Transcript Međunarodne organizacije

Međunarodne organizacije
U Beogradu,novembar 2013.
-
Međudržavne, vladine, “javne MO”...
Nevladine MO, transnacionalne...
Sve veći značaj, ovlašćenja, polja delovanja
Nastaju višestranim međ. ugovorom kojim se utvrđuju nadležnost,
ciljevi, oblast delovanja...
- Nastaju voljom država, imaju svoj međunarodnopravni subjektivitet
(obim međunarodnopravnog subjektiviteta nije uvek isti)
- Deluju u svoje, ne u ime država članica
- Na nastanak i razvoj uticalo je mnogo faktora: ideja o svetskom
društvu, radi očuvanja i uspostavljanja večnog mira, u cilju
ostvarenja ekonomske i političke saradnje
- Ideja kosmopolitizma još u antici
- Verovanja i učenja filozofa, teologa...(Dante, Ruso, Kant...)
Traganje za međunarodnim mirom:
1. Međunarodni kongresi: posebno karakteristični za priod XVII-XIX
veka, na najvišem ili visokom državnom nivou, nakon velikih
ratova; radi zaključenja mirai regulisanje posleratnih odnosa
(Vestfalski, Bečki, Pariski, Berlinski...); sa evropskog na svetski
nivo
2. Sveta alijansa: reakcionarni savez nastao nakon drugog pada
Napoleona, na inicijativu austrijskog kancelara Meterniha,
potpisan 1815.; prihvaceno načelo legitimiteta; održana 4
kongresa; završen porazom Rusije u Krimskom ratu i Pariskim
kongresom 1956.; novi oblik evropske saradnje (ni običan vojni,
niti običanmeđunarodni kongres)
3.
-
Mirovni pokreti:
Društvo za mir 1815. u Njujorku, prvo mirovno udruženje
Međunarodni kongres za mir u Londonu 1843., a 1889.
Interparlamentarna unija kao MO za mir
Saradnja u oblasti ekonomije i saobraćaja:
1. Rečne komisije: brojne teškoće usled transporta robe kroz više
zemalja (visoke carine, pregled robe i broda, dug transport,
krajnja cena izuzetno visoka); Komisija za Rajni 1831., kasnije za
Elbu, Dunav, Po...
2. Administrativne unije: radi obezbeđenja saradnje u
administrativnim i tehničkim pitanjima (telegraf, železnica...);
osnivaju se sekretarijati i ostali stalni organi, kao i stalno sedište
Međunarodna telegrafska unija 1865. (prva međudržavna
organizacija), kasnije Opšta poštanska unija, Železnička unija...
Društvo naroda:
Prva opšta MO, osnovana 1919., sistem kolektivne bezbednosti,
cilj očuvanje mira i bezbednosti
Glavni organi: Skupština (svaka članica ima jedan glas), Savet
(velike sile imaju status stalnih članova) i stalni Sekretarijat
(glavni admin. organ, na čelu generalni sekretar)
Sedište u Ženevi
- DN uspešna u rešavanju Alandskog spora, sprečavanju rata Grčke i
-
Bugarske, staranju o izbeglicama...
Nije prava univerzalna MO
SAD nikada nisu postale njen član, Italija, Nemačka i Japan su ga
napustile pred II svetski rat, a SSSR isključena 1939.
VB i Francuska ostaju najveće sile u članstvu
Odluke se donose jednoglasno između Skupštine i Saveta
Sankcije nisu bile obavezne
DN nema svoje vojne snage
Formalno okončano postojanje 1946., imovina preneta na UN koja
nije nastavljač DN
Konstitutivni elementi:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
-
Države kao osnivači i članice; članstvo se može steći učešćem u
osnivanju, pristupanjem, prijemom ili po pozivu; prestaje
istupanjem, isključenjem ili prestankom postojanja MO,
Međunarodni ugovor; (ugovor o osnivanju:pakt, povelja, statut;
ciljevi, nadležnost, funkcionisanje...),
Oblast delatnosti (bezbednost, saobraćaj, finansije...),
Stalni organi (najviši - plenarni, izvršni, pomoćna tela i
administrativni; neke MO imaju i posebna tela za rešavanje
sporova),
Sedište,
Poseban pravni status (sklapaju međ. ugovore, poseduju
aktivno/pasivno pravo poslanstva, privilegije i imunitete...),
Međunarodni službenici.
