Transcript Izvori prava Subjekti prava

Izvori prava
Subjekti prava
Izvori prava
• Materijalni izvori prava- moć da se pravo kreira
• Kroz razvoj ljudske misli od antičke Grčke do danas
razvijala su se i pravno filozofska shvatanja pojma
materijalni izvori prava (pitanje suštine prava,njegovog
uzroka nastajanja,tvorca prava)
• - od volje bogova do volje vladajuće klase
• Formalni izvori prava – forma,oblik u kome se pravo
pojavljuje
• To su vidovi oblikovanja pravnih normi- to je najčešće
kroz opšte pravne akte(ustav, zakon , podzakonski akt)
1.Ustav kao izvor prava
•
•
•
•
Osnovni ili najviši pravni akt jedne države
Svi ostali akti moraju biti u saglasnosti sa njim
Ustav je ujedno i početni akt konstituisanja države
Procedura donošenja novog ustava , promene
propisane su samim ustavom ali se one kod
promene kontinuiteta sa prethodnim ustavom često ne
poštuju
• Stuktura ustava- definiše se tip države (federacija,
unitarna država) struktura državnih organa,
nadležnost, kontrola ustavnosti, način podele vlasti,
ovlašćenja za donošenje zakona i sl
Ustav kao izvor prava
• Ustav u formalnom smislu – kao akt koji je osnov za
donošenje svih drugih pravnih akata
• Ustav u materijalnom smislu- pravne norme koje bi
trebalo po svojoj prirodi da pripadaju ustavnopravnoj
materiji
• Pisani i nepisani ustav (Engleska)
• Česte promene ustava označene su sintagmom
“mekog” “fluidnog “ ustava
2.Zakon kao izvor prava
• Najznačajni pravni akt koji sadrži opšte pravne
norme
• Zakone donose najviše predstavnička tela( skupština,
parlament)
• Osnov donošenja zakona je u ustavu ,po hijarhiji
propisa zakona kao izvor prava nalazi se odmah iza
ustava
• Zakon i zakonik
• Pitanje :da li zakon obavezuju zato što donete norme
predstavljaju ispravna rešenja ili zato što je donet od
strane nadležnog organa
Zakon kao izvor prava
• Vrste zakona : prema karakteru norme koje sadrži:
• -pravi i formalni zakoni
•
•
•
•
Opšti (legi generali) i posebni (Lex specialis)
Sadržina zakona kao pravnih akata jesu pravne norme
koje na opšti način , apstrakntno, uređuju društvene odnose.
Zakoni sadrže različite vrste normi: kogentne i dispozitivne norme.
• Kogentne (naređujuće pravne norme ) se moraju poštovati.
• Dispozitivne ovlašćuju subjekte da svoje odnose mogu i drugaćije
urediti nego što je uvrđeno konkrentnih propisom.Građansko i
trgovinsko ugovorno prvao
3.Podzakonski akti, sudska praksa i pravna nauka kao izvori prava
• Podzakonski akti su izvor prava niže snage od zakona.Javljaju
se u obliku naredbe, uredbe, pravilnici i sl.Donose ih ovlaščćeni
državni organi
• Sudska praksa kod nas nije formalan izvor prava
• Pravna nauka jeizvor prava tako što utiče na zakonodavce,na
sudsku praksu i obrazovanje pravnika i drugih subjekata
• 4. AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO
• Autonomne izvore prava stvaraju sami privredni subjekti ali u
granicama dopuštenim zakonom.
• U ove izvore prava spadaju :
• -pravni, poslovni običaji
• -uzanse
•
-formularni izvori prava
AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO
• Pravni običaji su u pogledu hijerahije prava podređeni zakonu
subordinirani, a kao izvor prava su supsidijani jer se pimenjuju
kad određeni odnos nije regulisan pravaom.
