Transcript Ekonomski i politički značaj evropskih integracija

Ekonomski i politički značaj
evropskih integracija
U Beogradu, 21.10.2013.god.
-
-
-
-
-
Evropa izlazi znatno oslabljena (vojno, ekonomski i finansijski) iz II
svetskog rata;nužno potreban ekonomski oporavak, politička
stabilnost i vojna bezbednost
SAD iz rata izlaze bez većih posledica;podržavaju evropske
integracije u cilju jačanja regionalne bezbednosti i ubrzanog
ekonomskog oporavka
SAD forsiraju ujedinjenje zapadnoevropskih zemalja u kontekstu
sukoba Istok-Zapad (početak Hladnog rata i bipolarizma u
međ.odnosima)
Trumanova doktrina 1947.god.(unapređenjem ekonomskog razvoja i
jačanjem zapadnoevropskih zemalja mogu se zaustaviti uticaji sa
Istoka), odmah potom i Maršalov plan 1948.;u ujedinjenoj Zapadnoj
Evropi američka politika će dobiti trajan uticaj
SAD žele da stvore međ.ekonomski sistem koji će ostvariti slobodno
tržište i biti bez granica za investicije;pokušaj da se stvori otvoreno i
jedinstveno međ.tržište
-
-
-
-
proces dekolonizacije pedesetih godina (najveće gubitke trpi
Francuska;zagovara liberalizaciju i tržišnu integraciju, zajedničko
tržište vide kao budućnost zemlje)
u Nemačoj Adenauerova podrška predloženom zajedničkom tržištu,
zajedničko tržište kao insrument francusko-nemačkog pomirenja i
evropske integracije
odbrambena i politička zajednice bile su više od mogućeg za ovaj
period
Šumanova deklaracija 09.05.1950. god. (predlog nadnacionalne
organizacijeza ugalj i čelik; neposredni cilj je stvaranje jedinstvenog
tržišta uglja i čelika),jačanje evropske bezbednosti kroz ograničenu
ekonomsku integraciju
predlog otvoren i za VB;zemlje Beneluksa se nadaju da će VB biti
protivteža francusko-nemačkoj saradnji
Ugovor o EZUČ potpisan u Parizu 1951. god. (tzv. Pariski ugovor);
rešen problem Rura, značajan korak u prevazilaženju francuskonemačkog neprijateljstva, spoj međuvladinog i nadnacionalnog
elementa
-
uklonjene carine i kvantitativna ograničenja u sektorima uglja i
čelika, necarinske barijere ostale, tržište rascepkano
većina zvaničnika stvaranje EZUČ vidi kao korak ka daljoj integraciji,
spoj nadnacionalnog i međuvladinog pristupa
novi početak ka ujedinjenju Evrope
EOZ i EPZ:
strah Francuske od ponovnog naoružavanja Nemačke
Šuman:pitanje prijema Nemačke u NATO ne može se postaviti ni
sada, ni u budućnosti
Adenauer se zalaže za potpunu remilitarizaciju Nemačke, boji se
eventualnog napada Crvene armije
Uticaj Korejskog rata;može li Istočna Nemačka izvršiti invaziju na
Zapadnu?
SAD žele da se formiraju nemačke vojne jedinice koje će biti
uključene u NATO
predlog Francuske za formiranje nadnacionalne evropske armijePlevenov plan (dopušta da Nemačka direktno u evropsku armiju
unese male pešadijske jedinice, a da se ne formira nemačka armija)
-
-
-
-
-
-
-
paralelno sa pregovorima o EZUČ započela međuvladina
konferencija koja ima za cilj formiranje EOZ;Plevenov plan o
formiranju evropske nadnacionalne armije kojom bi rukovodio
evropski ministar odbrane
VB odbija da učestvuje, sumnjičava prema nadnacionalnosti,
zabrinutost u Francuskoj i zemljama Beneluksa;SAD želi da EOZ
bude sredstvo za ulazak Nemačke u NATO
sovjetska diplomatska nota 1952.god., protiv remilitarizacije
Nemačke u okviru zapadne alijanse
potpisan ugovor o stvaranju EOZ 1952.god., otpor i odbijanje
Francuske da ratifikuje Ugovor
promene na međ.sceni (primirje između Južne i Severne Koreje,
Staljinova smrt
umesto EOZ stvorena Zapadnoevropska unija 1954.god. (VB,
Francuska, zemlje Beneluksa, Italija i Francuska), više međuvladina
nego nadnacionalna organizacija
godinu dana kasnije Nemačka je ponovo naoružana i postala je
članica NATO-a
-
-
-
-
-
-
-
propast ideje o stvaranju EOZ značila i propast ideje o pokretanju
sveobuhvatne političke zajednice
na predlog italijanskog premijera de Gasperija, vatrenog
federaliste,usvojen je 1953.god. nacrt ugovora o osnivanju EPZ koja
ne bi bila ni federalna ni konfederalna
član 1. predloženog ugovora:”Ovaj ugovor stvara Evropsku
(političku) zajednicu nadnacionalnog karaktera...”