Razlike u odnosu na subjektivitet država (u pogledu konstitutivnih
elemenata, nemaju svoju teritoriju, more, vazdušni prostor,
državljane..., ne mogu da se spore pred MSP-om...)
Vrste MO:
1.
2.
3.
4.
5.
Prema prostornom delovanju: univerzalne i regionalne,
Po trajnosti: trajne i privremene,
Po oblasti delovanja: opšte i specijalizovane,
Prema otvorenosti za prijem: otvorene, poluotvorene i zatvorene,
Po stepene organizovanosti i ovlašćenjima: koordinirajuće i
nadnacionalne (naddržavne).
Kvazimeđunarodne
organizacije
- Zajednice država (grupe država, zajednice država u užem smislu),
- Međunarodni sudovi,
- Ugovorna tela (rečne komisije, Visoki predstavnici MZ, ugovorna tela
za ljudska prava...),
- Transnacionalne i nevladine organizacije i udruženja.
Zajednice država:
- Nije isto što i državna zajednica (jedinstvena država)
- Negde između konfederacije i MO
- Saradnja tri ili više država, nedovoljno pravno uobličena
- Nemaju stalno sedište
1.
-
Grupa država:
Tri ili više država koje su okupljene oko zajedničke ideje, imaju
iste ciljeve, sarađuju u određenim oblastima...
Primeri: G-8, G-10, G-15, G-20 i G-77
Grupa 8 (G-8): međ. forum 8 najrazvijenijih zemalja sveta: SAD,
UK, F, Rusija, Japan, Kanada, Italija i N, učestvuje i EU; sastanci
se održavaju od 1975.
Grupa 77 (G-77): labava koalicija 77 država u razvoju, danas u
članstvu 132 zemlje; “sindikat siromašnih”
2. Zajednice država u užem smislu:
1) Zajednica naroda (Komonvelt): zajednica VB i njenih bivših
2)
kolonija; britanska kraljica na čelu 16 država (neka vrsta
personalne unije), danas je u članstvu 54 države (potpuno
slobodne u vođenju unutrašnje i spoljne politike); postoji živa
saradnja u oblasti ekonomije, kulture, prosvete, sporta...
Zajednica nezavisnih država
- Savez jednog broja nekadašnjih republika SSSR-a (osnovan 1991.,
tada je u članstvu 11 država)
- Zajednički ustav garantuje ekonomsku i teritorijalnu zaštitu
- Danas 9 zvaničnih i 2 nezvanična člana
- Ostvaruju se razni oblici saradnje, sedište u Minsku
Međunarodni sudovi:
- Osnivaju se ugovorom ili odlukom MO
- Stalni sudovi, ad hoc, arbitraže, ad hoc krivični tribunali
- Međunarodni sud pravde (samo države mogu biti stranke pred
sudom)
- Međunarodni krivični sud (Rimski statut 1998.: Sud zaključuje međ.
ugovore sa državama i MO)
Ugovorna tela:
međ. organi i tela koji se osnivaju međ. Ugovorom
Slične sa MO; postoje i razlike (imaju sedište, u njima rade
međunarodni kadrovi...; nemaju članice u smislu u kojem ih imaju
MO, uski krug pitanja kojima se bave...)
1.
Rečne komisije:
-
Prve nastaju u XIX veku, ima ih i danas
Dunavska komisija (Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu
1948., sedište u Budimpešti, ima svojstvo pravnog lica
Konvencija o privilegijama i imunitetima Dunavske komisije 1963.
-
2. Visoki predstavnici MZ:
-
Privremenog karaktera
Visoki predstavnik za BiH i Kancelarija visokog predstavnika;
kasnije postao Visoki predstavnik EU u BiH, uživa privilegije i
imunitete
Bonska ovlašćenja 1997.
3. Ugovorna tela za ljudska prava:
- Komiteti, prate da li i kako države ispunjavaju preuzete obaveze
- Obavljaju dužnost u ličnom svojstvu, ne kao predstavnici država
Ugovorna tela UN za ljudska prava:
- Komiteti i njima odgovarajuće Konvencije (Komitet za prava deteta,
Komitet za ljudska prava, Komitet protiv mučenja...)
- Autonomna tela i van hijerarhije UN
Ugovorna telja za LJP osnovana regionalnim sporazumima:
- Sastavljena od nezavisnih eksperata
- Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda
- Međuamerička komisija za ljudska prava
Osnovna uloga ovih tela je da primaju i razmatraju izveštaje država
ugovornica o načinvarivanja obaveza, traže dodatna objašnjenja,
daju preporuke i komentare...