• Poslovno pravni običaji- nastaju kao doprinos uređenja
odnosa od strane samim privrednih subjekata.U oblastima koje
su prepuštene na uređenje volji subjekata.Običaj se u ovoj
oblasti može prihvatiti i bez dugotrajnog ponavljanja ponašanja.
• Poslovna praksa- nije opšteprihvaćena praksa ,nego samo
između određenih subjekata
• Uzanse - kodifikovani poslovni običaji a kodifikaciju obavljaju
ovlašćena tela8 udruženja, komore, berze)Mogu biti opšte ili
posebne .
•
Formulani oblici uređenja poslovnih odnosa
• Opšti uslovi poslovanja - opšti akti privrednih subjekata koji se
mogu koristiti tako da se sve njegove klauzule uključe u tekst
ugovora ili se u jednoj klauzuli ugovora poziva nja njih.
• Doprinise ujednačavanju i ubrazanju poslovanja sa velikim
brojem klijenata.
• Uslovi za njihovu primenu su :
• .da su objavljeni, putem javne objave , publikacije , dostupna na
vidljivom mestu
• -da su sadržani u tekstu ugovora ili se poziva na njih( na
poleđini ugovora)
• -da su ponuđenom poznati ili su morali biti poznati u trenutku
sklapanja ugovora
• - na načelima savesnosti i poštenja
Formularni izvori
• Tipski ili standarni ugovori – smatraju se ponudom , može se
pregovarati
• Adhezioni ili ugovori po pristupu – samo po načelu uzmi ili
ostavi
• Trgovački termini ( klauzule)- sažetak nekog detaljno
formulisanog teksta
• Sudska ili arbitražna praksa
• Pravna nauka kao izvor prava
• Akti pojedinih nevladinih tela- privredna udruženja, privredna
komora, ili slično
Izvori prava u privrednih društava
• Ovu su pravni akti koji ne obavezuje sve privredne subjekte
nego samo pojedinačne koji ih donose.NJIme pojedinačni
privredni subjekti uređuju svoje unutrašnje odnose koji ih obavezuju
na određeno ponašanje prema drugima. Tako su oni u velikoj meri
“izvor prava” za njih.
• Statut privrednog društava- opšti akt društva, koji oni sami
donose.Njime se reguliše unutrašnja organizacija ,nadležnost
organa društva i samo poslovanje.
• Ugovor o osnivanju privrednog društva- osnovni akt kojim se
osniva privredno društva i svi ostali akta toga društva , treba da
su u skladu sa njim.
• Kodex korporativnog upravaljanja- donosi se u akcionarskim
društvima i ima za cilj da olakša upravljanje i uvođenje dobre
poslovne prakse.Daju se uputstva organima upravljanja kako da
postupaju u pojedinim situacijama, sve tu u granicama zakona
Subjekti prava
• Pojam subjekta prava: biće ili entitet kome pravo priznaje
• mogućnost da bude nosilac prava i obaveza.
• Subjekt prava u pravno-tehničkom smislu ima aktivnu ulogu za
njega se vezuju prava i obaveze, a pasivnu ulogu imaju objekti na
koje se prava i obaveze odnose
• Subjekti prava su samo lica a danas i” svojstvo pravnog lica”, tako
lice u svakodnevnom govori znači čovek aki u pravnoj
terminologiji se vezuje za pravni subjektivitet
• Fizička i pravna lica ali i oblici udruživanja kojima se priznaju
svojstva lica
•
Fizička lica
• Pojam fizičko lice odnosi se samo na ljudsko biće.
• Subjektiviet u pravu znači biti nosilac prava i
obaveza
• Subjektivitet fizičkog lica kao potencijalna mogućnost
da se bude nosilac prava i obaveza ispoljava se preko
načelne mogućnosti sticanja prava i obaveza i
mogućnosti da se prava i obaveze stiču kao posledica
sopstvene volje.