neuspeh EOZ i EPZ kao izgubljena šansa
prioritet EPZ je formiranje zajedničkog tržišta
sastanak u Mesini 1955.god., važan u istoriji evrointegracija, jača i
razvija se saradnja Francuske i Nemačke
holandska zavisnost od međ.trgovine, Bajenova (holandski ministar
spoljnih poslova) preokupacija regionalnom ekonomskom
integracijom;trgovinske barijere guše ekonomiju Holandije,
zagovornici evropske slobodne trgovine
rezultat sastanka:”došlo je vreme da se uđe u novu fazu u izgradnji
Evrope...kroz razvoj zajedničkih institucija, postupno spajanje
nacionalnih privreda, stvaranje zajedničkog tržišta...”
-
-
-
-
Ugovori o EEZ i EUROATOM-u potpisani u Rimu 1957. (tzv. Rimski
ugovori; “odlučni da postave temelje za sve tešnju uniju među
narodima Evrope”)
Odredbe Ugovora o EEZ se odnose na: carinsku uniju,
poljoprivrednu politiku, slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i
usluga, transportnu politiku, politiku konkurencije, poresku politiku,
usklađivanje propisa, ekonomsku, socijalnu politiku...Osnovni
ekonomski cilj je uspostavljanje zajedničkog evropskog tržišta.
ratifikacija nije bila pod znakom pitanja u Nemačkoj, ugovor o EEZ
snažno doprinosi zemlji, politički i ekonomski
prvi korak ka stvaranju carinske unije – smanjenje carina unutar
Zajednice za 10% i povecanje kvota za 20% već 1959.god.
De Golov dugoročni cilj ponovnog oporavka francuske privrede,
zalaže se za unutrašnje reforme i eksternu liberalizaciju
-
-
-
-
-
-
-
VB 1957.god. predlaže stvaranje zone slobodne trgovine, pokušala
da uvuče Nemačku i Holandiju; ne uspeva, De Gol i Adenauer se
opredelili za EEZ
SAD podržale EEZ (veće ekonomske koristi od jedinstvenog tržišta
nego od zone slobodne trgovine)
šestorica su se Rimskim sporazumom dogovorila o zajedničkoj
poljoprivrednoj politici (ZPP)
Francuska ima poljoprivredni višak, nekonkurentan na međ.tržištu,
potrebne izvozne subvencije
Nemačka ima manjak poljoprivrednih proizvoda, Francuska želi da
prodre na njihovo tržište
Komisija želela da zasnuje ZPP na principima slobodnog tržišta što
je više moguće, Francuska želela intervencionističku ZPP sa većom
ulogom Saveta, nemački liberalni ekonomisti se žalili da je
predložena ZPP isuviše protekcionistička
pobeda Francuske kao rezultat sukoba, Nemačka postala glavni
finansijski davalac za ZPP
-
-
-
-
-
aplikacija VB za prijem u članstvo 1961.god.,time bi obezbedila lak
pristup tržištu Zapadne Evrope; De Gol kaže “ne” 1963.god.