Transnacionalne nedržavne organizacije i
udruženja:
- Civilno društvo, civilni sektor
- Međunarodne nevladine organizacije (MNVO) i međ. Privredna
preduzeća (transnacionalne/multinacionalne korporacije)
Međunarodne nevladine organizacije:
- Osnovana radi postizanja zajedničkih ciljeva koji nisu lukrativni
- U širem smislu (svi takvi subjekti) i užem (samo oni u okviru jedne
-
države, nacionalne nevladine org.)
Razlikuju se od međunarodnih (međudržavnih, vladinih) organizacija
kakve su UN, OEBS, EU...
Nisu stvorene međudržavnim ugovorom, sve veći je njihov značaj,
trenutno oko 60 000
Međunarodni Crveni krst, Interparlamentarna unija, Grinpis...
Snažan uticaj na države, MO, javno mnjenje
Elementi međunarodnopravnog subjektiviteta:
1. Savetodavni status (UN - ECOSOC, UNESCO, EU, Savet Evrope...),
2. Partneri i aktivni učesnici u ostvarenju ciljeva MO (izvesni oblici
učešća u radu MO, prisustvo na sednicama, učešće u
pregovorima...; položaj sličan onom koji imaju države posmatrači),
3. Priznat pravni subjektivitet u državama ugovornicama,
4. Neke su formalno predstavljene u organima MO (npr. MOR),
5. Izvestan procesni subjektivitet (npr. Evropski sud za ljudska prava
može da prima predstavke od NVO),
6. Neke nevladine prerastaju u MO,
7. Izvesne međunarodne javnopravne funkcije (npr. Međunarodni
komitet Crvenog krsta); položaj liči onom koji imaju MO.
Multinacionalne (transnacionalne) kompanije:
Privredna preduzeća, deluju u cilju postizanja sve većeg profita
-
-
(razlika sa nevladinim organizacijama), imaju ogranke u više
država
Exxon Mobil, Siemens, Sony, Coca-cola, Ford...
Neke od njih su ekonomski jače od mnogih država
Često utiču i usmeravaju postupke vlada pojedinih država,
pokušavaju da utiču i na MO
Sve veći uticaj na politiku država, ali i na svetsku politiku
Pored država najmoćniji subjekti međ. Odnosa
Neki elementi subjektiviteta:
1. Regulisana unutrašnjim i međ. pravom,
2. Obaveze (zabrana propagiranja genocida, ropstva...;uticaj u
svetskoj privredi, izgradnji mira...); dužne su da poštuju opšte
međunarodnopravne norme; često se krše prava radnika
(obaveza obezbeđenja bezbednog i zdravog radnog okruženja,
poštovanje prava dece...),
3. Utiču na razvoj objektivnog MP-a (vazduhoplovno pravo, ugovori
država sa korporacijama...),
4. Prisutne na mnogim međ. konferencijama, učestvuju u radu MO
(daju donacije, učestvuju u izradi dokumenata...);
partnerstvo/saradnja sa privatnim sektorom (npr. UN),
5. Izvestan procesni subjektivitet kod nekih međ. sudskih tela
(međunarodne arbitraže, Stalni arbitražni sud).
Ujedinjene nacije
-
Atlantska povelja 1941. (Ruzvelt i Čerčil)
Sastanci i sporazumi saveznika u Londonu 1941.
Deklaracija UN 1942.
Sastanci u Moskvi, Teheranu, Dambarton Ouksu, na Jalti i San
Francisku
Na konferenciji u San Francisku usvojena Povelja UN, 25.10.1945. uz
učešće predstavnika 50 zemalja.
Atlantska povelja 1941:
- nije pravno obavezujući dokument
- zajednička politička izjava dva lidera
- osnov za okupljanje antihitlerovske koalicije
Deklaracija UN:
- 1.1.1942. god.
- Savez protiv “divljačkih i surovih snaga”; naziv saveza Ujedinjene
nacije
- Međunarodni sporazum, pravno obavezna za države potpisnice
- Slede konfetencije lidera glavnih sila antihitlerovske koalicije (Čerčil,
Ruzvelt i Staljin): Moskva, Teheran, Jalta; dogovor da se osnuje
nova svetska MO koja bi garantovala svetski mir i bezbednost
Konferencija u San Francisku:
- Nacrt Povelje na sastanku u Dambarton Ouksu 1944.
