Transcript Predintegracioni period i počeci integracije

EVROPSKE INTEGRACIJE –
RAZVOJ I PROBLEMI
Sadržaj predmeta
• Predintegracioni period i počeci integracije
- tri Zajednice (1945 – 1957)
• Zajedničko tržište i iskušenja dubljih
integracija (1958 -1971)
• Proširenje Zajednice i produbljenje
integracije (1972 – 1984)
• Jedinstveni evropski akt, institucionalne
reforme i proširenje nadležnosti
Sadržaj predmeta
• Od Evropskih zajednica do Evropske unije
– Ugovor iz Mastrihta, institucionalne
reforme i proširenje nadležnosti: EMU,
ZSBP, saradnja u oblasti pravosuđa i
unutrašnjih poslova
• Kraj hladnog rata, nova politička mapa
Evrope i proširenje na istok
• Ugovori iz Amsterdama i Nice
Sadržaj predmeta
• Konvencija, međunarodna konferencija i nacrt
•
•
Ustava za Evropsku uniju
Lisabonski ugovor – podela nadležnosti i oblasti
javnih politika
EU i izazovi
–
–
–
–
Ekonomska i politička zajednica
Nadnacionalni i međuvladini elementi integracije
Kraj “prećutnog konsenzusa” i ratifikacione krize
EU kao diferencirana integracija
Literatura
• Osnovna
– Dezmon Dinan, “Menjanje Evrope – istorija Evropske
unije”, Službeni glasnik, 2010, str. 11- 276
• Dopunska
– Dezmon Dinan, “Sve bliža Unija – uvod u evropsku
integraciju”, Službeni glasnik, 2009, str. 179-187, 339522
– “Evropa od A do Š: Priručnik za evropsku integraciju”,
Fondacija Konrad Adenauer, 2010
Poeni
• Prisustvo na predavanjima 10 poena
• Test 20 poena
– Polovina gradiva
– Polaganje testa obavezno
– Nakon položenog testa, na usmenom ispitu se odgovara
samo polovina gradiva (2 pitanja)
– Ko želi da popravi ocenu sa testa, može da polaže
celokupno gradivo na usmenom ispitu (3 pitanja)
• Vežbe 20 poena
• Usmeni ispit 50 poena
Počeci integracije
EZUČ
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
Tragedija I svetskog rata
65 miliona mobilisanih, preko 8 miliona mrtvih, preko 30 miliona
žrtava (mrtvih, ranjenih, nestalih); samo je bitka u Verdenu
odnela 162 440 (sa ranjenima broj žrtava iznosi 377 231
Francuza) i 143 000 (sa ranjenima broj žrtava je 337 000
Nemaca)
• Nakon I svetskog rata ideja o ujedinjenju Evrope
•
više nije ideja samo pojedinaca; za nju počinju
da se zalažu uticajni pokreti, intelektualci i
političari
Širenje federalističkih pokreta u Evropi
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
• 1929. Aristid Brijan, predsednik Vlade Francuske,
•
pred Skupštinom Društva naroda izlaže ideju o
federaciji evropskih naroda zasnovanoj na
solidarnosti, unapređenju ekonomskih interesa,
političkoj i društvenoj saradnji – Evropa se mora
ujediniti ili će nestati
Na poziv Društva naroda, Brijan 1930. izlaže
Memorandum o evropskoj federaciji
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
• Evropska federacija bi bila deo Društva
naroda
• Jedan od osnovnih ciljeva Evropske
federacije bi bilo “uspostavljanje
zajedničkog tržišta kako bi se na čitavoj
teritoriji evropske zajednice dobrobit ljudi
podigla na najviši mogući nivo”
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
• II Svetski rat - nova tragedija – preko 60 miliona mrtvih
• Evropa shvata svoje slabosti – neophodnost sprečavanja
•
•
•
•
•
budućih sukoba: dva svetska rata počela u Evropi
Kraj hegemonije Evrope
Ekonomska, vojna i politička premoć SAD-a u odnosu na
evropske zemlje
Evropska privreda uništena ratom
Početak Hladnog rata i nastanak bipolarnog sveta
Nemačko pitanje
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
• Čerčilov govor na Univerzitetu u Cirihu 1946:
– Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope (...)
Prvi korak u ponovnom upostavljanju evropske porodice
mora biti partnerstvo između Francuske i Nemačke (...)
Naš stalni cilj mora biti izgradnja i jačanje Organizacije
ujedinjenih nacija. Pod okriljem i u okviru tog svetskog
koncepta moramo ponovo izgraditi evropsku porodicu kroz
regionalnu strukturu koja bi se mogla zvati Sjedinjene
Evropske Države, a prvi praktičan korak će biti stvaranje
Saveta Evrope
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - VB
• VB osećala da je ona najslabija karika među saveznicima
– SAD iz rata izašle zauzimajući ekonomske, vojne, političke i
međunarodno-finansijski strateške pozicije
– SSSR pobednik, ogromna armija, gde će se zaustaviti?
