Transcript 1402Stvaranje vrednosti za akcionare , Bankari 562 Kb
STVARANJE VREDNOSTI ZA AKCIONARE
Aleksandra Budiša 177/09 Milica Mićović 47/09
Uvod
Uspesnost rada menadžerskog tima
zavisi da li su poboljsane performanse preduzeća, odnosno da li je povecana njegova tržišna vrednost i da li se stvara (kreira) vrednost za akcionare.
Računovodstveno iskazani neto dobitak, izračunati neto dobitak po akciji i stopa neto dobitka nisu mogli u potpunosti da odgovore na ta pitanja.
Uvod
Prilikom izračunavanja neto dobitka kalkuliše se samo sa jednim delom troškova kapitala, tj. samo sa troškovima pozajmljenog kapitala, dok cena sopstvenog kapitala nije uzeta u obzir .
Savremena merila performansi
Metod dodate tržišne vrednosti i Metod dodate ekonomske vrednosti uvažavaju prosečnu cenu kapitala i kalkulišu sa ukupnim troškovima kapitala, kako pozajmljenog tako i sopstvenog.
Samo onda kada je neto poslovni dobitak posle poreza veći od troškova kapitala, ostvariće se dodata ekonomska vrednost, kreiraće se vrednost za akcionare i doći će do porasta tržišne vrednosti preduzeća.
1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST (MVA)
Pokazuje povećanu (kreiranu) tržišnu vrednost preduzeća u jednom određenom vremenskom trenutku.
MVA = Tržišna vrednost – Investirani kapital
Vrednost investiranog kapitala je veoma teško utvrditi, s obzirom na različite mogućnosti obračuna koje nude računovodstvene konvencije i standardi.
Najčešće se u praksi koristi knjigovodstvena vrednost iz bilansa stanja.
1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST (MVA)
MVA > 0 znači da preduzeće kreira vrednost za vlasnike odnosno akcionare MVA < 0 znači da preduzeće uništava vrednost U trenutku osnivanja preduzeća MVA je jednaka 0, odnosno tržišna vrednost je jednaka investiranom kapitalu.
1. DODATA TRŽIŠNA VREDNOST (MVA)
Prema drugoj verziji, dodata tržišna vrednost se dobija na sledeći način: MVA = Tržišna vrednost običnih akcija – Investirani sopstveni kapital Podatak o investiranom sopstvenom kapitalu preuzimamo iz bilansa stanja preduzeća.
Sopstveni kapital obuhvata: Akcijski kapital (uvecan za kapitalni dobitak ili umanjen za kapitalni gubitak) Akumulirani (nerasporedjeni) dobitak Različite oblike rezervi
Dati su bilans uspeha i bilans stanja preduzeća “X”, 1.I – 31. XII
OPIS
Neto prihodi od realizacije Cena koštanja realizovanih proizvoda
Bruto dobitak
Troškovi perioda (bez amortizacije) Troškovi amortizacije
Poslovni dobitak (Dobitak pre kamate i poreza)
Kamate na dugove
Dobitak pre poreza
Porez na dobitak
Neto dobitak 1
77700 32634 45066 24087 5040 15939 2380 13559 1356 12203
Godine 2
86247
3
95734
4 i dalje
95734 36224 50023 26737 5594 17692 3191 14501 1450 13051 40208 55526 29678 6210 19638 3563 16075 1608 14468 40208 55526 29678 6893 18955 3929 15026 1503 13523
OPIS
Obrtna sredstva Osnovna sredstva
Ukupno
Dobavljači i ukalkulisane obaveze Dugoročni dugovi Sopstveni kapital
Ukupno 0
10500 28000
38500
3500 14000 21000
38500
INVESTIRANI KAPITAL (Ukupno angažovana poslovna sredstva, umanjena za dobavljače i ukalkulisane obaveze
35000
1
11578 31080
42658
3885 18773 20000
42658 Godine 2
12775 34499
47274
4313 20961 22000
47274
38773 42961
3
14103 38294
52397
4787 23110 24500
52397
47610 47610
4
14103 38294
52397
4787 23110 24500
52397
Slobodan novčani tok
dobijamo tako što od zbira neto poslovnog dobitka i amortizacije oduzimamo ukupna neto investiranja u posmatranom periodu (u obrtna i osnovna sredstva). Slobodan novčani tok je jednak u četvrtoj i svim narednim godinama, odnosno posmatra se kao beskonačni niz.