SAD potrebna snažna EEZ kao deo jače Zapadne Evrope koja će
ojačati NATO
De Gol se zalagao za Evropu zasnovanu na međuvladinom
principu, ne nadnacionalnom;”Evropa država”, a ne federalna
Evropa; ravnopravna sa SAD, a ne potčinjena Vašingtonu
u prvoj deceniji evrointegracija najrazvijenije su carinska unija,
zajednička trgovinska politika i ZPP
šezdesetih mali napredak u regionalnoj politici
Komisija se zalaže za bližu ekonomsku i monetarnu saradnju;tada
bez većeg interesovanja zemalja-članica
Samit u Hagu 1969.god:
na dnevnom redu: ZPP, EMU i proširenje
Inicijative:
dovršavanje(prelazak na sistem finansiranja iz sopstvenih
sredstava)
produbljivanje (odnosi se na EMU i EPS), Francuska vidi EMU kao
instrument za obuzdavanje monetarne nezavisnosti Nemačke;Savet
i Komisija prave plan za fazno osnivanje EMU;podela na
“ekonomiste”(visok nivo konvergencije mora prethoditi ekonomskoj
uniji) i “monetariste”(monetarna unija će svojim nastankom doneti
ekonomsku konvergenciju)
Savet 1971.usvojio plan za ostvarivanje EMU u fazama do
1980.god., uvrštena odluka o EPS
-
novi događaji u međ.zajednici skinuli EMU sa dnevnog
reda:bretonvudski sistem slabi, međ.finansije i ekonomija na ivici
kraha, rastući trgovinski deficit i inflatorni pritisci u SAD, naftna kriza,
povećana nezaposlenost
Oživljeno pitanje EEZ:
pokrenuto pitanjeEvropske unije; Tindemansov izveštaj iz
1975.god.(EU kao faza integracije između EEZ i potpune
federacije), naglasio značaj EMU i ZSBP, nije prihvaćen
EMS:
EMS kao druga velika inicijativa u oblasti monetarne politike;
napušten plan za EMU;francusko-nemačka inicijativa (predlog nudio
mehanizam konverzije valuta koji bi bio zasnovan na evropskoj
obračunskoj jedinici ecu, valute su mogle fluktuirati jedna u odnosu
na drugu plus-minus 2,5% od svoje vrednosti, ministri finansija i
centralne banke su se morali složiti o promenama pariteta...)
sve države-članice osim VB učestvuju u mehanizmu konverzije
valuta
EMS je trebalo da počne sa funkcionisanjem u januaru 1979.,
vrhunac saradnje u monetarnoj politici
formalno nije mogao nastati pre nego što se ustanovi EZ
Inicijative za dovršavanje unutrašnjeg tržišta:
Komisija agresivno zagovara dovršavanje unutrašnjeg tržišta,
presuda Cassis de Dijon 1979., iskoristila priliku da umesto
harmonizacije razvije princip međusobnog priznavanja nacionalnih
standarda i propisa, veliki industrijalci postali saveznici Komisije
aktivizam Parlamenta, kontroliše Savet i Komisiju, slučaj
Isogloucose (Savet, pre nego što donese odluku mora da dobije
mišljenje Parlamenta, a ne samo da ga zatraži)
aktivizam država-članica
samit u Milanu 1985.god.,pokušaj sazivanja međuvladine
konferencije, usvojena Komisijina Bela knjiga (oko 300 neophodnih
mera da se zaokruži unutrašnje tržište; uklanjanje fizičkih, tehničkih i
fiskalnih barijera)
Međuvladina konferencija 1985.;prva o tako velikom broju pitanja:
unutrašnje tržište kao “oblast bez unutrašnjih granica u kojoj je
obezbeđena sloboda lica, robe, usluga i kapitala”,
lako postignuta saglasnost oko definisanja 1992.kao ciljne godine za
ostvarivanje unutrašnjeg tržišta
-
Jedinstveni evropski akt:
jedinstven (jedan ugovor umesto pojedinačnih o EEZ i saradnji u spoljnoj
politici),
uneo saradnju u oblasti spoljne politike, na međuvladinim
osnovama;odredba o jačanju ekonomske i socijalne kohezije
potpisan u Luksemburgu 1986.,stupio na snegu 1987.god.
EPS postaje ugovorom regulisan oblik evropske integracije
uveo novi član kojim će zemlje u saradnji u ekonomskim i monetarnim
politikama poštovati EMS i eki
termin jedinstveno tržište umesto unutrašnjeg
Program jedinstvenog tržišta:javne nabavke, slobodno kretanje radne snage,
usluga i kapitala, nove tehnologije;sporazum u Šengenu 1985.(Francuska,
Nemačka i zemlje Beneluksa)
“1992” odmah privukla pažnju van granica EEZ; SAD-”Tvrđava Evropa”
EEA (Evropska ekonomska oblast) – nova forma pridruživanja izneđu EEZ i
EFTA,sa zajedničim odlučivanjem i administrativnim telima, na Delorov
prelog
uspeh Programa jedinstvenog tržišta i postojanje EMS vratili EMU na
političku agendu 1987.i 1988.god.