• Ovu slabost kompenzirati kroz evropsku organizaciju
– Bila bi kapitalistička, pro-zapadna
– Uticaj SSSR-a bi tako bio zaustavljen
– Kako je SAD neevropska zemlja, VB bi imala značajan uticaj u
evropskoj organizaciji
– Uz svoju kolonijalnu imperiju i uticaj u Evropi, VB bi mogla da
parira SAD-u i SSSR-u
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - VB
• VB smatrala da i bez članstva u
ujedinjenoj Evropi može da održi svoja 3
ključna segmenta prisutnosti:
– Komonvelt
– Zapadnu Evropu
– Američko-britanske odnose
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - SAD
• Ruzvelt
– Pristalica saradnje u okviru antihitlerovske
koalicije, insistirao na razvijanju dobrih
odnosa u koaliciji
– ‘Velika četvorica’ (SAD, SSSR, VB i Kina)
trebali da budu garanti novog svetskog
uređenja
– Iz tih razloga bez planova za ujedinjenje
Evrope, već je cilj bio da se dobije sovjetski
pristanak za posleratno uređenje
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - SSSR
• Protiv ideje o ujedinjenju Evrope
– Na Moskovskoj konferenciji oktobru 1943. Idn
tražio da se emigrantskim vladama da pravo
da stupe u pregovore o stvaranju federacije,
Molotov u tome video antisovjetsku politiku
– Pitanje Nemačke – na konferenciji u Teheranu
iste godine Staljin rekao da bi, nezavisno od
oblika federacije, u njoj ubrzo dominirala
Nemačka i ponovo bi oživela nemačka
opasnost
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji – Truman
• Dolaskom Trumana na položaj predsednika SAD 1945.
promena politike
– Forsiranje atlantizma i ujedinjenja zapadnoevropskih zemalja u
kontekstu sukoba Istok-Zapad
– Zapadnom bloku je potrebna Nemačka
– Trumanova doktrina 12.03.1947.
– Odmah potom i Maršalov plan
– Uverenje da se samo unapređenjem ekonomskog razvoja i
jačanjem zapadnoevropskih zemalja mogu zaustaviti uticaji sa
istoka
– U ujedinjenoj Zapadnoj Evropi američka politika će dobiti trajni
uticaj
Problemi evropskih zemalja nakon
II svetskog rata
• Ekonomski kolaps
• Vojna slabost: uništeno naoružanje, a slaba
•
•
•
•
ekonomija ne daje perspektivu naoružavanja; samo
VB je pokušavala da održi tempo naoružavanja;
pojava atomskog naoružanja zemlje Zapadne Evrope
stavlja u dodatno inferioran položaj
Značajna uloga komunističkih partija (Italija,
Francuska)
Početak kraha kolonijalnog sistema
Nemačko pitanje
Ujedinjenje kao šansa da se ojačane postepeno
izbore za Evropu kao novu snagu
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Francuska
• Strah da bi u novim uslovima moglo doći do jačanja
Nemačke
– Cilj: sprečiti jačanje Nemačke
– Strah da američka i britanska politika uprkos podele Nemačke i
oduzimanja Rura imaju težnju da omoguće jačanje Nemačke
– U prvim posleratnim godinama Francuska preslaba da bi mogla
da diktira rešenje za Nemačku
• Stoga Francuska lansira svoju koncepciju evropskog
•
ujedinjenja kako bi kroz to kontrolisala Nemačku
Kroz evropsko ujedinjenje Francuska želela da izbori
vodeće mesto i status velike sile
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Nemačka
• Ujedinjenje Evrope je u interesu Nemačke
– Tako bi izašla iz ekonomske, političke i
moralne izolacije
– Postepeno bi umanjivala međunarodnu
kontrolu, sticala nacionalnu suverenost i
vremenom mogla težiti ponovnom
ujedinjavanju
– Izgubljena tradicionalna tržišta na istoku bi se
nadoknadila u ujedinjenoj Zapadnoj Evropi
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Italija
• Sticanje punopravnog statusa u novoj
evropskoj strukturi - prilika za
rehabilitaciju Italije
• Integracija olakšava borbu sa levim
snagama
• Prilika za ekonomski oporavak zemlje
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji – Holandija i Belgija
• Male zemlje u susedstvu velikih – strah od
dominacije velikih, strah od Nemačke
• Interes od velikog tržišta – same imaju
mala tržišta, početak gubitka kolonija,
potreba sticanja novih tržišta
• Trajni zagovornici ravnopravnosti –
jednake šanse za sve
Period nastanka novih organizacija
nakon II svetskog rata
• Briselski ugovor (pakt) 1948. između Britanije,
•
•
•
Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga
– inicijator Velika Britanija kako bi podstakla
povezivanje zemalja Zapadne Evrope što je bio cilj
SAD-a
– privredna, kulturna i društvena saradnja, ipak
prvenstveno vojni savez - brana protiv nemačkog
revanšizma
1948. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju
(Organization for European Economic Cooperation –
OEEC)
1949. Osnivanje Saveta Evrope
1949. Severnoatlantski ugovor - NATO
Nemačko pitanje
• Kako osloboditi nemački potencijal, a da se ne vrati
•
•
•
•
nemačka hegemonija?