OPIS
Neto prihodi od realizacije Poslovni dobitak (Dobitak pre kamate i poreza) Porez na dobitak Neto poslovni dobitak posle poreza Amortizacija Dodatna investiranja u obrtna sredstva u osnovna sredstva Ukupna neto investiranja u posmatranom periodu
SLOBODAN NOVČANI TOK (FCF) 1
77700 15939 1356 14583 5040 693 8120 8813
10810 Godine 2
86247
3
95734
4 i dalje
95734 17692 1450 16242 5594 19638 1608 18030 6210 18955 1503 17452 6893 769 9013 9782
12054
854 10005 10859
13381
6893 6893
17452
Tržišnu vrednost preduzeća “X”
slobodnih novčanih tokova: ćemo dobiti diskontovanjem tržišna vrednost preduzeća “X” = 10810/(1+0,20)1 + 12054/(1+0,20)2 + 13381/(1+0,20)3 + 17452/(1+0,20)4 + 87260/(1+0,20)4 Dugoročni dugovi u 1. godini u strukturi kapitala učestvuju sa 14.000, tako da
tržišna vrednost sopstvenog kapitala
iznosi: 75611 – 14.000 = 61611 din.
Tržišna vrednost preduzeća u celini
se dobija tako što na tržišnu vrednost preduzeća dodamo vrednost spontanih izvora finansiranja: (u 1. godini) 75611 + 3500 = 79111 din.
Dodata tržišna vrednost, MVA,
44111 din.
(za 1. godinu) = 79111 – 35000 = MVA>0 => Preduzeće “X” kreira vrednost za akcionare.
Pretpostavićemo da je preduzeće “X” emitovalo i prodalo 1.000 običnih akcija.
Tržišna vrednost po akciji znosi: 61611 / 1.000 = 61,611 din.
Knjigovodstvena vrednost po akciji (u 1.godini) iznosi: 20.000 / 1.000 = 20 din.
Ako bi,u datom trenutku, akcionar preduzeća “X” prodao jednu akciju po tržišnoj ceni od 61,611 din.
ostvario bi kapitalni dobitak u iznosu od 41,611 din.
Dodata ekonomska vrednost EVA
Meri ukupnu kreiranu vrednost preduzeća u jednom kraćem vremenskom intervalu (periodu), najčešće za godinu dana. Pokazuje da li preduzeće kreira ili uništava vrednost za akcionare u tom vremenskom periodu.Metod dod.ek.vred.
razvila je 1983. god. američka konsultantske firma Stern Stewart Management Services.
Dodata ekonomska vrednostt =[ Neto poslovni dobitak posle porezat] – [Prosečna cena kapitala preduzeća x Investirani kapitalt-1]
EVA predstavlja razliku između neto poslovnog dobitka i troškova ukupno angažovanog kapitala (sopstvenog i pozajmljenog). Ova vrednost predstavlja rezidualni dobitak i pokazuje koliko je kreirana vrednost za
Kalkulacija EVE za pred. “x” prvi metod
OPIS 1
Poslovni dobitak (Dobitak pre kamate i poreza) Porez na dobitak Neto poslovni dobitak posle poreza Troškovi kapitala [INVESTIRANI KAPITALt-1 *WACC(20%) ]
Dodata ekonomska vrednost (EVA)
15939 1356 14583 7000
7583 2 Godine 3
17692 1450 19638 1.608
4 i dalje
18955 1503 16242 7755
8487
18030 8592
9438
17452 9522
7930
Kalkulacija EVE za pred.”X” (drugi metod)
Druga verzija izračunavanja EVE (ekonomski profit):
Dodata ekonomska vrednostt = [Stopa prinosa na investirani kapitalt – Prosečna cena kapitala preduzeća] x Investirani kapitalt-1
Dobijamo iste rezultate za EVA, primenom obe metode. Iz ovoga se vidi da preduzeće kreira vrednost za akcionare samo onda kada je
stopa prinosa na investirani kapital(ROIC) viša od prosečne cene kapitala (WACC).