- Konferencija u San Francisku od 25.aprila do 26.juna 1945.,
učestvuje 50 članica antihitlerovske koalicije; završena
potpisivanjem Povelje
- Povelja stupila na snagu 24.10.1945.
Povelja UN:
- Višestrani međ. ugovor, osnivački akt MO i statut UN-a (najviši
pravni akt)
- Ciljevi i načela UN-a, reguliše status najvažnijih organa, njihove
nadležnosti i ovlašćenja, odredbe o mirnom rešavanju sporova,
akcije u slučaju agresije...
- Statut Međunarodnog suda deo Povelje, ali je poseban dokument
- Najvažniji doprinos Povelje je apsolutna zabrana rata i uvođenje
novog sistema kolektivne bezbednosti, ali i u preciziranju određenih
načela savremenog MP-a
- Najvažniji pravni dokument savremenog MP-a; prednost u odnosu
na svaki međ. Sporazum
- Tri izmene:proširen broj članova SB (sa 11 na 15) i broj glasova
potreban za donošenje odluka (sa 7 na 9), povećan broj članova
ECOSOC-a (sa 18 na 27, potom 54), Rezolucija “Ujedinjeni za mir”
(faktička revizija Povelje suprotna njenim odredbama)
OUN – osnovni podaci:
- Najvažnija MO u istoriji
- Međunarodna saradnja u oblasti ekonomije, saobraćaja, kulture,
nauke...
- Pre svega sistem kolektivne bezbednosti (glavna uloga očuvanje
svetskog mira i bezbednosti), pa sve ostalo
- Zaključuje međ. ugovore, šalje i prima diplomatske misije; u slučaju
kršenja međ. mira i bezbednosti donosi obavezne odluke i
preduzima prinudne mere
- Organi, specijalizovane agencije, fondovi...
- Glavno sedište je u Njujorku, ostala u Beču, Ženevi i Najrobiju
- 193 države u članstvu
Ciljevi i načela:
Ciljevi, definisani u čl.1 Povelje:
1. Održavanje međ. mira i bezbednosti mirnim sredstvima,
2. Razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama,
3. Postizanje međ. Saradnje rešavanjem međ. problema, podsticanje
ljudskih prava i sloboda...,
4. Da postanu središte za usklađivanje akcija radi zajedničkih ciljeva.
Načela, definisana čl.2 Povelje:
1. Načelo suverene jednakosti,
2. Savesnog ispunjenja obaveza preuzetih Poveljom,
3. Načelo mirnog rešavanja sporova,
4. Zabrana sile,
5. Pružanje pomoći svakoj akciji UN koju preduzimaju...,
6. Da UN obezbedi državama nečlanicama da postupaju u skladu sa
načelima,
7. Zabrana intervencije u unutrašnje stvari države.
Glavni organi UN
- Šest glavnih i veliki broj pomoćnih organa
- Glavni: GS, SB, ECOSOC, Starateljski savet, Međunarodni sud i
Sekretarijat
Generalna skupština:
- Plenarni organ, predstavljeni su svi članovi UN (najviše pet
predstavnika, po jedan glas za svaku članicu)
- Redovna i vanredna godišnja zasedanja
Nadležnost:
- O svim pitanjima i predmetima u okviru UN,
- Daje preporuke SB-u i ostalim organima UN,
- Preporuje u cilju unapređenja međ. Saradnje,
- Određene funkcije vrsi zajedno sa SB, neke po njegovoj preporuci...
- Pomoćna tela i stalni komiteti (glavnih ima 6, najvažniji su
Verifikacioni i Generalni), komisije (za razoružanje, za MP...)
