Transcript Slide 1
PREDMET :BIOLOGIJA PROFESOR GORDANA OSTOJIC HEMIJSKI SASTAV CELIJE HEMIJSKI ELEMENTI KOJI IZGRAĐUJU ĆELIJU NAZIVAJU SE BIOGENI ELEMENTI. PREMA KOLIČINI U KOJOJ SE NALAZE U ĆELIJI DELE SE NA MAKROELEMENTE [GRČ. MACRO=MNOGO], KOJIMA PRIPADAJU C [UGLJENIK], H [VODONIK], O [KISEONIK], N [AZOT] P(FOSFOR),S(SUMPOR)CA(KALCIJUM)K(KALIJUM),NA(NAT RIJUM),MG(MAGNEZIJUM),. I MIKROELEMENTE [GRČ. MICRO= MALO] – CU [BAKAR], BR [BROM], ZN(CINK),AL(ALUMINIJUM),(MN [MANGAN], F [GVOZĐE] ,J(JOD),CR(HROM),LI(LITIJUM),SE(SELEN),CO(KOBALT) NEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTI VODA JE JEDNA OD GLAVNIH KOMPONENTI ŽIVIH SISTEMA I 50-95% TEŽINE ĆELIJE. KOLIČINA VODE U ĆE LIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI, VRSTE TKIVA, METABOLIČKE AKTIVNOSTI, POLA. ULOGE VODE SU: 1.VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC 2.UCESTVUJE U BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA; 3. TRANSPORTNA ULOGA VODE OGLEDA SE U LAKOM PRENOŠENJU MATERIJA KOJE SE U NJOJ RASTVARAJU; 4. UČESTVUJE U TERMOREGULACIJI ČINI ČAK NEORGANSKE SOLI I JONI,OBAVLJAJU VAZNE FUNKCIJE U ORGANIZMU.ULAZE U SASTAV PROTEINA,NUKLEOTIDA,HLOROFILA HEMOGLOBINA,TKIVA.P-USASTAV NUKLEOTUDA,MG-U HLOROFIL,FE-U HEMOGLOBIN,FOSFATI I KARBONATI U SASTAV KOSTIJU.CA,NA,K ,MG I AL UCESTVUJU U FUNKCIJI PROPUSTLJIVOSTI KROZ CELIJSKU MEMBRANU. ORGANSKA JEDINJENJA ORGANSKA JEDINJENJA OBAVEZNO SADRŽE UGLJENIK ,VODONIK I KISEONIK(C,H,O )I NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA ILI VEĆA KOLIČINA ENERGIJE [RAZLIKA U ODNOSU NA NEORGANSKE MATERIJE]. RAZLIKUJU SE 4 GRUPE OVIH JEDINJENJA: UGLJENI HIDRATI, MASTI, PROTEINI I NUKLEINSKE KISELINE. UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI-GLICIDI) DELE SE NA MONOSAHARIDE, OLIGOSAHARIDE I POLISAHARIDE. MONOSAHARIDI [PROSTI ŠEĆERI] SE HIDROLIZOM NE MOGU RAZLOŽITI NA PROSTIJA JEDINJENJA. PREMA BROJU UGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE, TETROZE, PENTOZE [RIBOZA I DEZOKSIRIBOZA], HEKSOZE [GLUKOZA ,GALAKTOZA I FRUKTOZA]. GLUKOZA JE GLAVNI IZVOR ENERGIJE I OSNOVNI TRANSPORTNI OBLIK ŠEĆERA U ORGANIZMU KIČMENJAKA . OLIGOSAHARIDI [GRČ. OLIGOS = MALO PO BROJU, SIROMAŠNO] SU IZGRAĐENI OD 2 DO 10 MONOSAHARIDA. NAJZNAČAJNIJI SU DISAHARIDI [OD 2 MONOSAHARIDA] KOJIMA PRIPADAJU MALTOZA (2MOLEKULA GLUKOZE), LAKTOZA(GLUKOZA I GALAKTOZA) I SAHAROZA(GLUKOZA I FRUKTOZA). POLISAHARIDI SU MAKROMOLEKULI NASTALI POVEZIVANJEM