nemačka marka bila je ključna valuta sistema, druge centralne banke su
sledile antiinflacionu politiku Centralne banke Nemačke
Francuska je želela monetarnu uniju u kojoj bi bila ravnopravna sa
Nemačkom; pritisk na francuski franak nakon velikog pada dolara
Miteran zagovornik dublje integracije, Kol takođe ali suočen sa snažnim
protivljenjem Centralne banke Nemačke; Miteran želi da jače veže
Nemačku za EEZ
osnovan “Delorov komitet” – jedinstvenom monetarnom politikom bi
upravljao Evropski sistem centralnih banaka, članice bi bile centralne
banke, a osnovni cilj stabilnost cena
EMU bi bila osnovana u 3 faze:
1.
liberalizacija kretanja kapitala i bliža koordinacija makroekonomskih
politika,
2.
osnivanje Evropskog sistema centralnih banaka,
3.
nepovratno fiksiranje pariteta valutnih kurseva, prelazak na evro i potpun
prenos odgovornosti na institucije jedinstvene monetarne politike EMU
izveštaj Jedno tržište, jedna valuta
-
Izmenjeno političko okruženje:
mirne revolucije u zemljama CIE,
ujedinjenje Nemačke,
raspad SSSR-a.
inicijativa za političku uniju, Miteran i Kol za sazivanje vanrednog
sastanka
Elementi političke unije:
više demokratskog legitimiteta,
efikasnije odlučivanje,
koherentna socio-ekonomska politika,
razvoj ZSBP.
-
-
decembra 1990.god. Pokrenute međuvladine konferencije o EMU i
političkoj uniji
Ugovor iz Mastrihta:
potpisan 1992., stupio na snagu 1993.god.
EMU:
strah Nemačke da predložena ECB neće biti tako nezavisna kao
što je Centralna banka Nemačke
Nemačka najviše gubila ukidanjem marke i insistirala na političkoj
uniji kao protivtreži
Ostvarivanje EMU u 3 faze:
1.
do kraja 1993.:liberalizacija kretanja kapitala,
2.
dalje uskljđivanje ekonomskih politika, smanjenje inflacije i
kamatnih stopa,
3.
nezavisna ECB i stvaranje jedinstvene monete do početka
1999.god.
svaka zemlja koja ostvari kriterijume konvergencije će moći da
učestvuje u trećoj fazi, ali neće morati; odredba opt-out
Politička unija:
veliki broj pitanja:uloga Parlamenta, glasanje u Savetu, socijalna
politika, transformacija EPS u ZSBP
kakva vrsta entiteta će biti EU? Na insistiranje VB izbegnut svaki
pomen federalizma
struktura 3 stuba.
-
-
-
-
-
ZSBP jedno od najspornijih pitanja, članice nisu spremne da
ustanove zaista zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku
raspad Jugoslavije pokazao teškoće u osmišljavanju zajedničke
spoljne politike
ZSBP postavila pitanje NATO-a:Francuska želela odbrambene
kapacitete EEZ, SAD se ne slaže sa tom idejom; Britanija bliža
SAD-u, Nemačka između
Ugovor predvideo:da se eventualno uobliči zajednička odbrambena
politika koja kasnije može dovesti do zajedničke odbrane
ZEU prihvaćena kao deo razvoja EU i evropski stub NATO-a
promena imena EPS u ZSBP, simbolički značaj
-
-
spoljni ekonomski i spoljni politički odnosi, prema trećim državama i
međ.organizacijama
uspostavljanje saradne sa trećim državama , ekonomska,
finansijska i tehnička saradnja, humanitarna pomoć
Odnosi EU i država Zapadnog Balkana:
Pakt za stabilnost 1999.god.,
posebna politika prema zemljama Zapadnog Balkana, tzv.proces
stabilizacije i pridruživanja,
EU je sa svim državama Zapadnog Balkana potpisala sporazume o
stabilizaciju i pridruživanju,
Srbija je SSP potpisala 2008.god., status kandidata stekla odlukom
Evropskog saveta 01.marta 2012.
termin Zapadni Balkan pre svega politička kategorija;bivša
Jugoslavija bez Slovenije plus Albanija
Izveštaj EK za Zapadni Balkan:
na ovom prostoru je velika stopa nezaposlenosti, u Srbiji je došlo do
izvesnog oporavka i privrednog rasta,
EU kao glavno tržište zemalja Zapadnog Balkana,
uslovi na tržištu rada su i dalje teški,
velike razlike u rastu BDP-a:od 2,1% u Srbiji do 4,3 %u Crnoj
Gori;stopa nezaposlenosti u Srbiji 24,1%
inflacija je u padu u CG,BiH i Kosovu;u Makedoniji raste, dok u Srbiji
stagnira, ali je i dalje visoka
-