Glasanje:
- Svaki član (država) ima jedan glas
- Odluke o važnim pitanjima (preporuke o održanju mira i
bezbednosti, izbor nestalnih članova SB, ECOSOC-a, prijemu novih
članova, suspenziji članskih prava...) dvotrećinskom većinom; o
ostalim pitanjima prostom većinom
- GS odluke donosi u vidu preporuka (rezolucija); obaveznost zavisi
od materije i na koga se odnose; one upućene organima UN-a i o
finansijskim pitanjima su obavezne, preporuke upućene državama
članicama nisu pravno obavezne, ali imaju veliki politički značaj
- Odluke o budžetu su obavezne
Savet bezbednosti:
- 15 članova (5 stalnih i 10 nestalnih koje bira GS na dve god., svake
godine po pet)
- Operativno telo, predstavnici su stalno u Njujorku
Nadležnosti i ovlašćenja:
- Odgovoran za održanje međ. mira i bezbednosti,
- Ispituje svaki spor ili situaciju koja može dovesti do trvenja,
- Preporučuje mere i postupke za izglađivanje takvih sporova,
- Utvrđuje da li postoji pretnja miru ili agresija,
- Preduzima akte oružanim snagama da bi se uspostavio mir,
- Daje preporuke GS o prijemu novih članova, isključenju,
suspenziji...,
- Bira sudije MSP-a,
- Podnosi izveštaje GS...
Glasanje:
- Svaki član raspolaže jednim glasom
- Odluke o proceduralnim pitanjima se donose potvrdnim glasanjem 9
članica, o ostalim potvrdnim glasanjem 9 članica, uključujući glasove
stalnih članica
Odluke:
- Članovi UN dužni su da ispunjavaju odluke Saveta (najmoćniji organ
UN-a)
- Ostali (osim MSP-a) donose preporuke
- Opravdava svoje postojanje, ali sve više izlazi iz okvira koji su
-
određeni
Izvršio faktičku reviziju Povelje
Vršio određene zakonodavne funkcije (osnovao ad hoc krivične
tribunale za Ruandu i Jugoslaviju i usvojio njihove Statute)
Redefinisao određena krivična dela
Uvodi sankcije državama i pojedincima
Predlozi reforme:
- Ukidanje prava veta,
- Izmenu sastava i uvođenje novih članova (Japan, Nemačka, Indija,
Brazil...),
- Drugačiji model geografske zastupljenosti
ECOSOC:
- 54 člana država članica UN (bira ih GS na tri godine, svake god. se
bira trećina)
- Ovlašćenja pokrivaju međunarodne ekonomske, socijalne, kulturne,
prosvetne... odnose i predmete
- Priprema izveštaje o tim predmetima, daje preporuke, saziva međ.
Konferencije iz svoje oblasti
- U radu se oslanja na komisije, komitetei nevladine organizacije
- Položaj regulisan glavom X Povelje
Starateljski savet:
- Rešava pitanja starateljstva, osim strateških područja
- Razmatra izveštaje starateljskih vlasti, peticije stanovništva,
sastavlja upitnik o napretku stanovništva, podnosi izveštaj o tome
GS
- Glava XIII Povelje
- Nema utvrđen broj članova; svaki član ima jedan glas
- Uveden umesto mandatnog sistema DN
- Od 1975. upravljačku vlast vrše SAD, ostale članice Kina, F, SSSR
(danas Rusija) i VB
- 1.11.1994. suspendovao svoj rad, 11 teritorija pod starateljstvom
stekle nezavisnost u međuvremenu
- Rezolucijom iz 2004. izmenio svoj poslivnik
MSP:
Glavni sudski organ UN
Statut suda deo Povelje
15 nezavisnih sudija izabranih u ličnom svojstvu na 9 god. Od
-
strane GS i SB s liste koje su predložile nac. Grupe; uživaju
privilegije i imunitete
Sud bira predsednika, potpredsednika i imenuje sekretara
Sedište je u Hagu, službeni jezici engleski i franc.
Nadležnost:
1.
-
-
Rešavanje sporova:
Nadležan za sve sporove koje države (strane u sporu koje su
prihvatile Statut) iznesu pred njega
Samo države
Ona koja nije članica UN, može da postane članica Statuta Suda
(npr. Švajcarska 1948.-2002., San Marino 1954.-1992...)
Spor se može rešiti:
1. Presudom (obavezna za strane u sporu),
2. Povlačenjem tužbe,
3. Poravnanjem.
2. Davanje savetodavnih mišljenja:
-
GS i SB mogu tražiti savetod. mišljenje o svakom pitanju
Drugi organi UN i specijalizovane agencije kada ih GS na to ovlasti
(o pravnim pitanjima iz svoje nadležnosti)
Pravni izvori:
Čl. 38./1 Statuta, Sud primenjuje:
a) međ. konvencije,
b) Međ. običaje,
c) Opšta pravna načela,
d) Sudska praksa i doktrina kao pomoćni izvori.
