovog donošenja
PODZAKONSKI AKTI

Zakonom se ne mogu uvek predvideti svi slučajevi (zbog složenosti društva)
već samo najvažnija pravna načela
- to je osnovni razlog zbog čega se poverava organima nižim od
zakonodavnih (resornim ministarstvima, organima uprave i sl.) da mogu da
donose podzakonske akte

Podzakonski akti su izvor prava niže snage od zakona

Javljaju se u obliku naredbe, uredbe, pravilnika i sl

Donose ih ovlaščćeni državni organi
OSTALI IZVORI PRAVA

SUDSKA PRAKSA

PRAVNA NAUKA

AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO
SUDSKA PRAKSA


u širem smislu – ukupan arsenal odluka, stavova, mišljenja i shvatanja
sudova bez obzira na vrstu i stepen suda, kao i uskladjenost, kvalitet i
kreativnost njihovih iskaza
u užem smislu – samo odluke koje na jednak način rešavaju istovetne
životne događaje

kod nas nije formalan izvor prava

u pravnim sistemima Common law sudska praksa je primarni izvor prava
PRAVNA NAUKA


nije formalan izvor prava
izvor prava tako što utiče na zakonodavce,na sudsku praksu i
obrazovanje pravnika i drugih subjekata
AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO

stvaraju ga sami privredni subjekti ali u granicama dopuštenim zakonom
(pravni, poslovni običaji, uzanse, formularni izvori prava)
POSLOVNO PRAVO - IZVORI

MATERIJALNI IZVORI

FORMALNI IZVORI

MEĐUNARODNI IZVORI
MATERIJALNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA




Materijalnim izvorima prava (uopšte) podrazumeva se ona snaga koja ima
moć da kreira pravo
U nauci ne postoji jedinstveno mišljenje šta obuhvata pojam materijani izvor
prava
Pitanje stvaranja prava je različito kroz razvoj ljudskog društva (ta moć je
pripisivana bogu, prirodi, ljudskom razumu, nacionalnom duhu i drugim
različitim subjektivnim ili objektivnim okolnostima
U našoj nauci posle 2. svetkog rata materijalni izvor prava je iskuljučivo
definisan i sagledavan kao volja vladajuće klase jer ima moć i instrumente
da kreira pravo kroz donošenje različitih pravnih propisa
FORMALNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA
Oblici u kojima se pravo ispoljava i prezentuje u stvarnosti i društvu (domaći
i međunarodni)


USTAV – najviši akt i najznačajniji izvor (ekonomsko uređenje, tržište,
državna imovina, status Narodne banke)
ZAKONSKI PROPISI – Zakoni o: privrednim društvima, obligacionim
odnosima, svojinsko pravnim odnosima, registraciji privrednih subjektata,
privatnim preduzetnicima, bankama, privrednim komorama itd.)

PODZAKONSKI AKTI – uređuju operativna pitanja ili dopunjuje
regulisana materija

UGOVORI – dugo su predstavljali značajan izvor, značajno mesto imaju
medjunarodni ugovori
FORMALNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA




PRAVNA PRAVILA – mogu da se primenjuju pod uslovom da materija nije
regulisana pozitivnim propisima i da nisu u suprotnosti sa ustavnim i
zakonskim načelima i pozitivnim propisima (poslovni planovi lokalnih
samouprava, normativni akti trgovinskih komora i sl.)
POSLOVNI OBIČAJI – preteča pisanim izvorima prava. Mogu da budu
opšti i posebni (za jednu struku), međunarodni i nacionalni (regionalni,
mesni, lokalni)
SUDSKA PRAKSA – u anglosaksonskom pravu punopravno regulišu (kao i
pravo), kod nas odluke viših sudova ne obavezuju niže, ali se u praksi
dešava suprotno
PRAVNA NAUKA – posredni izvor poslovnog prava, utiče na pravo i
stavove sudija i pravnika u poslovnim organizacijama
AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO

PRAVNI OBIČAJI
- u pogledu hijerahije prava podređeni zakonu subordinirani, a kao izvor prava su
supsidijani jer se pimenjuju kad određeni odnos nije regulisan pravom

POSLOVNO PRAVNI OBIČAJI
- nastaju kao doprinos uređenja odnosa od strane samim privrednih subjekata. U
oblastima koje su prepuštene na uređenje volji subjekata. Običaj se u ovoj
oblasti može prihvatiti i bez dugotrajnog ponavljanja ponašanja

POSLOVNA PRAKSA
- nije opšteprihvaćena praksa, nego samo između određenih subjekata

UZANSE
- kodifikovani poslovni običaji (kodifikaciju obavljaju ovlašćena tela udruženja,
komore, berze) Mogu biti opšte ili posebne
PRAVNA NORMA


Pravna norma je obavezno (imperatvno) pravilo o ponašanju ljudi u društvu,
zagarantovano državnim autoritetom, odnosno institucionalizovanom
prinudom.
Primer:
Svako ko ima imovinu dužan je da plaća porez, u protivnom biće kažnjen
PRAVNA NORMA

