Transcript Kreditno-devizni rizik

Razgovor o primeni
regulative vezano za izradu
izveštaja o ICAAP-u
Beograd, februar 2013.
Otvorena pitanja
→ Za koje rizike je neophodno obračunavati interne
kapitalne zahteve?
→ Kako se pokrivaju ostali rizici?
→ Šta je raspoloživi interni kapital?
→ Kako proceniti moguću potcenjenost internih kapitalnih
zahteva u slučaju primene standardizovanih pristupa?
→ Kako primeniti rezultate stres testova u ICAAP-u?
2
Za koje rizike je neophodno obračunavati
interne kapitalne zahteve?
→ Za sve rizike koji ispunjavaju sledeća dva kriterijuma:
Mogu se kvantifikovati
3
Materijalno su značajni
Za koje rizike je neophodno obračunavati
interne kapitalne zahteve?
Vrsta rizika
Rizici stuba 1
Kreditni rizik
Operativni rizik
Tržišni rizici
Rizici stuba 2
Kreditno-devizni rizik
Rezidualni rizik
Rizik likvidnosti
Kamatni rizik (u bankarskoj knjizi)
Rizik koncentracije
Rizik ulaganja
Rizik zemlje
Rizik usklađenosti poslovanja
Strateški rizik
Ostali rizici
Materijalno
značajan
Može se
kvantifikovati
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
*Matricu rizika shvatiti indikativno – usled specifičnosti banaka, nije moguće u potpunosti
ujednačiti pristupe.
4
●
●
Za koje rizike je neophodno obračunavati
interne kapitalne zahteve?
→ Interni kapitalni zahtevi se obavezno obračunavaju za:
– Kreditni rizik
– Operativni rizik
– Tržišni rizik
– Kreditno-devizni rizik
– Kamatni rizik (u bankarskoj knjizi)
– Rizik koncentracije
→ Interni kapitalni zahtevi se obračunavaju i za ostale rizike
koje banka može da kvantifikuje, a za koje banka proceni
da su materijalno značajni.
5
Kako se pokrivaju ostali rizici?
→ Za ostale rizike se utvrđuje određena rezerva u formi
dodatnih internih kapitalnih zahteva . Rezerva se utvrđuje
kao određeni procenat ukupnih internih kapitalnih
zahteva za rizike koji su materijalno značajni, a mogu da
se kvantifikuju.
→ Procenat rezerve internog kapitala za ostale rizike se
kreće do 5% ukupnih internih kapitalnih zahteva
potrebnih za pokriće rizika koji se kvantifikuju.
6
Šta je raspoloživi interni kapital?
→ Raspoloživi interni kapital su svi elementi kapitala
(kapitalni instrumenti) koji se mogu koristiti za pokriće
rizika
→ Raspoloživi interni kapital može biti:
Jednak regulatornom
Različit od regulatornog
→ U slučaju da je raspoloživi interni kapital različit od
regulatornog potrebno je objasniti razlike
7
Šta je raspoloživi interni kapital?
→ Najvažnija razlika između raspoloživog internog kapitala i
regulatornog kapitala može biti različit tretman potrebne
rezerve za procenjene gubitke
→ Ukoliko se banka opredeli da raspoloživi interni kapital ne
umanjuje za potrebnu rezervu za procenjene gubitke,
bitno je da isti tretman ova rezerva ima i kod računanja
rizične aktive za kreditni rizik (rizična aktiva će biti veća).
8
Potcenjenost internih kapitalnih zahteva u
slučaju primene Standardizovanog pristupa?
→ Banka može egzaktno da utvrdi potcenjenost internih
kapitalnih zahteva u slučaju primene Standardizovanog
pristupa tako što će rezultate dobijene primenom
Standardizovanog pristupa uporediti sa rezultatima
dobijenim putem internih modela ili naprednih pristupa.
→ Ukoliko banka nije razvila interne modele i ne koristi
napredni pristup, preostaje da pokuša da objasni da
primena Standardizovanog pristupa (SP) ne potcenjuje
rizike i interne kapitalne zahteve
9
Stres test
→ Banka je dužna da proceni uticaj stresnih scenarija na
kapital i finansijski rezultat i da rezultat ove procene
uzme u obzir prilikom procene i održavanja adekvatnog
nivoa raspoloživog internog kapitala.
→ Stresna scenarija mogu da utiču na:
Interne kapitalne
zahteve
10
Raspoloživi interni
kapital
Stres test
→ Kreditni rizik – nepovoljna makro scenarija dovode do
rasta rizične aktive (rast internih kapitalnih zahteva) i/ili
do rasta nivoa rezervisanja (smanjuje raspoloživi interni
kapital)
Osnovne tehnike:
- Scenario analize;
- Ekonometrijski modeli kojima bi se povezali NPL (risk costs) i/ili RWA
sa kretanjem osnovnih makroekonomskih varijabli
→ Tržišni rizik –rast otvorene devizne pozicije i/ili
nepovoljnog kretanja kursa, utiče na rast internih kapital.
zahteva i pad raspoloživog internog kapitala
11
Stres test
→ Operativni rizik - procenjuje se koliko neočekivane
nepovoljne situacije mogu da umanje raspoloživi interni
kapital. Nejčešće se procenjuje kao određeni procenat na
izračunate interne kapitalne zahteve za operativni rizik
→ Kreditno-devizni rizik - procenjuje se uticaj nepovoljne
promene kursa na rast rizične aktive (rast internih
kapitalnih zahteva) ili rast NPL-a i rezervisanja (smanjenje
raspoloživog internog kapitala). Moguće je ovaj rizik
obuhvatiti stres testom za kreditni rizik.
12
Stres test
→ Kamatni rizik – kamatni rizik se i računa u uslovima
stresa odnosno značajne promene stopa prinosa na
tržištu (paralelna promena krive prinosa za 200 baznih
poena). Mogu se izračunati interni kapitalni zahtevi u
slučaju još veće promene krive prinosa, npr. 99-ti
percentil distribucije promena tržišnih stopa prinosa.
13
Otvorena diskusija
14