SAD (uz njih i VB): slaba Nemačka = slaba Evropa =
slaba atlantska alijansa
Francuska pod pritiskom: SAD i Velika Britanija ujedinile
svoje okupacione zone 1947. i podigle nivo proizvodnje u
Nemačkoj
Londonskim sporazumom iz juna 1948. Francuska
konačno prihvatila formiranje SR Nemačke preko
spajanja svoje okupacione zone sa ranije ujedinjenim
SR Nemačka osnovana 1949.
– Međunarodna vlast za Rur
Francuske inicijative
• Pod pritiskom da se ide u pravcu
ujedinjavanja, Francuska izlazi sa 3
inicijative
– Šumanov plan za EZUČ
– Plevenov plan za stvaranje Evropske
odbrambene zajednice
– Šumanov plan za stvaranje Evropske političke
zajednice
Šumanova deklaracija
• 9. maj 1950.: predlog nadnacionalne
•
•
organizacije za ugalj i čelik, obezbeđivanje uglja
i čelika pod jednakim uslovima za tržišta
Nemačke, Francuske i drugih država članica,
modernizacija proizvodnje, unapređenje uslova
života i rada
Integracija u ovoj oblasti bi “postavila prve
konkretne osnove za evropsku federaciju koja je
tako neohodna za održavanje mira”
Moneov plan, Šuman (MIP) nije ni obavestio
London o predlogu
STVARANJE EZUČ
• Zajednica usmerena na Francusku i Nemačku
• Bila bi otvorena za učešće drugih evropskih
država, ali
– Istočna Evropa isključena zbog Hladnog rata
– Skandinavske zemlje tada odbacivale nadnacionalizam
– Španija izolovana zbog podrške koju je general
Franko pružao Hitleru
– Predlog praktično moguć samo za zemlje Beneluksa i
Italiju, povezane sa Nemačkom i Francuskom iz
ekonomskih i strateških razloga
STVARANJE EZUČ
• Stavovi zemalja Beneluksa i Italije
– Većina političara zemalja Beneluksa nisu bili
pristalice evrofederalizma, ali su znali da ne
mogu da priušte sebi da ostanu izvan
francusko-nemačke ekonomske organizacije
– Premijer Italije Alside de Gasperi – ubeđeni
federalista, predlog EZUČ mu pomogao da
ojača poziciju svoje vlade u odnosu na snažnu
komunističku opoziciju
STVARANJE EZUČ
• Velika Britanija?
– Šuman se nadao da će Britanija prihvatiti
predlog
– Zemlje Beneluksa želele VB kao protivtežu
Francuskoj i Nemačkoj
– London smatrao da bi prihvatanje obaveza iz
EZUČ-a umanjilo njegovu nezavisnost i
posebne odnose sa SAD i zemljama
Komonvelta
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Pregovori između Francuske, Nemačke, Italije i zemalja
Beneluksa započeli u junu 1950. kako bi razradili
Šumanov predlog – prva u seriji međuvladinih
konferencija kao jednog od načina pregovaranja
karakterističnih za evropsku integraciju
–
–
–
–
Svaku državu predstavljala delegacija državnih zvaničnika
Najniži nivo – radne grupe
Šefovi delegacija – redovni zatvoreni sastanci
Na vrhu ministri spoljnih poslova – susretali se po potrebi kako bi
razrešili sporna pitanja
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Francusku delegaciju predvodio Žan Mone,
•
•
nemačku Valter Halštajn
Najvažniji cilj EZUČ-a: jačanje evropske
bezbednosti kroz ograničenu ekonomsku
integraciju
Moneov predlog predviđao Visoku vlast,
Parlamentarnu skupštinu (bez ozbiljnih
ovlašćenja, osim mogućnosti da dvotrećinskom
većinom raspusti Visoku vlast) i Sud
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Male zemlje se plašile dominacije Francuske i Nemačke,
bile nepoverljive prema nadnacionalnim elementima
• Predvođene Holandijom (zainteresovana za bezbednosni
aspekt, uplašena od hegemonije velikih, otvorena za
britanske uticaje), izdejstvovale stvaranje Saveta
ministara, uz obrazloženje da pitanja uglja i čelika ne
mogu biti odvojena od širih ekonomskih pitanja u kojima
Visoka vlast nije imala ovlašćenja
– borba međuvladinog i nadnacionalnog pristupa kao još jedna
karakteristika integracije
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Belgija, uplašena da EZUČ ne ugrozi nacionalnu