VELIKOG BROJA MONOSAHARIDA U DUGAČKE LANCE [MOGU DA SADRŽE NA STOTINE I HILJADE MONOSAHARIDA]. REZERVNI POLISAHARIDI SU MAGACINI ENERGIJE I KOD ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN, A KOD BILJAKA JE SKROB. GRADIVNI I ZASTITNI POLISAHARIDI SU CELULOZA [BILJKE], HITIN [ŽIVOTINJE], AGAR [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SE NE RASVARAJU U VODI. MASTI(LIPIDI) PO SLOZENOSTI GRADJE DELE SE NA PROSTE I SLOZENE - PROSTI LIPIDI SE SASTOJE OD GLICEROLA [ALKOHOL SA OH GRUPE] I MASNIH KISELINA [ZASIĆENIH ILI NEZASIĆENIH].SLOZENILIPIDI PORED OVOG ŠTO SADRŽE PROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDI SADRŽE FOSFATNU GRUPU. NAJVAŽNIJI GRADIVNI LIPIDI SU FOSFOLIPIDI I HOLESTEROL , KOJI GRADE MEMBRANE ŽIVOTINJSKIH ĆELIJA. STEROIDIMA PRIPADAJU I NEKI HORMONI [POLNI HORMONI I HORMONI KORE NADBUBREŽNIH ŽLEZDA]. TRI ULOGE MASTI SU:GRADIVNA,ZASTITNA ,REGULATORNA I ENERGETSKA I REZERVNA PROTEINI-BELANCEVINE PROTEIN NA GRCKOM ZNACI PRVI NAJVAZNIJI,ZNACI DA SU BELANCEVINE OBAVLJAJU NAJVAZNIJE FUNKCIJE I 50% SUVE MATERIJE.U SASTAV BELANCEVINA ULAZI 20 RAZLICITIH AMINO- KISELINA POVEZANIH PEPTIDNOM VEZOM.DESET SU ESENCIJALNE(BITNE)A DESET SU NEESENCIJALNE. ZAUZIMAJU OKO . NH2 -CH-COOH | R1 NH2-CH-CO(OH) + (H)- NH-CH-COOH OPSTA FORMULA AMINOKISELINA NH2-CH-CO-----NH-CH-COOH | | R1 R2 PEPTIDNA VEZA AKO BELANCEVINE SADRZE DO 50 AMINO -KISELINA NAZIVAJU SE PEPTIDI ,A AKO SADRZE PREKO 50 ONDA SU POLIPEPTIDI BELANCEVINE IZGRADJENE SAMO OD AMINO-KISELINA SU PROSTE BELANCEVINE.SLOZENE BELANCEVINE PORED AMINO- KISELINA SADRZE I NEKU NEPROTEINSKU KOMPONENTU PO KOJOJ I NOSE NAZIV.FOSFOPROTEINI P,LIPOPROTEINI-MASTI,FEROPROTEINIGVOZDJE,HROMOPROTEINI -PIGMENTE. SADRZE SVAKA VRSTA BELANCEVINE SE ODLIKUJE ODREDJENIM BROJEM I REDOSLEDOM AMINOKISELINA A ODREDJENI SU GENETSKOM SIFROM.REDOSLED NUKLEOTIDA DNK ODREDJUJE REDOSLED AMINO KISELINA U PTOTEINIMA. CIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINA , NASTAJE NEKA NOVA VRSTA BELANCEVINA. ULOGE PROTEINA SU: GRADIVNA-STRUKTURNA(KOLAGEN ULAZI U SASTAV VEZIVNOG TKIVA TETIVA I KOZE,KERATIN U ROZNE TVOREVINE,OSEIN U KOSTANO TKIVO,ULAZE U SASTAV CELIJSKE MEMBRANE ICELIJSKIH STRUKTURA) TRANSPORTNA(HEMOGLOBIN PRENOSI KISEONIK) REGULATORNA(HORMONI) BIOKATALITICKA(FERMENTI-ENZIMI) ZASTITNA(ANTITELA) KONTRAKTILNA(AKTIN I MIOZIN OMOGUCAVAJU KONTRAKCIJU MISICNIH CELIJA) REZERVNA( JAJA I SEMENA) FOTOSINTETICKA(HLOROFIL)