Visina stope prinosa na investirani kapital zavisi od racionalnog upravljanja pojedinim i ukupnim troškovima, kao i od efikasnosti korišćenja (brzine obrta) angažovanih poslovnih sredstava. Prosečna cena kapitala je ponderisana aritmetička sredina cena pojedinih izvora kapitala (duga i sopstvenog kapitala), i pokazuje koliko efikasno preduzeće upravlja svojom finansijskom strukturom i strukturom kapitala.
Kalkulacija EVE za pred.”X” drugi metod
OPIS
Stopa prinosa na investirani kapital (ROIC) WACC Investirani kapital
Dodata ekonomska vrednost (EVA) 0
35000
1
41.67% 20% 38773
7583
Godine 2
41.89% 20% 42961
3 4
41.968% 36.656% 20% 47610 20% 47610
8487 9438 7930
Veza EVE i MVA
Postoji veza između MVA i EVA, odnosno MVA se može definisati kao sadašnja vrednost svih budućih EVA. Iz njihovog odnosa proizilazi sledeća relacija:
Tržišna vrednost = Investirani kapital + Sadašnja vrednost svih budućih EVA
Radeći za akcionare, menadžment preduzeća povećava njihovu vrednost (EVA), ali istovremeno povećava tržišnu vrednost preduzeća. Kada bi izračunali sadašnju vrednost svih budućih dodatih ekonomskih vrednosti (EVA), pri čemu bismo kao diskotnu stopu koristili prosečnu cenu kapitala preduzeća
,
morali bi smo dobiti dodatu tržišnu vrednost preduzeća (MVA).
Sadašnja vred. = EVA1/ (1+c*)¹ + EVA 2/ (1+c*)² + .... dod.trž.vred.
EVA - Prednosti
1. Smatra se da ovaj koncept bolje povezuje strategiju razvoja kompanije I njenog dugoročnog investiranja sa očekivanjima vlasnika za povećanjem njihove vrednosti. Dodata ekonomska vrednost može se kalkulisati ne samo za preduzeće kao celinu, već i za svaku pojedinačnu investiciju; 2. EVA izražava uspešnost tekuće poslovne aktivnosti ili planirane aktivnosti u apsolutnom iznosu, a ne u procentu. Broj jednostavno može biti pozitivan ili negativan. Obilje divizija ima godinana negativnu EVA.
Pošto te divizije više uništavaju vrednost nego što je kreiraju, strogo gledano trebalo bi ih likvidirati; 3. Egzaktnije (tačnije) izražava rezultat nego računovodstveno iskazani neto dobitak, jer respektuje ukupne troškove kapitala (duga i sopstvenog kapitala). Na taj način ona ima veću iskaznu moć o uspehu poslovanja preduzeća nego neto dobitak po akciji koji je računao samo sa troškovima pozajmljenog kapitala; 4. EVA se uspešno koristi kao osnova za obračun premije menadžerima.
EVA - Nedostaci
1. Izražava investirani kapital u visini knjigovodstvene vrednosti, što se javlja kao problem naročito kod preduzeća koja imaju velika ulaganja u istraživanja i razvoj od kojih se efekti očekuju u znatno dužem vremenskom periodu; 2.
S obzirom da je fokusirana na tekući prinos smatra se da se ona ne može značajnije koristiti za planiranje i ocenu rentabilnosti novih kapitalnih ulaganja, kao što se koristi metod neto sadašnje vrednosti, koji kao kriterijum rentabilnosti koristi prosečnu cenu kapitala.
3. Ne uzima u obzir efekte inflacije 4. Za tačan obračun je potreban veliki br.prilagođavanja(Stern Stewart preporučuje 162 prilagođavanja)