• Pravne kategorije ovih mogućnosti su
• Pravna i poslovna sposobnost
Pravna sposobnost fizičkih lica
• Pravna sposobnost jeste svojstvo lica da bude nosilac prava i
obaveza
• Sadržina pravne sposobnosti jeste skup prava i obaveza koje
jedno lice može da ima.Opšta pravna sposobnost –načelna
dostupnost prava i obaveza po osnovu načela ravnopravnosti
• Značajni su trenutak sticanja i gubitka pravne sposobnosti
• Stiče se rođenjem, prestaje smrću lica
• Kod prestanka neprenosiva prava prestaju ( ime, državljanstvo,
brak i sl) i prenosiva prava se nastavljaju ( svojina,imovinsko
pravne obaveze i sl, procesna prava )
• Izuzetci – civilna smrt i proglašenje umrlim
Poslovna sposobnost fizičkih lica
• Poslovna sposobnost jeste sposobnost da se
samostalno preduzimaju svi pravni poslovi.Stiče se
protekom vremena ( punoletstvo)
• Postoji potpuna i delimična poslovna sposobnost
• -mlađi maloletnici, stariji maloletnici
• Specijalna poslovna sposobnost
• Prestanak: smrću lica , gubitnkom sposobnosti u toku
života- lišavanje poslovne sposobnosti
Pravna lica
• Pravno lice jeste oblik udruživanja kome pravni
poredak priznaje subjektivitet.
• Kao oblik udruživanja nije ograničen na fizička lica
nego su dozvoljene i kombinacije ali je važno da
pravni poredak tom obliku udruživanja priznaje
svojstvo pravnog lica.( države, opština, ortačko
društvo, turističko udruženje, fudbalski klub)
• Pravno lice samostalno u svoje ime i za svoj račun
vrši prava i obaveze.
• Subjektivitet pravnog lica izražava se kroz pravnu i
poslovnu sposobnost
•
Pravna sposobnost pravnih lica
• Biti nosilac prava i obaveza.
• Potrebno :da spada u vrstu pravnih lica koja poredak priznaje
,ispunjeni uslovi za sticanje pravnog subjektiviteta,da pravni
subjektivitet bude priznat na način predviđen za njenu vrstu.
• Sticanje pravne sposbnosti pravnih lica:
• -sistem samopriznanja
• -osnivanje na osnovu postojanja zakonske obaveze
• -na osnovu akta o upisu
• - na osnovu odobrenja
• Momenat osnivanja je momenat sticanja pravne sposobnostiali i
poslovne
• Momenat prestanka pravnog lica prestanak pravne i poslovne
sposobnosti
Poslovna sposobnost pravnih lica
• Poslovna sposobnost pravnih lica znači mogućnost
da izjavama volje stvara,menja ili ukida sopstvena prava
ili obaveze.
• Izjave volje u ime i za račun pravnog lica, moraju da
iskazuju fizička lica ovlašćenja da to čine od strane
nadležnih organa.
• Lice ovlašćeno da zstupa i predstavlja pravno lice
• Zakonom ili drugim opštim pravnom aktom utvrđuje
se koji organ ima ovlašćenja da zastupa pravno lice
i čiji se izjave smatraju izjavama volje pravnog lica.
Pitanja
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
1.Materijalni i formalni izvori prava
2.Ustav kao izvor prava
3. Zakon kao izvor prava
4.Podzakonski akti , sudska praksa i pravna nauka kao izvor prava
5. Autonomno poslovno pravo kao izvor prava
6.Poslovni običaji, poslovna praksa i uzanse kao izvor prava
7.Formularni izvori prava-vrste
8. Opšti uslovi poslovanja kao izvor prava
9. Tipski, ahdhzioni ugovori i klauzule kao izvor prava
3.Subjekti prava -opšti pojam
4. Fizička lica –pravna sposobnost
5.Fizička lica –poslovna sposobnost
6.Pravna lica – pravna sposobnost
7.Pravna lica- poslovna sposbnost