Transcript POJAM PRAVA i pravna norma

POJAM PRAVA
• Ne postoji jedinstvena definicija prava .Izdvajaju se nominalne
definicije-odnose se na značenje reči pravo
• Realne definicije - definišu pravu kao društvenu pojavu
• Pravo je datost koja je određena kroz odnos pravnih subjekata.To se
ostvaruje kroz njihova shvatanja, odluke, volju.
• Na pravo se nailazi u realnom svetu a kakva će biti predstava o
njemu zavisi od aspekta kojim mu se prilazi.
• -stvaranje prava (zakonodavstvo , sudstvo );
• -primena prava – postupanje po pravnim normama
• - proučavanje prava- naučni prilaz
• -indiferentnost – moral , obicaj
•
KARAKTERISTIKE PRAVA
•
•
•
•
•
•
Pravo kao realna pojava ima sledeće karakteristike :
-pravo uređuje odnose između subjekata
-pravo predstavlja sistem
-pravo normira
-pravo obezbeđuje zaštitu
-pravo bi trebalo da bude pravedno
• 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između
subjekata
1. Pravo
kao način regulisanja odnosa između subjekata
• Pravo reguliše odnose između subjekata .
• Povodom stvari i u slučaju duznosti neuznemiravanja
• Nisu svi odnosi između subjekata predmet regulisanja
prava (prijateljstvo, ljubav isl.)
• Pravni odnosi su odnosi između subjekata.
• -odnosi prema stvarima ukoliko se ne tiću drugih
subjekata nisu pravni odnosi
• -samo odnosi kod kojih se pojavljuje ključna
karakteristika - zaštita
Pravo kao sistem
•
•
•
•
•
Nesporno je da je pravo sistem.
Osnovne karakteristike prava kao sistema :
-pojmovna koherentnost
-normativna koherentnost
Pojmovna koherentnost jeste uspostavljanje i korišćenje
pojmova sa istim značenjem u bilo kojoj grani prava
• Normativna koherentnost jeste predviđenje jednakih
prava , obaveza i posledica za jednake slučajeva.
• Pravnični jezik -u ne postoji niverzalan za sve oblasti
prava
Nastavak
• Pravni sistem jedne zemlje predstavlja skup opštih
pravnih normi, sistematiyovanih, grupisanih po određenim
kriterijumima tako da predstavlja celinu.
• Izgradnja pravnog sistema omogućuje lakšu primenu i
razvoj prava kao pojave
• Omogućuje viši stepen ustavnosti i zakonitosti
• Osnovni elementi pravnog sistema su opšte pravne
norme koje se sistematizuju u veće i manje oblasti i one
dalje čine granu prava pa dalji pravni sistem. Niži
stepen povezivanja je pravna institucija a viši grana
prava.
• Podela prava na dve osnovne oblasti
• Javnog i privatnog prava. Zatim materijalnog i
Normativnost prava
• Pokusaj da se pravo shvati i proucava kao prirodna
nauka
• U odnosu na druge društvene norme pravo ima dodatnu
karakteristiku-normativnost
• Pravo ne opisuje-ono propisuje
• Normativnost se zasniva na autoritetu propisivanja pravila
ponasanja I predviđanja posledice. Ono nije zbirka
recepata jer nema jasno data rešenja za sva ponašanja.
• Pravo ima mogućnost da predvidi očekivano ponašanje
i predviđa i posledicu u slučaju ponašanja koje je
suprostavljeno normi.
Zaštita kao karakteristika prava
• Smisao prava je da odredi šta je ispravno ali i da
obezbedi ostvarenje tog što je kao ispravno utvrđeno.