Sekretarijat UN:
- Administartivni organ, obavlja usluge za druge organe UN
- Sprovodi njihove odluke, priprema odluke i druge dokumente,
upravlja mirovnim operacijama, posreduje u međ. Sporovima...
- Generalni sekretar (glavni admin. Službenik, imenuje ga GS na
preporuku SB na pet god.; nezavisan je u svom radu) i pomoćno
osoblje
Službenici UN:
- Međunarodni službenici
- Naziv za osoblje UN na čelu sa Gen. Sekretarom (nezavisni u
radu,ne mogu primati ničije instrukcije
- Imenuje ih i razrešava G. sekretar po pravilima G. skup.
- Funkcioneri (posebne privilegije i imuniteti, poseduju diplomatski
pasos) i stručnjaci (privilegije i imuniteti za vreme vršenja funkcije)
- Status službenija uređen Poveljom UN, K o privilegijama i
imunitetima UN 1946. , K o privilegijama i imunitetima spec.
Agencija 1947., sporazumima UN o sedištu UN...
Mehanizmi za zaštitu prava službenika:
Administrativni sud UN osnovan Rezolucijom 351 iz 1949. ; u
početku nadležan samo za sporove OUN i njenih službenika;
mogao da se obrati službenik, ne i UN, prestao sa radom 2009.
Novi sistem admin.sudstva:
Dvostepen
1. Prvostepeni sud UN za sporove,
2. Žalbeni sud.
Sudije oba suda bira G. skup.
-
Ombudsman (uveden 2001. odlukom GS), dužan da deluje
nezavisno, objektivno i nepristrasno
Specijalizovane agencije UN:
- Skup od 20-ak univerzalnih MO koje su tesno povezane sa UN,
preko njih se ostvaruje široka međ. Saradnja
- Samostalne univerzalne MO sa sopstvenim članstvom, tesno
povezane sa UN
- 17 agencija: ILO, UNESCO, Međ. Pomorska org., MO za civilno
vazduhoplovstvo, IMF, WB, Svetska meteorološka org., Svetski
poštanski savez, Svetska zdravstvena org...
- Njihov broj se vremenom povećava
- Regulisana Poveljom i K o privilegijama i imunitetima spec.agenc.
Doprinos UN čovečanstvu:
- Očuvanje mira,
- Saradnja na drugim poljima,
- Dekolonizacija,
- Doprinos razvoju MP-a
- Finansijska pitanja.
Potreba reforme:
Prevaziđenost rešenja; suačavanje sa novim izazovima i
pretnjama (sve više sukoba unutar države, terorizam,
transnacionalni kriminal, pitanja ljudskih prava i životne sredine...)
-
Demokratski deficit
Birokratizacija
Finansijski problemi (npr. predlozi za uvođenje globalnog poreza;
Rusija daje mali doprinos)
Generalna skupština:
Tri problema:
1) Kako ubrzati njen rad,
2) Kako unaprediti sistem glasanja,
3) Kako obezbediti da odluke GS dobiju veću težinu.
Savet bezbednosti:
- Prigovori da je nedemokratičan, često neefikasan
- Predstavljeno svega 7,7% država članica, ključne odluke donosi pet
stalnih (svega 4,66% članica UN)
- Nikome ne polaže račun za svoj rad; kako obezbediti
transparentnost i kontrolu?
MSP:
- Osnovni put za rešavanje sporova država članica
- Potrebna reorganizacija
- Zastarele odredbe Statuta (većina preuzeta iz statuta Stalnog suda
međ. Pravde)
- Novi bitni momenti u današnjem svetu; vreme da se Sud otvori i za
druge subjekte MP-a, pre svega MO?
- Potreban veći broj sudija
- Kako urediti odnos sa Međ. krivičnim sudom
Novi organi:
- Preispitati opravdanost postojanja Starateljskog saveta
- Razmotriti ideju o stvaranju novih organa
- Savet za ljudska prava; osnovan Rezolucijom GS iz 2006. umesto
dotadašnjeg Komiteta za LJP
- Savet pomoćni organ GS, Komitet bio ECOSOC-a
- Mogućnost stvaranja univerzalnog suda za LJP
- Mogućnost da M. kKrivični sud postane deo strukture UN
- Ostali problemi: kako se izboriti sa nepotizmom, i korupcijom,
birokratizacijom,kako obezbediti da se sankcije SB-a primenjuju
nepristrasno...