podršku sektoru čelika, štitila svoju industriju koja
nije bila naklonjena integraciji
• Tražeći ravnotežu između obezbeđivanja podrške
kod kuće i ostvarivanja širih nacionalnih interesa
kroz međunarodnu saradnju (još jedna karakteristika
pregovora u procesu integracije), Belgija
izdejstvovala složeni režim finansijskih transfera,
koncesija i prelaznih mera u ugovoru
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Neposredni cilj – stvaranje jedinstvenog tržišta
uglja i čelika između država članica
– Ukidanje carinskih i necarinskih barijera (kontrola
cena, različite merne jedinice, porezi kao vid barijere)
– Visoka vlast i Savet ministara su trebali da donesu niz
mera kako bi unapredile produktivnost,
racionalizovale distribuciju, očuvale zaposlenost,
izjednačile uslove rada, sprečile ekonomske
poremećaje
– Politika konkurencije: borba protiv monopola i
restriktivnih praksi (uključujući i mogućnost
finansijskog kažnjavanja preduzeća)
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Do decembra 1950. ugovor skoro završen
• Problem po pitanju Rura
– Francuska insistirala da se pre potpisivanja ugovora
izvrši dekoncentracija industrije uglja i čelika u Ruru,
koja je bila predviđena još na osnovu dogovora iz
Potsdama, ali nije sprovedena
– Na insistiranje SAD Nemačka pristala
– Adenauer i Šuman postigli dogovor da čim EZUČ
počne da deluje prestane da postoji Međunarodna
vlast za Rur
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZUČ
• Pregovori nisu razrešili pitanje Sara
– Vlada Sara koju je kontrolisala Francuska je želela da
region postane sedma članica EZUČ-a
– Francuska potpisala EZUČ Ugovor u svoje i u ime Sara, a
njeni predstavnici u Savetu ministara zastupali i Sar
– Adenauer i Šuman razmenili pisma kojima se potvrđuje da
Nemačka potpisujući EZUČ ne priznaje tadašnji status
Sara, čiji konačni status može biti određen samo posebnim
ugovorom
– Sar reintegrisan u Nemačku 1957,. ali Francuska zadržala
pravo eksploatacije uglja do 1981.
OSNIVANJE EZUČ
• Ugovor o EZUČ potpisan u Parizu u aprilu 1951. (Pariski
•
•
ugovor)
Predviđeno da ugovor traje 50 godina
Institucionalna struktura:
– Savet ministara (predsedavanje rotiralo na svaka 3
meseca) bi najvažnije odluke donosio jednoglasno,
većinsko odlučivanje podrazumevalo ponderaciju po
udelu u ukupnoj proizvodnji uglja i čelika
– Skupština savetodavnog karaktera, članove bi birali
nacionalni parlamenti
OSNIVANJE EZUČ
– Sud pravde kao najviša sudska instanca, čija
jurisdikcija bi se protezala na sve članice Zajednice, a
odluke obavezujuće kako za organe Zajednice i vlade,
tako i za preduzeća i pojedince iz zemalja članica na
koje se odnose
– Izvršni organ u vidu Visoke vlasti: članove bi
kolegijalno imenovale zemlje članice, sa funkcije bi ih
mogli smeniti samo Sud ili Skupština, odluke bi
donosila većinom glasova i u određenim oblastima
mogla nametnuti rešenja zemljama članicama
POČETAK RADA EZUČ
• U senci događaja oko Evropske
odbrambene zajednice
• U senci složenosti institucionalnih
odredaba i odredaba o politikama
• Bez velikog odjeka u javnosti
• Sednice institucija prolazile bez
izveštavanja
POČETAK RADA EZUČ
• Povoljna ekonomska klima, povećana
potreba za ugljem i čelikom zbog
ponovnog naoružanja i posleratnog
privrednog oporavka
• Carine i kvantitativna ograničenja
uklonjeni, necarinske barijere ostale
• Tržište ostalo rascepkano
ZNAČAJ EZUČ
• Politički
–
–
–
Rešen problem Rura
Značajan korak u prevazilaženju francuskonemačkog neprijateljstva
U oblasti ekonomske saradnje stvoren novi
početak na putu ujedinjenja Evrope
• Institucionalni
–
–
Stvoren sistem koji će predstavljati osnovu za
proces evropske integracije
Spoj međuvladinog i nadnacionalnog elementa