• Obezbeđenje zaštite u pravu može se pojaviti kroz:
• - priznanjem odn. nepriznavanjem određenog pravnog
dejstva
• -prinudnim uspostavljanjem određenog stanja, situacije ili
izvršenja radnje
• Sprovođenje zaštite se ostvaruje preko države i nekih
nedržavnih institucija
• Moguć izostanak pravne zaštie-objektivni i subjektivni
razlozi
Pravičnost i pravednost kao karakteristika prava
• Savremena prava prihvatanju pravednost kao
karakteristiku prava
• Svi polaze od premise da su sistemi za koji se zalažu
ostvaruju princip pravičnosti
• Dva osnovna pitanja: da li je pravednost svojstvo prava
• I da li se mogu uspostaviti kriterijumi za određenje šta
je pravedno ili pravično.
• To je pitanje razmatrano kroz ljudsku istoriju, pa je
prvo mišljenje(Sofisti) bilo da pravičnost znači ne kršiti
postojeće pravo
Definisanje prava
• Pravo je pravedan način uređenja međuljudskih odnosa
putem sistema normi čije je ostvarenje dopušteno putem
samopomoći ili obezbeđeno od strane subjekta koji
raspolaže monopolom prinude.
• To je nominalna definicija jer samo definiše reč pravo
a same karakteritike prava koje smo istakli mogu se i
drugačije tumačiti.
•
PRAVNA NORMA - POJAM
• Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je
garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji
su ovlašćeni na sprovođenje prinude.
• Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava.
• Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje
kao skup pravnih normi.
• Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju,
ona je zahtev za navedenim ponašanjem.
• Dve grupe teorija o pravnim normama.
• Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne
postoji samo u realnom svetu nego i van njega
nastavak
• Druga je realistička teorija koja smatra da je pravo
isključivo ljudska tvorevina, bilo kao produkt istorije,
društva, ekonomije ili nekog drugog realnog faktora.
• U savremenom pravu naglasak se stavlja na normativnu
funkciju pravne norme i obezbeđenje prinudom.
• Pravna norma jeste obavezno pravilo ponašanja ljudi u
društvu garantovano državnim autoritetom.
Struktura pravne norme
• Dvočlana teorija strukture pravne norme:
-
DELIKT –sadrži određeno ponašanje koje se kvalifikuje kao
nedozvoljeno
SANKCIJA- posledica nedozvoljenog ponašanja
Tročlana teorija
HIPOTEZA- uslovi koji moraju postojati u stvarnosti da bi došlo
do primene norme
DISPOZICIJA – ponašanje koje se očekuje od lica na koje se odnosi
SANKCIJA – posledica nedozvoljenog ponašanja
Nastavak
• Četvodelana teorija
• 1. USLOV ZA PRIMENU DISPOZICIJE- određuje
činjenice ili okolnosti koje treba da postoje da bi došlo
do primene pravne norme
• 2. DISPOZICIJA-predviđaju se prava ili obaveze
• 3. DELIKT –pretpostavka sankcije ili ponašanje koje
treba da se dogodi da bi nastupile određene posledice
• 4. SANKCIJA-sadrži određene posledice koje bi trebalo
da nastupe zbog nepoštovanja dispozicije ,pri čemu su i
ispunjeni uslovi predviđeni sankcijom
Vrste pravnih normi
• Prema kriterijumu kruga subjekata:
• OPŠTE NORME - deluju prema svakom kod koga se
steknu predviđeni uslovi –generalni način utvrđivanja
pravila
• POJEDINAČNA NORMA –odnosi se na tačno određeno
pojedinačno lice ili poimenično određena lica
• Značaj podele normi u odnosu na: nadležnost organa,
• Pravno dejstvo normi, način utvrđivanja sadržine norme ,
prestanak važenja i sl.
Važenje pravnih normi
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Tri elementa za određenje važenja pravnih normi:
1.Postojanje pravne norme
2. Prostorno važenje norme
3. Vremensko važenje norme
1. POSTOJANJE PRAVNE NORME
Dve pravne teorije
a)jusnaturalisti-pravne norme od stvaraoca izvan realnog
Sveta i ako norme nisu u saglasnosti prirodnim pravom nisu norme
B) Pozitivističke teorije- norma doneta od strane zakonodavca
nastavak
• C)savremene teorije-važenje se procenjuje u odnosu na organ koji
je normu doneo i u odnosu na saglasnost sa ustavom ,zakonom i sl.