Heteronomnost
(obavezuje bez obzira na lični stav onoga kome je upućena o njenoj
valjanosti ili obaveznosti)


Prinuda
da bi pravna norma bila delotvorna, ona mora biti potkrpeljena prinudnom
sankcijom
- sila, međutim, nije krajnji temelj i osnov prava, već je, naprotiv, jedna
tehnička pomoć u ostvarenju prava
- postoje važne pravne norme koje nemaju prinudan karakter (leges
imperfectae – pravna pravila koja nemaju sankciju; pravila ustavnog prava
– ustavotvorac ne podleže sankciji, jer nema ko da sprovede takvu pravnu
sankciju; norme međunarodnog prava)
Institucionalnost
STRUKTURA PRAVNE NORME

HIPOTEZA (PRETPOSTAVKA

DISPOZICIJA

SANKCIJA
HIPOTEZA

deo pravne norme kojim se određuju uslovi, činjenice, događaji, rok od
čijeg nastupanja zavisi primena pravne norme

svaka pravna norma ne mora da ima pretpostavku

iako nije uvek očigledan ovaj element uvek postoji


pravne činjenice – činjenice ili okolnosti za čije nastupanje norma vezuje
nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa
Primer:
Roditelji su dužni da izdržavaju maloletnu decu.
Ako ostavilac ima više dece, imovina između njih će se podeliti na jednake
delove.
DISPOZICIJA

Element pravne norme kojim se određuje pravilo ponašanja

Suštinski deo norme


Primarno, uslovno i alternativno pravilo koje predviđa da mora, sme ili može
da se nešto čini, ne čini ili trpi
naređujuće, zabranjujuće i ovlašćujuće dispozicije
-ovlašćujuće dispozicije - dispozicije koje daju moć subjektu da stvara ili
primenjuje neke norme, tj da stvara pravnonormativne posledice (norme koje
ovlašćuju zakonodavne organe da donose zakone, sudove da donose presude
ili građane da sklapaju ugovore, brakove ili sastavljaju testamente)
DISPOZICIJA
Primeri prema načinu formulisanja:



Zabranjujuće
“Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića” (čl. 24 Ustava Srbije)
Naređujuće
“Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu” (čl. 74 Ustava Srbije)
Ovlašćujuće
“Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije”
(čl. 21 Ustava Srbije)
SANKCIJA

Sankcija je prinudna mera, kazna, koja varira od težine izvršene povrede

Sankcije određuje država zbog stabilnosti i jačanja poretka


Pravilo je da svaka pravna norma sadrži sankciju, ili ukoliko postoji
mogućnost da drugi subjekti određuju sankciju, onda da država obezbedi
primenu takve sankcije
Podele sankcija mogu da se vrše po raznim kriterijumima (po težini
prekršaja, u odnosu na vrstu dobara, prema vrsti prekršaja, prema granama
prava, međunarodne i domicilne)
TUMAČENJE PRAVNIH NORMI

Autoritativno i pouzdano utvrđivanje značenja određenih pravnih odredbi,
da bi se saznali smisao i sadržina pravne norme u cilju određivanja njenog
tačnog značenja

Cilj tumačenja je da se od više značenja pravne norme utvrdi ono koje je
pravo

Pogrešno protumačene pravne norme uglavnom dovode do kršenja prava i
ugrožavanja subjekata u pravu

Po pravilu tumač pravne norme treba da bude stvaralac pravne norme
(autentično tumačenje)
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

JEZIČKO TUMAČENJE

LOGIČKO TUMAČENJE

SISTEMSKO TUMAČENJE

ISTORIJSKO TUMAČENJE

TELEOLOŠKO (CILJNO) TUMAČENJE

TUMAČENJE PO SLIČNOSTI (ANALOGIJA)
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

-
JEZIČKO TUMAČENJE
metod kojim se upotrebom lingvističkih pravila dolazi do smisla-sadržine
određenog iskaza sadržanog u pravnoj normi
- pravna terminologija običnim izrazima daje posebno pravno značenje, zahtev
da ona bude savremena i jedinstvena u jednom pravnom sistemu
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

LOGIČKO TUMAČENJE
- treba da omogući logički sled mišljenja i da određena pravila primeni na
slučajeve na koje se oni odnose (provera ispravnosti jezičkog tumačenja)
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

SISTEMSKO TUMAČENJE
- pravna norma se ne tumači izolovano već u čitavom sistemu pravnih normi
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

ISTORIJSKO TUMAČENJE
- utvrđuje društvene uzroke koji su doveli do stvaranja pravnih normi, kao i
okolnosti pod kojima je doneta
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

TELEOLOŠKO (CILJNO) TUMAČENJE
- stanovište da se pravne norme mogu tumačiti samo prema cilju koji treba
da dosegnu
METODI TUMAČENJA PRAVNIH NORMI

TUMAČENJE PO SLIČNOSTI (ANALOGIJA)
- primena opšte pravne norme na pravno nenormirane slučajeve pod
uslovom da su oni slični sa slučajem koji je određenom opštom pravnom
normom propisan
- pravna analogija podrazumeva korišćenje celokupnog pravnog sistema za
pronalaženje odgovarajuće pravne norme