Reforma i pravci UN:
Mogućnost nestanka UN (da je zameni neka druga MO ili neka
vrsta svetske vlade; opstaje još neko vreme...)
Neophodna ozbiljna i neodložna reforma
Inicijative Butrosa Galija i Kofija Anana (o smanjenju
administracije i preklapanja funkcija, o promeni institucionalne
strukture, novi sistem ocenjivanja službenika...)
Uveden Ombudsman 2001., a Komisija za LJP zamenjena
Savetom 2006.
Milenijumski sastanak 2000 i strategijski ciljevi:
1) Razvojni program,
2) Bezbednosni program,
3) Ekološki.
Regionalne organizacije
- Njihove članice se nalaze na istom kontinentu ili pripadaju istom
-
geografskom području
Ili one koje se nalaze na različitim kontinentima a povezuju ih isti
ciljevi (OEBS, Organizacija islamske saradnje...)
Zajednički interesi u oblasti ekonomije, kulture, obrazovanja...
Glava VIII Povelje posvećena reg. org.
SB može da koristi neke RO
Savet Evrope:
- Evropska regionalna MO osnovana Statutom Evropskog Saveta u
Londonu 1949., deset država osnivača
- Ciljevi: zaštita LJP, razvoj demokratije i vladavine prava, evropskog
kulturnog identiteta...
- Donete brojne konvencije i protokoli
- Organi: Komitet ministara, Parlamentarna skupština i Sekratarijat sa
Generalnim sekretarom
- Posebnu ulogu imaju Evropski sud za LJP, Komesar za LJP i Komitet
lokalnih i regionalnih vlasti
Sedište je u Strazburu, trenutno 47 država članica.
OEBS:
- Prvobitno KEBS (otpočeo međ. Konferencijom u Helsinkiju 1975.
- Na samitu u Budimpešti 1994. doneta odluka o prerastanju KEBS u
OEBS
- Glavni instrument za rano upozoravanje i sprečavanje sukoba i
upravljanje krizama u regionu; bavi se pitanjima kontrole
naoružanja, razvojem i zaštitom LJP, borbe protiv terorizma,
pitanjima granica...
- Složena institucionalna struktura
- Odluke nisu pravno obavezne, ali imaju veliku moralno – političku
snagu
- 57 država članica, sedište u Beču
Evropska unija:
Naddržavna organizacija (više od konfederacije, ali i klasične MO)
Organi:
1) Političke institucije i tela: EP, EK ,Savet i Evropski savet,
2) Nepolitičke institucije i tela: Sud pravde EU (Sud pravde, Opšti i
Specijalni), Revizorski sud i ECB,
3) Ostala tela i agencije: Komitet regija, Evropski ekonomski i soc.
Komitet, Ombudsman, Europol...
-
Koncept “građanstva” (državljanstva EU)
Lisabonski ugovor:
Nove kvazidržavne institucije: de facto predsednik EU (Predsednik
ES), de facto ministar spoljnih poslova EU (Visoki predstavnik...)
Zaključuje ugovore sa drugim državama i MO, šalje delegacije,
ima aktivno i pasivno pravo poslanstva...
Delegacije EU kod trećih država, obeležja pravih ambasada
EU je u članstvu nekih MO
Organizacija severnoatlantskog ugovora (NATO):
Međunarodna vojno – politička organizacija, osnovana
Severnoatlantskim ugovorom potpisanim 1948. u Vašingtonu
12 Zapadnih država, odbrambeni savez; danas 30-ak država
Organizacija:
1. Civilni organi,
2. Vojni (na čelu Vojni komitet),
3. Parlamentarna skupština.
-
blokovska organizacija u vreme Hladnog rata
Pitanje opstanka
Brojni samiti i inicijative (London, Kopenhagen, Brisel, Rim...)
“Partnerstvo za mir”
Sporazum sa EU u Berlinu 2002. (Unija može da koristi snage
NATO-a)
-
Prvo angažovanje u SFRJ 1994.-1995.
Od 1995. u BiH (prvo IFOR, zatim SFOR, a sada EUFOR)
Borbena operacija u SRJ 1999.