• Nema jednostavnog kriterijuma za određenje važenja
• Pojedinačne norme -u odnosu na odgovarajuće akte državnih
organa ili na osnovu procene činjenica koje su poznate ( izjava lica,
uvid u isprave i sl.)
• NIŠTAVOST – protivnost temeljnim pravnim normama i smatra se
da takva norma nije nikad ni postojala i na nju se mogu pozvati
svi i utvrđuje se po službenoj dužnosti
• RUŠLJIVOST- nevažnost pojedinačne pravne norme i utvrđuje se
na zahtev lica koje ima ovlažćenje za takvo utvrđenje i protekom
vremena se gubi pravo na utvrđivanje.
Prostorno važenje pravnih normi
• Pravne norme važe na određenom prostoru.Nacionalni
ili međunarodno pravo
• Ranije poznat i princip personalnosti
• Odstupanja od pravila teritorijalnog principa:
• -eksteritorijalnost
• -imunitet
• -volja i sukob zakona
• Eksteritorijalnost-pravna fikcija
• Diplomatska predstavništva, konzulati, ambasade i sl.
nastavak
• Imunitet-otklanja primenu domaćih normi na određena
lica
• Imunitet pravog i drugog stepena
• Sukob zakona s elementom inostranosti -rešavanje
primenom kolizionih normi
• Volja-subjekti prava mogu u svojim ugovornim
odnosima otkloniti primenu domaćeg prava suprotno
principu teritorijanog važenja normi.
Vremensko važenje normi
• Stupanje na snagu opštih pravnih normi
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Vezano za stupanje na snagu zakona odnosno akata u kome su sadržane
1.Zakon ne može da stupi na snagu pre objavljivanja (službeni list)
2.stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objaljivanja (vacatio
legis)
3.Zakon po pravilu ne može imati povratno dejstvo
Stupanje na snagu pojedinačnih pravnih normi
Tri slučaja stupanja na snagu :
- stupanje na snagu kao rezultat primene opštih normi
-stupanje na snagu normi koje kreiraju sami subjekti
-stupanje na snagu pojedinačnih normi u pojedinačnim aktima
državnih i drugih organa
nastavak
•
•
•
•
•
1.stupanje na snagu tek u slučaju konkretnog presuđenja
2.stupanje na snagu normi voljom subjekata kao
-jednostrana izjava volje
-saglasnoću dve ili više volja
3.stupanje na snagu pojedinačnih normi koje donose državni i
drugi organi
• Pravosnažnost- kod sudskih odluka gde protekom za prigovor ili
žalbu nastaje pravosnažnost
• Konačnost –vezuje se akte koje donose upravni i drugi organi
• Izvršnost – podobnost pojedinačne norme za prindno izvršenje
Prestanak važenja pravnih normi
• Opšte norme – prestaju da važe donošenjem novog propisa koji
stari stavlja van snage.Pored toga prestaju :
• -donošenjem novog propisa koji na drugačiji način uređuje
predmetnu materiju ali bez izričitog stavljanja van snage
prethodnog propisa
• -donošenjem posebnog zakona kojima se delovi opšteg zakona
drugačije uređuju
• -dugogodišnjim neprimenjivanjem propisa
• Postulati
• Legis posterior derogat priori
• Lex specialis derogat legi generali
Prestanak pojedinačnih pravnih normi
•
•
•
•
•
•
•
•
Dva osnovna načina prestanka pojedinačnih pravnih normi su:
-realizacijom svrhe
-ukidanjem
Realizacija svrhe je ispunjnenje zahteva datog u pojedinačnoj
normi
Ukidanje norme
-smrt lica
-volja
-odluka nadležnog organa
PRAVNA NORMA
pojam
• Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je
garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji
su ovlašćeni na sprovođenje prinude.
• Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava.
• Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje
kao skup pravnih normi.
• Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju,
ona je zahtev za navedenim ponašanjem.
• Dve grupe teorija o pravnim normama.
• Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne
postoji samo u realnom svetu nego i van njega