Avganistan i Irak
Sedište je u Briselu, službeni jezici engleski i francuski
Regionalne organizacije van Evrope:
Organizacija američkih država:
- Osnovana 1948. u Bogoti na Panameričkoj konferenciji
- Povelja OAD, naslednica Panameričke unije
- Uspešna u regionalnoj saradnji na polju zaštite LJP i sloboda
- U članstvu 35 američkih država, sedište u Vašingtonu
Organizacija centralnoameričkih država:
- Osnovana Poveljom 1951. u San Salvadoru
Afrička unija:
- Osnovana 2002. kao nastavljač OAJ
- Stvorena po uzoru na EU
- Angažuje se u mirovnim misijama na kontinentu
- Sedište je u Adis Abebi
Organizacija islamske saradnje:
Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti:
Ostali subjekti
Subjekti sui generis:
Sveta stolica (Vatikan):
- Svetovna država rimskog pape od 756.
- Imali vojsku i vodili ratove; duhovni i svetovni lideri
- Garancioni zakon 1871. (položaj Pape, određene privilegije i
imuniteti, pravo na Vatikan i Lateran, ali ne i suverenu teritoriju)
- Lateranski ugovor 1929. reguliše odnose pape i Italije; stvorena je
nezavisna Država Vatikanskog grada nad kojim je papi priznata
potpuna vlast suverene jurisdikcije
- Italija priznala suverenost Svete Stolice na međ. Planu i njeno
aktivno/pasivno pravo poslanstva
- Vatikan nije država u pravom smislu
- Malobrojno i osobeno stanovništvo
- Papina vlast više duhovne nego političke prirode
- Subjekat MP-a je Sveta Stolica (papa i Rimska kurija), ne Vatikan
- Položaj kao subjekta MP-a još od 601.god., potvrđen međ.
Običajima i brojnim ugovorima
- Održava diplomatske odnose sa državama (nuncijature), razmenjuje
ambasadore (nunciji), učestvuje na međ. Konferencijama, član je
univerzalnih i regionalnih org., stalni je posmatrač u UN...
- Zaključuje ugovore
- Prve papske nuncijature u Veneciji i Parizu 1500., u Beču 1513.
Malteški viteški red:
- Monaško – viteški red osnovan oko 1100. od strane krstaša u
Jerusalimu
- Seli se na Kipar, pa na Rodos, 1530. na Maltu (do 1798. kada je
zauzeo Napoleon)
- Obnovljen 1834. sa sedištem u Rimu
- Danas oko 12 500 hiljada članova
- Nema vojnu dimmenziju, ali je angažovan u pružanju medicinske i
-
humanitarne pomoći
Nije država; od gubitka Malte nema svoju teritoriju
Ima diplomatske predstavnike u mnogim državama
Dve palate u Rimu uživaju eksteritorijalnost
Od 1994. status posmatrača u UN
Pojedinci i grupe:
Pojedinci:
- Sve veća tendencija priznanja međunarodnopravnog subjektiviteta
pojedincima
- Shvatanja pojedinca kao “pasivnog” subjekta
- Sve veća prava u savremenom MP-u
- Sve potpunije uređena oblast LJP
- Izbor u određene organe MO (npr. Evropski parlament)
- Državljanstvo EU
-
Sve potpunije i određenije obaveze država, šira lista krivičnih dela
Okrivljeni u krivičnom postupku ima procesna prava
Procesna prava za pokretanje postupka pred međ. Sudovima (u
cilju zaštite svojih prava, protiv država); da tuži državu
međunarodnom sudu
Položaj međ. službenika i funkcionera
Administrativni sudovi
Grupe:
Prve akcije u oblasti zaštite LJP na nivou grupa, zaštita verskih
manjina
1. Opcija: pravo slobodnog izbora između dva ili više državljanstava;
poseban vid tzv. kvalifikovana opcija,
2. Plebiscit: način neposrednog odlučivanja o nekom pitanju; pravo
grupe,
3. Pravo naroda na samoopredeljenje:
Jedno od najvažnijih kolektivnih prava i osnovnih načela MP-a
- Potvrđeno Poveljom UN i nizom drugih dokumenata
- Pravo na slobodan izbor društvenopolitičkog i ekonomskog
uređenja, na oslobođenje od strane dominacije, na ujedinjenje sa
drugim narodima, na ocepljenje...
- Pripada narodu, ali ne i nacionalnih manjinama
4. Ostala prava grupa: određena kolektivna prava imaju nacionalne,
etničke, verske, jezičke... Manjine
Čovečanstvo:
- Prava solidarnosti (kolektivna prava), pripadaju svima
- Zajedničko nasleđe (baština) čovečanstva: Mesec, dno mora
- Međunarodna vlast za morsko dno